RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
The Cathechisis of Kirilo Živković KRKA Rs
No full textОва студија обрађује Катихизис пакрачког епископа Кирила Живковића. Пошавши од опште историје жанра, па преко биобиблиографске анализе самога Кирила и његовог дела, у њој се показује да је Катихизис КРКА Рс № 47 један од најмлађих сачуваних споменика класичне светоотачке, исихастичко- светогорске традиције, који је настао у времену када је ово предање увелико било напуштано од стране ауторових савременика. О томе убедљиво говори превод Кириловог дела који овде објављујемо заједно са историјским и богословским коментарима његових формативних елемената.This papers' theme is Catechism of Bishop of Pakrac - Kirilo Zivkovic. It begins with the general history of this genre, and continues with bio-bibliographic analysis of Bishop Kirilo and his work. In this paper author shows that Catechism KRKA (Rs № 47) is one of the youngest preserved momuments, belonging to the classical patristic, hesychastical hagiorite tradition. It arised during the period when this tradition was largely abandoned by the authors' contemporaries. The translation of Bishop Kirilo's work that is published here, together with historical and theological comments on his formative elements, confirmes convincingly this position
Шта је то људско биће? - савремена православна антропологија - просополошки правац
No full textОва студија јесте покушај прегледног упућивања у основне историјске и теоријске претпоствке савремене православне антропологије, узете у њеном персоналистичком односно просополошком виду. Посебан нагласак даје се контекстуализацији православне антропологије у историју развоја модерне антропологије. Тако се јасније уочава чињеница да је она плод расправе и са западним идејама, моделима и вредностима када је човек посреди. Аутор издваја четири парадигматична теолога и показује како они подржавају један динамички, вишеслојан и отворен антрополошки модел, а ради објашњења и оправдања бића и стварности човека. У том смислу, аутор феноменолошком анализом показује осам динамички интегрисаних компоненти или слојева тог модела. Он такође прилаже рашчлањења и назначења сваког слоја модела, као и модела у целини. Иако показује и разлике међу тим узоритим богословима, аутор првенствено илуструје њихово дубинско слагање око тријадолошких, христолошких и еклисиолошких претпоставки теологуменског мишљења о бићу човека. Уз сваки осветљени слој теоантрополошког модела, указује се и на проблематичне тачке које изазивају критику или позив на допунску разраду. На крају, аутор православну антропологију контекстуализује и с обзиром на антрополошка полазишта модерног сцијентизма, природне науке и философске антропологије. Он указује на троструку стратегију инклузивног приступа православног теоантрополошког модела, као и на духовне димензије тог модела постављеног у обрнуто- растућу перспективу. Студија сугерише како је 20. век у православној теологији уједно век инаугурације доба човека: где питање о човеку вероватно јесте главно питање теологије у будућности. .This study represents an overview of the basic historical and theoretical premises of contemporary Orthodox anthropology, taken in its 'personalist' or 'prosopological' aspect. Special accent is given to contextualizing Orthodox anthropology into the history of development of modern anthropology - the German anthropological school in particular. Hence one may comprehend the fact that modern Orthodox anthropology is also the result of its ongoing debate with western ideas, theoretical models and values concerning the being of Man. The author selects four paradigmatic theologians (Lossky, Yannaras, Zizioulas and Horuzhy) in order to show that (despite variations) they support one dynamic, multilayered and open anthropological model. This theoretical model is used to explain and justify the reality of humanity enticed in being, history and life. With that in view, the author applies a method of phenomenological analysis which exposes eight dynamically integrated layers or components of this anthropological model that the theologians listed share. He also introduces explanatory articulations of each layer of the model, and of the model as a whole. Although differences between the selected theologians are noted, the author primarily illustrates their deep agreement over triadological, Christological and ecclesiological premises of thinking about the being of Man. Coupled with every illuminated layer of the theoanthropological model are remarks regarding problematic points which may attract criticism or appeal for reconstruction. Lastly, Orthodox anthropology is contextualized in view of the anthropological premises of modern scientism, self-critical natural science and philosophical anthropology. In closing he indicates at the three-fold strategy of the inclusive approach endorsed by means of the Orthodox theoanthropological model. The author finally suggests that in the 20th century Orthodox theology has inaugurated the nascent of its 'anthropological age': the question of Man being probably the main question of theology in the future.
