RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
On the Tomos of Unification from 1922 : Canonical and Ecclesiological Analysis of the Text
No full textФормирање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца доноси нове могућности у дефинисању и организовању положаја српског и свег православног народа на Балкану. Под њеним државотворним окриљем стекле су се могућности за обнављања јединства свих црквених јединица које су до 1766. године биле саставни део Пећке патријаршије. Сама идеја о обнови народног јединства, као и јединства и аутокефалног статуса Пећке патријаршије, тиња у свести српске јерархије и народа током целог XIX века, међутим, околности нису пружале могућност да се то питање изнова еклисијално и политички реализује. Томосом патријарха Мелетија и Синода Цариградске патријаршије из 1922. године вековна стремљења српског народа и Српске Цркве су остварена. Један век касније црквена свест хришћана XIX века потребује поновно еклисиолошко, канонско и правно анализирање и вредновање овог документа ради правилног разумевања његовог аутентичног садржаја и његових импликација на организовање и узајамно саодношење Православних Цркава данас.The formation of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians brings new opportunities in defining and organizing the position of the Serbian and Orthodox people in the Balkans. The novel state-building circumstances enabled the restoration of the unity of all church parts that composed the Patriarchate of Peć until 1766. The idea of restoring national and ecclesial unity simmered in the consciousness of the Serbian hierarchy and the people throughout the 19th century. The ecclesiastical and political circumstances did not provide the opportunity to realize this issue. The Tomos of Patriarch Meletios and the Synod of the Patriarchate of Constantinople in 1922., enabled the realization of the centuries-old aspirations of the Serbian people and the Serbian Church. A century later, the church consciousness of 21st-century Christians needs a new ecclesiological, canonical and legal analysis and evaluation of this document aiming proper understanding of its authentic content and implications for the contemporary organization and mutual relations of Orthodox Churches
Нема стварности у овом свету, док с неба не сиђе
No full textThe following paper is the address that is communicated at the promotion of the collection of articles Bishop Nikolaj Velimirović: Old Controversies in Historical and Theological Context in Belgrade, on March 14, 2023. The paper focuses on two specific topics — two discourses in the prophetic opus of Bishop Nicholai as a counterpart to the Old Testament messianic places in relation to their New Testament fulfillment. Those lofty but controversial prophecies of Nicholai are: 1) criticism of Europe and deified and untouchable European values, and 2) the question of truth and its reification in the modern world.Два дискурса у пророчком опусу Владике Николаја стоје као пандан старозаветним месијанским местима у односу на њихово новозаветно испуњење. Ова узвишена, али контроверзна Николајева пророштва јесу: 1) критика Европе и деификованих и недодирљивих европских вредности, и 2) питање истине и њене реификације у савременом свету
The Event of the Establishment of the Serbian Patriarchate in Secular Periodicals
No full textНакон промена које су уследиле после Првог светског рата, од тренутка када је основанаКраљевина Срба, Хрвата и Словенаца, стекли су се услови да се расцепкане црквене области српског народа уједине у обновљену Српску патријаршију. Васпостављање Српске патријаршије и избор патријарха требало је да означе историјски континуитет Српске Православне Цркве. Уједињена Црква требало је да буде снага која ће повезати све Србе, довести до духовног јединства, без обзира на политичке и страначке разлике, као и све друге поделе. Одређен број српских световних гласила која су излазила у том периоду извештавао је о самом догађају васпостављања Српске патријаршије, који се догодио у Сремским Карловцима 30. августа/12. септембра 1920. године. Јавности је било доступно мноштво информација како о савременим догађајима, тако и о црквено-јерархијским и историјским приликама од укидања Српске самосталне патријаршије са седиштем у Пећи 1766. године, као припрема за предстојећи догађај. Извештавало се о сталној и директној укључености Владе, Министарства вера и регента Александра у све активности вођене ка успостављању јединства Цркве. Намера рада је да пружи увид у садржину световне српске штампе која извештава о новом положају и улози Српске Цркве. Чини се важним и отвара простор за многе закључке управо начин на који је и у којој мери штампа преносила атмосферу, писала, па самим тим се и односила према догађају уздизања Српске Цркве на ступањ и положај патријаршије.After the changes that followed the First World War, from the moment when the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes was founded, the conditions were met to unite the fragmented church areas of the Serbian people into the renewed Serbian Patriarchate.The establishment of the Serbian Patriarchate and the election of the Patriarch were supposed to mark the historical continuity of the Serbian Orthodox Church.The United Church was supposed to be a force that would unite all Serbs, lead to spiritual unity, regardless of political and party differences, as well as all other divisions. A certain number of Serbian secular newspapers published in that period reported on the very event of the establishment of the Serbian Patriarchate, which took place inSremski- Karlovci on September the 12th, 1920.A lot of information was available to the public both about contemporary events, as well as about ecclesiastical-hierarchical and historical events since the abolition of the Serbian independent patriarchate based in Pec in 1766, as a preparation for the upcoming event.It was reported to the other and direct involvement of the Government, the Ministry of Religion and the regent Alexander in all activities aimed at establishing the unity of the Church. The intention of the work is to provide insight into the content of the secular Serbian press, which reports on the new position and role of the Serbian Church.It seems important and opens up space for many conclusions, precisely the way in which and to what extent the press conveyed the atmosphere, wrote, and thus related to the event of the elevation of the Serbian Church to the level and position of the Patriarchate
