RIPEST - Repository of the Institute of Pesticides and Environmental Protection
Not a member yet
1022 research outputs found
Sort by
Bean weevil Acanthoscelides obtectus (Say) survival and progeny production affected by residual insecticide deposits, and related damage of two types of bean
No full textThe bean weevil, Acanthoscelides obtectus (Say) is a serious pest of stored bean seeds. In an effort to improve current management programs the intention of our study was to assess in the laboratory the impact of insecticide deposits on weevil survival and progeny production after 0, 7, 14, 30, 75, 120 and 165 days of residual activity on beans, and the related bean damage. Two bean types (Gradis??tanac and Biser) were dusted by malathion (10 mg AI/kg, DP formulation), and treated by water dilutions of spinosad (1 mg AI/kg, SC formulation) and two deltamethrin products, either without the synergist piperonyl butoxide ??? PBO (0.25 mg AI/kg, SC formulation) or with PBO (0.25 mg AI/kg + 2.25 mg AI/kg, EC formulation). Weevil survival was assessed after 2, 7 and 14 days of exposure and after 0 and 7 days of recovery. Progeny production and damage (kernel damage and weight loss), were assessed after additional 8 weeks. Malathion residual deposits showed the highest effectiveness on survival (no survived weevils), while deltamethrin deposits with PBO were the least effective, i. e at the same level or lower than weevil survival in untreated beans. The highest impact in terms of progeny production and damage were showed by the residual deposits of both deltamethrin formulations (no progeny or damage). In the presence of spinosad and malathion deposits, we recorded low progeny and damage, significantly under the economic threshold. No significant differences between Gradis??tanac and Biser types were recorded in treatments, while higher progeny and damage we recorded by the control Gradis??tanac bean than the Biser type, which exceeded economic threshold. Our data show that residual deposits of all tested insecticides on bean kernels demonstrated high control potentials against A. obtectus but deltamethrin deposits, especially with PBO, caused high variation in weevils response
First Report of Sclerotinia minor on Lettuce in Serbia
No full textDuring February 2021, poor growth, stunting, and blanching of leaves were
observed on lettuce plants (cv. Genesis AS-104) cultivated in a small com-
mercial unheated plastic tunnel in Poto canje (43.81988 N, 19.91822 E),
Serbia. The plant crowns were softened with spreading decaying lesions cov-
ered with white mycelium, particularly on leaves near the soil surface.
Approximately 2 to 3 weeks before harvest, diseased plants began to wilt and
collapse. Estimated disease incidence was 50 to 55%. In order to identify the
causal agent, symptomatic tissues from five diseased plants were cut into
small pieces, surface sterilized with 70% ethanol for 1 min, rinsed three times
in sterile distilled water, and placed on potato dextrose agar (PDA). Five iso-
lates with uniform morphology were derived from infected tissue. The colo-
nies had fast-growing, white, cottony aerial mycelium, and produced profuse
numbers (184 sclerotia/Petri plate on average) of small, black, irregularly
shaped sclerotia, less than 2 mm in diameter. Based on morphological fea-
tures, the isolates were identified as Sclerotinia minor Jagger (Kohn 1979). To
confirm the species identity, the internal transcribed spacer region of nuclear
rDNA of a representative isolate, 15-2, was amplified using the primer pair
ITS1/ITS4 (White et al. 1990). Sequence analysis of the ITS region revealed
100% nucleotide identity between isolate 15-2 (GenBank accession no.
OL423632) and 14 isolates of S. minor from different parts of the world (e.g.,
accession nos. AB516661, KY707828, and KC836493). Pathogenicity tests
were conducted by artificial inoculation of 55-day-old lettuce plants cv.
