REPONIVS - Repository of Scientific Institute for Veterinary Medicine of Serbia
Not a member yet
1296 research outputs found
Sort by
Enterotoksemija ovaca i koza
No full textEnterotoksemija je vrlo značajna bolest u uzgoju ovaca i koza, često se pojavljuje naglo, eksplozivno, često uz visok letalitet obolelih životinja. Ovakva priroda bolesti potiče od uzročnika koji predstavlja deo prirodne, uslovno patogene mikrobiote digestivniog trakta ali pod specifičnim uslovima se naglo umnožava i produkuje toksin koji dalje dovodi do zdravstvenih problema. Problem u preciznoj dijagnostici predstavlja zainteresovanost i (finansijska) mogućnost utvrđivanja prisustva toksogenog soja u konkretnom slučaju. Terapija enterotoksemije je izazovna, dubiozna, posebno u uznapredovalim stadijumima. Rana intervencija je kritična za oporavak, a vakcinacija predstavlja medicinski vrlo poželjnu preventivnu meru. Posebno treba istaći da dijagnozu enterotoksemije, ne treba vezivati za pojavu dijareja kao kliničkog znaka.Zbornik predavanj
Etiologija, kliničke i patomorfološke karakterritike proliferativno-nekrotične pneumonije (pnp) kod zalučene prasadi
No full textProliferativno-nekrotična pneumonija (PNP) predstavlja oblik intersticijalne
pneumonije koju karakteriše hipertrofija i hiperplazija pneumocita tip 2 i prisutvo
nekrotičnog celularnog infiltrata u alveolarnim prostorima. Brojna istraživanja
opisuju virus reproduktivnog i respiratornog sindroma svinja (PRRSV) i porcine
circovirus tip 2 (PCV2) kao najznačajnije uzročnike PNP, međutim u etiologiji ove
pneumonije se pominju i suid herpesvirus – 1 (SuHV-1) i virus influence A svinja (SIV).
U ovom radu dajemo prikaz slučajeva PNP kod zalučene prasadi, poreklom sa
komercijalne farme na kojoj se sprovodi vakcinacija protiv PPRSV-a, PCV2, SuHV-1 i
SIV-a. Proliferativno-nekrotičnu pneumoniju smo dijagnostikovali kod tri obdukovana
prasaeta. Patohistološki, u dva slučaja smo ustanovili limfo-histiocitnu intersticijalnu
pneumoniju i blažu multifokalanu hiperplaziju pneumocita tip 2, bez prisustva
ćelijskih infiltrata i ćelijskog detritusa u alveolarnim prostorima, dok smo u trećem
slučaju detektovali multifokalno zadebljanje alveolarnih septi, zbog proliferacije
pneumocita tip 2, prisutvo obilnog celularnog infiltrata u alveolarnim prostorima
ispunjenih seroznom tečnošću kao i fokalno formiranje hijalinih membrana. U dva
slučaja ustanovljena je PRRSV+PCV2 koinfekcija, a u jednom PCV2+SIV koinfekcija,
dok ni u jednom slučaju nije ustanovljeno prisutvo SuHV-1. Dobijeni rezultati
potvrđuju etiološku ulogu PCV2 i PRRSV-a, kao primarnih uzročnika PNP kod prasadi,
u ovom slučaju, u uslovima prethodno sprovedene vakcinacije protiv ovih virusnih
agenasa. Takođe, rezultati ukazuju i na potencijalni značaj SIV-a u etiologiji ove
pneumonije, pre svega u okviru koinfekcija, čime se dodatno komplikuje patogeneza i
klinička slika oboljenja
„Sindrom zaostajanja u rastu prasadi, neposredno pre, tokom i nakom zalučenja (PTFS)“: opis sindroma i prikaz preliminarnog slučaja PTFS-a u našoj zemlji
No full textSindrom zaostajanja u rastu prasadi, neposredno pre, tokom i nakom zalučenja (engl.
Porcine periweaning failure to thrive syndrome – PFTS) je složeno i slabo istraženo stanje, koje
u poslednjoj dekadi ima sve veće značaj u proizvodnji i zdravlju svinja.
