REPONIVS - Repository of Scientific Institute for Veterinary Medicine of Serbia
Not a member yet
1296 research outputs found
Sort by
Trends in findings of salmonella in poultry in Belgrade epizoological area during period 2017-2024
No full textСалмонелозе живине су скуп болести коју узрокују Грам-негативне бактерије из породице Enterobacteriaceae и врсте Salmonella enterica. Од око 2500 описаних серотипова ове врсте, око 10 % изоловано из живине. Посебан значај салмонеле добијају својим карактером, јер поједини серотипови могу угрозити здравље људи, доводећи до гастроинтестиналних токсоинфекција услед конзумације живинских производа. Описан је вертикални пренос трансоваријалним путем на потомство, али и хоризонтални и то најчешће излучивањем у фецесу. Као највећа опасност по људско здравље, издваја се налаз салмонела у месу, јајима или на љусци живинских јаја. Поједина живина може бити заражена салмонелама а да не показује клиничке знаке болести, али чине значајан извор ширења заразе, док клинички симптоми варирају од дигестивних проблема (бели пролив, маладсорпција), до бактеријемије и угинућа. Циљ овог испитивања је био ретроспективно прикаже присуство бактерија рода Salmonella enterica subspecies enterica разних серотопова, код живине на београдском епизоотиолошком подручју. Испитивањем су обухваћени узорци: ембрионирана јаја, лешеви једнодневних пилића, фецес бројлера и носиља, у последњих шест година. Салмонеле су изоловане стандардним микробиолошким методама праћено серолошком типизацијом. У испитиваном број позитивних узорака салмонела живине се кретао од 879 што је забележено у 2017. преко 65 2018.године, док су значајно нижи налази забележени током 2016. и 2021. године са 7 позитивних узорака, док је 2022. године забележено 4, а током 2023. године 2 позитивна узорка. Изоловани серотипови у наведеном периоду су S. Enteritidis, S. Infantis, S. Mbandaka, S. Senftenberg, S. Typhimurium, S. Agona, S. Taksony и S. Shiongwe. Највише позитивних узорака је установљено у фецесу носиља, затим фецесу бројлера, лешевима једнодневних пилића и ембрионираним јајима. Потпуно искорењивање салмонела из производње је тежак циљ због присуства великог броја серотипова салмонела и различитих извора заразе, али је зато потребно донети правилну стратегију контроле за спречавање ризика од контаминације. Превенција је најбољи алат за контролу салмонела: хигијена, биосигурност и тамо где је изводљиво - вакцинација. Велика је одговорност на узгајивачима на примени постојећих и унапређењу нових стандарда.Poultry salmonellosеs are group of diseases caused by Gram-negative bacteria from the Enterobacteriaceae and species Salmonella enterica. Of about 2500 serotypes of this species, about 10% are isolated from poultry. Special significance of salmonella comes from their character, as some serotypes can endanger human health leading to gastrointestinal toxin infections due to the consumption of poultry products. Vertical transmission is described by transovarian route to offspring, but also horizontal transmission, the most often by faecal secretion. The greatest risk for human well-being is the finding of Salmonella in poultry meat, in the eggs and on the eggshells. Some poultry can be infected with Salmonella without showing any clinical signs of the disease, but nevertheless being a significant source of infection, while clinical symptoms range from digestive problems (white diarrhoea, malabsorption), to bacteraemia and death. The aim of this paper is to retrospective presence of bacteria Salmonella enterica subspecies enterica in poultry in the Belgrade epizootiological area. Observation included samples of: embryonic eggs, day-old chicken cadavers, broiler and laying hens faeces samples investigated in six-year period. Salmonellae were isolated by standard microbiological methods followed by serological typing. In the examined number of positive samples of poultry salmonella ranged from 879 recorded in 2017 to 65 in 2018, while significantly lower findings were recorded in 2016 and 2021 with 7 positive samples, while 4 were recorded in 2022, and during 2023, 2 positive samples. The serotypes isolated in the mentioned period are S. Enteritidis, S. Infantis, S. Mbandaka, S. Senftenberg, S. Typhimurium, S. Agona, S. Taksony and S. Shiongwe. The most positive samples were found in the feces of laying hens, followed by the feces of broilers, carcasses of one-day-old chickens and embryonated eggs. Complete eradication of Salmonella from production is a difficult goal because of the presence of a large number of Salmonella serotypes and various sources of infection, but a proper control strategy must therefore be executed to prevent the risk of contamination. Prevention is the best tool for controlling Salmonella: hygiene, biosecurity and vaccination. It is a great responsibility of the breeders to apply the existing standards and to improve the new ones.Zbornik kratkih sadržaj
