RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
Thе Scientific Style and Genres of Scientific Papers in thе Field of Theology
No full textU ovome radu predstavljaju se osnovni zaključci analize osobenosti jezika naučnog stila teološkog izraza srpskog i engleskog jezika, ukazuje se na njegove distinkcije, specifičnost i univerzalnost u odnosu na naučni stil uopšte, а podvlači se i razlika između jezičkih elemenata kojima se sluzi srpski, odnosno engleski jezik u nastojanju da verbalizuje naučno saznanje iz oblasti teologije. Na sličan način predstavljaju se i žanrovi naučnog stila u teologiji. Cilj ovoga predstavljanja је da se ukaže na sličnosti i razlike sa stilom i žanrovima drugih oblasti nauke. Analiza tekstova izvršena је komparativnim pristupom i sinhronijskom i dijahronijskom metodom. Stil koji је karakterističan za naučna dela iz oblasti teologije u velikoj meri se razlikuje od naučnog stila drugih oblasti nauke. On pokazuje i mnoge dodirne tačke i sličnosti sa stilom drugih oblasti nauke, ali ima i niz diferencijalnih crta. Osnovna ekstralingvistička obeležja teološkog izraza koja su identična sa obeležjima naučnog stila drugih disciplina jesu preciznost, apstraktnost, logičnost i objektivnost. Medutim, specifična metodologija teologije kao i osobenosti njenog naučnog poznanja neminovno utiču i na ekstralingvistička i intralingvistička obelezja teoloskih naučnih radova. Neki žanrovi se menjaju, razvijaju, nastaju ili nestaju tokom vremena.This paper presents the main conclusions of the analysis concerning the characteristics of the language of the scientific style of theological expression of Serbian and English languages. It points out the distinctions, specificity and universality in relation to the scientific style in general, and it also underlines the differences between the linguistic elements used in Serbian or English languages in verbalizing scientific knowledge in the field of theology.
The style of scientific works in the field of theology differs from the scientific style of other fields of science. There are many common characteristics and similarities with the style of other fields of science, but there аге also some differences. The basic extralinguistic characteristics of theological expression identical to the features of scientific style of other disciplines are precision, abstraction, logic and objectivity. However, а specific methodology of theology and the features of its scientific knowledge inevitably affect the extralinguistic and intralinguistic characteristics of theological research papers. Some genres аге changing, evolving, arising or disappearing in the course of time
Doing Gender Justice as a Mission Imperative : God's Justice and Ours
No full textGender justice is not an issue about rights for or a fight against a group of people or someone. Gender justice is about God’s justice and our call to the struggle to fulfill as much as possible of that justice in the constraints of history. In the words of Gregory of Nyssa: “Woman is in the image of God equally with man. The sexes are of equal worth. Their virtues are equal, their struggles are equal . . . Would a man be able to compete with a woman who lives her life to the full?” Gender justice is therefore about whether we are able to iconize God’s kingdom in the best possible way with all the abilities that God gave us, otherwise we “hide our talents in the ground” (Matt. 25:25)
The Trial of Damaskin of Chilandar on Mount Athos and Inter-Orthodox Relations in the Mid-XVIIth Century
No full textУ раду се анализира утицај судског процеса против водећег српског духовника на Светој гори Дамаскина Хиландарца на међуправославне односе средином XVII века. Грчки светогорски старци судили су Дамаскину због његовог поштовања руског дониконовског обреда, чија је главна карактеристика била двопрсто крсно знаменовање. О овом процесу, у оквиру кога су спаљиване руске богословске књиге, а руски дониконовски обред проглашен јеретичким, детаљно је известио познати руски дипломата Арсеније Суханов, у свом спису 'Пренија с греками о вере'. Светогорски судски процес био је повод оштрог спора између Суханова и чланова делегације јерусалимског патријарха Пајсија, у Трговишту 1650. године. Основу спора представљала је обредна различитост између Грка и Руса. Пошто је, у међувремену, дошло до прогрчке промене курса у погледу обредног питања у Москви, у време патријарха Никона, 'случај Дамаскина Србина' постао је део аргументације старообредничке опозиције. У другом делу рада разматра се позиција Српске цркве у односу на светогорски судски процес и на 'руско обредно питање'. Посебна пажња посвећена је ставовима водећих српских архијереја тог времена - патријарха Гаврила И (Рајића) и митрополита кратовског Михаила. Ови архијереји су признали законитост Никонових обредних реформи и на тај начин индиректно одбацили гледиште које је заступао Дамаскин Хиландарац. Дамаскинов случај био је својеврстан весник промена у међуправославним односима тог доба, нарочито у односима између Московске Русије и грчког Истока.The paper analyses the influence of the trial against a leading Serbian spiritual elder on Mount Athos, Damaskin of Chilandar, on the inter-Orthodox relations in the mid-17th century. Greek Athonite elders tried Damaskin for his practicing of the Russian pre-Nicone rite, whose main characteristic was making the sign of the Cross with two fingers. The details of this trial, in which Russian theological books were burnt and the Russian pre-Nicone rite was pronounced a heresy, was reported by a Russian diplomat Arseny Sukhanov in his writing Prenija s grekami o vere. The Athonite trial led to the serious dispute between Sukhanov and the