Die Theologische Quellen und Geschichte der karitativen Tätigkeit der Serbischen Orthodoxen Kirche im Laufe der Jahrhunderte
No full textThe Extract from the Niš Menaion for October (14th)
No full textУ раду ће бити изложени резултати истраживања одломка минеја за октобар (11 и 12. октобар). Минеј ће бити анализиран са аспекта палеографије, ортографије, језика и структуре служби, а поређења ће бити вршена са одговарајућим минејским текстовима.The article deals with the results of the analysis of the extract from Menaion for October (11th and 12th). The extract is written on a parchment, in uncials, with the orthography of Ras orthography tradition. The lexis of the extract resembles the lexis of the Menaion dating from the middle of the 14th century. The structure of services is similar to the structure of services from the 14th century considering its content. On the basis of the results of this extract the author places this extract in the second quarter of the 14th century
Die Entstehung des alttestamentlichen Kanons und seine theologisch-hermeneutische Systematik
No full textСтудија се бави процесом обликовања старосавезног канона, од почетака процеса до коначног канонизовања светих списа. Циљ рада је да покаже да обликовање канона није био једнообразно-линеаран процес, него се канон развијао у више синхроно-паралелних познојудејских заједница. Тај феномен је посебно дошао до изражаја након раздвајања Цркве и Синагоге. Хришћане је водила сопствена теолошка логика приликом састављања канона; исти феномен био је присутан и у рабинско-фарисејском јеврејству. Коначна канонизација књига одвијала се унутар заједнице верујућих, ту где су књиге и настајале. Заједница је у њима препознала израз сопствене вере, и као такве их сачувала будућим нараштајима као правило исповедања отачке вере. У трећем делу студије разматра се теолошко-херменеутичка систематика јеврејског Танаха и хришћанског Старог Савеза. Основна замисао овог дела је да покаже колико су се теолошка схватања одразила на структуру и садржај канона. Други важни моменти су указивање на богатство теолошког исказа присутно у целокупној збирци, као и наглашавање канонског оквира при разумевању појединих књига или делова Светог Писма.Der vorliegende Beitrag behandelt den Entstehungsprozess des alttestamentlichen Kanons, von Anfang an bis zur endgültigen Kanonisierung der Schriften. Das Ziel dese Beitrages ist aufzuzeigen, dass die Gestaltung des Kanons kein uniform-linearer Prozess war, sondern dass sie sich parallel in mehreren spätjüdichen Gemeinden vollzogen hatte. Dieses Phänomen kam zum Ausdruck besonders nach der Trennung der Kirche von Synagoge. Die Christen hatten ihre eigene Logik beim Gestalten des Kanons. Das gleiche Phänomen konnte man beobachten im rabbinisch-pharisäischen Judentum. Die endgültige Kanonisierung hat sich innerhalb der Glaubensgemeinde vollzogen, dort wo die Bücher entstanden sind. Die Gemeinde hat in ihnen den Ausdruck des eigenen Glaubens anerkannt und als solche für das Nachkommen bewährt als Regel des Väterglaubens. Im dritten Teil des Aufsatzes wird eine Untersuchung der theologisch-hermeneutischen Systematik des jüdischen Tanach und christlichen Alten Testaments unternommen. Die Grundintention dieses Teiles ist zu zeigen inwieweit die theologischen Auffassungen die Struktur und den Inhalt des Kanons beeinflusst haben. Ebenso wichtige Momente sind die Bemerkungen zum Reichtum des theologischen Ausdrucks, dessen Anwesenheit in der ganzen Schriftensammlung festzustellen ist, als auch die Betonung und die Beachtung des kanonischen Rahmen beim Verstehen der einzelnen Bücher oder Teilen der Heiligen Schrift
Polemika o zakvašennom i presnom evharističeskom hlebe v bogoslovskih sporah serediny XI veka
No full textРад је посвећен полемици у вези са употребом квасног или бесквасног хлеба у Светој Евхаристији, која је вођена између истакнутих представника источног и западног хришћанског света средином XI века. Различиту литургијску праксу пратили су супротстављени богословски и историјски аргументи, који се у студији излажу на основу изворних докумената (писама и полемичких трактата). Овај спор био је повод за заоштравање односа између Римске и Константинопољске цркве, што је резултирало међусобним анатемисањем у лето 1054. године. .V predlagaemoj rabote izlagajutsja i sopostavljajutsja bogoslovskie argumenty vostočnyh i zapadnyh teologov XI veka v svjazi s ispol'zovaniem zakvašennogo ili presnogo hleba v svjatoj Evharistii. Dannaja problema, javivšajasja povodom dlja konflikta, zakončivšegosja Velikim raskolom 1054 goda, podrobno analizirovalas' v sočinenijah togo vremeni. Izlagaja osnovnye pozicii obeih storon, avtor pytaetsja vospolnit' naši, neredko očen' ograničennye, znanija ob ëtom spornom voprose, kotoryj potrjasal hristianskuju Cerkov' v XI stoletii.