Fırst fındıng of cestode Taenia crassiceps ın badgers hunted ın Belgrade area and ın Serbıa
No full textПодручје Београда чине две различите природне целине: Панонска низија под је северно а Шумадија је јужно од Саве и Дунава. Најистакнутији облици у рељефу шумадијског побрђа су Космај и Авала. Терен се од југа, постепено, спушта према северу у виду пространих заравни, рашчлањених долинама потока и речица. Велика пластичност рељефа Београда, јужно од Саве и Дунава, чини да се град распростире преко многих брда а северно од Саве и Дунава су алувијалне равни и лесна заравана на левој обали Саве и десној обали Дунава. На ободном подручју града су многобројне шуме и обрадиве површине које су истовремено и ловишта којих има 15 на подручју Београда. Од крупне дивљачи овде срећемо срне, дивље свиње, јелене лопатаре и муфлоне, а од ситне зеца, фазана, пољске јаребице, препелице, дивље гуске и дивље патке. Сем њих овде је значајна популација лисица, шакала и јазаваца. Јазавац је сисар из породице Mustelida, подпородице Melinae и рода Meles. У Србији је присутан Европски јазавац (Meles meles), подврста обични јазавац (Meles meles meles L.). Начином исхране, јазавци су омниворе, често долазе у контак са прелазним домаћинима паразита тако да је њихова паразитофауна релативно богата. У периоду од 1998 до 2018 на подручју Београда паразитолошки је прегледано 47 јазаваца устрељених периоду јануар - март када је рађен одстрел лисица. Животиње су потицала са локација Падинска скела, Преток, Црвенка, Себеш, Ковилово, Глогоњ, Старчево, Добановци, Сурчин, Јаково, Иваново, Заклопача, Зуце, Брестовик, Сефкерин, Бојчин, Гроцка, Врчин, Прогар, Бољевци, Лазаревац, Рајковац и Сенаја. Инфекција паразитима је установљена код 51.06% животиња. Од цестода су нађене Mesocestoides lineatus (23.4%), Taenia crasiceps (14.89%), и Mesocestoides melesi (10.63%). Присуство Taenia crasiceps је први пут забележено код јазавац у Србији. На подручју Београда ова тенија је нађена и код 4.13% прегледаних лисица са подручја Панчевачког рита одакле је потицала већина уловљених и сви јазаваци позитивни на ову цестоду.The area of Belgrade consists of two different natural units: the Pannonian Plain to the north and Šumadija to the south of the Sava and Danube. The most prominent forms in the relief of the Šumadija hills are Kosmaj and Avala. The terrain gradually descends from the south to the north in the form of vast plains, dissected by valleys of streams and rivers. The great plasticity of the relief of Belgrade, south of the Sava and the Danube, makes the city spread over many hills, and north of the Sava and the Danube are alluvial plains and loess flats on the left bank of the Sava and the right bank of the Danube. In the peripheral area of the city there are numerous forests and arable land, which are also hunting grounds, of which there are 15 in the area of Belgrade. Of the big game, we meet roe deer, wild boar, fallow deer and mouflon, and of the small game, we find rabbit, pheasant, partridge, quail, wild goose and wild duck. Apart from them, there is a significant population of foxes, jackals and badgers. The badger is a mammal from the family Mustelida, subfamily Melinae and genus Meles. The European badger (Meles meles), a subspecies common badger (Meles meles meles L.), is present in Serbia. By way of nutrition, badgers are omnivores, they often come into contact with transitional hosts of parasites so that their parasitofauna is relatively rich. In the period from 1998 to 2018, in the Belgrade area, 47 badgers were hunted in the period January - March, when were hunted foxes. The animals came from the locations Padinska skela, Pretok, Crvenka, Sebeš, Kovilovo, Glogonj, Starčevo, Dobanovci, Surčin, Jakovo, Ivanovo, Zaklopača, Zuce, Brestovik, Sefkerin, Bojčin, Grocka, Vrčin, Progar, Boljevci, Lazarevac, Rajkovac and Senaja. All badgers were parasitologically examined and parasite infection was found in 51.06% of animals. Among cestodes, Mesocestoides lineatus (23.4%), Taenia crassiceps (14.89%), and Mesocestoides melesi (10.63%) were found. The presence of Taenia crassiceps was recorded for the first time in badgers in Serbia. In the Belgrade area, this tapeworm was also found in 4.13% of examined foxes from the area of Pančevački Rit, where most of the hunted and all positive for this cestode badgers came from.Zbornik kratkih sadržaj
