RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
Символичке књиге Енглеске епископалне цркве са православног догматског гледишта
No full textТекст описује историјски развој Енглеске епископалне (англиканске) цркве — од њеног издвајања из Римокатоличке цркве у доба Хенриха VIII до формирања засебних протестантских заједница као што су презвитеријанци, пуританци и методисти. Посебан акценат стављен је на борбу између папске и државне власти, као и на унутрашње поделе које су довеле до стварања више конфесија унутар енглеског хришћанства.Наставак из св. 4 (1935) стр. 404-409
Наставак у св. 1 (1938) стр. 33-4
Од чега зависи успешан пастирки рад
No full textРад се бави питањем од чега зависи успешан пастирски рад у савременом друштву. Полазећи од тешкоћа са којима се сусрећу црквени пастири, аутор указује на узроке слабог одзива верника и интелигенције на пастирску реч. Анализирају се библијски примери из живота Христа и апостола, као и фактори који утичу на успех пастирске службе: садржина проповеди, историјски и друштвени контекст, али пре свега личност пастира, његов живот и дела. Закључује се да без живе вере, хришћанског примера и моралне чистоте нема плодног пастирског рада, те да је пастир позван да буде „со земљи и светлост свету“
Јосија, цар Јудин, и Асирци
No full textРад се бави историјско-политичким околностима у Јудеји током владавине цара Јосије, с посебним освртом на односе са Асиријом. Аутор анализира сложене унутрашње и спољнополитичке прилике у којима је Јосија дошао на престо, укључујући утицај асирске и египатске политике, као и деловање пророка попут Исаије. Посебна пажња посвећена је процесу васпостављања асирске хегемоније у региону, вазалском положају Јудеје, религијским реформама и дипломатским активностима, као и покушајима ослобађања од асирске власти. Рад се ослања на библијске изворе и асирске натписе, указујући на њихову историјску поузданост и допринос разумевању политичке динамике древног Блиског истока.Наставак из Св. 4 (1936) стр. 317-336
Натавак је у Св. 1 (1938) стр. 3-1
Религиозне претставе; Религија и уметност
No full textРад се бави односом психологије религије и филозофије религије, указујући на значај који психологија религије има као увод у филозофско разматрање религиозности. Иако се не може свести сва филозофија религије на психологију, субјективни аспект религиозног доживљаја представља кључни елемент у разумевању религије. Аутор истиче да нема јасних граница између ових дисциплина, јер се емпиријска психологија често допуњује метафизичком, а филозофска анализа религије добија дубину кроз психолошко испитивање. Психологија религије, као емпиријска наука, не може решити проблем религије, али се њему највише приближава. Указује се на важност дубинске психологије и на допринос који психологија религије има за теологију, историју религија и разумевање различитих типова религиозности. На крају, наглашава се да научна анализа не мора да угрози религиозно осећање, већ може да га продуби и обогати
Стање српске цркве од пада српских држава под турску управу до обнављања под патријархом Макаријем
No full textРад се бави положајем и делатношћу Српске православне цркве у периоду од пада српских држава под турску власт (1459) до обнове Пећке патријаршије под патријархом Макаријем (1557). У недостатку обимне и систематске литературе, истраживање се ослања на ограничене савремене документе, старе српске записе и натписе, летописе, као и извештаје страних путника. Ови извори, иако непотпуни, омогућавају реконструкцију околности у којима је црква опстала и очувала духовни живот народа. Посебно је истакнута улога смедеревског епископа Павла у покушају организационог учвршћивања хијерархије. Рад представља синтезу досадашњих резултата и указује на потребу даљег научног проучавања овог сложеног историјског раздобља
Први конгрес претставника православних богословских факултета, одржан у Атини од 29 новембра до 3 децембра 1936 године
No full textРад се бави Првим конгресом представника православних богословских факултета, одржаним у Атини од 29. новембра до 3. децембра 1936. године. Конгрес је организован на основу одлуке претходне конференције у Букурешту, на којој је утврђен дневни ред. У раду се износе подаци о учесницима из различитих богословских факултета (Атинског, Букурешког, Београдског, Кишињевског, Софијског, Варшавског и Париског института), као и о организацији скупа, којој су значајно допринели Атински универзитет, Црква Јеладе и држава. Посебно се истиче активност организационог одбора, на челу са професором Амилкасом Аливизатосом и секретаром Василијем Веласом. Конгрес је имао за циљ унапређење сарадње међу православним богословским школама и размену научних и педагошких искустава