RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
Person and/or Nature: Review of the Larche's Criticism of Metropolitan John Zizioulas
No full textЛарше личност изједначава са индивидуом и ту леже корени његовог неразумевања Зизијуласа. Он не успева да схвати личност као име за однос, остајући тако у границама класичне схоластичке мисли. С друге стране, он природу схвата као неку врсту реално засебног и независног ентитета у коме личности партиципирају. Пошто Св. оци, на које Ларше стално апелује, на многим местима изричу тврдње које су у директној супротности са Ларшеовим мишљењем, он је принуђен да их тумачи натегнуто и ван контекста, износећи противречне тврдње, како смо на више места показали.Larche equals person and individual, and there comes his misunderstanding of Zizioulas. He does not understand that person is a word for relation, and that way staying among the borders of classic scholastic thought. In the other hand, he understands the nature to be a realistic different entity in which persons participate. Because, the Fathers that Larche mentions in many places are directly opposite to Larches thought, he is forced to stretch his interpretation, and is forced to come up with contradictory statements, of many which we have shown
Russian Emigrants - the Students of the Faculty of Orthodox Theology of University of Belgrade (1920-1940)
No full textВ период между двумя мировыми войнами Православный богословский факультет в Белграде был одним из важных центров получения высшего богословского образования российскими эмигрантами. Свыше 200 российских эмигрантов обучались на этом факультете. В некоторые периоды они составляли более половины общего количества студентов. На основании архивных материалов из Архива Православного богословского факультета (протоколы заседаний совета факультета, досье студентов) в предлагаемом докладе представлено несколько аспектов, связанных с обучением российских студентов. Рассматривалось изменение количества студентов, представлены главные аспекты их студенческой жизни, а также проблемы, с которыми они сталкивались. Особое внимание уделялось первому поколению российских выпускников. На основании сведений из студенческих досье Николая Николаевича Афанасьева, Николая Михайловича Зёрнова, Леонида Георгиевича Иванова, Константина Эдуардовича Керна и Михаила Борисовича Максимовича представлены сведения, свидетельствующие о ходе их обучения в Белграде. Изложенные сведения указывают на то, что российские студенты, вопреки трудному материальному положению, добивались хороших результатов в обучении. Примечательно также их стремление сохранить духовную связь с потерянной родиной посредством создания студенческих кружков и изучения истории Русской Церкви. В приложении к настоящему докладу даны сведения о 69 российских выпускниках, а также отметки трех русских, принадлежащих к первому поколению выпускников (Афанасьев, Керн и Максимович).In the interwar period the Faculty of Orthodox Theology in Belgrade was one the most prominent centers for acquiring higher theological knowledge for Russian immigrants. More then 200 Russian immigrants studied at the Faculty of Orthodox Theology. Occasionally they were in the majority within the whole student population. Based on the material of the Archive of the Faculty of Orthodox Theology in Belgrade (minutes of the Faculty Council meetings, students’ files) this paper will present several aspects of the experience of Russian immigrants at the Faculty of Orthodox Theology. It will analyze variation in their number, the quality of the students’ life and the difficulties they encountered. Special attention will be given to the first generation of Russian graduated students. Based on the students’ files of Nikolaj Nikolajevič Afanasjev, Nikolaj Mihajlovič Zernov, Leonid Georgij evič Ivanov, Konstantin Eduardovič Kern and Mihail Borisovič Maksimovič, the paper will provide information on the conditions of their studying in Belgrade. The forth-mention information affirm that Russian students achieved excellent risults despite economic hardship. It is not hard to notice their effort to maintain spiritual bond with the lost homeland forming student circles and studying History of the Russian Orthodox Church. In the appendix of the paper you will find information about 69 graduated Russian students, as well as the marks of three Rissian students from the first generation of the graduated Russian students at the Faculty of Orthodox Theology in Belgrade (Afanasjev, Kern and Maksimovič)
Библиотека Српске Патријаршије и њен значај за очување и прикупљање српског рукописног наслеђа
No full textУ овоме раду аутор излаже историјат Библиотеке Српске Патријаршије и указује на рад посленика окупљених око Библиотеке на прикупљању и очувању српског рукописног наслеђа. Пројектима под окриљем Библиотеке Српске Патријаршије српско рукописно наслеђе, расуто по иностраним збиркама, али и у сакралним објектима и ризницама Српске Цркве, евидентира се, пописује и описује, и на тај начин „враћа“ у своју матицу – Цркву. Систематизацијом рада само под окриљем централне библиотеке Српске Цркве и благословом и старањем Светог Архијерејског Синода ова делатност постаје од општег значаја за Цркву и српски народ
Possibilities of Christian Theological Thinking in Postmodernity