Establishment of the European Swine Influenza Network (ESFLU) for improvement of the One Health perspective
No full textBackground: Swine influenza (SI) is one of the most important infectious respiratory diseases in pigs within the pig farming sector across Europe. The causative agent, swine influenza A virus (swIAV), is continuously mutating, occasionally giving rise to zoonotic variants. Despite the evident risk to swine and human health and the economic burden it may cause, the surveillance, diagnostic examination, and vaccine coverage of this infection in swine across Europe are inconsistent, and even completely absent in some countries.
Methods: The multidisciplinary European Swine Influenza Network (ESFLU) was funded by the European Union (COST CA21132) with the goal of developing a comprehensive approach to SI during the 2022-2026 period. The objectives of ESFLU are to facilitate data sharing across all scientific fields, improve pandemic preparedness, build expertise in the detection and characterization of swIAVs, compile surveillance, prevention, management, and control practices, connect with the OFFLU network, and promote awareness of this potential zoonosis among all interested parties.
Results and Discussion: Through cooperation and the exchange of knowledge and experience, during its first year of existence, ESFLU managed to collect and analyze different swIAV laboratory procedures and surveillance programs in Europe, making them publicly available (https://swineflu.eu). Capacity building was accomplished through a training school related to the detection and characterization of swIAVs, and short-term scientific missions for young researchers focused on phylogenetic and phylogeographic studies of swIAVs. This facilitated networking, the conducting of reviews, and surveys. Cooperation with OFFLU was established, and the first report containing sequences of swIAVs circulating in swine populations within Europe was published
Bacterial diseases of the digestive organs of weaned piglets in extensive and intensive breeding
No full textVery intensive expansion of breeding capacities, early weaning of piglets from inadequate
microclimatic conditions, and inadequate nutrition in different production categories caused the
appearance of production-related technological diseases. Diseases of the digestive organs are a
significant part of pig pathology. Of the enteric diseases, great importance belongs to dysentery. It is
characterized by long-term germination and a large number of vectors. Two diseases that were
previously considered to be atypical forms of dysentery, resulting from a shortened period of
medication and resistance of the causative agent to an exemplary antibiotic, today appear as separate
entities. The first is so-called proliferative enteropathy, and the second is spirochetal colitis. Both of
these diseases are present in pig herds with different management, often in pig herds with high health
status, after the elimination of the causative agent of dysentery. Coli infections are present mainly in
weaned piglets and appear in the second week after weaning. In our conditions, the disease is
diagnosed on the basis of clinical symptoms, rarely on the basis of pathomorphological changes. On
controlled farms (5 commercial farms and 10 extensive breeding farms), a clinical examination of the
herd of pigs was performed. Rectal swabs were taken. We separated the sick animals into special
boxes and monitored their health. The number of weaned piglets in the weaned category was variable.
The number of dead pigs in the fattening category is particularly surprising. The aim of this review is
to provide information on bacterial diseases of the digestive organs of weaned piglets in two housing
systems and to provide a solution.Congress progra
Detection of viral infectious agents causing calf diarrhea on dairy farms in Serbia
No full textNeonatal calf diarrhea (NCD) is a multifactorial disease commonly occurring in unweaned calves, and
one of the major causes of calf losses worldwide. In this study, we investigated the role of viral agents in neonatal
calf diarrhoea from dairy farms with reported outbreaks in the winter of 2021-2022. For this study, we tested rectal
swab samples from 20 commercial dairy farms with 100-1000 cows with reported acute diarrhoea in neonatal calves.