Majska kraljica grown on commercial growth substrate in l liter pots. The
obtained isolates were grown on PDA for 7 days and mycelial plugs, 5 mm in
diameter, were cut from the margin of the colony and placed mycelium-side
down on undamaged ground-level leaves of lettuce plants. Two plugs per
isolate were placed onto five plants each for a total of 10 replicates per iso-
late. Five negative control plants were inoculated similarly with sterile PDA
plugs. Inoculated plants were covered with transparent plastic bags, sprayed
with water (under the plastic) twice a day for 3 to 5 days to maintain
high humidity, and kept in a growth chamber at 22 C (13 h light). After 7 to
10 days, all pathogen-inoculated plants developed lettuce drop disease symp-
toms, whereas the control plants remained symptomless. The pathogen was
reisolated from symptomatic leaves and Koch’s postulates were completed
by confirming the identity of the isolates. S. minor is a widespread pathogen
of different host crops grown in many European countries. In southeast
Europe, it has only been detected in North Macedonia on sunflower. To our
knowledge, this is the first report of S. minor on lettuce in Serbia. Although
S. sclerotiorum is currently the dominate lettuce drop pathogen in the coun-
try, S. minor has the potential to cause significant yield losses under favorable
conditions. Precise identification and monitoring of shifts in pathogens
responsible for causing lettuce diseases is crucial for designing effective
management strategies
Allelopathic potential of plant extracts of immature walnut (Juglans regia L.) fruits
No full textCilj ovog rada je bio da se ispita alelopatski potencijal biljnog ekstrakta izolovanog iz zelenih
plodova oraha na klijanje i rani porast semena dve korovske vrste (Amaranthus retroflexus i
Chenopodium album), kao i fitotoksični efekat na klijanje i rani porast semena kukuruza Zea mays. Pored toga, cilj je bio i da se uradi analiza biljnog ekstrakta i procena njegove antioksidativne aktivnosti.
Antioksidativna aktivnost biljnog ekstrakta određivana je kroz sposobnost neutralizacije
DPPH (2,2-difenil-1-pikrilhidrazil) radikala i ispitivanjem sposobnosti redukcije gvožđa FRAP
metodom. Inhibicija merenih parametara (ukupna klijavost i dužina klijanaca) se proporcionalno
smanjivala sa smanjenjem koncentracije rastvora biljnog ekstrakta izolovanog iz zelenih plodova
oraha. Takođe, parametar dužina klijanaca je ispoljio veću osetljivost u odnosu na parametar
ukupne klijavosti semena kod obe korovske vrste. Iako, dobijeni rezultati iz biotesta sa semenima
pokazuju visok inhibitorni efekat na klijanje i rani porast obe korovske vrste, ujedno ukazuju
i na fitotoksične efekte kod ranog porasta semena gajene vrste Z. mays. Buduća istraživanja će
se fokusirati na HPLC analizu biljnog ekstrakta izolovanog iz zelenih plodova oraha i njegovog
alelopatskog svojstva na rani porast biljaka testiranih vrsta.The aim of this study was to test the allelopathic effects of the plant extracts isolated from
immature walnut fruits on the germination and early seedling growth of two weed species
(Amaranthus retroflexus and Chenopodium album), and its phytotoxic effects on the germination
and early seed growth of maize, Zea mays. Additionally, the goals was to also conduct an analysis of the plant extracts and determine its antioxidant properties. Antioxidant activity of the plant extracts were determined via its ability to neutralize DPPH (2,2-diphenyl-1-picrylhydrazyl) radicals and by testing their potential for iron reduction using the FRAP method. The inhibition of the measured parameters (total germination and seedling length) decreased proportionally, with the reduction of concentrations of plant extracts isolated from immature walnut fruits. Also, the seedling length parameter has shown greater sensitivity when compared with the parameters of total seed germination in both weed species. Even though the results of both biotests with seeds show a high inhibitory effect on the germination and early growth of the tested weed species, they also point to phytotoxicity in early growth of Z. mays seeds. Future research will be focused on the HPLC analysis of the plant extracts isolated from immature walnut fruits and their allelopathic effects on the early growth of plants of the tested species
Diverzitet štetnih insekata u skladištima sa kukuruzom i pšenicom u Srbiji
No full textBrojni štetni insekti napadaju i oštećuju uskladišten kukuruz i pšenicu. Osim vrsta koje nanose ekonomski značajne
štete na uskladištenim biljnim proizvodima, u skladištima se povremeno javljaju i insekti koji ne nanose ekonomski
značajne štete, ali dovode do smanjenja kvaliteta uskladištenih proizvoda.