Osnovna karakterisitika ovog oboljenja je zaostajanje u rastu zalučene prasadi sa eksprimacijom
nespecifičnih kliničkih znakova koji uključuju progresivan gubitak telesne mase koji nastaje u
periodu od 2-3 nedelje po zalučenju, i ispoljavanje stereotipnih oralnih repeticija, („oralna
stereotipija“) bez jasne funkcije, kao što su „žvakanje“, „lizanje“ i „grickanje“.
Dijagnostika sindroma se zasniva na kliničkom nalazu i patoanatomskom pregledu uginule
prasadi kod kojih se ustanovljava atrofija timusa i prazan gatrointestinalni trakt i detekciji
patohistoloških lezija, odnosno nalazom superficijalnog gastritisa, atrofije crevnih resica, blaže
upale sluzokokže kolona, rinitisa sa infiltracijom sluzokože nosne duplje inflamatornim
celularnim elementima i blaži negnojni meningoencefalitis.
Pretostavlja se da je etiologija ovog sindroma multifaktorijalna, međutim i dalje se vrše
istraživanja na utvrđivanju konzistentne povezanosti infektivnih i neinfektivnih faktora i genetske
predispozicije u nastanku PFTS-a.
Sindrom predstavlja značajan izazov u svinjarskoj proizvodji i zdravlju svinja, pre svega zbog još
uvek neutvrđene egzaktne etiologije i postavljanja definitivne dijagnoze, zbog čega se sprovode
brojna istraživanja na utvrđivanju infektivnih, genetskih i faktora životne sredine koji utiču na
njegovu pojavu, što predstavlja osnovu za uvođenje ciljanih mera kontrole i potencijalnih
terapisjkih tretmana.
U ovom radu, dajemo pregled dosadašnjih opservacija ovog sindroma i opisujemo prvi
preliminarni slučaj PFTS-a u našoj zemlji.Porcine periweaning failure to thrive syndrome (PFTS) is an emerging and insufficiently
characterized condition of increasing relevance in swine production and health. The syndrome is
defined by post-weaning growth retardation in piglets, manifested through non-specific clinical
signs such as progressive weight loss within 2–3 weeks after weaning and oral stereotypies
(licking, chewing, chomping) without apparent function.
Diagnostic criteria are based on clinical findings and postmortem examination, including thymic
atrophy, an empty gastrointestinal tract, and histopathological lesions such as superficial gastritis,
villous atrophy, mild colonic mucosal inflammation, rhinitis with inflammatory infiltration, and
mild non-suppurative meningoencephalitis.
The etiology of PFTS is presumed to be multifactorial, involving infectious and non-infectious
agents as well as potential genetic predisposition. However, its exact causation and definitive
diagnostic markers remain undetermined.
PFTS represents a significant challenge for swine production due to its unclear pathogenesis and
the absence of reliable diagnostic tools. Current research is directed toward identifying infectious,
genetic, and environmental determinants to establish effective control measures and therapeutic
strategies.