Ecclesiastical Law as a Theological and Legal Science : Advantages and Disadvantages of Dual Scientific Identity
No full textЦрквено право је једна од најстаријих богословских дисциплина која изражава аутентично црквено предање настало ходом сакралног тела Цркве кроз историју. Поред свог неоспоривог еклисијалног идентитета еклектичког карактера, који настаје свештеним прожимањем канонског сведочења са другим носиоцима богословског предања попут наука о богослужењу, о светоотачком духовном и теолошком наслеђу и њиховом доприносу уобличавању догматског и етичког исповедања, о литерарним носиоцима предања, као и о црквеној историји, Црквено право се од периода зрелог средњевековља развија и у смеру идентификације са јуриспрудентним предметима и методама истрaживања што га чини двоидентитетном науном дисциплином. Иако је предметом тровековне академске расправе о његовом позиционирању у породици правних и богословских наука Црквено право се одупире заокруженим и коначним епистемолошким дефиницијама и задржава свој прожимајући, структурално сложен, вишеслојан и у исто време јединствен и особен еклисијални и правни, пастирски и академски научни идентитет. Чланак који је пред вама је сведени покушај сагледавања позитивних и негативних последица дуалног идентитета науке Црквеног права.The Ecclesiastical law is one of the oldest theological disciplines that expresses the authentic church tradition created by the course of the sacred body of the Church throughout history. Besides its undeniable ecclesiastical identity and eclectic character that appear through the sacred permeating of its canonical testimony and other bearers of the theological traditions such as the science of worship, the patristic spiritual and theological legacy, and the contribution of shaping its dogmatical and ethical testifying, about bearers of literary tradition, and the history of Church, the Ecclesiastical law has been developing in the direction of its identification with the jurisprudent subjects and the methods of exploration from the period of late medieval, which makes it a dual scientific discipline. Albeit it has been the subject of discussions on its positioning in the family of legal and theological sciences during the last three centuries, the Ecclesiastical law withstands rounded and ultimate epistemological definitions, keeping its structural complexity as well as its multi-leveled, unique, and distinctive theological, legal, pastoral, and academic scientific identity. This topic is a reduced attempt to perceive the positive and negative consequences of the dual identity of the Ecclesiastical law
Meeting of Philosophy and Theology at St. Gregory of Nyssa
No full textU ovom članku ćemo ispitati susret antičke filozofije i hrišćanstva u kreativnoj sintezi Svetog Grigorija Niskog. Kako zbog originalnosti pristupa tako i zbog očiglednog i snažnog uticaja koji je na njega izvršila (platonistička) filozofija, Grigorijevo delo predstavlja adekvatan referentni okvir za generalno razumevanje sinteze antičke filozofije i hrišćanske teologije. Iako bi i neki drugi autori, poput Origena i Sv. Avgustina takođe mogli da posluže analizi kojoj pristupamo, čini se da je Grigorije Niski adekvatniji izbor pošto je uprkos određenim ustezanjima, priznat kao jedan od stubova crkvene teologije, a njegov uticaj je – sa određenim oscilacijama – prepoznat i priznat u čitavoj hrišćanskoj ikumeni, za razliku od Origena čije je delo posthumno podvrgnuto osudi i Avgustina čiji je uticaj na Istoku ostao efemeran.In this article, we will investigate the encounter between ancient philosophy and Christianity in the creative synthesis of St. Gregory of Nyssa. Both because of the originality of the approach and because of the clear influence of (Platonist) philosophy, Gregory’s work represents an adequate example for a general understanding of the synthesis of ancient philosophy and Christian theology. Although some other authors, such as Origen and St. Augustine could also be useful for the analysis we are undertaking, it seems that Gregory of Nyssa is a more adequate choice since, despite some concerns, he is recognized as one of the pillars of church theology, and his influence - with certain oscillations - is recognized in the entire Christian world, unlike from Origen whose work was posthumously condemned and Augustine whose influence in the East remained ephemeral
„Сујеверје без традиције“: историјска „новина” као тема ранохришћанске апологетике
No full textTo be disinterested in any historically approved tradition while also promoting oneself as a new, exclusive religion in terms of soteriology was something quite unacceptable to the mindset of antiquity. Nevertheless, this is exactly how Christianity was perceived in the Imperium Romanum as a historical novelty, an anti-traditional, ethnically unrooted, overbearing, and in fact superstitious religious movement which, to say the least, was a disturbing and subversive social phenomenon. Given the seriousness of these perceptions and accusations made by both pagans and Jews, early Christian apologetics focused on several key topics that lie in the background of this issue. First of all, apologetics focused on relativizing an alleged contradiction between the historically new and the truth. Moreover, they worked on a reinterpretation of the term new in the context of the Christian relationship to the Old Testament tradition and especially to its prophecies. Also, early Christian theology made it clear that novelty actually represented the timeliness of the divine revelation, as implied by the term καιρός in relation to the incarnation of the Logos. Moreover, this should not be understood in terms of the protological, but rather in terms of an eschatological perspective. Interpreted in this way, Christianity manifests itself as simultaneously old and new, as a phenomenon that inevitably bases its existence on an appreciation of History, within which the successive divine epiphanies took place and tradition (old and new) formed in connection with these epiphanies.