No full textУ овом есеју аутор покушава да одговори на питање постављено у наслову - да ли је данас уопште могуће теолошки промишљати одређене проблеме са хришћанских позиција због врло јаких и често неприметних наноса менталитета постмодернистичке религиозности. После почетног наглашавања тешке позиције хришћанског теолога, даје се увид у европске секуларизацијске и десекуларизацијске процесе и 'повратак светога' у јавну сферу. Тај се увид остварује резултатима истраживања религиозности, како у Европи, тако још детаљније кроз резултате најновијих истраживања религиозности у Србији. Аутор сматра да постоје одређени разлози за оптимизам, уколико се пореди садашња ситуација са ситуацијом од пре неколико деценија, али да, генерално, морамо бити врло опрезни у сопственом оптимизму. Постмодернистичка религиозност не значи повратак на традиционалне форме религиозности, па чак не значи ни повратак традиционалним европским црквама. Као карактеристике те религиозности, аутор наглашава неинституционалност и нарцисоидност, уз постављање питања какав нам се бог вратио. У закључним размишљањима се наглашава да савремена ситуација намеће питање о Богу као основно теолошко питање, али и да теологија не треба да буде само говор о Богу, већ Божији говор релевантан за конкретну људску егзистенцију.The author tries to answer the question posed in the title of this essay - is it possible, from the Christian position today, even to think theologically about certain problems due to the very strong and quite often imperceptible drift mentality of the postmodern religiosity. Subsequent to the initial highlighting of a difficult position of the Christian theologian, an insight into European secularization, along with the ongoing processes of de-secularization, is being given here, followed by a 'return of the holly' into the public sphere. This insight is achieved through the results of a research in religiosity, as in Europe, so is it, even in more detail through the results of the latest survey of religiosity, in Serbia. The author holds that there are certain reasons for optimism, if one compares the current situation with the situation of a few decades ago, but yet, in general, we have to be very careful in our own optimism. The postmodern religiosity does not mean a return to the traditional forms of religiosity, nor even does it mean a return to traditional European churches. As the characteristics of such religiosity, the author emphasizes non-institutionalism and narcissism, asking the question what king of God has come to us. In the concluding reflections an appearing emphasis is that the contemporary situation imposes the question of God as a fundamental theological question, but that theology should not be just talk about God, but rather a God's speech relevant to the specific human existence
On thе Liturgical Language of thе Serbian Orthodox Church
No full textУ овоме раду се говори о непрекидности богослужбеног језика Српске православне цркве. Старословенски језик - први црквени језик Словена, самим тим и Срба - одржао се у богослужбеној традицији Српске православне цркве од почетака словенског богослужења све до данас. У том дугом временском распону тај језик пролазио је само кроз редакцијско прилагођавање гласовном систему српског језика.In this paper the author speaks about the continuity of the liturgical language of the Serbian Church. Old Slavonic -the first church language of the Slavs, and therefore the language of the Serbs, has remained in the liturgical tradition of the Serbian Сhurch since the beginnings of the Slavonic worship to this day. In this long period the language underwent only through the redactional adjustments to the vocal system of the Sегbiаn language
Primacy in the Church an Official Position of the Russian Orthodox Church and Continuation of the Orthodox-Catholic Dialogue
No full textПроучивши Равенски документ, Руска Православна Црква (РПЦ) се није сложила с њим у оном делу у коме се разматра саборност и примат на нивоу Васељенске Цркве. Чланови Свештеног Синода РПЦ су, на свом заседању 25–26. децембра 2013. у Москви, усвојили званични документ о васељенском примату у Цркви, који се дефинише као првенство части. Документ је јако битан, јер је одређен као базичан и обавезан за све представнике РПЦ у даљим фазама разговора са римокатолицима у оквиру званичне Мешовите међународне комисије за богословски дијалог Православне и Римокатоличке Цркве. Аутор представља донети документ, критички га процењује и указује на његове последице по наставак дијалога двеју Цркава.Having studied the Ravenna document, the Russian Orthodox Church disagreed with it in the part that refers to synodality and primacy on the level of the Universal Church. Members of the Holy Synod of Russian Orthodox Church (ROC), during the meeting at 25–26 December 2013, are adopted official document Position of the Moscow Patriarchate on the problem of primacy in the Universal Church. The aim of this paper is to present and analyze, for the future of the ecumenical dialogue, very important document of ROC. The supplement brings the document translate in the Serbian language
Der Jona-Kommentar des Theodor von Mopsuestia
