RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
The Things of the Old Testament are Shadow, Those of the New Testament are Image, and Those of the Future State are Truth: Protological and Eschatological Ontology
No full textУ овој студији аутор поставља питање: шта је истинито постојање, ако сва бића пролазе и умиру? Како можемо рећи за нешто да јесте, када се оно истог тренутка мења и на крају престаје да постоји, умире? Анализирајући претпоставке протолошке онтологије, коју прати још из античке философије, аутор нуди изворну хришћанску, есхатолошку онтологију, као одговор на отворена питања. За потврду својих ставова аутор се позива на библијско предање (посебно на ап. Павла) и опус Светог Максима Исповедника.In this study, the author has raised the following question: If all beings are transient and die, then what is true existence? How can we say for something that is, when it would be change at that moment, and at the end it would stop existing, it would die? Analyzing the assumptions of protological ontology, which follows since antique philosophy, the author offers the original Christian eschatological ontology as an answer to these questions. To verify his views, the author refers to the Biblical tradition (especially Apostle Paul) and the work of Saint Maxim the Confessor
Thе Letter of Gregory Palamas to Empress Anna Palaeologus about Heresy of Akindynos in Church Slavonic Language
No full textУ раду ће се, користећи се историјско-текстолошком методом, разматрати три сачувана српскословенска преписа Посланице Григорија Паламе царици Ани Палеолог, која садржи изложење Акиндинове јереси. Циљ ове анализе је да укаже на особености језика преписа и текстолошке разлике међу њима, као и на историјско-богословске околности настанка наведенога текста. У прилогу, аутор доставља српскословенски препис Посланице Ани Палеолог.The author of this paper, using historical and textological method, considers the three preserved Church Slavonic transcripts of The Letter of Gregory Palamas to Empress Anna Paleologus, which contains the exposure of the heresy of Akindynos. The aim of this analysis is to stress the characteristics of the language of the transcript and textological differences between them, as well as the historical and theological circumstances of the creation of the aforementioned text. In the appendix, the author presents a copy of The Letter to Anna Palaeologus in Church Slavonic
The Terms Soma and Sarks in the Context of Forming the New Testament Anthropology: Historical, Semantic and Comparative Analysis
No full textПредмет овога рада су термини σῶμα и σάρξ, развој њихових употреба и значења те, поврх свега, њихов прворазредни значај у Новом Завету. У примени на човека, своју заједничку основицу, изабрани термини се већ од Хомера сучељавају, затим кроз своју историју каткад делимично, а каткад потпуно поклапају и на крају омеђеног историјског тока за ово истраживање, у Новом Завету, разграничавају и на карактеристичан начин диференцирају. Због те њихове непрекинуте узајамности на антрополошком плану, термини σῶμα и σάρξ су у овом раду заједно подвргнути филолошкој анализи, што је у крајњој линији допринело да се и појединачно боље сагледају. Премда изабрани термини имају дугу и богату семантичку историју и занимљив развојни пут од почетка писане предаје, њихове новозаветне употребе су ипак од прворазредног значаја, будући да се на њима темељи сасвим нова и веома упечатљива новозаветна слика човека, што им је најзад обезбедило и значајну улогу у хришћанској теолошкој терминологији. Развој значења термина σῶμα и σάρξ изложен је у овом раду почев од етимолошких претпоставки о њиховом изворном облику и значењу, преко њихових употреба у претхришћанској хеленској књижевности и делима хеленизованих Јевреја, све до њихове појаве у Новом Завету. Семантички развој изабраних термина бива систематски пропраћен на бројним потврдама, уз главно настојање да се у правој мери сагледа како и када су се мењале њихове употребе и значења, поготову приликом преласка из једне у другу књижевну традицију, те како се у крајњем исходу развио њихов изузетан значај, при чему је главно тежиште истраживања на њиховој новозаветној појави. Из спроведене анализе произлази закључак да термини σῶμα и σάρξ разматрани кроз три семантичко-историјска пресека нису толико мењали значење колико контекст у којем се јављају и значај који у датом контексту добијају, пре свега антрополошки. Тај значај достиже свој врхунац управо с појавом Новог Завета, где изабрани термини постају универзалне и дотад ненаговештене антрополошке ознаке и модели.The subject matter of my dissertation are the terms σῶμα and σάρξ, the development of their usage and meanings over time and, above all, their paramount importance in the New Testament. When applied to the human being – their common foundation – the chosen terms appear as opposites already in Homer’s works, then occasionally overlap, either partially or fully, in the course of their development, and finally become separated and differentiated in a peculiar way in the New Testament, the chronological endpoint of my research. On account of this continuous interrelation I conduct a joint philological analysis of both terms, which ultimately leads to a better understanding of each term separately. Although σῶμα and σάρξ have a long and rich semantic history and exhibit interesting patterns of development since the beginning of their written tradition, it is their New Testament usage that is of