RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
Eschatslsgical Dimensions of Anthropological Terms in St. Paul the Apostle
No full textУ раду се разматрају основне поставке теолошке антропологије Светог апостола Павла, у вези са значењем теолошко-антрополошких појмова 'καινός άνθρωπος" и "ό εσχατος Αδάμ". Први појам "καινός άνθρωπος" (нови човек) не подразумева само нешто "ново" у односу на оно пређашње "старо", већ, пре свега, представља нешто "коначно", нешто што припада крајњем тренутку развоја и усавршавања. Другачије речено, израз "καινός" изгледа да има све време једну есхатолошку конотацију. Појам "καινός άνθρωπος" зацело има једно дубље и свеобухватније значење у смислу новог, потпуног, довршеног, завршеног, коначног, савршеног и есхатолошког човека. Други појам "ό εσχατος Αδάμ" представља Последњег, Есхатолошког и Другог Адама, који је Господ са Небеса, Сам Господ Исус Христос - Нови и Савршени Човек. Оба израза у антропологији Светог апостола Павла имају превасходно христолошко-есхатолошки карактер.This paper discusses the basic principles of theological anthropology of St. Paul in regard to the meaning of theological and anthropological concepts of 'καινός άνθρωπος" and "ό έσχατος Άδάμ". The first term "καινός άνθρωπος" (new man) does not just consider something "new" compared to previous "old", but above all, it represents something "final", something that belongs to the final moment of development and perfecting. In other words, the term "καινός" seems to have all the time an eschatological connotation. The term "καινός άνθρωπος" certainly has a deeper and more comprehensive meaning in terms of a new, complete, finished, completed, final, perfect and eschatological man. The second term, "ό έσχατος Άδάμ", represents the Last, the Eschatological and Second Adam that is the Lord from heaven, the Lord Jesus Christ Himself - New and Perfect Man. The both terms in the anthropology of St. Paul have primarily christological - eschatological character
James Buchanan Wallace: Snatched into Paradise (2 Cor 12: 1-10 ): Paul's Heavenly Journey in the Context of Early Christian Experience, BZNW 179, de Gruyter, Berlin/New York, 2011
No full textLiturgical Assumptions Dionysiu's Christology
No full textДионисије говори о 'осуштаствљеним тајнама' Господњег човекољубља, а свети Максим Исповедник у својој схолији овај израз тумачи као догађаје везане за Господње Оваплоћење као што су глад, труд, ход по води, улазак кроз затворена врата, васкрсавање мртвих и слично. Издвојен из ширег контекста Максимовог богословља, овакав Дионисијев став би могао бити схваћен искључиво кроз раздељена историјска дејства Господње богочовечанске личности. Аутор, зато, анализира питање: да ли се Дионисијеве речи 'осуштаствљене тајне' тичу и нашег богослужбено-символичног постојања, или је овде искључиво реч о тајнама богочовечанске личности које су се појединачно десиле пре две хиљаде година? Закључује да нам Максимова богословска појашњења, дата на другим местима његових Схолија, дају за право да стварност која се крије иза Дионисијевог израза - осуштаствљене тајне, идентификујемо са тајноводственим христолошким начинима јерархијског постојања Цркве.Dionysius speaks of 'substantial secrets' of the Lord's benevolence, while Saint Maximus the Confessor, in his Scholia on substantial secrets, interprets as events related to the Lord's Incarnation such as hunger, hard work, walking on the water, entering through the shouted door, the resurrection of the dead, and the like. Separated from the broader context of St Maksimus' theology, the Dionisije's attitude could be understood only through the historically divided actions of the Lord's God-made-man personality. The author, therefore, analyzes the question whether the words of Dionysius substantial secret relate to our liturgically-symbolic existence, or does this explicitly come to the mysteries of the God-made-man personality that took place individually two thousand years ago? He concludes that the Maksimus' theological explanations, given elsewhere in his Sholia, entitle the right that reality, hidden behind the Dionisius' term 'substantial secrets', we identify it with mistagogically Christological ways of the hierarchical existance of the Church
Records on Stefan Nemanja in Historiography Sources in thе Manuscript Collection of thе Library of thе Serbian Patriarchate in Belgrade
No full textУ овоме раду аутори указују на кратке текстове историографске садржине, који су сачувани у зборницима рукописне збирке Библиотеке Српске Патријаршије, а нарочита пажња је усмерена на њихово казивање о Стефану Немањи, родоначелнику српске владарске династије Немањића. Извршиће се поређење свих текстова са циљем да се установи шта је у коме изостављено или скраћено, односно шта је додато или у чему се разликују.А manuscript collection of the Library of the Serbian Patriarchate in Belgrade holds, mainly within а Miscellanea volume (Zbornik razlicitih sastava), several shorter texts of historiographical content. Some of these have already been а subject of considerable interest among scholars.
