RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
Intercultural Problems of Translating
Културни елементи и системи често се не поклапају између две културе које се изражавају различитим језицима, што је један од главних проблема при превођењу. У раду ћемо изнети преглед преводилачких поступака којима се прибегава у процесу тражења најбољег преводног еквивалента безеквивалентне лексике а на примерима лексике из области православне духовности.It is the fact that cultural elements and systems usually do not match between two cultures which use different languages. There are certain terms for the cultural elements in one language which have no corresponding translation equivalent in some other language. It is seen as one of the main problems in the field of translation. This article deals with the problem of translation processes which are used to produce the best possible solution in English language for those lexemes in Serbian which are specific only for the Orthodox Christianity
Два аспекта (библијске) теологије - херменеутички нацрт
Основни циљ ове студије јесте да дефинише академску теологију у контексту живота Цркве. Пре свега, поставља се питање функционалности такве теологије. У раду је приказан сажет историјат академске теологије и њене функције - као и функције теологије уопште - на историјском путу Цркве. Академска усмереност ка критичком истраживању прошлости даје битно усмерење теолошком истраживању. Међутим, у пракси се често показује да академска теологија бива 'научно заробљена' прошлошћу, чиме се сужава простор креативном промишљању теологије сада. Истовремено се поставља питање: шта је смисао истраживања сопствене прошлости тј. шта теолози траже у прошлости? Један од основних циљева овог рада је да укаже на значај таквих истраживања (аутор тај аспект означава као теолошку археологију), али истовремено да укаже на други аспект теологије - њену апликативност. У предложеном тексту, тај аспекат се назива примењена теологија. Важан моменат представља увид да је основни циљ теолошке археологије 'хватање' кода теолошког исказа и његова парадигматска функција за примењену теологију. У даљој разради тезе обрађује се Пост 1, свештенички текст о стварању света и човека и једно патристичко тумачење (Шестоднев Василија Великог) тога текста у новом културолошком контексту. Основна замисао је да се покуша схватити логика настанка теолошког исказа да би се она могла применити у конкретном животу Цркве данас. Тиме би се превазилазио јаз и појачавала корелација између академског и еклисијалног аспекта теологије.The main goal of this study is to define academic theology in regard to the context of the life of the Church. It aims to offer a hermeneutical proposal for critically elucidating and examining the functionality of such - academic theology. Hence the author offers a condensed historical overview of the development of academic theology and of its functions, the functions of theology as such notwithstanding. However, in practice it is often the case that academic theology becomes scientifically 'captured' by the past. This reduces the creative space for theological reflection dedicated to the present. And what is it that theologians seek in the past? The author proposes to name such investigative orientations as theological 'archaeology'. Simultaneously, he endeavours to distinguish the former aspect from what he names as the applicative aspect of theology, or 'applied' theology. The answer to the problem is given by virtue of understanding that the basic goal of theological archaeology is to grasp the meaning of the 'code' of theological discourse (or theological statements), as well as to project this 'code' as a paradigmatic function of importance for applied theology. These points are illustrated by a case study of the transformation of the biblical text on creation (Gen 1) within its patristic interpretation by St Basil the Great (Hexameron): the transformation of it being exposed as adequate to a new culturological context. Therefore, the main goal of this study is to call for overcoming the gap between academic and ecclesial aspects of theology by trying to understand, and nurture, the authentic logic of theological discourse (or statements thereof)
Два богослужбена текста у српској рукописној традицији
У овоме раду приложићу два богослужбена текста која се ретко срећу у српској рукописној традицији. Реч је о Херувимској песми на Пасху и тропару и кондаку из Службе преноса моштију Лазара Четвородневнога. Приређене текстове пратиће напомене о рукописима у којима се налазе поменуте богослужбене песме.This essay deals with two liturgical songs which are rarely to be found in Serbian manuscript tradition. The first song is the Cherubim Hymn sung on Easter. It is written in Stichologia of Christophor Racanin, a manuscript in the collection of the National Museum in Prague (IX H 9 / Š 13). The second song, consisting of a troparion and a kontakion, is dedicated to the feast of the transfer of the relics of St. Lazarus of Bethany (October 17), and is kept in the manuscript number 5 in the Patriarchate Library in Belgrade