Critical Review of Theological Thought of Veselin Cajkanovic
No full textУ овоме раду анализира се религиолошка мисао Веселина Чајкановића - како у процесу њеног настајања тако и у основним постулатима које је имала и закључцима до којих је дошла. Полази се од интелектуалног и културолошког контекста у коме је настала и ту се идентификују основне окоснице њеног формирања - принцип универзализма или Семлеровим принцип, текстуална критика, филолошка и компаративно-религиолошка истраживања заснована на Шлајермахеровим ерминевтичким принципима, као и једна оријентација Религионсгесцхицхтлицхе сцхуле тзв. еволуциона грана. Поред овога на Чајкановића је прилично утицао и римокатолички модернизам. Основна замерка која му се упућује везана је за неразумевање феномена инкултурације - једног од кључних термина који су везани за христијанизацију нових народа, и успостављање односа између њихових претходних религијских форми и израза и Јеванђеља које долази.This paper analyzes the process of nascence, fundamentals and conclusions of the religiological thought of Veselin Čajkanović. This analyses commences with intellectual and cultural contexts where this thought was conceived identifying basic lines of its formation: Semler's or the principle of universalism, textual critique, philological and comparative religiological research based on Schleimacher's hermeneutical principles and the 'evolutionary branch' - an orientation of the Religionsgeschichtliche schule. apart from the previous factors Cajkanovic's thought was deeply influenced by the Roman Catholic modernism, while the lack of understanding of inculturation phenomenon - one of key terms related to evangelization of new peoples and establishing relationships between their previous religious forms and expressions and the arriving Gospel, remains one of its main challenges
The Maturing of St. Sava
No full textРад је посвећен истраживању терминологије коју користе Доментијан и Теодосије, биографи светога Саве, приликом описивања, с једне стране његовог животног доба и, с друге стране, духовних степена које је прошао узвисујући се од монаха до архиепископа. Циљ рада је да се сагледа адекватност употребљене терминологије у односу на 'узрасте' светога Саве.The biographers of St. Sava, Domentianus and Theodosius, describing his life age use terms and expressions whish point not only to Sava's age but also to his spiritual maturing. In describing the bodily growth they follow the ancient concept of the maturing of a human being. In describing Sava's spiritual maturing they use the expressions and terms that in an adequate way represent the rank that Sava has at the given moment. There is only a slight difference in the terminology that Domentianus and Theodosius use
Ponimanie braka v novom zavete
No full textБрак у контексту новозаветног сведочења поприма сасвим нову димензију постојања, пунију од старозаветног искуства и неодвојиву од пуноће благодати која нам је дата Црквом. Господ Исус Христос и апостоли, афирмишући богоустановљеност брака, указују и на његово усавршавајуће преутемељење у реалности Будућег века. Сведочење Христово и апостола Павла брак заснива на будућем догађају јединства свих и свега, јединству које се евхаристијски оприсутњује у историји, што доноси многе промене у погледу разумевања човека, његове полности, функције рађања и самог спасења.V novozavetnom svidetel'stvovanii brak meždu verujuščimi est' ne čto inoe, kak živaja real'nost', projavljajuščaja slavu Božiju, kogda rassmatrivaetsja s aspekta opyta ih ëkklisial'nogo svidetel'stva, no odnovremenno on javljaetsja i projavleniem čelovečeskoj slabosti i ranimosti, esli rassmatrivat' ego