This paper provides an overview of current knowledge on PFTS and describes the first preliminary
case reported in our country.Zbornik radov
Alarioza i askaridioza svinja i njihov zoonotski značaj
No full textParazitske infekcije koje se javljaju kod svinja predstavlja značajan zdravstveni problem
ovih životinja. Pored toga ova obolenja nanose značajne ekonomske gubitke usled smanjenja
prirasta, uvećanog uginuća i lošije konverzije. Takođe, pojedine parazitske infekcije imaju
zoonotski karakter i infekcija ljudi nastaje ili tokom konzumiranja nedovoljno termički obrađenog
mesa svinja ili u direktom kontaktu sa jajima ili oocistam parazita u svinjskom izmmetu. koje su
zoonoze i koje predstavljaju značajnu zdravstvenu opasnost po čoveka. One se mogu javiti u
farmskom i individulanom držanju pogotovu ako je ono ekstenzivog tipa. Najčešće i najpoznatije
zoonoza su trihineloza i cisticerkoza a pored njih svinje su nosioci uzročnika toksoplazmoze,
sarkocistoze, balantidioze i kriptosporidioze koje mogu direktno ugroziti zdravlje ljudi. Zadnje
decenije kod svinja u ekstenzivnoj i organskoj proizvodnji sve češće počelo nalaziti zoonotske
metacerkarija metilja Aliara alata a zadnjih par godina se sve više povećava broj humanih
infekcije sa Ascaris suum, najčešćim i napoznatijim parazitom svinja.Parasitic infections that occur in pigs represent a significant health problem for these
animals. In addition, these diseases cause significant economic losses due to reduced growth,
increased mortality and poorer conversion. Also, certain parasitic infections have a zoonotic
character and human infection occurs either during the consumption of insufficiently thermally
processed pig meat or in direct contact with parasite eggs or oocysts in pig excrement. which are
zoonoses and which represent a significant health hazard for humans. They can occur in farm and
individual farming, especially if it is extensive. The most common and well-known zoonoses are
trichinellosis and cysticercosis, and besides them, pigs are carriers of the causative agents of toxoplasmosis, sarcocystosis, balantidiosis and cryptosporidiosis, which can directly threaten
human health. In recent decades, zoonotic metacercariae of the fluke Aliara alata have been
increasingly found in pigs in extensive and organic production, and in the last few years, the
number of human infections with Ascaris suum, the most common and well-known pig parasite,
has been increasing.Zbornik radov
Comparison of capacities of different extraction kits for DNA extraction of African swine fever virus
No full textЗаразне болести домаћих животиња представљају једну од највећих претњи по одрживост сточног фонда једне државе и последично по доступност квалитетних намирница животињског порекла за становништво, али и по егзистенцију људи који се примарно баве сточарством. Афричка куга свиња (АКС) је заразно обољење домаћих и дивљих свиња које изазива Asfivirus, ДНК вирус из породице Asfarviridae. Болест се манифестује хеморагијским синдромом и због великих губитака насталих услед високог морталитета и еутаназије свих свиња из заражених газдинстава, узрокује огромне економске штете у свињарству. Овај вирус је први пут детектован у Републици Србији 2019. године. Упркос спровођењу прописаних мера за његово сузбијање и искорењивање, болест је и даље присутна код домаћих и дивљих свиња. Да би се заразне болести на време детектовале и примениле мере за њихово сузбијање и искорењивање, важно је да се узрочник на време детектује, да је процес детекције узрочника поуздан, ефикасан, економичан и да што краће траје.
Један од кључних корака у детекцији заразних болести, јесте екстракција нуклеинских киселина из узорака, као део припреме за извођење PCR. Циљ овог рада је био испитивање капацитета четири комерцијално доступна кита за екстракцију ДНК вируса АКС: Indispin Pathogen-Indical, Indimag Pathogen Cartridge -Indical, Dneasy Blood and Tissue-Qiagen и Real PCR DNA/RNA Spin Column-IDEXX. Шест позитивних узорака слезинa свиња је припремљено у разређењима од 10-1 до 10-4. ДНК из сваког разређења је екстрахована, а добијене Ct вредности након qPCR су упоређене.
Резултати ових испитивања указују на значај избора кита за екстракцију високог капацитета ради побољшања тачности и осетљивости детекције вируса АКС, PCR методом, што доприноси раном откривању и бржем и ефикаснијем сузбијању заразних болести.Infectious diseases of domestic animals represent one of the greatest threats to the sustainability of a country's livestock population and consequently to the availability of quality animal-derived food for the population, as well as to the livelihood of people primarily engaged in livestock farming. African swine fever (ASF) is an infectious disease of pigs caused by Asfivirus, a DNA virus from the family Asfarviridae. The disease manifests as a hemorrhagic syndrome and causes significant economic losses in pig farming, due to high mortality and the requirement for stamping out of all the pigs in infected farms. The virus was first detected in the Republic of Serbia in 2019. Despite the implementation of prescribed measures for its control and eradication, the disease is still present in domestic and wild boar.
In order to detect infectious diseases on time and implement measures for their control and eradication, it is crucial to detect the pathogen promptly and ensure that the detection process is reliable, efficient, cost-effective, and as quick as possible.
