RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
Historical-Canonic Aspects of the Relation Between Karlovac Ecclesiastical Authority of Russian Orthodox Church Outside of Russia and Moscow Patriarchate
No full textoai:rpbf.bfspc.bg.ac.rs:123456789/4У раду се, у историјској и канонској перспективи, анализирају односи између карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије, током двадесетих и тридесетих година XX века. Најпре се излажу историјске околности које су довеле до формирања руске емигрантске црквене структуре, анализира се њена позиција на канонским територијама других помесних Цркава на југоистоку Европе и даје преглед организационих целина карловачке управе Руске заграничне Цркве. Потом се приступа детаљној анализи канонских основа за формирање Руске заграничне Цркве. У низу канонских критеријума, посебна пажња се обраћа на питање модела црквене организације (национални или помесни), на каноне везане за регулисање статуса избегле јерархије и питање сагласности осталих Цркава за формирање нове црквене структуре. На основу наведених аспеката даје се процена еклисиолошких последица формирања руске заграничне црквене структуре на јединство Цркве у XX веку. Следећу целину у раду чини разматрање разлога који су довели до раскола између карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије. После историографског представљања постепеног удаљавања између два руска црквена центра (Москва и Карловци), које је прешло у отворени раскол после објављивања Декларације московских црквених власти (1927), даје се канонска процена поменутих догађаја. Коначно, односи између карловачке управе Руске заграничне Цркве и Московске патријаршије сагледани су и у контексту проблема „православне дијаспоре“, односно устројства Цркве на просторима православног расејања. Као карактеристичан пример, анализиран је спор између поменутих руских црквених центара у вези са статусом руских црквених структура у Западној Европи. Размотрене су рефлексије поменутог спора на токове еклисиолошке мисли код Руса у XX веку. Наглашено је д а је поменути спор имао одлучујући утицај на формирање две супротстављене „еклисиологије расејања“ у руској емиграцији, које су у значајној мери одредиле историјски пут Православља у XX веку.In this thesis the relation between Karlovac Ecclesiastical Authority of Russian Ortodox church outside of Russia (ROCOR)and Moscow Patriarchate ..
On the Semantics of the lexeme TYPOS in the Epistles of St. Apostle Paul: the Relation of the Greek Source to Latin and Slavonic Translations
No full textСемантика лексеме τύπος у посланицама светог апостола Павла: однос грчког извора према латинском и словенским преводима
У овом раду анализира се значење лексеме τύπος у посланицама светога апостола Павла а потом се излажу варијанте превода те лексеме на латински, српски и српскословен- ски језик. Ова лексема код апостола Павла има више значења (облик учења, узор, при- мер, скица, наговештај и др.). Латински превод потврђује значења која ова лексема има у грчком језику. Српскословенски превод ове лексеме у свим примерима је исти: образь. У преводу на српски језик примењен је превод по смислу чиме је дата могућност да се овој лексеми дају шира значења.This essay deals with the analysis of the lexeme TYPOS in the epistles of St. Apostle Paul, providing also variations of the translation of the lexeme in Latin, Church Slavonic and Serbian. This lexeme has more meanings with Apostle Paul (a kind o teaching, doctrine, model, example, sketch, image, etc). The nouns FORMA, EXEMPLAR and EXEMPLUM are used in the Latin translation, with their meaning confirmation from the Greek source. The Church Slavonic translation of this lexeme is the same in all the examples: OBRAZ. The translation relying on the meaning is given in the Serbian translation and that gives this lexeme the possibility of having more meaning
The Semantics of the Lexeme πίστις in the Active Usage in the New Testament Tradition