U radu su prikazani rezultati istraživanja zastupljenosti i brojnosti štetnih insekata u skladištima kukuruza i pšenice u
R. Srbiji. Istraživanje je sprovedeno u periodu jun – oktobar 2019. godine. Pregledano je ukupno 20 skladišta i
prikupljeno ukupno 40 uzoraka (13 uzoraka kukuruza, 12 uzoraka pšenice i 15 uzoraka od ostataka materijala biljnog
porekla). Uzorci su čuvani u laboratoriji u klimatizovanoj komori na temperaturi 25 °C i relativnoj vlažnosti vazduha
60%. Posle 60 dana inkubacije, svi uzorci su prosejani, a identifikacija imaga i larvi insekata je obavljena na osnovu
morfoloških karaktera korišćenjem odgovarajućih ključeva.
Laboratorijskim testiranjem uzoraka utvrñeno je prisustvo ukupno: 20 različitih taksona štetnih insekata u uzorcima
poreklom iz skladištia kukuruza, kao i 17 različitih taksona u uzorcima poreklom iz skladišta pšenice. Od svih
prikupljenih uzoraka, 92,5% je bilo infestirano najmanje jednom skladišnom štetočinom, dok je u 25% uzoraka
utvrñeno prisustvo pet ili više različitih vrsta. U uskladištenom kukuruzu i pšenici najzastupljeniji su bili insekti iz reda
Coleoptera, meñu kojima su najbrojnije primarne štetočine: Sitophilus granarius (L.), Sitophilus oryzae (L.), Sitophilus
zeamais Motsch., Rhyzopertha dominica (F.), kao i sekundarne štetočine: Tribolium castaneum (Herbst), Tribolium
confusum Jacquelin du Val, Cryptolestes ferrugineus (Stephens), Oryzaephilus surinamensis (L.). Retko ili u
pojedinačnim uzorcima su utvrñeni sledeći taksoni: Tenebrio molitor L., Tenebroides mauritanicus (L.), Carpophilus
hemipterus (L.), Ptinus sp., Attagenus sp. i Anthrenus sp. Iz reda Lepidoptera su utvrñena 4 taksona, od kojih je
najzastupljenija bila vrsta Sitotroga cerealella (Oliv.), dok je iz reda Diptera utvrñen jedan takson. U velikom broju
uzoraka su veoma brojni bili insekti iz reda Psocoptera.XIII Symposium of entomologists of Serbia with international participation - Book of abstracts
Pirot, 14-16. IX 202
Gumoza šećerne repe ozbiljna pretnja proizvodnji šećerne repe u centralnoj Evropi
No full textGumoža sec erne repe prvi put je u Srbiji primecena u srednjem Banatu i severnoj Backoj
1960-ih (Maric i sar. 1970). Bolest je u to vreme vec bila prisutna u susednim žemljama,
Bugarskoj i Rumuniji, ali je poveživana sa abiotickim faktorima (Racovita 1959; Maric 1974).
Nakon epidemije tokom kasnih 1960-ih, bolest je ostala prisutna tokom 1970-ih, kada je
sporadic no primec ena u celom regionu, pokažujuci vec u prevalenciju u susnim sežonama (Maric
1974). Tokom 2018. godine bolest je usla u novu epidemijsku fažu u Srbiji, sto sugerise da je
možda povežana sa trenutnim epidemijama u drugim evropskim regionima gajenja secerne repe.
Stanje požnato u usevima sec erne repe kao bolest sa niskim sadržajem sec era (SBR), u
Francuskoj se vise puta javljala od 1990-ih, dok je u Nemackoj i Svajcarskoj ova bolest primec ena
2009. i 2017. godine (Richard-Molard et al. 1995; Schroder et al. 2012). Procene nemackih
strucnjaka su da je 2020. godine vise od 20.000 hektara žahvac eno ovom bolescu. SBR je
povežan sa prokariotskom bakterijom, „Candidatus Arsenophonus phytopathogenicus“, ciji je
vektor Pentastiridius leporinus (Auchenorrhyncha: Cixiidae) (Bressan et al. 2008, 2009).