One of the key steps in the process of molecular detection of infectious diseases is the extraction of nucleic acids from samples, as part of the preparation for PCR. This study aimed to compare the capacity of four commercially available kits for the extraction of the ASF virus DNA: Indispin Pathogen-Indical, Indimag Pathogen Cartridge-Indical, Dneasy Blood and Tissue-Qiagen, and Real PCR DNA/RNA Spin Column-IDEXX. Six positive spleen samples from pigs were prepared in dilutions of 10-1-10-4. DNA from every dilution was extracted and Ct values obtained after qPCR were compared. The test results indicate the importance of selecting an extraction kit of high capacity, to improve the accuracy and sensitivity of ASF virus detection using the PCR method, which contributes to early detection and faster and more effective containment of infectious diseases.Zbornik kratkih sadržaj
Large heterogeneity in biosecurity legislation in the intensive pig production across Europe
No full textImplementing biosecurity measures in the pig production is crucial to optimize animal health and reduce antimicrobial
usage. A legal framework may help to ensure all stakeholders understand the need of biosecurity
measures and to implement them correctly. Limited knowledge is available about how implementation of biosecurity
measures is regulated in European countries. Therefore, the aim of this study was to identify which
biosecurity measures were mandatory by national legislation and/or by pig sector organizations of European
countries for the intensive pig production under normal circumstances (i.e. no (threat of) disease outbreaks). A
questionnaire including 51 biosecurity measures, 32 on external and 19 on internal, was developed and sent to
national country representatives. Twenty-four European countries, of which 18 belonging to the European
Union, indicated which biosecurity measures were mandatory by law. Four countries, France, Spain, Italy and
Romania had a single national pig-specific biosecurity legislation, while in the other countries multiple legislations
had to be consulted to complete the questionnaire. In general, there was a high heterogeneity in the
number of measures that were mandatory by law per country. Most biosecurity measures addressed in the national
legislation focused on external biosecurity and were measures that can be easily audited when conducting
a farm visit such as the presence of a hygiene lock, fencing around the farm and the existence of documentation.
A significant (p < 0.001) positive correlation was observed between the presence of external and internal biosecurity
measures in the legislation. Yet, no significant association was observed between the number of biosecurity
measures present in the national legislation and the size of the pig production. Fourteen countries
indicated which biosecurity measures were required by pig sector organizations for intensive pig farms. The
median number of biosecurity measures mandatory by pig sector organizations but not by law was 13 with a
minimum of one measure in Germany and a maximum of 24 in Croatia. Different countries apply different
strategies to increase the level of biosecurity. Further research is needed to investigate the impact of the different
strategies on the implementation of biosecurity on intensive pig farms in the countries
Prvi slučaj kliničke manifestacije Babesia vogeli infekcije kod psa iz Srbije
No full textThe city of Belgrade, Serbia, with its continental climate and suburban green spaces, is an endemic region for canine babesiosis. Molecular analyses showed that the clinical manifestation of the disease is dominantly caused by Babesia canis, transmitted by a winter tick Dermacentor reticulatus. Thus, the occurrence of canine babesiosis is typically seen in winter and springtime. The presented case demonstrates for the fi rst time an active infection with Babesia vogeli during the summer, in an elderly dog from Belgrade, without a previous history of travel. The patient was presented at the Faculty of Veterinary Medicine, Belgrade, with respiratory problems and thrombocytopenia. The Romanowsky-stained blood smears revealed unusually large babesia merozoites and microfi laria presence, and the dog tested positive for Dirofi laria immitis antigens. The patient was treated against both infections, with positive outcomes. After performing DNA extraction and sequencing, the singular B. vogeli infection was demonstrated. Although being one of the least pathogenic babesia species, the data regarding an active infection with B. vogeli in the Belgrade region is medically and epidemiologically signifi cant. This report shows that canine babesiosis due to infection with B. vogeli during the summer months, when the tick vector Rhipicephalus sanguineus is active, should be considered in a differential diagnostic plan. Also, it is important to perform molecular diagnostics to B. vogeli in dogs that don’t have the typical acute phase response, seen in B. canis infection, but have thrombocytopenia
Bovine papillomatosis in a heifer – pathological aspect and therapy
No full textПапиломатоза говеда је вирусно обољење које се карактерише појавом бенигних неоплазми на кожи говеда, а проузроковано је папилома вирусом говеда (BPV). У овом раду описан је случај папиломатозе код јунице старости 30 месеци.
