RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
Bishop Maxim Vasiljević: History, Truth, Holiness: Studies in Theological Ontology and Epistemology, Sebastian Press, Alhambra, 2011
No full textThe Relationship of State and Church in the Period of The First Ecumenical Council
No full textЛичност цара Константина Великог и историјске прилике које су пратиле његову дугогодишњу владавину, проблематика односа империјалне политике и религије, положаја и улоге цара у Цркви, непрекидно привлаче пажњу научника и доводе до опречних одговора на њих. Прецизно утврђивање реалног места једног римског цара на сабрању епископâ свих делова васељене, на скупу који је 'врхунски сведок хришћанске истине', пружа могућност да се објективно, а не пристрасно и шаблонски, испитају многа питања из домена односа државе и Цркве. Аутор у основним цртама описује богословско-политичку атмосферу доба Константина Великог, које је обележено суштински новим сусретом носиоцâ власти овог и будућег века, а затим, анализом извора, нуди своје одговоре на основно питање које отвара овом студијом: који значај за објективну анализу односа државе и Цркве има присуство императора Константина на Никејском сабору?.Constantine the Great and the historical circumstances that followed his longstanding rule, the problem of imperial politics and religion, the position and role of the emperor in the Church, and many other issues that are raised in that significant period of history of the Roman Empire, continuously attract attention of scientists and lead to conflicting responses of these issues. Accurately determining the real place of a Roman emperor to a gathering of bishops from all parts of the world, to a gathering which is 'the ultimate witness to Christian truth', gives an opportunity to objectively, but not partially and with no stereotype, to examine many issues of Church-state relations. The author outlines the basic theological and political atmosphere in the time of Emperor Constantine the Great, which is essentially marked with the new meeting of the holder of power of this age and of the future age, and then, offers a few answers to basic question raised by this study: what is the importance of the presents of the Emperor in Nicea for an objective analysis of the Churchstate relations?
Orthodox Theology of Personhood: A Critical Overview (Part 1)
No full textThis paper offers a critical overview of the theology of personhood which has become one of the distinctive features of Orthodox theology in the 20th Century. A systematised synthesis of traits and elements within this movement is offered, thus rectifying a certain lack of it in current literature. On one hand it is shown that this theology springs forth from the neo-patristic 'turn' of Orthodox theology. On the other hand it is demonstrated how theoretical instances of this 'turn' bear upon, and appear within the model of the conception of personhood: in its Trinitarian, Christological, ecclesiological and anthropological dimensions. It is this model of personhood, in its basic elements and connections, which is at work in the ongoing debate on the human person in the Orthodox Church. The model of personhood and the model of eucharistic, i.e. ecclesial self-understanding of the Church are shown to implicate each other intrinsically
Via Media и реформација на „католичанским принципима“
No full textУ овом тексту анализираћемо намеру ране англиканске теологије да, и поред своје органске укључености у европски покрет реформације, постепено дистанцира себе од искључивог протестантског става према Римској цркви и да се, као аутентична 'национална' Црква са легитимним правом на самореформисање, позиционира негде између римокатолицизма и радикалних струја протестантизма, тј. да изабере 'умерену' еклисиолошку позицију или тзв. 