Бити незаинтересован за традицију и истовремено промовисати себе као нову, искључиву и у дотадашњој историји неукорењену религију, представљало је феномен који је био у потпуности неприхватљив за менталитет античког човека. Управо на такав начин они су перципирали Хришћанство – као историјски нов, антитрадиционалан, препотентан, а заправо сујеверан религијски покрет који, као такав, представља, у најмању руку, узнемиравајући и субверзивни друштвени феномен. Имајући у виду озбиљност ових перцепција и упућиваних оптужби од стране пагана и Јудеја, ранохришћанска апологетика се фокусирала на неколико кључних тема које се налазе у позадини ове тематике. Пре свега, апологетика се усредсредила на релативизовање наводне противречности између историјски „новог” и „истине”, затим на реинтерпретацију појма „ново” у контексту хришћанског односа према старозаветном предању и нарочито према пророштвима. Такође, ранохришћанско богословље је учинило јасним да новина, а заправо правовременост божанског откривења описана појмом καιρός, у контексту оваплоћења Логоса, не би требало разумевати у контексту протолошке, већ у контексту есхатолошке перспективе. Протумачено на овакав начин, Хришћанство се манифестује као феномен који своје постојање неизоставно утемељује на уважавању Историје у оквиру које се дешавају сукцесивне божанске епифаније, као и Предања (старог и новог) које је у вези са овим епифанијама оформљено
Историјски ход богослужбеног језика Српске Православне Цркве
No full textНамера је да се у овом раду представи историјски ход богослужбеног језика Српске Православне Цркве. Старословенски језик - први црквени језик Словена, самим тим и Срба - одржао се у богослужбеној традицији Српске Православне Цркве од почетка словенског богослужења све до данас. У том дугом временском распону тај језик пролазио је само кроз редакцијско прилагођавање гласовном систему српског језика.The intention of this paper is to present the historical course of the liturgical language of the Serbian Orthodox Church. Serbs received Slavic worship in the first literary language - Old Slavonic - during the 10th or early 11th century. Serbs could only pronounce the Slavic language they received with Slavic worship in the spirit of their national language. That was the beginning of the Serbianization of the oldest language of the church of the Slavs in the Serbian-speaking area, i.e. the Serbian recension of the language of the church, the so-called Serbo-Slavonic language, began to be created. This Serbian ecclesiastical and literary language was in use by Serbs until the middle of the 18th century. After the great migration of Serbs under Arsenij III Carnojevic in 1690 and the move to the regions in the north of the Sava and the Danube, there was Serbian-Russian cultural cooperation and there was the opening of a Slavic school in Sremski Karlovci in 1726, and the Serbian-speaking environment acquired Russo-Slavonic language. In the Serbian language environment, the Russo-Slavonic language had been adapted to the Serbian language to a certain extent. In that way, the Serbian redaction of the Russo-Slavonic language, known to Serbs as the Church Slavonic Language, was created. In today's practice, worship occurs both in Church Slavonic and in Serbian
О неким лексичким аспектима црквеног административног стила
No full textУ овоме раду настојаћемо да сагледамо административна документа у сфери сакралне комуникације, сабраних у књизи Уредбе и прописи Митрополије београдске : 1857-1876, са становишта лексике. Конкретно, указаћемо на употребу речи странога порекла и на њихов језичко-стилски израз. Подаци о лексичким променама важни су за дијахронијска семантичка истраживања о развоју лексичког фонда српског језика.In this paper we have looked at the administrative documents collected in the book The Statues and Regulations of the Belgrade Metropolitanate: 1857‒1876, from the point of view of vocabulary. In particular, the use of foreign words and their linguistic and stylistic expression has been researched. Mutual linguistic influences and permiation are the result of contacts between linguistic and cultural communities and are the reflection of their changing relationships. Research has shown that the lexical system of the Serbian language is prone to change, flexible, open, willing to receive foreign influences, that gaps can be filled from the right resources. Data on lexical changes are important for diachronic semantic research on the development of the lexical fund of the Serbian language
There is no Reality in this World until it comes down from Heaven
No full textДва дискурса у пророчком опусу Владике Николаја стоје као пандан старозаветним месијанским местима у односу на њихово ново заветно испуњење. Ова узвишена, али контроверзна Николајева пророштва јесу: 1) критика Европе и деификованих и недодирљивих европских вредности, и 2) питање истине и њене реификације у савременом свету.The paper focuses on two specific topics — two discourses in the prophetic opus of Bishop Nicholai as a counterpart to the Old Testament messianic places in relation to their New Testament fulfillment. Those lofty but controversial prophecies of Nicholai are: 1) criticism of Europe and deified and untouchable European values, and 2) the question of truth and its reification in the modern world