Međutim, jos jedna prokariotska bakterija, „Candidatus Phytoplasma solani“ (stolbur fitoplažma)
sporadic no je bila prisutna u biljkama pogođenim SBR-om. Prema ranijim istraživanjima
„Candidatus Phytoplasma solani“ ne igra žnacajnu ulogu u SBR etiologiji (Bressan et al. 2008;
Gatineau et al. 2002). Najocitiji simptomi SBR-a su smeđe obojenje vaskularnog tkiva žadebljalog
korena i deformacija i promena mladih i starih listova. Bolest užrokuje žnacajno smanjenje
sadržaja sec era u korenu sec erne repe kao i gubitke u ukupnom sec eru koji su prelažili 50% u
Francuskoj 1991. godine (Richard-Molard et al. 1995). U Južnoj Americi bolest sec erne repe
požnata kao „žuto uvenuce“ prvi put je primec ena u Argentini 1930-ih, a kasnije u Cileu 1940-ih
(Bennett and Munck 1946; Vallejo 1970). Užrocnik ove bolesti je takođe fitoplažma (Castro et al.
2000). Jos jedna bolest nepožnate etiologije sa slicnim simptomima (gumenast koren) žabeležena je u
Arižoni, SAD, 1960-ih godina (Ruppel 1969). Prisustvo užrokovaca SBR „Candidatus Arsenophonus
phytopathogenicus“ nikada nije žabeleženo u Srbiji, dok je stolbur kao bolest paprike i ostalih vrsta iž
roda Solanaceae u Srbiji požnata od 1949. godine (Panjan 1950). Pojava gumenaste repe i truleži sec erne repe tokom 2018. godine žahvatila je ceo
proižvodni region Vojvodine. Ražliciti istraživaci iž žemlje imali su ražlicita tumacenja žbog cega
je doslo do masovnog propadanja korena. Zbog velike suse tokom avgusta meseca mislilo se da
je užrocnik abioticki faktor i losa agrotehnika, dok su pojedini istraživac i smatrali da je glavni
problem gljiva Macrophomina phaseolina. Ipak bolest tokom 2019. i 2020. godine ostaje na
ižužetno niskom nivou i ne pric injava žnacajne stete kod užgajivaca sec erne repe. Na oglednim
poljima Instituta ža ratarstvo i povrtarstvo ova bolest se javila i 2019. godine, ali u daleko
manjem obimu u odnosu na 2018. godinu. Analižom gumenastih korenova na Institutu ža
pesticide i žastitu životne sredine utvrđeno je prisustvo fitoplažme „Candidatus Phytoplasma
solani“. Ovo je prvi nalaž u svetu koji je povežao simptome gumože sec erne repe sa stolbur
fitoplažmom (Curcic i sar. 2021a
Diverzitet cikada iz familije Cixiidae (Hemiptera: Auchenorrhyncha) u usevima šećerne repe u Srbiji
No full textCikade (Hemiptera: Auchenorrhyncha) predstavljaju diverzitetnu grupu fitofagnih
insekata čije populacije naseljavaju prirodne i agroekosisteme. Nekolicina vrsta familije
Cixiidae su poznate kao vektori fitoplazmi (‘Candidatus Phytoplasma’) i drugih fitopatogenih
bakterija. ‘Ca. Phytoplasma solani’ (stolbur fitoplazma) je nedavno opisana kao uzročnik
bolesti gumoze šećerne repe (eng. Rubbery Taproot Disease) na teritoriji Srbije, ali i drugih
država Panonske nizije.