members of the delegation of Paisios, the Patriarch of Jerusalem, in Trgovište, in 1650. The basis of the dispute were the differences between Greek and Russian rites. In the meantime, as the certain pro-Greek changes were introduced regarding the ritual issue in Moscow, at the time of the Patriarch Nicon, 'the case of Damaskin the Serb' became a part of the arguments of the Old Believers opposition. The second part of the paper deals with the position of the Serbian Church regarding the Athonite trial and 'the Russian ritual issue'. The author pays special attention to the attitudes of the leading Serbian hierarchs of the time - Patriarch Gavrilo I (Rajić) and Metropolitan of Kratovo Mihail. These hierarchs admitted the legitimacy of Nicon's ritual reforms, thus indirectly rejecting the standpoint of Damaskin of Chilandar. Damaskin's case announced the changes in the inter-Orthodox relations of the time, particularly in the relations between Muscovite Russia and the Greek East
Phonetic Adaptation of Greek Words in the Old Serbian Manuscript Menαια
No full textΣε αυτή την πραγματεία' παρατίθενται τα αποτελέσματα ανάλυσης της φωνη- τικής προσαρμογής ελληνικών λέξεων σε παλαιά σερβικά μηναία. Σε αυτή την έκθεση έχει δοθεί ιδιαίτερη έμφαση σε εκείνα τα παραδείγματα στα οποία μέσα στον κανόνα υπάρχουν ασυνέπειες ή χρησιμοποιώ περισσότερες δυνατότητες στην προσαρμογή λέξεων ελληνικής καταγωγής.This paper presents the research results related to the analysis of phonetic adaptation of Greek words in old Serbian menaia. The examples in which either inconsistencies or multiple solutions occur in the process of adaptation of words of Greek origin, are in the focus of the research. In this paper a special attention is paid to the adaptation of initial groups: ια-, ιε-, 10-, του-, the pronunciation of the Greek diphthong αι, the adaptation of Greek letter u, the translation of Greek 0, and other specific phenomena related to phonetics.
The paper aims at envisaging a model or pattern of adaptation of Greek origin words in the Serbian literacy
Terminology of Greek Mysteries and Its Justification in Christianity
No full textОвај рад се бави основним терминима грчких мистеријских култова, подробно терминима ὄργια, τελετή, μυστήρια. У првом, уводном поглављу даје се сажет културно-историјски увид у мистеријске култове грчког света. Набрајају се божанства за која се они везују и главна места култова. Наглашава се њихово есхатолошко значење скопчано са обавезом ћутања, одакле проистиче оскудност наших извора о њима. Друго поглавље посвећено је анализама семантичких вредности, творбених облика и етимологијама трију термина. Значења су сагледана у ширем контексту у којем се речи јављају. У трећем поглављу полазиште чини етимологија која глагол μυέω, од којег су изведене именице μύστης и μυστήριον, изводи од глагола μύω. Подробно су размотрене употребе глагола μύω и његових превербалних изведеница, како би се сагледала изворна мотивација ових термина унутар грчког језика и на дубљем, индоевропском плану. У четвртом поглављу прослеђује се судбина мистеријских термина код хришћанских аутора. Спроведен је дијахрони филолошко-лингвистички метод, с нагласком на семантичким историјско-упоредним увидима.This PhD thesis deals with the basic terms of Greek mystery cults, and particularly with ὄργια, τελετή, μυστήρια. The first, introductory chapter gives a concise cultural-historical insight into the mystery cults of Greek world. Deities presiding over mysteries are referred to, as well as the main cult places. Their eschatological dimension is stressed, that was connected with the vow of silence, a fact that explains the scarcity of our sources. In the second chapter three terms are analysed from the points of view of semantics, word-formation and etymology. Their semantic values are derived from the broader context of relevant passages. In the third chapter the starting point is the etymology deriving the verb μυέω as underlying the terms μύστης and μυστήριον from the verb μύω. The usages of μύω and its preverbal derivatives are thoroughly analysed in order to uncover the original motivation of these terms within Greek and on a deeper, Indo-European level. In the fourth chapter the use of the mystery terms in Christian authors is focused. In this study the methods of classical philology and of diachronic linguistics are applied, with the stress on the historical semantics
History and Eschaton: Eschatology and Existence
No full textОво истраживање има за циљ да одговори на питања: Који је циљ света и последњи догађај у његовој историји? Да ли је последњи догађај историје, тј. Есхатон, додатак историји као један од многих историјских догађаја или он директно утиче на постојање или непостојање историје? Ако су Рај и Пакао психолошка стања душе, односно људи и анђела у Есхатону, како се стање бола и патње грешника може објаснити из перспективе вечног живота? Зар се то стање у Паклу не мери из перспективе садашњег живота и искуства људи у коме још увек доминирају смрт и зло? Какву онда улогу у спасењу творевине игра Христос и његово дело?.This research aims to answer the following questions: What is the purpose of the world, and final event in its history? Is the final event of history (Eschaton) an addendum or a supplement to history like all others historical events? Namely, does it directly affect the existence or non-existence of history itself? If the Paradise and the Hell were only some psychological states of the soul, or these words marked simply common life of human beings and angels in Eschaton, how could we explain the state of pain and suffering of sinners in the context of the Eternal Life? What is the role of Christ in salvation?
