RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
Колико је Први светски рат променио парохијски живот - виђење једног свештеника
Сава Петковић, потоњи архимандрит манастира Крушедола, као свештенослужитељ служио је од децембра 1904. као парох у Добановцима све до новембра 1920. године. По објави рата Србији 1914. године, аустроугарске власти су га затвориле и злостављале. У затвору је остао до уласка српске војске у Срем. Сећања на своје доживљаје од објаве рата до уласка српске војске у Срем преточио је у писану реч. Почетком 1919. године вратио се на своју парохију у Добановцима
On thе Lexis of thе Works of thе Scientific-Textbook Substyle of thе Scientific Functional Style in Theology
Овај рад бави се истражuвањем номенклатурне лексике црквенословенског порекла и интернационализама у теолошиким научним радовимна. Анализа обухвата дела теолога на српском и енглеском језику, а заступљени су радови научног функционатюг стила, односно научно-уџбеничког подстила.This essay deals with the nomenclatures of the Old Church Slavonic origin and internationalisms in theological scientific works. The analysis encompass the works of some repгesentative theologians, in both SeгЬian and English languages, which belong to the scientific-textbook substyle of the scientific style
Die Berührungspunkte der traditionellen und narrativen Exegese des Johannesevangeliums
Nicht in die komplexe Thematik der Gründe eingehend, warum die Entstehung und Entwicklung der modernen Bibelwissenschaft der östlichen orthodoxen Kirchen immer mit den Herausforderungen der kreativen Synthese der einheimischen Tradition mit fortgeschrittenen Errungenschaften der westlichen Bibelforschung verflochten wurden, wird der vorgeschlagenen Studie gleich am Anfang ausreichend sein, an die Tatsache der bis jetzigen Drehung der serbischen (Bibel-) Theologie Richtung denjenigen akademischen Kernen der Orthodoxie (Kiew, Moskau, Athen) zu erinnern, die frei waren, sich erfolgreicher mit dieser Synthese zu befassen. Im Sinne der traditionellen Orientation, haben das Amphitheater der Orthodoxen theologischen Fakultät der Universität Belgrad, weiter auch theologisches Journal dieser höchsten akademischen Institution der serbischen orthodoxen Kirche, mit seltener Erwartung die vor Kurzem gehaltene Vorlesung des Neutestamentlern Christos Karakolis aus Athen angenommen, über die konkreten Probleme, mit welchen sich der zeitgenössische orthodoxe Neutestamentler bei der Bestimmung des Inhalts seines wissenschaftlichen Gegenstandes und Art der Anwendung seiner Wissenschaft begegnet. Aber gerade mit dieser Vorlesung, wurde der serbischen theologischen Atmosphäre gleichzeitig auch ermutigendes Zeichen gegeben, konkreter diese Herausforderung anzunehmen; imaginäre, also, als Antwort auf das gegebene Signal, ist die vorgeschlagene Studie Richtung Erkennung der Bindeglieder der Tradition und Wissenschaft im Domäne der narratologischen Interpretation des Johannesevangeliums gerichtet
Кирилометодијевско предање, језик и мисија Цркве у 21. веку : зборник радова са међународног научног скупа
"Кад Израил беше дете" : зборник радова у част професора Драгана Милина поводом 70. рођендана
The notion τελετή in the Greek ritual sources
Дохришћански грчки свет у свом историјско-религијском миљеу бележи две категорије обреда - јавне и тајне култове који су се вршили у част божанстава. Радни предложак овог рада чини тајни култ, мистеријски обред описан термином τελετή. На осамнаест одељака-потврда античких писаца и петнаест хришћанских спроведена је филолошка, историјско-семантичка анализа употребе ове речи. У антици она означава обред уопште, обредну службу као и службу мањег вида, аналоге молебана и јелеосвећења, свечани чин освећења простора, с нагласком на свештеним радњама сопственог темпа и ритма. Остала значења су јој верски празник, свечаности, свештени чин, оффициум. Рад ће показати да су се ова значења готово сва пренела и у хришћанску писану реч, где по преимућству термин очитује свете тајне крштења, миропомазања, причешћа, као и освештања масла.