No full textУ раду се разматрају специфичности активног значења именице πίστις у Светоме писму Новога завета. Именица πίστις са активним значењем показује сасвим нов религијски карактер, а за свој објекат има Бога, Христа.In this paper the specific characteristics of the active meaning of the noun πίστις in the Holy Scripture of the New Testament are discussed. The lexeme πίστις in the New Testament text has an active meaning of 'trust, faith in someone, something', and with complements - object genitive, prepositional complement - it means the concrete faith, where God appears as the object i.e. Godman Jesus Christ, the Son of God
Свети Сава Српски - задати отац, даровани брат
No full textСвети Сава је наш идентитет јер он је наша основна вредност и наш темељни смисао. Зато Јован Дучић њега с правом препознаје као „велики печат српске историје“. О Сави Црква даје предање као свету причу: да не бисмо изгубили идентитет. Кад Црква о Светом Сави прича, тад он говори. Тад се он обраћа нама из нас сâмих. Јер Цркву је Србима даровао Свети Сава
Извори Макавејских књига
No full textКњиге Макавејске настају у периоду дуго након догађаја које описују. Прошлост пред писцима Макавејских књига не стоји као готов образац. Прошлост се мора проучавати, разумети и обрадом довести у пријемчиву форму, облик који ће будућим генерацијама бити разумљив, доступан и који ће им користити као путоказ у тешким временима. У тим настојањима веома су значајни кратки списи, извештаји, чак наводи или напомене које су временски ближе самим догађајима и најчешће настају непосредно након њих. Стога је природно да се писци Макавејских књига ослањају на ове изворе, како писане, тако и усмене. Писане изворе као изворе текста, штавише, експлицитно помиње и Прва књига Макавејска (9, 22). Међутим, писци Макавејских књига изворе су користили у оквиру теолошке концепције коју су заступали. Некад се дешава да се извори користе интенциозно, у циљу доказивања одређених поставки, па се садржај извора редукује да би се прилагодио циљу. Сама интерпретација писаних артефаката из прошлости крије у себи, дакле, одређену теолошку интерпретацију. Ради јаснијег сагледавања теолошке поруке Макавејских књига неопходно је расветлити које све текстове су писци имали пред собом и који историјски догађаји учествују у обликовању ове повести, кроз њихове реминисценције.Das Aufeinandertreffen zwischen jüdischer und hellenistischer Kultur war eine echte Herausforderung für den jüdischen Vaterglauben und bedingte eine Vielzahl theologischer Versuchungen und Reflexionen. Die Makkabaerbucher fungieren dabei als bedeutungsvolles Zeugnis dieser Epoche, die für das jüdische Volk geprägt war vom wechselseitigem, kulturellem und theologischem Ringen um den eigenen Glauben. Dabei steht die Vergangenheit vor den Autoren der Makkabaerbucher nicht als eine abgearbeitete Geschichte, sondern vielmehr als eine noch auszulegende und zu interpretierende. Trotz unterschiedlicher theologischer Konzepte kristallisiert sich in den Makkabaerbuchern ein zentraler theologischer Grundgedanke heraus: die stete Anwesenheit Gottes auch in schweren Zeiten und die Ambivalenz aus Verfolgung und Errettung. Im Lichte dieses theologischen Kontextes werden in dieser Arbeit die verschiedenen Quellen der Makkabaerbucher aufgearbeitet, darunter: archivarische Schriften, Chroniken, staatsrechtliche Urkunden, Kurzbiografien, apokalyptische Texte, Memoiren, schriftlich fixierte Reden und Martyrerberichte. Die Texte der Makkabaerbucher sind dabei gattungsgeschichtlich am besten als romantisierend-pathetische Erzählung einzuordnen. Die genauere Analyse der Quellenrezeption ist bis heute eine echte Herausforderung fur die Forschung. Der zugrunde liegende Aufsatz bietet diesbezüglich eine kurze Übersicht der Quellen der Makkabaerbucher an und dient als Einstiegspunkt für weitere Forschung
On one Meaning of the Lexeme πίστις in the Epistles of St. Paul the Apostle
No full textУ раду се разматра једно значење лексеме пиотиз у беседи апостола Павла на Ареопагу. Он, наиме, употребљава ову лексему у значењу 'доказ' како би своју проповед о Јеванђељу приближио атинским философима.In his Areopagus epistle, St. Paul the Apostle used the lexeme piotiz denoting a meaning that the Athenian philosophers were familiar with - 'a proof'. This meaning of the word was oft en found in the Hellenic tradition (Democritus, Plato, Aristotle, Diogenes Laertius, Polybius, Josephus Flavius). The equivalent in the Serbian Slavonic language, as used in the aforementioned epistle, can be understood as 'proof'