'средњи пут' (виа медиа). У тексту се такође разматра концепт фоундатион оф Christianity Ричарда Хукера (који је конструисан у контексту апологије англиканског еклисиолошког становишта), упоређује се са старијим Лутеровим концептом нотае еццлесиае, и вреднује се његов теолошки капацитет и потенцијал за објашњење и превазилажење феномена схизме и губитка евхаристијског јединства у хришћанском свету.The present paper aims at analysis of the intention of the early Anglican theology, notwithstanding its organic involvement in the European movement of the Reformation, to gradually distance itself from the extremely exclusive Protestant attitude towards the Church of Rome and to position itself somewhere between the Roman Catholicism and the radical streams of the Reformation. In other words, to take somewhat moderate ecclesiological position or to follow the so-called Middle way (via media) between the two opposed poles. The paper also examines the Richard Hooker's concept known as The foundation of Christianity (coined by Hooker in the context of the apologetic explanation of the Anglican ecclesiological viewpoint), compares it with the older Luther's notion of the notae ecclesiae, and tries to evaluate its theological capacity and potential for the explanation and possible overcoming of the phenomenon of schism and the loss of the Eucharistic unity in the Christian world
Задостойник в воскресенье по Пятидесятнице
No full textУ овоме раду научној јавности представићу један богослужбени текст који се ретко среће у српској рукописној традицији. Реч је о задостојнику у недељу по Педесетници који је исписан у Псалтиру с последовањем из 1609. године (Братислава, Универзитетска библиотека, МС 1286). Текст задостојника пратиће коментар који се односи како на рукопис у коме се песма налази тако и на сам текст песме. / (руски) В предлагаемој работе прилагаетсја один bogoslužebnyj текст, редко встречајушчијсја в сербској рукописној традиции. Реч' идет о задостојнике в воскресен'е по Пјатидесјатнице, записанном в Следованној psaltyri 1609 года (Братислава, Университетскаја библиотека, МС 1286). Текст задостојника сопровождаетсја комментарием, относјашчимсја как к рукописи, в которој находитсја ëто песнопение, так и к самому тексту песнопенија
Ксенија Кончаревић: Руски језик у теологији - обликовање теолошког текста - техника превођења, Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања, Београд, 2010
No full textК вопросу о семантике прилагательного πιστός в Священном Писании Нового Завета
No full textУ раду се разматра активно значење придева πιστός у Светоме Писму Новога Завета, уз навођење црквенословенских преводних екивалената, а даје се и превод датог придева на српски језик. Активна употреба овога придева у Новоме Завету развија одређене особености, добијајући при томе и на религијском значају.Прилагательное πιστός в Священном Писании Нового Завета показывает новое и специфическое употребление, тесно связанное схристианской религиозной системой, врамках которой оноприобретает исключительную ценность. Христианнизованое употребление, в частности, выходит на первый план в случае, когда прилагательным πιστός в действительном залоге обозначается тот, кто исповедует христианскую веру, "кто верует (в кого-либо)". Для упомянугого употребления и значения приводятся две группы свидетельств. В первой группе прилагательное πιστός встречается с определенным дополнением, тогда как во второй группе употребляется без дополнения (следовательно, речь идет об абсолютном употреблении).Przymiotnik πιστός w Nowym Testamencie używany jest w nowym specyficznym znaczeniu, ściśłe związanym z religią chrześcijańską, w ramach której przybiera szczególną wartość. W chrześcijaństwie używany jest w konstrukcjach stronyczynnej, kiedy oznacza tego, którywyznaje wiarę chrześcijańską; tego, który wierzy (w kogoś). Znacznie to jest potwierdzone dwoma typami świadectw. W pierwszej grupie przymiotnik πιστές występuje z określonym dopełnieniem, podczas gdy w drugiej - bez dopełnienia.The adjective πιστός in the Holy Scripture of the New Testament shows new and specific usage, tightly connected with the Christian religious system, in the scope of which it gains particular importance. The Christianized usage is present when the adjective πιστός, in active voice, denotes a person of a Christian confession, "the one who believes (in someone)". Two groups of examples are given to illustrate this usage and meaning. In the first group the adjective πιστός appears with a complement, while in the second group it is used without a complement (therefore in absolute usage)
Предавачи Црквенословенског језика на Богословском факултету до Другог светског рата
No full textУ раду се на основу архивске грађе из Архива Православног богословског факултета (АПБФ), Архива Светог Архијерејског Синода (АСАС) и других доступних извора у кратким цртама анализира животни и научни пут предавача црквенословенскога језика на Православном богословском факултету у периоду после Другог светског рата