S obzirom da su najznačajniji vektori stolbur fitoplazme cikade iz fam. Cixiidae, tokom
jula 2020. i 2021. su istraženi usevi šećerne repe na području Vojvodine i Beograda radi
utvrđivanja prisustva ove grupe insekata. Insekti su sakupljani duž ivica i dijagonalnog
transekta odabranih useva šećerne repe, kao i košenjem korova prisutnih unutar i u
neposrednoj blizini, koristeći entomološku mrežu i usni aspirator. Uzorkovani insekti su
čuvani u 96% etanolu i morfološki determinisani u laboratoriji.
Ukupno 7 vrsta fam. Cixiidae je identifikovano unutar ili oko istraženih useva. Kao
najčešće prisutna u šećernoj repi zabeležena je vrsta Hyalesthes obsoletus Signoret i to u
visokobrojnim populacijama. Ova cikada je najpoznatiji vektor stolbur fitoplazme koji putem
ishrane prenosi patogena na biljku i dovodi do pojave bolesti crnog drveta (Bois noir) na
vinovoj lozi i stolbura krompira. Na svim lokalitetima je zabeležena najmanje jedna vrsta roda
Reptalus: R. panzeri (Low), R. quinquecostatus (Dufour) sensu Holzinger i/ili R. cuspidatus
(Fieber). Od tri detektovane vrste, R. panzeri je poznat vektor stolbur fitoplazme na kukuruz i
vinovu lozu, dok su populacije vrsta R. quinquecostatus i R. cuspidatus prethodno zabeležene
kao zaražene ovim patogenom, ali njihova vektorska uloga nije eksperimentalno dokazana.
Pored toga, na jednom lokalitetu u Vojvodini je uhvaćen primerak vrste Cixius wagneri China,
prenosioca ‘Ca. Phlomobacter fragariae’ na jagodu. Na po jednom lokalitetu na području
Beograda pronađeni su po jedan primerak Pentastiridius leporinus (Linnaeus) i Myndus
musivus (Germar). Nalaz P. leporinus je od posebnog značaja jer je ova vrsta vektor stolbur
fitoplazme i fitopatogene bakterije ‘Ca. Arsenophonus phytopathogenicus’ na šećernu repu u Francuskoj. Za vrstu M. musivus ne postoje podaci o štetnosti, ali je poznato da može ostvariti
brojne populacije.
Uloga detektovanih vrsta cikada fam. Cixiidae u epidemiologiji bolesti gumoze šećerne
repe u Srbiji je za sada nepoznata. Otkrivanje puteva prenošenja stolbur fitoplazme, od biljaka
spontane vegetacije koje su izvori patogena, preko relevantnih insekata vektora, do šećerne
repe, omogućiće testiranje odgovarajućih mera zaštite. Neke od potencijalnih mera kontrole
gumoze šećerne repe izazvane stolbur fitoplazmom podrazumevaju: kontrolu biljaka izvora
patogena, kontrolu biljaka domaćina vektora, kontrolu populacija vektora, selekciju otpornijih
sorti šećerne repe, kao i promene u rotaciji kultura i obradi zemljišta radi postizanja
granulacije nepovoljne za razvoj vektora
Effectiveness of a Bacillus subtilis-based biofungicide against green mould disease of mushrooms
No full textThe aim of the study was to evaluate a biofungicide based on Bacillus subtilis Ch-13 and
its eff ectiveness in the control of green mould disease of Agaricus bisporus after its natural
infection with Trichoderma aggressivum in a commercial mushroom growing facility, and
its impact on mushroom yield. An assay was conducted in two diff erent procedures involving
either three or two split doses. The highest statistically signifi cant eff ectiveness in green
mould control was shown by the fungicide prochloraz (71.43%), followed by the biofungicide
applied in tree split doses (53.57%), and its two doses (45.46%). The biofungicide also
signifi cantly improved mushroom yield. Three split applications of B. subtilis strain Ch-13
enhanced mushroom yield to a larger extent than its two split doses, although the same fi nal
amount was used in both procedures. Biofungicide application in three split doses increased
the total mass of harvested mushrooms 8.41% compared to the untreated control, and 10.53%
compared to the fungicide prochloraz. These results implied that the biofungicide should
be applied in three split applications: 30 ml (second day after casing) + 15 ml (two weeks
after casing) + 15 ml (after fi rst fl ush, 20-25 days after casing). The biofungicide B. subtilis