From each farm, five to ten calves, up to 2 months of age, in total 154, with acute diarrhea were sampled by rectal
swabbing. Out of 20 tested dairy farms, at 4 farms none of the tested viruses was detected whereas at least one of the
tested viruses was detected at 16 farms (80%). As the most prevalent, mono BRV infection was detected at 10 farms
(62.5%), followed by a single BCoV infection at 3 farms (18.75%). Coinfection of BVDV and BRV was demonstrated
at 2 farms (12.5%), and simultaneous infection with BVDV, BRV and BCoV at one farm (6.25%). G typing of BRV
revealed that 60% of the BRVs were G10, 33.3% were G6, and 16.7% were G8. P typing indicated that 66.7% of the
BRVs were P[11] and that 33.3% were P[5]. This study revealed viral causative agents being the most often found in
diarrheic neonatal calves in Serbia, thus contributing to the development of more effective strategies for disease prevention
and control
Complex patterns of WNV evolution: a focus on the Western Balkans and Central Europe
No full textIntroduction: West Nile Virus, an emerging zoonotic pathogen, has been
circulating in Serbia for over a decade, with its first detection in mosquitoes
in 2010. Since then, the virus has led to increasing cases in both animals and
humans, peaking in 2018 with 415 human cases and 36 fatalities. This study
aimed to explore the phylogenetic relationships between previously sequenced
West Nile virus strains from Serbia and those sequenced in this study, while also
identifying possible virulence factors.
Materials and methods: Whole genome sequencing was conducted using a
targeted approach on the MinION Mk1C platform, following a two-step process
involving cDNA synthesis and amplification. Bioinformatics analysis included
demultiplexing, primer trimming, and sequence mapping using tools such
as iVar, Minimap2, and Samtools. Phylogenetic analysis was performed using
MAFFT alignment and the Maximum Likelihood method with the Tamura Nei
model in MEGA X software. Virulence factors were assessed in both structural
and nonstructural proteins, focusing on key glycosylation motifs and specific
mutations. Homology modeling of the E protein was also performed to evaluate
potential structural changes due to mutations.
Results: Phylogenetic analysis revealed two major sublineages within the E
subclade, representing the majority of strains from Western and Central Europe.
These sublineages likely originated from Austria, Serbia, and Hungary between
2008 and 2012. The study also identified three distinct sublineages within the
D subclade, which includes more diverse strains from Southern Europe. The
E protein exhibited significant variations, particularly at the E159 site, which is
crucial for virulence. The EI159T aa change has become dominant in recent
years, replacing the previously prevalent EI159M. Additionally, changes in the
NS1 glycoprotein and NS3 protein, both of which are involved in immune
modulation and viral replication, were identified, with potential implications for
the virus’s virulence.
Conclusion: The study’s findings highlight the Western Balkans and Central
Europe as key regions for the mixing and dissemination of West Nile virus strains
from both Western-Central and Southern Europe. These results underscore the
importance of continuous surveillance and phylogenetic analysis to monitor
the evolution and spread of West Nile virus, particularly in light of the frequent
mutations observed in virulence-associated sites
Distribucija pesticida u kokošijim jajima sa živinskih farmi
No full textInfestacije grinjama mogu imati negativan uticaj na živinarsku proizvodnju, posebno koka nosilja. Kontrola ektoparazita je ključna za održavanje biološke bezbednosti na farmi, a nedostatak kontrole povećava rizik od zdravstvenih problema i ekonomskih gubitaka. Ovaj rad ima za cilj da prikaže globalnu distribuciju pesticida, ali i posledice korišćenja pesticida u živinarskim farmama, kao i glavne probleme, povezane simptome i metode kontrole rezidua pesticida. Obimni programi praćenja koji se sprovode u cilju provere usklađenosti sa zakonskom regulativom su ključni za realne procene izloženosti hemijskim supstancama u ishrani životinja i ljudi. Izloženost štetnim pesticidima može dovesti do širokog spektra štetnih uticaja na zdravlje. Mučnina i glavobolja su primeri kratkoročnih efekata, dok hronična izloženost može izazvati neurotoksičnost, citogenetsko oštećenje, neplodnost, endokrine poremećaje i karcinogenezu. Nepravilno korišćenje pesticida na farmama, npr. permetrina, može kod kokoši dovesti do simptoma intoksikacije kao što su tremor i paraliza.Živinarstvo, 58, 6-
African swine fever virus isolate DG_6759_19 complete genome
No full textAfrička kuga svinja (AKS) je naročito opasna bolest svinja virusne etiologije koja se, otkako se 2007.