Пре увођења јунице у запат, лезије сличне папиломатози су биле уочене код још једне краве. Након пријема на газдинство урађено је вештачко осемењавање, потврђен је гравидитет, а потом je дошло до абортуса стотог дана гравидитета. Прве промене на кожи су уочене након двадесет дана од побачаја. Лезије су се најпре појавиле на кожи дисталних делова екстремитета у виду папиломатозних туморских израслина, наког чега је дошло до ширења лезија и на друге делове коже. У почетку, лезије су биле пречника око 5 милиметара, а касније услед раста достизале су димензије од 1 до 2 центиметра. Поједине лезије су конфлуирале и биле егзулцерисане.
Ради дијагностичког испитивања извршена је ексцизија два папилома уз примену локалне инфилтративне анестезије. Након ексцизије један узорак је подељен на два дела и извршено је хистопатолошко испитивање и молекуларна детекција генома папиломавируса (PCR). Други узорак је коришћен за припрему аутогене вакцине.
Хистопатолошким испитивањем утврђено је умножавање кератиноцита, хиперкератоза, присуство, коилоцита и кератохијалинх гранула. У дермису је уочено умножавање фибробласта. Применом PCR методе је утврђено присуство генома папиломавируса.
У терапији је примењена аутогена вакцина произведена од узоркованог ткива папилома. Вакцинација је извршена трократно у размаку од 10 дана, супкутано. Поред тога, спроведена је имуномодулаторна терапија ивермектином у дози од 2 милиграма по килограму, трократно, са размаком од 14 дана. Регресија папилома је уочена већ после 30 дана, после 60 дана били су врло мало заступљени и значајно мањих димензија, a 90. дана било је уочљиво свега неколико израслина.
У овом раду потврђен је случај папиломатозе клиничким испитивањем, доказом генетског материјала папиломавируса и хистопатолошким испитивањем туморозних промена. Имуномодулаторна терапија и аутогена вакцина имале су добар ефекат у постизању излечења.Bovine papillomatosis is a viral disease characterized by the occurrence of benign neoplasms on the skin of cattle, caused by the bovine papillomavirus (BPV). This paper describes a case of papillomatosis in a 30-month-old heifer.
Before introducing the heifer into the herd, lesions similar to papillomatosis were observed in another cow. After arrival at the farm, artificial insemination was performed, pregnancy was confirmed, and subsequently, an abortion occurred on the 100th day of gestation. The first skin lesions were observed twenty days after the abortion. The lesions initially appeared on the skin of the distal parts of the limbs as papillomatous tumorous growths, which later spread to other areas of the skin. Initially, the lesions were about 5 millimeters in diameter, but as they grew, they reached sizes of 1 to 2 centimeters. Some lesions coalesced and became ulcerated.
For diagnostic examination, excision of two papillomas was performed under local infiltrative anesthesia. After excision, one sample was divided into two parts for histopathological examination and molecular detection of the papillomavirus genome (PCR). The second sample was used to prepare an autogenous vaccine.
Histopathological examination revealed keratinocyte proliferation, hyperkeratosis, the presence of koilocytes, and keratohyalin granules. Fibroblast proliferation was observed in the dermis. The PCR method confirmed the presence of the papillomavirus genome.
For therapy, an autogenous vaccine produced from papilloma tissue was applied. Vaccination was performed three times at 10-day intervals, subcutaneously. Additionally, immunomodulatory therapy with ivermectin was administered at a dose of 2 mg per kilogram, three times, at 14-day intervals. Regression of papillomas was observed after 30 days, after 60 days, they were rarely present and significantly smaller in size, and by the 90th day, only a few growths remained.