Ch-13 showed remarkable characteristics by promoting mushroom yield and inhibiting the
spread of T. aggressivum, thus proving as ecologically friendly alternative to fungicides in
mushroom production.Vodice, 2022. godin
Exoinulinase gene expression in Aspergillus welwitschiae FAW1 induced by different carbon sources
No full textFungal inulinases have wide application in industrial biotechnology, and it is presumed
that their expression is regulated at the transcriptional level via promoter1. It is also known
that different sugars have an inducing effect on gene expression in fungal genome,
including inulinases1,2. Aim of this work was to determine which of the sugars used in
growth medium, as the only carbon source, induce the extracellular exoinulinase gene inuE
expression in Aspergillus welwitschiae FAW1. Inulin, rafinose, sucrose, glucose and
fructose were used as carbon sources, and expression of inuE was monitored during 72 h
of cultivation (tested after 24, 36, 48 and 72 h). Both, presence of mRNA in the mycelia
and extracellular enzyme activity in the growth media were monitored. Interestingly,
obtained results showed that inuE was induced by fructose, sucrose and rafinose and not
by inulin. In all cases, the highest mRNA was detected after 24 h of cultivation, while
extracellular exoinulinase activity increased from 24 h with a peak in 72 h. Further
experiments are necessary for a comprehensive understanding of the regulation
mechanisms of AweinuE promoter for its more purposeful application in biotechnology
Selection of non-mycotoxigenic Inulinase producers in the group of black Aspergilli for use in food processing
No full textResearch background. Inulinases are used for fructooligosaccharide production and
they are of interest for both scientific community and industry. Black aspergilli represent
a diverse group of species that has use for enzyme production, in particular some species
are known as potent inulinase producers. Finding new potential producers from the environment
is as important as improving the production with known strains. Safe use of
enzymes produced by aspergilli in food industry is placed ahead of their benefit for inulinase
production.
Experimental approach. Here we show a specific approach to finding/screening of newly
isolated fungal inulinase producers that combines a newly developed screening method
and an equally important assessment of the toxigenic potential of the fungus. In this
study 39 black aspergilli collected from different substrates in Serbia were identified and
assessed for inulinase production.
Results and conclusions. The most common species were Aspergillus tubingensis (51.2
%), followed by A. niger (23.1 %), A. welwitschiae (23.1 %) and A. uvarum (2.6 %). The isolates
for inulinase production were selected using a cheap and easy, fast and non-hazardous
alternative inulinase screening test developed in this work. Enzymatic activity of selected
inulinase-producing strains was confirmed spectrophotometrically. Since some A. niger
and A. welwitschiae strains are able to produce mycotoxins ochratoxin A (OTA) and fumonisins
(FB), the toxigenic potential of selected inulinase producers was assessed analytically
and genetically. Fungal enzyme producer can be considered safe for use in food industry
only after comparing the results of both approaches for investigating toxic potential, the
direct presence of mycotoxins in the enzyme preparation (analytically) and the presence
of mycotoxin gene clusters (genetically). In some strains the absence of OTA and FB production
capability was molecularly confirmed by the absence of complete or critical parts
of biosynthetic gene clusters, respectively. The two best inulinase producers and mycotoxin
non-producers (without mycotoxin production capability as additional safety) were
selected as potential candidates for further development of enzyme production.