paramount importance in Christianity: they form the basis of a radically new and highly distinctive image of man in the New Testament, which accounts for the significant role that they eventually acquired in Christian theological terminology. This work traces the development of the terms σῶμα and σάρξ from the etymological hypotheses about their original form and meaning, through their different uses in pre-Christian Hellenic literature and the works of the Hellenized Jews, up to the point of their emergence in the New Testament. I trace the semantic development of the chosen terms systematically on the basis of their numerous literary attestations, with the main intention of scrutinizing how and when they changed their usage and meanings, especially as they transited from one literary tradition to another. My aim is also to show how these terms eventually became so exceptionally important, with the primary analytical focus on their New Testament usage
Pan-Orthodox Council on Crete: Crisis of Catholicity
No full textСабор православних Цркава на Криту показао је да постоји криза саборности. Пошто је саборност једно од основних својстава Цркве, која изражава њен идентитет, јасно је да је криза озбиљна и дубока. Не само недолазак четири помесне Цркве, већ и избегавање суочавања са горућим проблемима, указује на неопходност саморефлексије, критичко преиспитивање и адекватно деловање. У овом раду настојимо да анализирамо актуелно стање у православној Цркви, и дубоку кризе која је након критског Сабора постала очигледна. Настојаћемо да понудимо неке могуће одговоре на питање како је до таквог стања дошло. Наша главна теза је да је садашње стање у Цркви настало услед процеса унутрашње секуларизације саме Цркве и њеног избегавања да се са тим проблемом суочи. Неспремност суочавања са проблемом унутрашње секуларизације, која се првенствено изражава као клерикализам, конфесионализам и етнофилетизам, води ка кризи саборности и немогућности да се креативно одговори на савремене изазове.Holy and Great Council of the Orthodox Church convened in Crete indicated that a crisis of catholicity exists. Since catholicity is one of the main characteristics of a Church, a characteristics which expresses its identity, it is clear that this crisis is serious and deep. The fact that four local Churches did not participate in this event, and the avoidance to face the burning issues both indicate the necessity for self-reflection, critical review and adequate action. In this article, we tend to analyse current situation in Orthodox Church and the depth of the crisis that became obvious after the Council of Crete. We will attempt to offer some answers on the question why did such a situation occur. Our main thesis is that the present situation is a consequence of inner secularization of Church itself and its avoidance to face that problem. Unwillingness to face this inner secularization, primarily expressed in clericalism, confessionalism and ethnophiletism, leads to the crisis of catholicity and to the inability to answer contemporary challenges in a creative manner
Religious changes: orthodox catechism in the school system of Republic of Serbia (2001-2017)
No full textОдним из важных индикаторов десекуляризации сербского общества в процессе общественной трансформации несомненно является и возвращение учебного предмета «Закон Божий» в школьную систему Сербии, которое произошло в 2001 году. В статье последовательно анализируется противоречие, возникшее в современном сербском обществе вокруг преподавания в светских школах «Закона Божия», в контексте права, теоретико-философском и социологическом контекстах. Доказывается, что именно последовательная реализация ценностно-смысловых оснований этого учебного предмета имеет значительный потенциал снятия противоречий между нациями и религиями, религиозным и научным видением мира, традиционным и «транзитивным» состоянием общества. Утверждается важность анализа современного социального и религиозного контекста, в котором осуществляется конфессиональное образование. Соответствующий контекст определяется понятием транзиции, чьей ключевой характеристикой является неуверенность; оторванностью личности от традиции, индивидуализмом и консьюмеризмом в ценностной сфере. Сознание молодых людей характеризуется через противоречие между влиянием потребительско-рыночной логики и неприятием мира как «монотонного и скучного места, лишённого магичности». Как следствие этого, показывается ложность ключевой предпосылки основных субъектов – инициаторов возвращения «Закона Божия» в образовательную систему Сербии, поскольку христианство и христианский взгляд на мир не являются больше тем, что под этим подразумевается, особенно среди молодежи. Обосновывается необходимость войти с ней в личностное отношение, которое, как правило, актуализируется через диалог. «Закон Божий», по его замыслу, в этой связи должен был бы являться существенным звеном в формировании ценностной, а не когнитивной, системы контингента обучающихся, в развитии образованной, а не сформированной личности. Этот предмет призван выявлять сущность христианской катехизации, представляющей собой воспитание молодежи на основе важнейших социально- культурных ценностей. Планы и программы «Закона Божия» предполагают, как основные цели, гармонизацию ценностей современного общества с основными религиозными (христианскими) ценностями и показать, что мир и Церковь (религиозное объединение) находятся на общем пути к открытию Смысла.One of the important indicators of desecularization of serbian society in the process of