This study confirmed a case of papillomatosis through clinical examination, genome detection of papillomavirus, and histopathological examination of tumorous tissue. Immunomodulatory therapy and autogenous vaccination had a positive effect in achieving recovery.Zbornik kratkih sadržaj
Epidemiological importance of Ascaris suum
No full textАскаридоза свиња је паразитско обољење које изазива нематода Ascaris suum. За аскаридозу слободно можемо рећи да представља најчешће, најзначајније и најраширеније паразитско обољење домаћих и дивљих свиња. Ова паразитоза има глобалну распрострањеност и установљена је и у органској и екстензивној производњи и на индустријским фармама свиња. Инфекција Ascaris suum може захватити све старосне категорије свиња. У земљама са савременом фармском технологијом производње свиња њена преваленца је у распону од 15-40%. У екстензивном држању преваленца је између 90-98%. На фармама у Србији код прасади је преваленца 39-41%, код товљеника 9-36% а код приплодних животиња 2-32%.
Ascaris suum sу бело-ружичасте нематоде ваљкастог облика тела, суженог на крајевима. Биолошки циклус је директан и почиње гутањем ембрионисаних јаја, следи хепато-пулмонална миграција а у цревима долази развоја у адулте, њиховог парења и полагања јаја у цревни лумен, одакле путем измета доспевају у спољну средину. Епидемиолошки аспект аскаридозе је био предмет изучавања скоро цео век. Подаци до којих се долазило су били контраверзни од тога да ларвице аскариса имају зоонотски потенцијал до оних који су то негирали. Током задњих деценија, молекуларне студије које користе рибозомални унутрашњи транскрибовани размак (ITS) регион и ген митохондријалне цитохром ц оксидазе подјединице-1 (COKS-1) су успешно диференцирали Ascaris lumbricoides и Ascaris suum. Оне су доказале да су обе врсте генетске сродне а такође да A. suum има зоонотски потенцијал инфекције сисара. Ове анализе су промениле схватање истраживача о Аскарисима, посебно о њиховим обрасцима преноса. Раније се веровало да је пренос повезан само са ендемским и неендемским зонама.
Недавне серолошке студије скрининга за специфична антитела на A. suum спроведене код људи у Холандији и Шведској дале су изузетно високе серопреваленције. Такође су описани случајеви у САД, Кини ина Балију. Бројни извештаји из Јапана извештавају о случајевима плућним, јетреним и церебралним симптомима изазваним ларвама A. suum након узимања зараженог сировог меса (јетра) или поврћа контаминираног јајима A. suum.Swine ascariasis is a parasitic disease caused by the nematode Ascaris suum. We can freely say that ascariasis is the most common, most significant and most widespread parasitic disease of domestic and wild pigs. This parasitosis has a global distribution and has been established in both organic and extensive production and on industrial pig farms. Ascaris suum infection can affect all age categories of pigs. In countries with modern farm technology for pig production, its prevalence is in the range of 15-40%. In extensive farming, the prevalence is between 90-98%. On farms in Serbia, the prevalence in piglets is 39-41%, in fattening pigs 9-36% and in breeding animals 2-32%.
Ascaris suum is a white-pink nematode with a cylindrical body shape, narrowed at the ends. The biological cycle is direct and begins with the ingestion of embryonated eggs, followed by hepatopulmonary migration, and in the intestines, development into adults occurs, their mating and laying of eggs in the intestinal lumen, from where they reach the external environment through feces.
The epidemiological aspect of ascariasis has been the subject of study for almost a century. The data obtained have been controversial, ranging from those who believe that Ascaris larvae have zoonotic potential to those who deny it. During the last decades, molecular studies using the ribosomal internal transcribed spacer (ITS) region and the mitochondrial cytochrome c oxidase subunit-1 (COKS-1) gene have successfully differentiated Ascaris lumbricoides and Ascaris suum. They have proven that both species are genetically related and also that A. suum has zoonotic potential to infect mammals. These analyses have changed the understanding of researchers about Ascaris, especially about their transmission patterns. Previously, it was believed that transmission was associated only with endemic and non-endemic areas.