Novelty and scientific contribution. The presented innovative approach for the selection
of potential fungal enzyme producer shows that only non-toxigenic fungi could be considered
as useful in food industry. Although this study was done on local isolates, the approach
is applicable globally
Razvoj i značaj herbologije u očuvanju zdravlja biljaka u Srbiji
No full textРазвој хербологије (биологија, екологија и сузбијање коро-
ва) као научне и стручне дисциплине, код нас и у свету, везује се за прву
половину 20. века. Појава хербицида за сузбијање корова представља пре-
кретницу у развоју знања о проблемима корова, посебно о мерама за њи-
хово сузбијање. То се десило четрдесетих година прошлог века када је Ир-
вин (1938. године) открио β-нафта сирћетну киселину, као физиолошки
активно хемијско једињење, што је допринело да Покорни 1941. године
синтетише први хербицид 2,4-D. Југословенска комисија за корове, у
оквиру Савезне привредне коморе, формирана је 1955. године. Чланови
те комисије су били истакнути стручњаци тога доба са простора бивше
СФРЈ: Војислав Новаковић, Стојан Чутурило, Момчило Којић, Александар
Станковић и други. Године 1956. у Српској академији наука и уметности,
одржано је Прво саветовање о борби против корова (прво такве врсте у
Европи), под покровитељством Савета Академије наука ФНРЈ. У периоду
од 1955. до 1975. године одржано је 11 југословенских саветовања о борби
против корова. Поред саветовања општег типа, организовано је и успешно
спроведено седам специфичних саветовања и симпозијума. Југословенско
друштво за проучавање и сузбијање корова иницирало је и организовало
Први конгрес о коровима 1980. године. Након тога одржан је значајан број
конгреса, симпозијума и саветовања са различитом тематиком из области
биолошко-еколошких проучавања корова и њиховог сузбијања. Са распадом
Југославије, односно од 1992. године, активности Југословенског друштва
за проучавање и сузбијање корова преузело је новоформирано Херболошко
друштво Србије. До сада је организовано десет конгреса о коровима и три међународна симпозијума. Наши истраживачи своје резултате из
различитих сегмената херболошке проблематике публикују у више домаћих
часописа: Acta herbologica, Pesticide & Phytomedicina, Заштита биља, Биљни
лекар и др. У Србији, научна и стручна активност херболога реализује се у
оквиру пројеката које финансира МПНТР и МПШВ Р. Србије. Тренутно и у
скоријој прошлости наши истраживачи укључени су у више међународних
пројеката (TEMPUS, FP7-REGPOT, IPA, COST акција, билатерални пројеки,
ERASMUS+). На универзитетима се тематика о коровима предаје у оквиру
више предмета на основним, мастер и докторским студијама. Поред великог
броја дипломских и мастер радова, одбрањен је и значајан број докторских
дисертација на теме из следећих области: коровска вегетација, инвазивни
корови, резистентност корова и толерантност усева на хербициде,
интеракција усев--коров, ефикасност
и селективност хербицида, нехемијске
мере сузбијања корова, итд. Такође, наши истакнути херболози су објавили
значајан број монографија, уџбеника, приручника и практикума, а међу
њима посебно су се истакли М. Којић и В. Јањић. Претходна, актуелна, као и
будућа истраживања из хербологије фокусирана су на: проучавања у области
диверзитета коровске флоре и вегетације, као и популационе екологије са
циљем очувања генофонда и развоја нових биотехнологија у заштити биља;
мапирање економски штетних и инвазивних корова и развој софтвера у
циљу предвиђања појава и њиховог ширења; мултидисциплинарни приступ
у анализи и разумевању толерантности усева и резистентности корова на
хербициде и њихов утицај на глобалну производњу хране; развој модела за
процену појаве корова на основу процењених резерви семена и вегетативних
репродуктивних органа у земљишту; критично време за сузбијање корова
и прагови штетности у циљу унапређења система сузбијања корова у
различитим системима биљне произодње; рационализација у примени
хербицида, побољшање формулација које се тичу висококвалитетне и сигурне
производње хране; истраживања у области биохербицида као будуће
генерације средстава за сузбијање корова, чија примена треба да буде
одржива са аспекта здравља биља и животне средине; развој, унапређење и
имплементација нехемијских мера у сузбијању корова као важног сегмента
интегралног система сузбијања корова, односно јединог прихватљивог у
органској производњи; побољшање интегрисаног управљања коровима у
конвенционалној биљној производњи итд