RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
Christianity and Islam in a Pluralistic Society: The Coexistence and Challenges
No full textПроблематика која се намеће новим друштвеним контекстом, а директно се односи на сапостојање хришћанства и ислама, артикулише се кроз једноставна и директна питања: могу ли хришћани и муслимани заједно ишчитавати знаке времена у коме деле Божји свет? Постоје ли заједничке културолошке и теолошке парадигме, које би допустиле и заједничку анализу знамења историјског тренутка? Могу ли их заједно тумачити и на крају, могу ли наступати заједно у процесу реаговања на те изазове, а у циљу преображавања овог и оваквог света? Да ли се управо савремено друштво може разумети као шанса, не за сваки од ових ентитета појединачно, него шанса за ове две вере у њиховом евентуалном заједничком деловању на пољу сведочења Бога, протолошког Творца и есхатолошког Спаситеља? Једноставно, можемо ли заједно? Да бисмо одговорили на ова питања, размотрићемо средишњу проблематику: у којој мери је Ислам изазов и шанса самом хришћанству, његовој речи - богословљу, али и савременој (хришћанској, западној) цивилизацији? На крају ћемо, у виду неколико предлога, презентовати лични став, који се тиче одређених призива православном догматском и упоредном богословљу, које му упућује Ислам, својим постојањем, деловањем и својом поруком у плуралистичком друштву.The imposed problem by social context, which directly refers to the co-existence of Christianity and Islam, articulates through simple and direct questions: Can Christians and Muslims read the signs of time together, in the world of God they share. Are there common cultural and theological paradigms, which would allow a common analysis of the signs of the historical moment? Could they interpret them together, and finally, could they join together in the process of reaction to the challenges in the purpose of transformation of this kind of world? Can the modern society be understood as a chance, not for these entities each, but as a chance for these two faiths in their eventual joint action in the field of testify of God, protological Creator and eschatological Savior? Simply, can we do it together? In order to answer all of these questions, we will consider the central issue, to what extent is Islam a challenge, and a chance to Christianity, to its word - theology, but to the modern (Christian, western) civilization? At the end, in a form of several examples we shall present our personal opinion, which concerns certain appeals of orthodox dogmatic and comparative theology, which is led by Islam, by its existence, and by its message in the pluralistic society
Christian-Orthodox View of the World and Environmental Problem
No full textЗагађење животне средине и бесповратно уништавање природе је постао начин живота савременог света. Последице тога су очигледно трагичне по живот људи и по опстанак читаве планете Земље. Овај чланак има за циљ да одговори на питање: шта може православна Црква да учини да се овај проблем заустави, ако већ не може да поврати изгубљено? Да би одговорио на ово питање, аутор најпре анализира који су узроци еколошке катастрофе, а затим нуди теолошки одговор на постављену проблематику.Pollution of environment and the irreversible destruction of nature has become the way of life of the modern world. The consequences of that are obviously tragic for human life and for the survival of the entire planet Earth. This article has an aim to answer the question: what can the Orthodox Church do to stop this problem, if it cannot regain what has already been lost? To answer this question, the author first analyzes the causes of the ecological catastrophe, and then offers a theological answer to the posed problem
Characteristics of Interpretation of Old Testament Wisdom Books in Egyptian Lives of the Fathers (Paterikon)