This paper points to these "less known" texts of historiographical content, paying deliberate attention to their records on Stefan Nemanja, the founder of the Serbian ruling Nemanjic dynasty.
Although the analyzed historiography texts аге а compilation of some originally Slav but also of translated literature, they managed to create а specific and а well-thought concept when depicting the life and deeds of Stefan Nemanja
The Theology of the Church: The Problem of Christian Reception of the Hellenic Term of Theology
No full textУ чланку се истражује историјски развој појма теологија у јелинској философији и његова рецепција од стране хришћанских мислилаца. Хришћанска теологија је одређена као доксолошка, за разлику од дискурзивне и мистичке.In this article the author examines historical development of the concept of theology in Hellenistic philosophy and its reception by Christian thinkers. Christian theology is designated as a doxology, as opposed to the discursive and mystical theology
Senectus Mundi in der Theologie Gregors des Großen
No full textDer eigentliche Sinn der eschatologisch orientierten Predigt Gregors findet sich also in der Ankündigung des Himmelreiches, wo die Feier derer stattfindet, die von der Mühsal ihres irdischen Lebens heimkehren. Die alte herabgesunkene Welt weist bereits auf das Himmelreich hin. „Die Welt vergeht, deren Freunde ihr nicht seid, naht die Erlösung, nach der ihr verlangt.“ Aus diesem Grund herrscht in Gregors Darstellungen vom Ende dieser Welt keine Ausweglosigkeit, keine Verzweiflung oder Trauer. Die irdische Pilgerschaft geht langsam zu Ende und der Mensch gelangt zur himmlischen Heimat, wo er seine Ruhe findet. Gerade deswegen sind Gregors Predigten von dem Ende dieser Welt letztendlich optimistisch, weil der Papst nicht bei der Ankündigung des Jüngsten Gerichts bleibt, sondern in die Botschaft von der himmlischen Heimat des Menschen übergeht
Светосавска беседа 2013. године
No full textОвогодишњи спомен Светога Саве Српског (1236) чинимо у јубиларној години Светог равноапостолног цара Константина Великог (337) и Закона о слободи Хришћанства у Римском царству (Милански едикт 313. године) као и годишњици мисионарског подухвата Св. Браће Кирила и Методија међу Словенима (863–2013). Свети Сава Српски и Свети цар Константин Велики и Света Браћа на први поглед, чини се, немају никакве или, пак, много сличности. Али, ако се детаљније размотри њихов живот и дело видећемо да сличности и те како постоје
Episcopate and Marriage in 1 Tim 3:2
No full textDer vorliegende Beitrag diskutiert die Formulierung „Mann einer Frau“ aus 1Tim 3,2. Nach einer Übersicht über bisherige Auslegungsvorschläge wird folgende Interpretation vorgeschlagen und begründet: Jeder Kandidat für das Bischofsamt muss unbedingt verheiratet sein (Heiratspflicht) und in einer stabilen Ehe leben (eheliche Treue). Die These wird mit 1) einem grammatikalischen, 2) einem formal-logischem, 3) einem text-kontextuellen und 4) einem text-pragmatischen Argument begründet.The article addresses the controversial interpretation of the phrase "the husband of one wife" (1Tim 3,2). It offers a brief survey of the various interpretational options and argues that the main issue at stake in 1Tim 3,2 is the absolute necessity for the aspiring bishop to be a married person. The pronominal ("of one") is to be understood as a reference to the bishop's martial fidelity. This exegetical solution is based on the four arguments: 1) grammatical argument, 2) formal-logical argument, 3) text-contextual argument, and 4) text-pragmatic argument
Free Volition as a Precondition of Christian Marriage: Defect of Volition as a Marital Impediment