The Semantics of the Adjective Apistos in the Gospel and in the Epistles of St. Apostle Paul
У раду се анализира семантички развој придева апистос у јеванђељима и посланицама ап. Павла од значења који не верује, неповерљив до супстантива у значењу нехришћанин, нежнабожац и јеретик, лажни учитељ, и дају се српскословенске преводне паралеле.The adjective Apistos in the New Testament reveals two meanings, potential and active. The potential meaning 'incredible' has been testified in one place only. The use of this adjective with its active meaning 'who does not believe, distrustful, suspicious' is much more frequent. This adjective is also used as a substantive with the meaning 'pagans, non- Christians gentiles' but meaning 'heretics, false teachers', as well. This article deals with the stated meanings of this adjective and shows the parallel translations in old Serbian texts
Mission completed? E Katanoese tes ierapostoles stis praxeis ton Aostolon toy Loyka
Дела апостолска представљају новозаветни спис, који, између осталог, описује ток и развој ранохришћанске мисије. У апостолском периоду (до 70. год.) мисија у циљу ширења Еванђеља по тада познатом свету била је главни задатак Цркве. Лука своја Дела пише у постапостолском периоду, за који је карактеристично јењавање мисионарских активности, у смислу ширења Еванђеља. Хришћанске заједнице се у овом периоду више концентришу на локалну мисију и нема белешки о великим мисионарским путовањима, попут оних Павлових. Питање које се поставља у овом прилогу јесте: да ли је Лука сматрао да је мисија у њеној путујућој форми завршена, односно да ли Павлов долазак у Рим маркира испуњење Христове заповести да се Еванђеље проповеда 'до краја земље' (Дап 1,8)? Анализом наративне структуре Дела апостолских, као и појединих кључних текстова унутар ње, долази се до закључка да то није био случај. За Луку је тема мисије и даље отворена и не завршава се у апостолском периоду. Рим није 'крај земље', нити је Павле директан рецепијент мисонарске заповести из Дап 1,8, тако да Лука оставља простор за схватање о недовршености хришћанске мисије и њене даље потребе у постапстолском периоду.E periodeyoysa ierapostole poy apeblepe sten exaplose toy Εyaggelioy oso pio makria ginotan, me teliko skopo ten idryse ton topikon koinoteton, apoteloyse ten kyria morphe tes ierapostoles sten apostolike epoche. Omos meta to thanato ton megalon ierapostolon kai apostolon e periodeyoysa ierapostole payei na einai kati poy ekphrazei ten taytoteta tes ekklesias. E koinotetes epikentronontai sten topike organose kai ten epikoinonia me alles ekklesies, eno e ierapostole ginetai ena ergo poy ekteleitai epi topoy. Τo erotema me to opoio ascholeitai e paroysa melete einai to exes: Μporei e ierapostole, delade oi ierapostolikes periodeies, stis Praxeis toy Loyka na noethei san kati to ypodeigmatiko gia toys anagnostes tes metapostolikes epoches; Εinai to biblio ayto ena ierapostoliko egcheiridio e aplos e aphegese mias perasmenes istorias, mias istorias delade poy anekei sto parelthon; Τo kyrio apotelesma tes exetases ton antistoichon keimenon (idiaitera Prax 1, 8) einai oti e ierapostole os exaplose toy Χristianismoy sten periodeyoysa morphe tes prepei na synechistei kai ste metapostolike epoche
Historia Magistra Vitae Est: The Proposition for Theological Revaluation of the Process of Secularization
Аутор разматра основне узроке и елементе процеса секуларизације модерног друштва. Најпре га разликује од процеса атеизације друштва, а затим наводи неколико историјских чињеница и догађаја који су, по мишљењу аутора, били узрок настанка секуларизованог савременог друштва. У Теолошком вредновању процеса секуларизације излаже ставове појединих западних и источних теолога о овој теми. У завршном делу аутор покушава да предложи за нашу теолошку средину нов, изнијансирани приступ процесу секуларизације, секуларизма и секуларизације црквеног живота.The author considers basic causes and elementary process of secularization in the modern world. He foremost distinguishes it from the process of bringing atheism in society, and further on cites several historical facts and events as they were the cause for commencement of the secularized, modern world. In Theological valuation of process of secularization he brings up arguments of some theologians from both the West and the East regarding this issue. In the conclusion he attempts to recommend, for our theological midst, a new, clear and refine approach in the process of secularization, secularism and secularization of the church life
Die angelologioshe vorsellungen des spätjudaismus als ausdruck eines spezifischen theologischen diskurses - Eine theologie des bildes