No full textТумачење старозаветних књига од стране подвижника египатских пустиња представља област која још увек није довољно истражена. Интерпретацијски обрасци библијских текстова које проналазимо у египатским патерицима карактерише прагматичан приступ који рефлектује и саму природу аскетске праксе египатских подвижника ране Цркве. Репрезентативан пример овакве егзегезе најприсутнији је у позивањима на мудросне књиге Старог Завета у самим патерицима, при чему посебну пажњу заслужују дословна читања ове врсте старозаветне књижевности и примена аналогије.Exegesis of Old Testament by Egyptian ascetics is yet to be discovered. Interpretational patterns of biblical texts in Egyptian Lives of Fathers (Paterikon) are specific because they are reflecting nature of Egyptian fathers' ascetical praxis in Early Church. Representative examples of this kind of exegesis could be find in quotations of Old Testament Wisdom literature in above mentioned Egyptian Lives of Fathers. Special attention should be paid to literal readings of this kind of Old Testament literature, as well as on making analogies
Reception of the Book of Jonah in the Exegesis of Theodore of Mopsuestia
No full textThe first commentary on the Book of Jonah, which was preserved in its entirety, was compiled by Theodore of Mopsuestia (350–428). As a typical representative of the Antiochene tradition, Theodore insisted on the historical sense of the text. Reconstruction of a wider frame narrative is one of the key moments of Theodore’s Commentary. Reconstruction of context on the basis of the text is a further characteristics of Theodore’s exegesis. Almost in Kantian spirit, Theodore rationally limits the possibility of human cognition. He touches the limit human reason can reach with his exegesis. The analysis of the text ends where the power of reasoning ceases, but this opens a new perspective. That is the existential space for the faith
Paths of Serbian Old Testament Biblical Studies in the 20th Century
No full textПредмет овог рада јесте анализа обимног корпуса српске старозаветне библистике у 20. веку, и то у аспектима његових тема, метода и рецепције. Притом, важно место у анализи заузима промишљање о месту студирања српских старозаветника и евентуалном утицају те средине на развој егзегетског метода. Несумњиво, историјски трусни 20. век такође је утицао на развој библистике у Србији, те рад разматра и историјску условљеност саме егзегезе према постојећим текстовима. Циљ рада јесте процена доприноса, методологије и домета рецепције српских старозаветника у 20. веку, из којих ћемо извући поуке за савремено православно библијско богословље.The subject of this paper is an evaluation of vast corpora of Serbian Old Testament biblistics in 20th century. The paper aims to analyze its main topics, methodology аnd reception. In comparison with 19th century, OT biblistics in 20th century made great achievements in its field of study. A special attention has been paid to the places where Serbian exegetes had studied (Moscow, St. Petersburg, Oxford, Berlin, Leipzig, Göttingen, Athens, Romeetc.), and the possible influence of those places to their work and methodology. The conclusion shows that both the influences of the West and East are clearly noticeable in Serbian OT exegesis. The first one is clearly shown in the application of historical criticism in biblistics, and the second could be recognized in emphasized interest towards traditional exegesis, i.e. ascetic-monastic approach to the Scripture and patristic studies. An inherent tension between these two approaches was not overcome in the 20th century. The study also seeks to discover how tragic wars of the past century and other socio-historical circumstances influenced the theological thinking and therefore made impact on biblistics. The main goal of the paper is to evaluate the legacy of 20th century in order to find the path for the orthodox biblistics in 21th century
Doctoral studies of Bishop Irinej Ciric in Vienna (1906-1908): A Contribution to the Formation of the History of the Serbian Old Testament Biblical Studies
No full textУ раду ће се ана лизирати документа из архива Универзи тета у Бечу која сведоче о његовом боравку и успесима на студијама, предметима које је слушао и полагао, оцене његових ментора као и анали за садржаја и методе његове докторске дисертације. Посебна пажња би ће посвећена и анализи методолошких образаца његових наставника и њи хових научних парадигми. У раду ће бити расветљен и историјски контекст и духовно-научни амбијент докторских студија. Циљ истраживања је сте стицање увида у примену академских образаца усвојених током студи ја у престоници Аустроу гарске монархије и њихов потоњи утицај на фор мирање српске старозаветне библистике.The main subject of this research are doctoral studies of Bishop