No full textIn diesem Aufsatz werden die exegetische Methoden analysiert, die Theodor von Mopsuestia in seiner Auslegung des Buches Jona benutzt hat. Im ersten Teil wird über seiner theologisch-hermeneutische Grundlagen geschrieben, während im zweiten Teil seine Exegese an konkreten Beispielen dargestellt wird. Dabei wird der gramatisch-hystorischer Sinn der Texten betont, welchen Theodor bevorzugt hat. Das wird besonders in seiner Exegese des Jonas Aufenthalt im Fischbauch und Jonas Befreiung dargestellt. In diesem Aufsatz wird die Theodors Methode der Theoria (θεωρίᾳ) dargestellt und danach das hermeneutische Prinzip „κατὰ παρέκβασιν“, sowie seine reduzierte Anwendung der gewöhnlichen Typologie. Aus der hermeneutischen Perspektive betrachtet, es ist besonders sein Verständnis der Heiligen Schrift als „abgekürzte Rede“ interessant, woraus das im Text erwähnte Geschehen rekonstruiert werden kann
Some Remarks on the Christology of Apollinaris of Laodicea
No full textОвај чланка разматра допринос Аполинарија Лаодикијског Христологији древне Цркве. Посебно је обрађено питање да ли појмови ум и разумна душа код Аполинарија Лаодикијског могу бити схваћени као аналогни појму Ипостас код Кападокијских Отаца, пошто одговор на ово питање представља и одговор на питање о православности Аполинаријеве Христологије.In this article the author examines the contribution of Apollinarius of Laodicea to the Christology of ancient Church. The author especially considers the terms mind and soul in Apollinarius’ work and their analogy to the notion of hypostasis in the works of Cappadocian fathers, since the answer to this question is also the answer to the question of Orthodoxy of Apollinarian Christology
Ontology and Ethics in the Light of Christology of St. Maximus the Confessor
No full textСвети Максим Исповедник се с правом сматра једним од најзначајнијих хришћанских мислилаца, чије дело разрађује, унапређује и на оригиналан начин синтетизује теолошко-философско наслеђе на свим пољима а нарочито на пољу Христологије. Овде није реч само о развијању његове диотелитске Христологије у спору са монотелитима, већ такође и о фундаменталној христолошкој контекстуализацији и интерпретацији свих значајних аспеката теолошке мисли. Христологија за њега представља темељну основу за исправно разумевање читавог корпуса црквеног предања. Одабрали смо да анализирамо Максимово схватање онтологије и етике у светлу његове Христологије, због тога што ова два аспекта хришћанске теолошке мисли представљају темељ на коме се гради читаво теолошко здање, будући да не постоји ни једна област теолошког истраживања и промишљања која је независна од ових поставки. Посебан значај истраживања ове теме лежи и у чињеници да она осим консеквенци на теоријском плану, доводи до значајних последица и на пољу практичних израза црквеног живота, пре свега на плану хришћанског самосхватања, а последично и односа према свету уопште. Другим речима, од поимања онтологије и етике и њиховог међусобног односа зависи и приступ феноменима овог света – било да је реч о науци, политици, екологији или уметности. Аутор је настојао да покаже да питање онтологије, у теолошком дискурсу поистовећено са питањем постојања и живота, представља кључно питање хришћанске теологије, као и да хришћанска етика произлази из овако схваћене онтологије те да никако не може бити аутономна. Показано је и да у Христологији, дакле у чињеници Оваплоћења, свети Максим Исповедник види основу за конституисање и онтологије и етике, које су међусобно зависне и прожимајућеSt. Maximus the Confessor is rightfully considered as one of the most significant christian thinkers whose work elaborates, improves and synthesises, in a genuine manner, the theological-philosophical heritage in every field and especially in the field of Christology. We are not talking merely about the development of his dyothelitic Christology in the conflict against Monothelites but also about the fundamental christological contextualisation and interpretation of every significant aspect of christological thought. For St. Maximus, Christology represents the foundation for accurate understanding of the entire corpus of Christian tradition. We have chosen to analyse St. Maximus’ understanding of Ontology and Ethics in the light of his Christology because these two aspects of Christian theological thought represent the basis on which the entire theological edifice is being built since every single field of theological research depends on these postulates. The research of this subject is particularly important because, apart from the consequence in the theoretical field, it leads to significant consequences in the field of practical expressions of church life, primarily in terms of christian self-understanding and consequently in terms of relation to the world in general. In other words, the approach to the phenomena of this world, wheather it is science or politics or ecology or art, depends on the understanding of Ontology and Ethics and their relationship. The author attempted to show that the question of Ontology, in the theological discourse identified with the question of existence and life, represents the crucial question of Christian theology and that the Christian Ethics derives from Ontology thus conceived so it cannot be autonomous. It is also shown that St. Maximus sees the basis for the constitution of both Ontology and Ethics, which are interdependent and pervading, in Christology, i.e. in the fact of Incarnation