social transformation is certainly the return of religious education (catechism) to the serbian school
system in 2001. In the article, the contradiction that has arisen in modern Serbian society around
the teaching in secular schools of the "Law of God", in the context of law, the theoretical and
philosophical and sociological contexts, is consistently analyzed. It is proved that it is the consistent
realization of the value-semantic bases of this academic subject that has a significant potential for
the removal of contradictions between nations and religions, the religious and scientific vision of
the world, the traditional and "transitive" state of society. The importance of analyzing the
contemporary social and religious context in which confessional education is carried out is
affirmed. The corresponding context is defined by the notion of transition, whose key
characteristic is uncertainty; the isolation of the individual from tradition, individualism and
consumerism in the value sphere. The consciousness of young people is characterized through the
contradiction between the influence of consumer-market logic and the rejection of the world as a
"monotonous and boring place devoid of magicality." As a consequence, the falsity of the key
premise of the main actors initiating the return of the "Law of God" to the educational system of
Serbia is shown, since Christianity and the Christian view of the world are no longer what this
means, especially among young people. The need to enter into a personal relationship with her,
which, as a rule, is actualized through dialogue is substantiated. "The law of God," according to his
plan, in this connection should be an essential link in the formation of a value system, not a
cognitive system of students, in the development of an educated and not formed personality. This
subject is called upon to reveal the essence of Christian catechesis, which is the education of youth
on the basis of the most important social and cultural values.Religious education should be a key
element of the formation of values and the formation of personality: the main task of the plan and
programme of catechism should be the attempt to harmonize the values of contemporary society
with the basic values of religion (christianity), and also to show that the world and the Church
(religious community) are together on the same path of discovering Meaning
Two Councils of Vatican in the Ecumenical Hermeneutical Dialectics: An Approach of J.-M.R. Tillard
No full textЗначајни римокатолички богослов, Ж.-М. Р. Тијар (1927-2000), сматрао је да теологија папског примата, у оквирима предањске свехришћанске еклисиологије киноније, коју могу прихватити као своју и друге Цркве, јесте најбољи сапутник Духу ка црквеном јединству овога и будућег века. У новој епохи историје живог Предања, означеној екуменским покретом и Другим ватиканским концилом, само еклисиологија киноније омогућује да се, након вишевековног прекида, наставе везе са ером благодати неподељене Цркве. Напредак и успех ове еклисиологије условљени су новим ишчитавањем (ре-лектуром) дефиниција Првог ватиканског концила и њиховом рецепцијом и интеграцијом у одлукама Другог ватиканског сабора. Ова студија представља Тијарову анализу поменуте проблематике.The significant Roman Catholic theologian J. M. R. Tillard (1927-2000) considered that the best companion to Holy Spirit, towards the Church unity of this age and the future one, is the theology of the papal primacy in the framework of traditional, all-Christian ecclesiology of koinonia, and that this theology as such can be accepted by other Churches as their own. In this new epoch of history of living tradition, which is marked by the Ecumenical movement and the Second Vatican Council, it is only the ecclesiology of koinonia that can make possible a continuation of linkages with era of Grace of an undivided Church, inspite of fact that there is a break that has been existing for centuries. Condition for the progress and success of this ecclesiology is certain new reading (re-lecturing) definitions of the First Vatican Council, as well as the reception and integration of these in decrees of the Second Vatican Council. This study represents Tillards analysis of this problematics
Primacy Within the Church: Ecclesiological Presumptions and Church Practice in the First Millennium (Orthodox Aspect)
No full textЗа правилно разумевање примата у Цркви и црквене праксе у односу на период пре Великог раскола 1054. године, неопходно је размотрити два проблема: разумевање Цркве и апостолског наслеђа - предања, током првог миленијума историје Цркве. Примат и синодалност уско су повезани и тичу се очувања евхаристијског јединства. Апостолско предање, пак, у свим својим аспектима (епископске хиротоније, поучавање, мисија) увек је до идентификације повезано са Евхаристијом.For the right understanding of primacy within the Church and of Church practice in relation to primacy before the Great Schism of 1054, it is necessary, to consider two problems: perception of the Church, and perception of Apostolic Succession-Tradition in Church history of the first millennium. The Synod deals with matters which insure Eucharistic unity in the form of Apostolic Tradition. However, Apostolic Tradition in all its aspects: in consecration of bishops, in teaching, and in its missionary activity, is always connected with the Eucharist with which it is being identified