v opredelennom obščestvennom kontekste, kak vyraženie moščnyh poryvov čelovečeskoj prirody k obščeniju s Drugim protivopoložnogo pola. Gospod' Iisus Hristos i Ego učeniki rešitel'no vstajut v zaščitu braka, zanimaja tem samym protivopoložnuju poziciju po sravneniju s temi, kto, otstupiv ot very, braku pridajut nesvojstvennye emu, iskažennye priznaki ili zapreščajut drugim vstupat' v brak. Apostol Pavel na svoem primere, prebyvaja v devstvennosti i ukazyvaja na vozvyšennost' takogo sposoba žizni, ne otvergaet brak, no rekomenduet (tak že, kak rekomenduet on i celibat, každomu po ego daru ot Boga) tem, kto udostoen ëtogo dara, prinjat' ego s blagodarnost'ju i prinesti na osvjaščenie slovom Božiim i molitvoj. V Novom Zavete brak ocenivaetsja ne tol'ko na osnovanii nravstvennyh parametrov, no v ešče bol'šej stepeni kak konkretnoe vyraženie voli Božiej v specifičeskih žiznennyh i obščestvennyh obstojatel'stvah. Evangel'skoe slovo svidetel'stvuet o brake kak o edinoj dejstvitel'nosti, v kotoroj priobretaetsja opyt ëkzistencial'nyh krajnostej, ot čelovečeskoj smertnosti do ëshatologiče- skoj slavy Voskresšego, sootnošenija meždu kotorymi sootvetstvujut vere supru- gov, preobražaja ih. Brak - ëto tainstvo 'ot veka sokrovennoe', kotoroe v novozave- tnom otkrovenii Božiem vo Hriste projavljaetsja kak opyt s rešajuščimi ëkzistenci- al'nymi i social'nymi posledstvijami dlja žizni mira i čeloveka, t. e. kak integral'naja čast' samoj Cerkvi kak Tainstva.
On Some Characteristics of the Religious Style in English and Serbian Languages
No full textУ раду се наводе неке од основних лексичких, граматичких, синтаксичких и ортографских карактеристика религијског стила. Анализом извесног броја радова на енглеском и српском језику из области теологије и православне духовности издвојили смо и, где је било могуће, упоредили лексичка средства којима се сваки од ова два језика служи да би истакао, а у процесу превођења и апроксимативно пренео, стилске специфичности текстова ове области.This article deals with one of the newer issues in the domain of the functional stylistics, i.e. with the new member in this group - religious style, church style or sacral functionalstylistic complex, as different linguists tend to name it. It has been recently suggested to introduce and analyze it, since religion has also been one of the forms of social consciousness. Following some of the recent studies we have listed some of the characteristics of the language that has been used in the church and in scientific theological writings. The religious style is considered a closed system existing in both written and oral language code, and as such it has some distinguishable language characteristics considering syntax, grammar lexis, orthography, etc. Bearing in mind the lexical characteristics of the religious style Bugaeva mentioned, we have analyzed certain theological and texts dealing with the Orthodox Church in both English and Serbian languages trying to point out at some specific lexical means that each language uses. Comparing them, where it was possible, we attempted to underline the similarities and differences in their use in order to 'transfer as close as possible' their stylistic characteristics in the process of their translation. We have tried to stress the importance of further and more detailed analysis of the characteristic of Serbian language in this part of its social role. It is necessary not only in theoretical but it would also have its practical impact, since in the process of translation of scientific theological and church texts not only their context but also its stylistics value should be properly transferred