Предмет студије јесте да у основним цртама представи небески свет позног јудаизма, указујући на комплексан феномен развоја познојудејских ангелолошких представа. Поред општег увида у познојудејску ангелологију, у једном делу рада обрађују се феномени као што су класификација анђела према служби: анђео тумач, анђео заступник, неспавајући анђели и анђели славе. Посебна пажња посвећује се анђеоским редовима, при чему се узима у обзир многострукост познојудејских предања. Арханђели се издвајају као посебан анђеоски ред. У наставку се обрађује феномен анђеоских имена, међу којима се посебно издвајају Михаил, Гавриил, Рафаил, Уриил и Метатрон. После 'археолошких' увида, тежиште рада помера се у сферу теолошко-херменеутичких промишљања, чију пажњу привлачи теолошки исказ као такав. У овом случају, то је теологија слика и визија. Тиме се отвара питање изражајне могућности теолошког дискурса, његове условљености и полифоничности.Im vorliegenden Beitag wird die Vorstellung der himmlischen Welt des Spätjudaismus in Grundzügen dagelegt. Es wurde darauf hingewisen, dass es um ein komplexes Phönomenon handelt das eine mehrfache und verschiedenartige Entfaltung durchegamacht hat. Ausser einer allgemeinen Einsicht in die angelologische Vorstellungswelt des Spätjudaismus werden auch die Phänomene wie die Klasifizierung der Engel angesichts ihres Dienstes analysiert: ein Engel als der Ausleger des Willen Gottes, ein Engel als Stellvertreter, ein Engel als Nichtschlafende und die Engel der Ehre. Eine besondere Aufmerksamkeit wird der Engelorden geschenkt. Das ist ein Thema bei dem die Entwicklung der jüdischen Überlieferung besonders berücksichtigt werden muss. Die Arhengeln werden als ein spezifischer, selbständiger Orden betrachtet. Dann werden die Engelnnamen erörtet: Michael, Gabriel, Raphael, Uriel, Metatron u. a. Nach den archeologischen Ausgührungen der Schwerpunkt des Beitrages wird in die Sphäre der theologisch-hermeneutischen Übrelegungen verlagert. In diesem Fall die theologische Aussage findet ihr Ausdruck in einer Theologie der Bilder und Visionen. Auf diese Weise wird das Thema der Ausdruksmöglichkieten des theologischen Diskurses eröffnert, wobei seine Bedingungen und Poliphonie deutlich zum Vorschein kommen
Confrontation of Liturgical Theologies in Translations of Holy Liturgies into Serbian Language in the 20th Century
Through comparative analysis of translational solutions and by pointing out the differing theological perspectives in examples taken from various translations of the Divine Liturgy of John Chrysostom made by Justin Popovic, Irinej Ciric, Emilijan Carnic and members of Holy Synod's Translational Committee (Serbian Orthodox Church), this paper shows how translators solved linguistic and ritualistic uncertainties along the lines of their respective theological visions and opinions of what is the place and role of theology in Church's liturgical life. These excerpts give us partial insight into the development of liturgical theology and theological self-consciousness in Serbian Orthodox Church during the 20th century
Канонски спорови у Московској патријаршији 20-их и 30-их година XX века као изазов за савремену руску црквену историографију
Циљ овога рада јесте да у основним цртама прикаже резултате савремене руске црквене историографије у истраживању компликоване проблематике канонских спорова, који су вођени у Московској патријаршији током 20-их и 30-их година XX века, између заменика мјестобљуститеља московског патријарашког трона митрополита Сергија (Страгородског) (доцнијег патријарха) и низа архијереја који су у руској црквеној историографији названи 'десном црквеном опозицијом'. Актуелност ове теме посебно је наглашена у првој деценији XXI века, односно у периоду после канонизације руских новомученика и исповедника (2000. године), међу којима је било много противника црквене политике митрополита Сергија. У раду се посебно анализирају најновија истраживања чији је главни резултат свеобухватно сагледавање улоге мјестобљуститеља московског патријарашког трона митрополита свештеномученика Петра (Пољанског), чији је подвиг одржао јединство руског епископата у трагичном времену.Проблематика канонического спора между заместителем местоблюстителя московского патриаршего трона митрополитом Сергием (Страгородским) (впоследствии ставшим патриархом) и „правой церковной оппозицией“, имевшего место в 20-ые и 30-ые годы XX века, особенно актуализовалась после канонизации русских новомучеников и исповедников (в 2000 году), среди которых оказалось множество противников церковной политики митрополита Сергия. В предлагаемой работе подвергаются анализу новейшие результаты русской церковной историографии в исследовании данного вопроса. В частности, автор подчеркивает, что современная русская церковно-историческая наука всеохватывающе рассмотрела роль местоблюстителя московского патриаршего трона священномученика митрополита Петра (Полянского) как объеднияющего фактора в епископате Московской патриархии на протяжение трагических лет страданий Русской Церкви и конфликтов в среде епископата