godine pojavila u Gruziji, postepeno širi, te dovodi do enorminih ekonomskih šteta. AKS se u Srbiji
pojavila 2019. godine kod domaćih svinja, a godinu dana kasnije i kod divljih. Virus afričke kuge svinja je
veliki virus, ikosaedarnog oblika, sa omotačem. Genetski materijal virusa je linearna dvolančana DNK
dužine 170–190 Kb u zavisnosti od genotipa i soja. Pripada familiji Asfaviridae i jedini je DNK arbovirus.
Za utvrđivanje puteva unosa virusa, načina širenja i praćenja kretanja bolesti od suštinskog značaja je
molekularna karakterizacija virusa. Danas je široko prihvaćeno stanovište da se većina populacija virusa
sastoji od različitih genetskih varijanti, a ne od jednog klona virusa. Pojava novih varijanti virusa je
uslovljena stopom mutacije koja zavisi od više faktora uključujući način replikacije, tip polimeraze,
selektivne i mehanizme za popravku. Dok se neki virusi menjaju veoma brzo, drugi virusi pokazuju visok stepen genetske konzerviranosti i evoluiraju veoma sporo. Na osnovu gena za p72 protein (B646L), do
sada su identifikovana 24 genotipa virusa AKS, dok je na osnovu inhibicije hemadsorpcije prepoznato
najmanje 8 serotipova. Svi genotipovi se javljaju u Africi. Međutim, pandemija koja je potekla iz Gruzije
2007. godine izazvana je virusom genotipa II istočnoafričkog porekla. Veća filogenetska rezolucija
između srodnih izolata virusa se postiže ispitivanjem drugih gena (E183L, B602L, KP86R, I196L i EP402R)
i regiona (J286L, BtSj, I73R/I329R i I78R/I215L). Nizak nivo intragenotipske raznolikosti je do sada
sprečavao dalju diskriminaciju sojeva, čineći nemogućim praćenje porekla i kretanja virusa. Da bi se
povećala verovatnoća identifikacije promena u genomu, odnosno utvrdile varijante sojeva i molekularni
markeri, neophodno je sekvenciranje celog genoma. Kompletne sekvence genoma virusa AKS su ključne
za razumevanje genomske strukture i dinamike širenja bolesti čime se obezbeđuju efikasnije strategije
kontrole AKS. Soj Ba71V izolovan na ćelijskoj kulturi je prvi virus AKS kojem je sekvenciran ceo genom
1995. godine. Do danas je dostupno oko 300 verifikovanih celih genomskih sekvenci virusa AKS u NCBI
banci gena
The influence of the samples quality on the laboratory results of diagnostics in virology
No full textЕнзимски имуносорбентни тест (ЕЛИСА) је техника која се данас најчешће користи у ветеринарској медицини за одређивање присуства антитела у крвном серуму. Међутим, поред других фактора, на поузданост резултата испитивања и појаву лажно позитивних реакција утиче и сам квалитет узорака. Стога је циљ овог испитивања био утврђивање утицаја услова чувања узорака крви на резултате ЕЛИСА теста имајући у виду теренски рад ветеринара и неретко неадекватно временско и амбијентално складиштење узорака. Две групе од 40 узорака крви говеда и 40 узорака крви оваца третирани су складиштењем на 4-8 °C и 20-25 °C током 3 седмице и тестирани нултог, 7, 14 и 21. дана на присуство специфичних антитела против вируса слинавке и шапа, односно вируса куге малих преживара и то употребом неколико серија комерцијалних ЕЛИСА китова. Поред тога, праћен је у утицај замрзавања и дужине скалдиштења замрзнутих узорака на резултате испитивања. На основу добијених резултата је утврђено да складиштење узорака крви током 21 дана на 2-8 °C и 20-25 °C, као ни након три месеца на -20 °C нема утицај на појаву лажно позитивних реакција. Међутим, установљене су значајне разлике у квалитету различитих серија истог ЕЛИСА киta.Enzyme-linked immunosorbent assay (ELISA) is the most commonly used technique in veterinary medicine today to determine the presence of