RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
Свети Сава је умро 1236. године
No full textРад се бави питањем године смрти Светог Саве, првог српског архијепископа, с посебним освртом на расправу између мишљења која заговарају 1235. и оних која подржавају 1236. годину. Кроз анализу сведочанстава Доментијана и Теодосија, као и хронологије Савиног другог путовања на Исток, рад аргументовано подржава став да је Свети Сава преминуо у јануару 1236. године. Посебна пажња посвећена је ускршњем посту, итинерару путовања и сведочанствима о боравку у светим местима, што све заједно указује на немогућност да се смрт догодила у јануару 1235. године
Непротивљење злу
No full textРад се бави хришћанским учењем о непротивљењу злу, с посебним освртом на тумачење ове теме код Лава Толстоја и његову повезаност са манихејским и богомилским схватањима. Аутор анализира историјске примере верских покрета који су одбацивали физичко насиље, брак и материјалне вредности, указујући на њихове друштвене и политичке последице. Посебна пажња посвећена је Толстојевом пацифизму, његовој критици суда, рата и казне, као и еванђелском идеалу враћања добра за зло. Рад се критички осврће на апсолутно тумачење Христових речи, указујући на потребу разумевања фигуративног језика и педагошке намере еванђелских увећања. У закључку се разматра могућност остварења светског мира кроз међународне институције и улогу хришћанства у том процесу
Васељенски сабори православне цркве
No full textРад се бави анализом структуре и значаја васељенских сабора у православној цркви, од њиховог историјског настанка до улоге коју су имали у дефинисању догмата, црквене управе и дисциплине. Посебна пажња посвећена је разликовању васељенских и помесних сабора, као и условима под којима су сабори добијали општецрквено признање. Истражује се утицај државне власти, нарочито римских и византијских императора, на сазивање, организацију и ток сабора. Рад указује на то да васељенски карактер сабора не произилази искључиво из броја учесника или географске распрострањености, већ из рецепције и прихватања њихових одлука од стране целе цркве
Психологија религије
No full textРад се бави односом психологије религије и филозофије религије, указујући на значај који психологија религије има као увод у филозофско разматрање религиозности. Иако се не може свести сва филозофија религије на психологију, субјективни аспект религиозног доживљаја представља кључни елемент у разумевању религије. Аутор истиче да нема јасних граница између ових дисциплина, јер се емпиријска психологија често допуњује метафизичком, а филозофска анализа религије добија дубину кроз психолошко испитивање. Психологија религије, као емпиријска наука, не може решити проблем религије, али се њему највише приближава. Указује се на важност дубинске психологије и на допринос који психологија религије има за теологију, историју религија и разумевање различитих типова религиозности. На крају, наглашава се да научна анализа не мора да угрози религиозно осећање, већ може да га продуби и обогати.Наставак је у св. 1 (1937) стр. 34-8
