RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
Cosmological Aspects of the Theurgies and John's Book of Revelation
No full textБожански домострој спасења у најширем смислу претпоставља божанска дејства унутар историјског начина постојања творевине, тако да и остварење коначног назначења свега створеног подразумева будуће божанско пресаздање света из стања смрти у бесмртни начин постојања. До остварења коначног назначења творевине човек и свет постоје у еклисиолошкој Тајни постојања. Међутим, божанско пресаздање света не подразумева миран, односно, нетурбулентан историјски процес. По свему судећи, творевина на себи већ носи ожиљке драматичних догађаја прошлости, што повлачи за собом и одговарајућу перспективу будућих догађаја. Сведоци смо да творевина данас на неки начин војује против човека. На свим нивоима њеног постојања запажају се процеси драматичних превирања. Човеково покајање представља и предуслов за промену његовог односа према свету који је, опет, човековим падом препуштен стихијском начину постојања. Човеково покајање заснива се на свести о вечном постојању свеколике творевине као предзамишљеном божанском дару. У том смислу, историјска судбина света зависи с једне стране од божанске воље, а с друге, од човекове жеље и спремности за покајањем, односно, прихватањем света као божанског дара. Будући догађаји показаће да ли ће се људи као један покајати и одрећи странпутица греха, или ће сви доживети време свих оних страхота које је Господ открио апостолу, јеванђелисти и пророку Јовану.The divine history of salvation of creation implies divine acts within the historical perspective of the existence of the creation. The final designation of the world implies its pre-construction by transforming God's way of the creation's existence from mortal to immortal. Until then, man and the world had existed according to the God-ordained ecclesiastic Mystery of existence. However, the divine restructuring of the world does not imply a peaceful, that is, a non-turbulent historical process. The creation had already born the scars of the dramatic events of the past, which is certainly a given that entails the universal problem of man's salvation. We witness that the creation exhibits a kind of rebellion against man, because processes of great turmoil have been observed at all levels of its existence. Man's repentance is a precondition for changing his attitude towards the world, to which man has been left by his spontaneous way of being. Human repentance is based on the awareness of the eternal existence of all creation as a divine gift. In this sense, the historical destiny of the world depends on the divine will on the one hand, and on the other, on man's desire and willingness to repent. Future events shall show whether people will repent and renounce the scourge of sin as one, or if they will all experience the time of all the horrors revealed by the Lord to the apostle, evangelist and prophet John
Religious Matrices - Religion, Secularism and Post-Secularism in a Post-Christian Polis
No full textХабермасова теза о постсекуларизму настала је на темељу делимичног неуспеха западних демократских либералних друштава да имплементирају секуларне вредности. Суштинско питање јесте, да ли тај неуспех лежи у чињеници да секуларизам заправо функционише на основу старих религијских матрица. Својство је ових матрица да су у суштини тоталитарне, те због тога нужно изазивају реакције противљења. С друге стране, секуларне религијске матрице имају за противнике и друге религијске матрице, што такође потенцијално генерише сукобе. Постсекуларизам има за циљ да ублажи тоталитарни карактер секуларне доктрине, при чему и даље инсистира на превођењу религијског дискурса у сопствени. Овакав помак јесте напредак, али не довољан, пошто толерантност не може заиста да буде заснована на прихватању једног идеолошког кључа.Habermas’ thesis on post-secularism was born out of the partial failure of success of the western democratic societies to implement secular values. The main question is – is that failure result of the fact that secularism in fact works in old religious matrices? The characteristic of these matrices is that they’re basically totalitarian, so that they necessarily spark reactions of resistance. On the other hand, the secular religious matrices have other religious matrices as enemies, which potentially generates conflict. Postsecularism has the goal to alleviate the totalitarian character of the secular doctrine, while it still insists on “translating” the religious discourse into its own. This is progress, but it’s not big enough, since tolerance cannot really be based upon the acceptance of an ideological key
Who were the Therapeuts in Philo’s De Vita Contemplativa?