Монах Игњатије Марковић: Сто седамдесет пет година Богословије Светог Саве у Београду (1836-2011), Богословија Светог Саве, Београд, 2011
No full text
Путујући мисионари у Сирији у Јеванђељу по Mатеју и учењу дванаесторице апостола
No full textΗ ιεραποστολική επιταγή στο Μτ . 19, 28–29 απευθύνεται σε όλους τους μαθητές του Κυρίου οι οποίοι είναι έτοιμοι να εγκαταλείψουν τα πάντα , όπως το έκαναν και οι απόστολοι οι οποίοι στο κείμενό μας έχουν ένα υποδειγματικό και συνάμα επικοινωνιακό ρόλο . „ Οι μαθητές “ του Μτ . 28, 16–20 προσφέρουν μια δυνατότητα ταυτοποίησης για τους αποδέκτες . Κατά πάσαν πιθανότητα ακριβώς έτσι κατανόησαν οι χριστιανοί του Ματθαίου , τουλάχιστον αρκετοί από αυτούς , το εν λόγω κείμενο . Η ύπαρξη της περιοδεύουσας ιεραποστολής στο γεωγραφικό και τον πνευματικό χώρο του κατά Ματθαίον ευαγγελίου , στο συρο - παλαιστινιακό χώρο δηλαδή , όπως θα την γνωρίσουμε από τα κείμενα της ∆ιδαχής ( ∆ιδ . 11, 4–6), δείχνει ότι κάποιοι χριστιανοί πήραν στα σοβαρά το κείμενο Μτ . 28, 16–20 και πραγματοποιούσαν περιοδεύουσα ιεραποστολή ακολουθώντας τον λόγο του Κύριου . Οι χριστιανοί αυτοί είναι κατά πάσα πιθανότητα οι απόστολοι της ∆ιδαχής οι οποίοι αφιέρωσαν τη ζωή τους στο ιερό καθήκον της ιεραποστολής σε πάντα τα έθνη.У постапостолском периоду, постојала је хришћанска путујућа мисија и њу су интензивно практиковали путујући мисионари (названи и „апостоли“), који су дословно следили Господњу мисионарску заповест из Μт 28,16-20. Ову заповест очигледно су схватили као лични призив и позив да проповедају Еванђеље свим народима. Мисија коју су вршили ови путујући проповедници наилазила је на подршку од стране локалних заједница које су посећивали на својим путовањима. Локална црква подржава мисионаре пружајући им гостопримство. Међутим, локална црква временом почиње критички да посматра придошлице које за себе тврде да су апостоли. Многи долазе и пролазе. Како је време пролазило, полако су се формирали критеријуми за пријем пролазника. Први и најважнији критеријум јесте учење које излаже посетилац :ако учи неко друго учење, „άλλην διδασκαλία“ (Дид 11,2), не треба комуницирати са њим ( Дид 11,1). Аутор Дидахи не бави се мисијом путујућих апостола. Оно што га занима јесте њихов однос са заједницом, на основу кога се и процењује његово апостолство
Book of Needs of Detlak
No full textДетлачки требник - конволут, који се данас налази у рукописној збирци Патријаршијске библиотеке у Београду, једна је од српских богослужбених књига које су преписиване након појаве првих штампаних издања наше литургијске литеартуре. Установивши да су као предлошци овом зборнику послужиле богослужбене књиге милешевске и горжданске штампарије, аутор покушава да објасни која је логика навела преписивача и редактора да неке важне службе и обреде изостави из свог рукописа. Посебна пажња посвећена је специфичностима појединих обреда - Свете Тајне Брака и Опела лаика и њиховим богослужбеним карактеристикама.Book of Needs of Detlak - is composed of two wholes - Repertory written in 1628 and Euchologion written in 1550/60, now located in the manuscript collection of Patriarchate library in Belgrade is one of the Serbian service books that were copied after the appearance of first printed editions of our liturgical literature. The book was made in monastery/village Detlak by the river Ukrina where, as it seems, a larger copying center was located - a scriptorium. Having determined that the models for this repertory were service books of Mileseva and Gorazde printing presses, the author attempts to explain what logic led the copist and redactor to leave out certain important services and rites from his manuscript. Special attention is paid to specifics of certain rites - Holy Mystery of Marriage and Memorial service for a layperson and their liturgical characteristics