Recent serological screening studies for specific antibodies to A. suum conducted in humans in the Netherlands and Sweden have yielded exceptionally high seroprevalences. Cases have also been described in the USA, China and Bali. Numerous reports from Japan report cases of pulmonary, hepatic and cerebral symptoms caused by A. suum larvae after ingestion of infected raw meat (liver) or vegetables contaminated with A. suum eggs.Zbornik kratkih sadržaj
Monitoring of Avian influenza in the epizootiological area of the City of Belgrade during the 2023/2024 season
No full textАвијарна инфлуенца је контагиозна заразна болест живине и птица проузрокована високо и ниско патогеним сојевима вируса авијарне инфлуенце. Зоонозни потенцијал вируса, епизоотија која је годинама присутна у популацијама дивљих птица и домаће живине, негативан утицај на биодиверзитет птица и на економичност живинарске производње обавезују нас на континуирано праћење овог вируса. У складу са донетим плановима спровођења надзора над авијарном инфлуенцом током 2023. и 2024. године вршен је мониторинг заразе и на територији епизоотиолошког подручја Града Београда. Зараза је праћена кроз активан и пасиван надзор. Активан надзор је спровођен плански, током прописаних месеци у години, када је вршено испитивање на присуство генома вируса на индивидуалним газдинствима и живинарским фармама, код дивљих птица из природе и украсне живине и птица са изложби, сајмова и пијаца. У периоду од октобра 2023. до децембра 2024. године активан надзор је спроведен на 82 индивидуална газдинства и на 8 фарми. Тестирано је укупно 309 узорака клоакалних брисева и фецеса. Ни у једном узорку није доказан геном вируса инфлуенце типа А. Поред домаће живине, у оквиру активног надзора испитано је 60 узорака клоакалних брисева и фецеса дивљих птица са изложбе и 65 узорака клоакалних брисева и фецеса дивљих птица из природе, превасходно из породице Anatide. Вирус није доказан у испитаним узорцима. Пасиван надзор је спровођен континуирано и обухватао је испитивање живине са испољеним клиничким знацима болести и испитивање угинулих или болесних дивљих птица. У периоду од октобра 2023. до децембра 2024. године испитано је 29 лабудова, једна дивља патка, 5 голубова и једна гугутка. Поред дивљих птица пријављена је сумња и на једном газдинству са домаћом живином. Применом метода молекуларне дијагностике вирус инфлуенце А је потврђена код 15 лабудова и две домаће кокошке. Потврдна испитивања су извршена у националној референтној лабораторији за авијарну инфлуенцу ВСИ „Краљево“, где је установљен високо патогени сој вируса, H5N1 подтипа.Avian influenza is a contagious infectious disease of domestic and wild birds caused by high and low pathogenic strains of the avian influenza virus. The zoonotic potential of the virus, the ongoing epidemic wave affecting wild birds and poultry for years, its impact on avian biodiversity, and the economic consequences for commercial poultry production obligate us to continuously monitor this virus. Surveillance of this infection in the Belgrade epizootiological area was conducted in line with the established avian influenza monitoring plans throughout 2023 and 2024. Monitoring was conducted through active and passive surveillance. Active surveillance was carried out in predetermined months covering individual households, commercial farms, wild birds, and birds from exhibitions, fairs, and markets. Between October 2023 and December 2024, active surveillance was conducted on 82 individual households and 8 poultry farms. A total of 309 cloacal swab and fecal samples were tested. The genome of the influenza A virus was not detected in any of the tested samples. Additionally, 60 samples from exhibition birds and 65 samples from wild birds in nature, primarily from the Anatidae family, were tested. The virus was not detected in any of the tested animals. Passive surveillance was conducted continuously and included testing of poultry showing clinical signs of the disease and dead or diseased wild birds. Between October 2023 and December 2024, 29 swans, one wild duck, 5 pigeons, and one Eurasian collared dove were tested for the presence of the Influenza A virus. Additionally, a suspected case was reported in one poultry household. Using molecular diagnostic methods, infection with the influenza A virus was confirmed in 15 swans and two domestic hens. Confirmatory tests were conducted at the National Reference Laboratory for Avian Influenza, VSI "Kraljevo," identifying the circulation of the highly pathogenic avian influenza (HPAI) virus, subtype H5N1.
Key words: Avian influenza, active and passive surveillance, epizootiological area of City of Belgrade,Zbornik kratkih sadržaj