No full textУ савременим истраживањима преовладава став да су Терапеути, о којима Филон Александријски пише у Vita Contemplativa, билијудејска група или секта. Присутно је и мишљење да су терапеути производ Филонове утопијске фанатазмагорије. У оба случаја се извештај Јевсевија Кесаријског у Црквеној историји одбацује као неоснован. У овом раду ћемо изнети разлоге због којих сматрамо да се Јевсевијево становиште не може одбацити као неосновано, и да је оно уверљивије од алтернативних претпоставки.In contemporary research, the prevailing view is that the Therapeuts, of which Philo of Alexandria writes in Vita Contemplativa, were a Jewish group or sect. There is also an opinion that Therapeuts are the product of Philo’s utopian fantasy. In both cases, the report of Eusebius of Caesarea in the Church history is dismissed as unfounded. In this paper, we will outline the reasons why we believe that Eusebius’s view cannot be rejected as unfounded, and that it is more convincing than alternative assumptions
The Word of God in Contemporary Roman Catholic Magisterium: The Apostolic Letter Aperuit Illis
No full text30. септембра 2019. године у Ватикану је објављено апостолско писмо у виду "личне иницијативе" (моту проприо) папе Фрање, Аперуит иллис. Њиме папа установљује посебан литургијско - пасторални дан, када је потребно особито прославити, промишљати и активније деловати у процесу ширења Речи Божје. Римски епископ је, такође, овим документом фиксирао тај дан, као трећи недељни дан литургијске године. У овом истраживању желимо да представимо овај нови документ католичког учитељства, понудимо основну анализу његових кључних ставова и донесемо превод писма на српски језик.On September 30, 2019, Apostolic Letter was issued in Vatican in the form of Motu Proprio ("on his own impulse") by Pope Francis, Aperuit illis. With it the pope establishes a special liturgical and pastoral day, when it is necessary to particularly celebrate, reflect and act more efficiently in the process of spreading the Word of God. The Bishop of Rome with that document has also set that day as the third Sunday of the liturgical year. In this research, we would like to present this new document of Roman Catholic teaching, offer the basic analysis of its key views and give the translation of the script into Serbian
Serbian Theology in Contemporary Society
No full textU ovom radu se razmatra mesto i uloga teologije u savremenom srpskom društvu. Posebna pažnja je posvećena izazovima sa kojima se teologija poslednjih decenija suočava pri delovanju u javnoj sferi kao i perspektivama za dalje određenje kompleksnog odnosa između Crkve odnosno teologije i društva.This paper reflects upon the place and the role of theology in contemporary Serbian society. A special attention was dedicated to analysing the challenges that theology of the last decades had confronted in the context of its engagement in the public sphere, and to the perspectives for the further consideration of the complex relationship between the Church (i.e. theology) and the society
Liturgical Elements in the Regulations of the Second Foundation Charter of Monastery Castamonit Granted by Count Palatine Radič
No full textУ раду се проучавају богослужбени елементи у одредбама II ктиторске повеље великог челника Радича манастиру Кастамониту. Тим поводом најпре бивају истражени Радичева личност и ктиторска делатност, те разлози настанка његове друге ктиторске повеље. Аутор у наставку рада парцијално анализира богослужбене елементе у појединим одредбама повеље и контекстуализује их, указујући на њихово порекло, примену и значење у хришћанском богослужењу и области теологије.The Second foundation charter of Monastery Castamonit granted by medieval Serbian count palatine Radič, belongs to the documents which are one of the few juridical sources to survive in significant quantities for the entire medieval period. It consists of the regulations which are created by careful usage of the words. Some of them should be recognized as the liturgical elements and they express the aspects of worship of the Eastern Orthodox Church. This study had identified their historical origins and appropriate liturgical usage, and also had pointed out the relevant theological interpretation
The Relation Between the Church and the Holy Trinity in the Works of Saint Sava
No full textСписи Светога Саве, али и прва агиографска дела, која описују његов живот, упадљиво посвећено, подвлаче, промовишу, утврђују и бране веру у Свету Тројицу, јединог истинитог Бога. У овој студији аутор доказује хипотезу о тријадолошком подмету целокупног Савиног опуса, поткрепљујући је наводима из самих списа нашег првог архиепископа, али и из дела обојице најстаријих Савиних хагиографа. Након тога, добијене резултате повезује са још увек недовољно истраженим ставом о блиској вези вере и учења о Тројичном Богу са устројавањем социо-политичког и црквеног ентитета у поменутим просторним и хронолошким оквирима.The writings of Saint Sava, but also the first hagiographical works that describe his life, are consciously dedicated, underlining, promoting, protecting and defending faith in the Holy Trinity, the only true God. In this study, the author proves the hypothesis of the triadological basis of the entire Sava's legacy, confirming the allegations from the very writings of our first archbishop, but also from the work of both the oldest Sava hagiographist. After that, the results obtained link with the still insufficiently explored attitude of the close relationship of faith and learning about the Trinity God with the establishment of the socio-political and church entity in the mentioned spatial and chronological frameworks
Cyprian’s Communal Model of Episcopal Ministry and Governance
No full textSt Cyprian of Carthage (c 210-258 AD) delivers a testimony that the Church of his time was unequivocally organized on a basis of monoepiscopal ministry and governance, and that each local gathering of the faithful was presided over by a bishop (episcopos) who safeguarded and coordinated various ecclesiastical activities. There is no ground for doubt that according to Cyprian s understanding and experience bishops were successors of the apostolic ministry in the Church. Therefore, he didn’t hesitate to describe the apostles as bishops1 and the bishops as direct successors of the apostles.2 The older notion about the ancient apostolic centers, i.e. about the local churches originally founded by the apostles, which was so important in the theologies of St Irenaeus and Tertullian and functioned as a paradigm and the source of the authentic apostolic tradition and teaching, was not so prominent in Cyprian s thought. This was the case most probably because this idea didn’t need perpetual emphasis and argumentation anymore as the influence of Gnostic theologies decreased significantly. Additionally, partially at least, it was the case because the schisms and disorders in Cyprian s time didn’t spring out of problems connected primarily with doctrinal issues. Likewise, he intensely insisted on his insight about utter mutual equality of all apostolic successors, i.e. of all the bishops throughout the Christian oikoumene as well as on the necessity of maintaining the unity of all of the faithful with their bishops (overseers) on a local level