RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
Проблем сазива васељенског сабора
Рад се бави проблемом сазива васељенског сабора у савременим условима православне цркве. Аутор анализира историјски развој сабора, од античког и средњевековног периода до данашњих дана, указујући на политичке, етничке и културне факторе који отежавају постизање општег црквеног јединства. Посебно се разматрају питања састава будућег сабора, улога епископата и могућност укључивања теолога и мирског свештенства са саветодавним гласом. Рад предлаже формирање президијалног колегијума, утврђивање пословника, избор службених језика и дефинисање компетенција сабора, укључујући допуну догматског законодавства, реформу литургије и решавање актуелних црквеноправних проблема. Закључује се да иницијатива за сазив сабора мора потећи од свих партикуларних православних цркава, уз поштовање принципа колегијалности и канонског поретка
Петровић Петар II Његош
Рад се бави политичким и духовним успоном Петра II Петровића Његоша, ослањајући се на необјављене тајне акте далматинског намесништва. У фокусу су Његошево преузимање власти у Црној Гори, његова ревиндиковна политика према Иванбеговини, однос према Турској и Аустрији, као и посвећење за владику у Русији. Посебна пажња посвећена је Његошевом утицају на народ и свештенство, као и реакцијама аустријских власти на његову политичку активност и духовни ауторитет. Документарни карактер рада осветљава сложене односе међу породицама Петровић и Радоњић, као и међународне дипломатске напетости у региону.Наставак из св. 4 (1936) стр. 391-40
Религиозни инстинкт
Рад се бави односом психологије религије и филозофије религије, указујући на значај који психологија религије има као увод у филозофско разматрање религиозности. Иако се не може свести сва филозофија религије на психологију, субјективни аспект религиозног доживљаја представља кључни елемент у разумевању религије. Аутор истиче да нема јасних граница између ових дисциплина, јер се емпиријска психологија често допуњује метафизичком, а филозофска анализа религије добија дубину кроз психолошко испитивање. Психологија религије, као емпиријска наука, не може решити проблем религије, али се њему највише приближава. Указује се на важност дубинске психологије и на допринос који психологија религије има за теологију, историју религија и разумевање различитих типова религиозности. На крају, наглашава се да научна анализа не мора да угрози религиозно осећање, већ може да га продуби и обогати.Наставак у св. 2 и 3-
„Света словеса" Св. Саве заиста су постојала
Рад се бави питањем аутентичности „светих словеса“ Светог Саве, на које упућују сведочанства архијепископа Никодима и краља Стефана Дечанског. Анализирају се ставови В. Ћоровића и Л. Мирковића, који доводе у сумњу постојање посебног Савиног списа са овим речима, као и аргументи који потврђују његову веродостојност. Указује се на могуће порекло ових словеса у Савиним поучним беседама, посланицама или повељама, као и на њихову сродност са другим текстовима из светосавске традиције. Рад додатно разматра превод евергетидског типика и питање „синаксара“, наглашавајући Савину улогу у преношењу богослужбеног поретка. Закључује се да сведочанства Никодима и Стефана Дечанског потврђују постојање изгубљеног Савиног списа, што има значај за разумевање његовог духовног и културног наслеђа
Мисија богословске науке за просвећивање црквене свести
Рад се бави мисијом богословске науке у просвећивању црквене свести у оквиру источног православља. Указује се на историјске и културне факторе који су утицали на развој црквености, као и на последице османске владавине, западних утицаја и унутрашњих слабости. Анализира се потреба за уједначавањем обредних пракси, јачањем свесног учешћа верника у богослужењу и уклањањем сујеверних примеса. Посебно се истиче улога богословских дисциплина у објашњавању верских истина, подстицању на испуњавање светих тајни и развијању разумевања молитве. Рад наглашава да богословска наука треба да буде активни сарадник јерархије у очувању и обнови црквености, као и у борби против савремених изазова као што су секуларизација, сектанство и безбожничка пропаганда
Двоструко монашко име краљице Јелене, удовице Вукашинове
Рад се бави питањем двоструког монашког имена краљице Јелене, удовице краља Вукашина, на основу натписа у Андрејашевој цркви на Тресци и других извора. Анализирају се различита тумачења натписа, посебно спорна женска имена „Јелена“ и „Јелисавета“, као и могућност да оба имена припадају истој личности – краљици Јелени која је у монаштву носила име Јелисавета. Рад потврђује ову хипотезу уз помоћ палеографских доказа и поменика, а разматра и треће монашко име – Јевросима, које се јавља у народном предању и на новцу из „Кићевске оставе“. Упоређују се слични случајеви код других српских владарки, попут кнегиње Милице, како би се објаснила пракса да удовице владара носе више монашких имена
Борба против и за јеванђелског Исуса Христа
Рад се бави анализом историјских, културних и теолошких аспеката борбе против Исуса Христа и хришћанства, од античких времена до савременог доба. Посебна пажња посвећена је критици хришћанства од стране античких мислилаца попут Целса, као и модерним облицима антирелигиозне пропаганде, политичке и културне нетолеранције. У раду се истиче парадокс да је Исус, као камен спотицања, истовремено био и предмет најдубљег поштовања и најжешћих напада. Аутор указује на континуитет отпора према хришћанској поруци љубави, милости и спасења, те на потребу за обновом разумевања и дијалога у савременом друштву.Наставак из Св. 2-3 (1935), 334-385 стр
Морално-аскетско учење Св. Нила Синајског
Рад се бави животом, књижевним радом и морално-аскетским учењем св. Нила Синајског, једног од значајних али недовољно проучених духовних учитеља из „златног века хришћанске просвете“. Иако је живео у исто време као и Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст, личност св. Нила остала је у сенци својих славних савременика. У православној богословској литератури до данас није објављена систематска студија о његовом морално-аскетском учењу. Рад настоји да попуни ту празнину, ослањајући се на доступне изворе и савремене научне расправе, и тиме допринесе бољем разумевању духовне мисли св. Нила, посебно његовог утицаја на монашки живот и хришћанску етику.Наставак из св. 2 (1934) стр. 175-162
Наставиће се у св. 2 (1938) стр. 124-14