No full textСа литургичког, канонског и законског становишта посматрано, слободна и истинита воља за ступање у брак је конститутивни и незаменљиви чинилац који склопљени брак чини валидним. Мана воље као брачна сметња доводи до његове нелегитимности, односно ништавости. Канонско-правне одредбе, Брачна правила СПЦ, литургијска пракса и државно брачно-правно законодавство дефинишу критеријуме који, што је могуће прецизније, одређују у којим случајевима се аутентичност изречене воље за брак може довести у питање и какве то последице производи по статус брака и самих брачника. Смисао прокламованих брачних сметњи које садрже ману воље јесте да допринесу очувању интегритета и слободе сваке личности, да афирмишу институцију брака, сачувају свештеност брачне заједнице која иконично изображава заједницу Христа и Цркве, и да не дозволе злоупотребу и манипулацију у тренутку изражавања слободне воље за брак као неопходног сведочења без којег нема брачне заједнице.Free volition is necessary for the formation of Christian marriage. The volition may be inauthentic and false if it is pronounced in the case of underage spouse(s) or their mental illness, mental incompetence, mental limitation, or existence of threat, coercion and misapprehension. These phenomena are marital impediments. The state and the Church have established legislative and canonical mechanisms which can protect the institution of marriage, its sacral and civic identity, and the freedom of those who enter into marriage
Symbolism in Anglo-Saxon art of early medieval times
No full textУметност никада није могла без символа и символике, али хришћанска уметност наслоњена на Јеванђеље и дела светих отаца надилази символ и показује Истину на једноставан и оригиналан начин. Пунота хришћанског живота остварена је у Литургији, која символише, али и испуњава символ. Англо-саксонски рукописи имају првенствени удео у острвској уметности датог периода, комбинација утицаја из Медитерана, Ирске (Келти) и германских стилова који је настали када су Англо-саксонци сублимирали ирску мисионарску делатност и дотадашње културне токове међу германским племенима. Символизам у англо-саксонској уметности раног средњег века укључује три одвојене врсте символиког представљања: самостални символи (јеванђелисти), символичке представе у оквиру веће композиције; фигуре или сцене које су повезане са типологијом која није везана за историјско представљање. Уметност у Енглеској у периоду 7. и 8. века има посебну политичку потку синтетисану у германски орнаментални символизам са фигуралном хришћанском иконографијом - посебно из периода Ране Цркве - уз линеарни келтски дизајн. Символизам везан за животиње рана је карактеристика острвске уметности која се касније пренела на сва германска племена на континенталној Европи.Art has never been regarded without symbol or symbolism, but Christian art is relay on Evangels and Acts of Church Fathers is above symbol a represent the Truth in simple and original way at the same time. Completion of Christian life is achieved in Liturgy as a symbol but fulfill the symbol at the same time. Anglo-Saxon Manuscripts are significant part of Insular Art of the given period of time, combining influence from Mediterranean, Ireland (Celts) as well as German stiles originated in the time of Anglo-Saxon sublimation of Irish missionary work and up to date cultural courses of German tribes. Symbolism in Anglo-Saxon Art early Medieval period involve three separate types of symbolic representation: individual symbols (Evangelic), symbolic image in larger composition; figure or scene related to typology with no historic correspondence (presentation). Art in England during VII and VIII centuries has special political background integrated in German ornamental symbolism with figural Christian iconography - especially from the period of Early Church - with linear Celtic design. Symbolism is connected with animals is early characteristic of Insular Art that was accepted by all German tribes in continental Europe. From Carl the Great relation of ruler toward Art was advanced, as well toward culture and history; education for further clergy and teacher was established and improved, but missioners as well. Their main task was to apply ideology of the court and new understanding of Bible on pagan tribes who were preached about Christian Evangel. Symbolism from Art came across politics. Using symbols from the Old Testament rulers of the time tried to overcome Barbarian rite being strongly affected with pomp of the Old Testament emperors