Christus Medicus – Christus Mediator – Christus Totus: Some Aspects of Augustine Christology
No full textАвгустинова Христологија се развијала у оквиру платонистичке онтологије коју је усвојио. Његова христолошка интерпретација блиско је повезана и зависна од његовог учења о првородном греху, предестинацији и благодати. Христос је за њега Педагог, Исцелитељ (Christus Medicus) и Посредник (Christus Mediator), а са својим Телом које је Црква, пројављује се као Целосни Христос (Christus Totus). Августиново учење о искупљењу и васпостављењу палог човештва у стање пре Адамовог пада детерминише његову Христологију из које непосредно извире његова еклисиологија. Схватања Блаженог Августина су у највећој мери утицала на развој хришћанске теологије и на Западу и на Истоку, тако да проучавање његовог дела представља неопходни предуслов за разумевање развоја различитих теолошких концепција, што је од нарочито важности у процесу екуменског дијалога.Augustine has developed his Christology within platonistic ontology he had adopted. His christological interpretation is closely related to and relies on his teaching on original sin, predestination and grace. According to him Christ is a Teacher, Healer (Christus Medicus) and an Intermediator (Christus Mediator), and together with His Body, i.e. the Church, He is manifested as the Whole Christ (Christus Totus). Augustine’s teaching on redemption and restoration of fallen mankind in the state before Adam’s fall, determines his Christology which is the immediate source of his ecclesiology. Saint Augustine’s understandings largely influenced the development of christian theology in both West and East. Therefore the study of his work represents the necessary precondition for understanding the development of various theological conceptions and that is particularly important in the process of ecumenical dialogue
Church and European Integrations
No full textОд демократских промена у Србији 2000. године евроинтеграције су најважнија и најосетљивија политичка тема. Заговорници упрошћују тему до баналности, ставом да ће од момента уласка Србије у Европску унију, она преузети бригу о нашем издржавању, а противници никада до краја јасно дефинисаним аргументима о губљењу националног идентитета. Оваква ситуација великих различитости у разумевању наше теме оправдава став да се ради о вишеслојној проблематици, па јој тако треба и приступити.The author examines the general mood of the Serbian nation and specifically the Orthodox Christians towards the European integration process. By recalling and analyzing the results of the 'Survey on religiosity of Serbian citizens and their attitude towards the process of European integration', the author defies the stereotype that the Orthodox Christians are conservative and a priori against the European integration process. The central part of the paper provides analysis of the theological dimension of the European integration through exploring the place and role of Christianity in European countries with a vision of a new, transformed and solidarity-based European society
The Usage and the Development of the Term Prohairesis from Aristotle to Maximus the Confessor
No full textPojam prohairesis ima bogatu istoriju razvoja, i njegova upotreba je od ključnog značaja za razvoj i razumevanje temeljnih etičkih i antropoloških pretpostavki drevne helenske filozofije. U ovom članku analiziramo najvažnije momente semantičke transformacije ovog pojma, sa posebnim osvrtom na implikacije koje je njegova upotreba imala u vizantijskom teološkom i filozofskom nasleđu, koje je svoj vrhunski izraz pronašlo u delu Maksima Ispovednika i njegovoj hristološkoj sintezi. Izjednačavanje pojmova prohairesis i gnome sa jedne strane, i njihovo razdvajanje od autentične ljudske prirode, kao i upotreba pojma thelesis u značenju originalne „ljudske volje“, predstavljaju temeljnu reviziju antičkog filozofskog nasleđa koje se može uporediti sa uvođenjem distinkcije između pojmova ousia i hipostasis od strane Kapadokijskih otaca. Analiza sporovedena u ovom članku ima za cilj da pokaže u kojoj meri i na koji način je vizantijska teološka i filozofska misao usvojila ali i suštinski redefinisala sopstveno helensko zaleđe.The term prohairesis has a long history; its usage is crucial for the development and understanding of basic ethical and anthropological assumptions in ancient Hellenic philosophy. In this article the author analyses the most important moments for the semantic transformation of this term, with particular reference to the implications of its usage in Byzantine theological and philosophical heritage, with the ultimate expression in work of St Maximus the Confessor and his christological synthesis. The equation between the terms prohairesis and gnome and their separation from the authentic human nature, as well as the usage of the term thelesis for the original „human will“, represents the thorough revision of the antique philosophical heritage which could be compared with the distinction of the terms ousia and hypostasis by Cappadocian Fathers. In this article the author will show the extent to which and the way in which Byzantine theological and philosophical thought adopted and transformed its own Hellenic heritage