Irinej Ćirić in Vienna at the Faculty for Philosophy (department for oriental studies and semitic phylology) from 1906 to 1908, as a contribution to the history of for mation of the Serbian Old Testament biblical studies. Having in mind that the course of the highest academic education of one of the most renowned Serbian biblical scholars has not been a subject of the inquiry, this paper will analyze the documents from the Archive and the Library of Vienna University which present curriculum of subjects, notes on the rigorous exams at the and of the promotion and review of his doctoral dissertation. Special attention is dedicated to the analysis of content and to the literary-historical criticism as the main methodological framework of his disser ta tion. The paper will present some of his most influential teachers as well as the broader historical and academic context of studying in the capital of the Austro-Hungarian Empire at the beginning of the 20th century. The aim of this research is to give insight into the implementation and transmission of academic patterns acquired in Vienna into the developing the Serbian Old Testament studies and further impact on its formation
Primus sine Paribus eine Antwort auf den Text des Moskauer Patriarchats zum Primat
No full textУ овом тексту биће представљен и анализиран одговор Митрополита Елпидофора Ламбриниадиса на документ свештеног Синода Руске Православне Цркве "Став Московске Патријаршије о првенству у васељенској Цркви". Текст Примус сине парибус у ствари представља наставак дебате о примату у васељенској Цркви, која је у православној теологији посебно подстакнута усвајањем Равенског документа. Кључне теме у овој дебати су питања да ли се однос примата и саборности може разматрати у контексту тројичног богословља и како се одређује извор примата на различитим еклисиолошким нивоима.In diesem Artikel wird die Antwort des Metropoliten Elpidophoros Lambriniadis auf das Dokument des Heiligen Synods der Russisch-Orthodoxen Kirche "Primat in der Universalen Kirche" dargestellt und analysiert. Primus sine paribus stellt eigentlich die Fortsetzungen der Debatte über den Primat in der Universalen Kirche, die in der Orthodoxen Theologie vor allem nach dem Ravenna-Dokument ausgebrochen ist, dar. Die Schlüsselthemen in dieser Debatte sind die Fragen, ob man das Verhältnis von Primat und Synodalität in einen Kontext mit der trinitärischen Theologie bringen kann und wie man die Quelle des Primats auf verschiedenen ekklesiologischen Ebenen bestimmen soll
Orthodox New Testament Scholarship in Serbia
No full textThe eminent German Slavist and Byzantinist Gerhard Podskalsky (1937- 2013) wrote prolifically about where and how the Bible was translated, read, and understood among the South Slavs, as well as about the theological sources and climate of medieval Serbia
Canon and Historical Context of the Origin of the Autocephalous Archdiocese of Žiča
No full textЖичка архиепископија је настала 1219. године као аутокефални црквени организам, који представља матицу организовања православних епископија у централним и западним областима Балкана. Њена историјска улога траје до данас и идентитетски се поистовећује са организацијом и улогом Београдске патријаршије — Српске Православне Цркве. Реакције на настанак Жичке архиепископије, пре свега охридског архиепископа Димитрија (Хоматијана), створиле су од самог почетка многе контроверзе, које до данас бацају различитим тумачењима и идеологијама обојену светлост на наведени процес стицања аутокефалне Цркве, на челу са Светим Савом. Циљ овог рада је да покаже како се иза дугогодишњег процеса уобличавања аутокефалне Жичке архиепископије не налазе утилитарни, једнострани, лукративни и манипулативни мотиви, инспирисани слабостима које су обележиле прву половину 13. века у животу Византијског царства и цариградског црквеног трона, већ искључиво црквене потребе хришћанских народа у наведеним областима, превасходно Срба, које се поклапају са отпочињањем тада неопходног процеса обнављања и јачања позиција урушеног царства и оспореног ауторитета цариградског патријарха у циљу успостављања исправног црквеног поретка. У том смислу, настанак аутокефалне Жичке архиепископије, као и самосталне и снажне српске краљевине, представљао је почетак обнове Византијског царства и васељенског цариградског црквеног