RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
Петровић Петар II Његош
No full textРад се бави политичким и духовним успоном Петра II Петровића Његоша, ослањајући се на необјављене тајне акте далматинског намесништва. У фокусу су Његошево преузимање власти у Црној Гори, његова ревиндиковна политика према Иванбеговини, однос према Турској и Аустрији, као и посвећење за владику у Русији. Посебна пажња посвећена је Његошевом утицају на народ и свештенство, као и реакцијама аустријских власти на његову политичку активност и духовни ауторитет. Документарни карактер рада осветљава сложене односе међу породицама Петровић и Радоњић, као и међународне дипломатске напетости у региону.Наставак је у св. 2 (1937) стр.160-17
Одлука цара Франца I о унијаћењу православних у Далмацији
No full textРад се бави политичким и дипломатским кретањима у периоду око маја 1815. године, са посебним освртом на улогу краљевских представника, преговоре у Трету, као и на активности у Задру и Бечу. У тексту се помињу покушаји успостављања уније међу православним народима, као и дипломатски притисци и предлози упућени митрополитима ради именовања свештеника. Посебна пажња посвећена је улози Франца Галичког и Михаила Левкова у овим процесима
Први конгрес православног богословља у Атини
No full textРад се бави припремним активностима и програмским оквиром Првог конгреса православног богословља, који је одржан у Атини 1936. године. У тексту се износе детаљи са претходне конференције у Букурешту, на којој су учествовали представници богословских факултета из више православних земаља. Конференција је усвојила програм конгреса, који обухвата теме као што су положај теолошке науке у Православној Цркви, спољашњи утицаји на православно богословље, актуелна црквена питања, као и улога теолошких факултета у ширем научном контексту. Посебна пажња посвећена је организационој структури конгреса, начину рада и језичкој политици. Рад истиче значај овог скупа за унапређење богословске науке и јачање међуправославних веза
Како је постала Српска карловачка архиепископија и митрополија
No full textРад се бави историјом настанка и развоја Српске Карловачке архиепископије и митрополије до њеног присаједињења Београдској митрополији у време митрополита Мојсија Петровића, око 1726. године. У раду се анализирају доступни извори, укључујући архивску грађу из Беча, Сремских Карловаца и Будимпеште, као и чланке из релевантних историјских и црквених часописа. Посебна пажња посвећена је доприносу истраживача као што су Димитрије Руварац и др Радослав Грујић, који су на основу архивских докумената осветлили важне аспекте развоја Карловачке митрополије, њене титулатуре, односа са Пећком патријаршијом и улоге Крушедолске митрополије. Рад указује на ограничену доступност извора и потребу за даљим истраживањем ове значајне теме из историје Српске православне цркве.Наставак из св. 2-3 (1935) стр. 410-43
Седамдесет година живота г. професора Стевана М. Димитријевића
No full textРад се бави животом и делом професора Стевана М. Димитријевића поводом седамдесет година његовог живота. У тексту се износи биографија овог истакнутог богослова, педагога и научника, од школовања у Србији и Русији, преко службовања у различитим просветним и црквеним установама, до његовог доприноса у оснивању и развоју Богословског факултета у Београду. Посебна пажња посвећена је његовом научном раду, нарочито истраживањима односа Српске цркве са Русијом, као и проучавању живота и дела Светог Саве. Указује се на његов културно-просветни рад у јужној Србији, као и на значајну улогу у прикупљању и очувању српске духовне и етнографске баштине. Рад закључује описом свечане доделе почасног доктората Богословља Универзитета у Београду, као признања за његов вишедеценијски труд и допринос науци и култури
Шта би требало учинити у интересу верске наставе у основним школама
No full textРад се бави питањем верске наставе у основним школама у оквиру Српске православне цркве, са посебним освртом на историјски развој, актуелне проблеме и предлоге за реформу. Истиче значај укључивања свештенства у верску наставу, критикује постојећу наставну основу као недовољну и неадекватну, и предлаже конкретне мере за унапређење: израду нове наставне основе, савремених уџбеника, дефинисање методе рада и успостављање стручног надзора. Посебан нагласак стављен је на потребу да се верска настава темељи на религиозно-моралном образовању, а не искључиво на историјским садржајима. Рад апелује на црквене и државне факторе да се хитно приступи реформама у интересу духовног развоја младих генерација
Зашто је Студеница посвећена св. Богородици Благодетелници
No full textРад се бави питањем зашто је манастир Студеница посвећен светој Богородици Евергетиди – Благодетелици, за разлику од манастира Хиландара који је посвећен Богородици Одигитрији – Наставници. Аутор анализира историјске, литургијске и текстуалне изворе, укључујући типике оба манастира, и указује на значај превода евергетидског типика као основе за оба српска типика. Посебна пажња посвећена је улози Стефана Немање и Светог Саве у процесу превођења и адаптације типика, као и духовним мотивима који су могли утицати на Немањину одлуку да Студеницу посвети управо Богородици Евергетиди. Рад такође разматра могућност да је Немања током боравка у Цариграду био заточен у манастиру Евергетиди, што је оставило дубок духовни траг и довело до завета који је испунио изградњом Студенице
Јоахимизам и источна теологија
No full textРад се бави анализом књиге професора Јевгенија Аничкова о Јоахиму Флорском и његовом утицају на куртоазну поезију, с посебним освртом на везу јоахимизма са источном теологијом. Аничков поставља тезу о дубокој повезаности религиозно-филозофских идеја са уметничким и књижевним изразом средњег века, указујући на генетичку везу јоахимистичког покрета са византијским духовним наслеђем. Истражује се утицај источног монаштва на формирање Јоахимових идеја, као и њихова рецепција у западној Европи, нарочито у витешкој и трубадурској поезији. Посебна пажња посвећена је концепту „трећег царства“ – Царства Духа Светога – и његовој есхатолошкој и социолошкој интерпретацији. Рад истиче значај византијског културног утицаја на развој западне мисли и уметности, те доприноси разумевању интегралне повезаности религије, философије и поезије у средњовековној култури
Јосија, цар Јудин и Асирци
No full textРад се бави историјско-политичким околностима у Јудеји током владавине цара Јосије, с посебним освртом на односе са Асиријом. Аутор анализира сложене унутрашње и спољнополитичке прилике у којима је Јосија дошао на престо, укључујући утицај асирске и египатске политике, као и деловање пророка попут Исаије. Посебна пажња посвећена је процесу васпостављања асирске хегемоније у региону, вазалском положају Јудеје, религијским реформама и дипломатским активностима, као и покушајима ослобађања од асирске власти. Рад се ослања на библијске изворе и асирске натписе, указујући на њихову историјску поузданост и допринос разумевању политичке динамике древног Блиског истока