Ο προχριστιανικός ελληνικός κόσμος στο ιστορικο-θρησκευτικό πλαίσιό του γνώρισε δύο κατηγορίες λατρειών - δημόσιες και μυστηριακές λατρείες, προσφερόμενες εις τιμήν των αρχαίων θεοτήτων. Σε αυτό το άρθρο εξετάζονται οι μυστηριακές λατρείες, έτσι όπως αυτές έχουν περιγραφεί και ερμηνευτεί με τον όρο «τελετή». Σε δεκαοκτώ χωρία Αρχαίων και δεκαπέντε Χριστιανών συγγραφέων, ο όρος παρουσιάζεται και αναλύεται από φιλολογική πλευρά και εξηγείται η διαδρομή της σημασιολογικής του χρήσεως. Προκύπτει ότι στην αρχαιότητα ο όρος δήλωνε τη λατρεία ως γενικό φαινόμενο με έμφαση στην πράξη της μυήσεως, έπειτα τη λατρευτική ιερουργία και σχετικά με αυτήν συγκεκριμένες ακολουθίες - τα ανάλογα των Ακάθιστων Υμνων και Αγιασμών (ελαίου και χώρου). Παντού τονίζονται ιεροτελεστικές πράξεις με ιδιοσύστατο σκοπό και ρυθμό. Ο όρος επίσης αποδίδει τη σημασία της θρησκευτικής εορτής (εορτασμούς), πανήγυρης και πανηγυρισμού, θρησκευτικών εκδηλώσεων, αλλά και της ιεροσύνης. Αυτό το άρθρο θα δείξει πως σχεδόν όλες αυτές οι σημασιολογικές παραλλαγές έχουν απορροφηθεί και από τον χριστιανικό γραπτό λόγο, όπου όμως ο όρος κατεξοχήν υποδεικνύει τις τελετές των Αγίων Μυστηρίων, δηλαδή Βαπτίσματος, Χρίσματος, Θείας Μεταλήψεως, όπως και Αγιασμού Μύρου
Eschatological Realism: A Christian View on Culture, Religion and Violence
It was already Hannah Arendt, who, referring to Kant, emphasized the difference between truth and meaning, between practical common sense and opinions. It is interesting that the common sense approach is still completely dominant today, even among theologians, who are so often accused of irrationality – or perhaps just because of it. Theology seems to feel compelled to appeal to common sense, to show the modern world, that it is useful, or at least that it is not harmful. Our discussion in this essay concerns the relationship between religion and violence. We will try and explore the problem on the fundamental level, with no pretensions to offer yet another proposal in the style of “how to ...”, that modern requirements for practicality require and expect
О рукописној збирци манастира Крушедола
У овоме раду аутор излаже историју библиотеке манастира Крушедола, с посебним освртом на рукописну збирку. Током Другог светског усташе су из манастира Крушедола пренеле у Загреб двадесет сандука опљачкане скривене манастирске ризнице, међу којима су се налазиле и рукописне књиге. Садржина ризнице враћена је из Загреба после рата, а књиге, рукописне и штампане, смештене су у Музеју Српске Православне Цркве и у Библиотеци Српске Патријаршије у Београду. У прилогу се достављају табеле нових сигнатура и датирања рукописа старе Крушедолске збирке
О Сербскославянских и Русскославянских Фонетических Характеристиках Определений и Регламентов Белградской Митрополии (1835-1856)
У овоме раду приказаће се резултати анализе извесних фонетских црта српскословенског и рускословенског језика на материјалу који је исписан славеносрпском језичком мешави- ном. Изворна грађа сабрана је у књизи Уредбе и прописи Митрополије београдске: 1835- 1856. Ради бољег разумевања односа међу различитим језичким слојевима детаљно је ана- лизирана: судбина ь, ъ; судбина предлога-префикса вь(-), въ(-), сь(-), съ(-) и префикса въз-; судбина вокалног л, р; судбина щ и место некадашњег назала предњега реда.В предлагаемой работе автором излагаются результаты исследований присутствия и со- отношения фонетических особенностей из сербскославянского и русскославянского языков: 1. судьба ъ и ь, 2. судьба предлогов-префиксов вь(-), въ(-), сь(-), съ(-) и префикса въз-; 3. судьба вокалических л, р; 4. судьба щ и 5. место носового гласного переднего ряда. Анализ был проведен на материале сборника Уредбе и прописи Митрополије београдске: 1835- 1856. Исследования показали что, на корпусе из 100 лексем, преобладают элементы из рус- скославянского языка
The Homily on the Holy Spirit in the Vrhobreznica Chronicle
У раду се разматра српскословенски препис сложеног састава Слова о Духу Светоме, сачуваног у Врхобрезничком летопису. Гаврило Тројичанин је исписао Слово, састављено од три целине: од прва три поглавља Исповедања вере Григорија Паламе, проширеног Одговора од Германа ІІ Цариградског и од одабраних текстуалних делова из осмог поглавља Тачног изложења православне вере Јована Дамаскина, као и од кратких прелаза између ових делова. У прилогу, аутор доноси препис Слова о Духу Светоме.The essay deals with the complex structure and the basic characteristics of the script and the characteristics of the orthography of The Homily on the Holy Spirit preserved in the Vrhobreznica Chronicle. The Homily consists of three parts: the first three chapters of the Confession of Faith of Gregory Palamas, the expanded Answer to the Latins by Germanus II of Constantinople and selected chapters from the eight chapter of An Exact Exposition of the Orthodox Faith by John of Damascus. The author also encloses the transcript in Serbian Church Slavonic of the Homily on the Holy Spirit