трона у пуном капацитету његовог канонског и духовног ауторитета, чиме је створен потребан политички и духовни амбијент, који с временом, нарочито од друге половине треће деценије 13. века, онемогућава јачање освајачких намера моћне Угарске краљевине, империјалних идеја епирских владара, као и амбициозних покушаја преузимања надлежности прве међу црквеним катедрама православног Истока. Овим радом желимо да укажемо на чињеницу извесне симултане дивергентности у процесима конституисања средњовековне српске државе и цркве, као и на историјску улогу Светога Саве и дијахронијску мисију Српске Цркве од самог њеног настанка, који се остварују у доследној верности древном канонском поретку и спремности да се понесе терет духовне и политичке одговорности, па и жртве, ради остварења тог циља.The Archdiocese of Žiča was founded in 1219 as an autocephalous Church organism which represents the core of organization of Orthodox dioceses in the central and western areas of the Balkans. The historical path of Archdiocese of Žiča continues to this day and is identified with the organization and role of the Serbian Orthodox Church. Reactions to the founding of the Archdiocese of Žiča, primarily the reaction of the Ohrid Archbishop Dimitrios (Homatian), have created many controversies that, to this date, throw a light colored by different ideologies and interpretations on the mentioned process of acquiring an autocephalous Church led by the Saint Sava. This paper shows that behind the long-standing process of shaping the autocephalous Archdiocese of Žiča there are no utilitarian, one-sided, lucrative and manipulative motifs inspired by weaknesses that marked the first half of the 13th century in the life of the Byzantine Empire and the Constantinople Church throne, but exclusively the needs of Christian peoples in these areas, primarily Serbs, which coincide with the beginning of the then necessary process of renewing and strengthening the positions of the collapsed Empire and the disputed authority of the Constantinople Patriarchate with the goal of establishing a proper ecclesiastic order. In this sense, the emergence of the autocephalous Archdiocese of Žiča, as well as the independent and powerful Serbian kingdom, represented the beginning of the restoration of both, the Byzantine Empire and the Ecumenical Church throne of Constantinople, in the full capacity of its canonical and spiritual authority, creating the necessary political and spiritual ambiance which, in time, prevented the strengthening of separatist intentions the Thessalonian rulers of the Despotate of Epirus, as well as the usurper attempts to take away the ecclesiastical authority of the first among the church thrones of the Orthodox East. With this work, we point to the fact that the historical role of Saint Sava and the diachronic mission of the Serbian Church, from its very creation, is recognized in the consistent loyalty to the ancient canonical order and readiness to bear the burden of spiritual and political responsibility, even sacrifice, in order to achieve that goal
Значај истраживања рецепције библијских текстова у српском контексту: парабола о милостивом Самарјанину (Лк 10, 27–35) као подтекст филма Кругови
No full textИсторијом рецепције параболе о милостивом Самарјанину показани су, пре свега, оквири у којима су генерисане нијансе њеног значења, као и оквири њихове примене у различитим контекстима. Радом нису обухваћене све могућности, мада јесте примећен општи недостатак оригиналнијег и актуалнијег тумачења параболе у домаћој средини. Истраживањем параболе у улози подтекста у филмском остварењу „Кругови" скренута је пажња на значајну новину у интерпретацији темељних библијских мотива, али и на чињеницу да она ипак није привукла већу пажњу јавности. Позитивна реакција гледалишта највероватније је помогнута интуитивном афирмацијом хришћанског наратива у радњи филма, при чему „непомичност" јавности пред сценом оживљавања параболе није другачија од оне у којој је она рањена непрецизним тумачењем (и потом остављена, обилажена). Осим што жели да афирмише улогу филмске интерпретације библијских текстова и њеног адекватног - егзегетског - тумачења, основна порука овог есеја јесте управо у томе да истакне способност истраживачког метода историје рецепције, да подстакне њено буђење и ефектније друштвено деловање