antibodies in blood serum. However, in addition to other factors, the reliability of the test results and the occurrence of false positive reactions are also affected by the quality of the samples. Therefore, this study aimed to determine the influence of blood sample storage conditions on the results of the ELISA test, taking into account the field work of veterinarians and often inadequate time and ambient storage of samples. Two groups of 40 bovine blood samples and 40 sheep blood samples were treated by storage at 4-8 °C and 20-25 °C for 3 weeks and tested on days zero, 7, 14 and 21 for the presence of specific antibodies against the virus оf foot-and-mouth disease or small ruminant plague virus, using several series of commercial ELISA kits. In addition, the effect of freezing and storage time of frozen samples on test results was monitored. Based on the obtained results, it was determined that the storage of blood samples for 21 days at 2-8 °C and 20-25 °C, as well as after three months at -20 °C, does not affect the occurrence of false positive reactions. However, significant differences in the quality of different batches of the same ELISA kit were found
Aujeskijeva bolest kod lovačkog psa na teritoriji Republike Srpske
No full textАујескијева болест (лажно бјеснило) је акутно, контагиозно, вирусно обољење,прије свега свиња, а затим и других врста домаћих и дивљих животиња, којеизазива херпесвирус свиња тип 1. Код свиња зараза је ензоотског карактера, сависоком стопом леталитета при првом уласку вируса у запате и карактерише сеенцефалитисом и високом стопом морталитета код прасади, пнеумонијом кодстаријих и абортусима код супрасних крмача. Обољење се код секундарнихдомаћина јавља спорадично и праћено је кратким инкубационим периодом ифаталним исходом. Карнивори се заразе у директном или индиректном контактуса свињама и ингестијом сировог или термички недовољног обрађеног меса иунутрашњих органа, а код њих се карактерише неуролошким поремећајима увиду пруритуса до аутомутилације.У раду је описан случај Аујескијеве болести на територији града Теслић у 2024.години, код ловачког пса расе Плот, који је током лова дошао у директан физичкиконтакт са дивљом свињом, као и лешом одстрељене животиње. Иницијалнизнаци болести су се појавили након 24 часа у виду инапетенце, фебре иповраћања. Након иницијалних знакова, услиједили су неуролошки поремећајииспољени у виду нагињања главе на страну, хиперсаливације и пруритуса, којије прогредирао до аутомутилације у предјелу главе. Угинуће је услиједило након36 часова од појаве неуролошких поремећаја. Макроскопским прегледом сууочене лезије на кожи главе и врата, хиперемија конјунктива, генерализованалимфаденопатија, хиперемија плућа, можданица и мозга. Установљена је идилатација желуца са торзијом слезине на десно, највјероватније као посљедицаакутног шока и бола. Хистопатолошком анализом утврђен је негнојнименингоенцефалитис који се карактерисао дискретним периваскуларниммононуклеарним инфилтратом и периваскуларним крвављењима у великоммозгу, те глиозом, сателитозом и неуронофагијом у продуженој мождини, као и налазом интрануклеарних еозинофилних инклузија у неуронима продуженемождине. Резултати молекуларне анализе можданог ткива и ткива из лезија коже,применом qPCR методе доказали су присуство нуклеинске киселинехерперсвируса свиња тип 1 у испитиваним узорцима.Спорадично инфицирање ловачких паса може да указује на циркулацију вирусау популацији дивљих свиња у Републици Српској.Related to an English-language version of the following article:[https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/4709