RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
The Prospects of Development of the Serbian Old Testament Scholarship in 21st Century
No full textПриложени рад бави се могућим правцима развоја српске старозаветне библистике у будућности. На самом почетку износи се кратка историја српске библистике како би се боље разумела позиција за будућност. Други део рада бави се дефинисањем начела и метода православне библистике за XXI век. Трећи део рада даје преглед најплоднијих области истраживања за српску библистику у будућности, праћену бројним конкретним примерима: текстуална критика патристичких егзегетских текстова, критичка издања словенске рукописне традиције (како библијске, тако и апокрифне), историја рецепције Светог Писма у православном богослужењу, химнографији и иконографији, као и српској средњoвековној књижевности, и израда превода, коментара, уџбеника и других помагала. Последњи део рада прати тенденције истраживања савремене инославне библистике и упоређује их са темама и начелима православне старозаветне библистикеThe first object of this paper is, on the one hand, to give a brief prospect of the most potential areas for the Serbian Old Testament Scholarship in the 21st century and to roughly define the main principles and methods of contemporary orthodox biblical scholarship, on the other hand. Having in mind the history of orthodox biblical scholarship in the 20th century and the dominant influence of historical criticism in it, the main hypothesis of this paper is that the future lies within the methodological scope of the biblical reception history. The reception history needs to be thoroughly analyzed in Old Church Slavonic manuscripts (canonical and apocryphal), in the church hymnography, iconography and medieval literature. The Serbian Old Testament scholarship needs also new academic handbooks and series of modern commentaries, as well as the revisions of present translations of Bible into Serbian. The last chapter of the paper compares the tendencies within the orthodox biblical scholarship with the inclination of modern western biblical scholarship
Карловачко појање између традиције и иновације
No full textРад је заснован на анализи верских, културних и историјских прилика у којима су се Срби нашли након прве организоване сеобе под патријархом Чарнојевићем 1690. године. У сусрету с новом културом, за падноевропски стандард је прихваћен као узор којем је било неопходно упо добити нашу традицију што се манифестовало најпре у процесу записивања усменог стваралаштва и у појави нових духовних песама као алтернативног религијског поетског облика. То је условило да се иновације у богослужбеном животу Срба испољавају како на поетском тако и на музичком плану. Зато се мелографисање српског (усменог) музичког наслеђа показало као неизоставан услов без којег се није могло спроводити усвајање и развој (хорског) вишегласја као значајне тековине српског националног музичког израза новијег доба. Будући да је упоредо са овим процесима спровођен и римокатолички прозелитизам, у раду се разматра питање како су се наведене промене одразиле на преобликовање наше конфесионалности и националног идентитета.Church singing, which was created due to the circumstances that arose after the Great Migration, is better known as the Karlovac chant. It was named after the place where it was transcribed and represents our national way of interpreting liturgical music, characterized by accepted influences of Western European musical practice, manifested first in music transcription, notation, metrics, and Western European tonality. Those were necessary conditions for its further artistic transposition into a complex polyphonic choral facture, intended primarily for church music elite. Permeated with the standard authoritative Western European musical tradition, it succumbed to the influence of superior musical achievements. However, when exposed to Western European creative practices, it did not prove to be a harmonized expression of artistic subordination, but an example of an unpredictable musical achievement based on the synthesis of our rich musical heritage imbued with a unique confessional and national self-determination. Its basic characteristics go back to the traditional musical heritage of the Balkans and Byzantium, enriched by Western European influences
The Reception of Jesus' First Sign in Serbian Medieval Fresco Painting
No full textAfter introductory presuppositions for reseаrching the biblical reception in the sаcrаl аrt of medievаl Serbiа, this pаper presents the wаys of visuаl interpretаtion of Jesus' first sign in the Gospel of John (2:1-11). The most representаtive portrаyаl of the wedding in Cаnа in Serbiаn fresco pаinting, locаted in the monаstery of Kаlenic (15th century), wаs selected аs the subject of concrete аnаlysis. The pаper shows thаt the originаl solutions in Serbiаn fresco pаinting mаy be treаted аs the outcome of the аctuаlizаtion of the originаl meаnings аnd not just the result of reliаnce on influentiаl source models
Richard of St. Victor: Person and existence
No full textРичард од Светог Виктора је важна фигура у историји схоластике. У овом раду ћемо анализирати његово схватање личности, које је развио за потребе тријадологије. Посебност Ричардовог становишта огледа се у покушају утемељења односа као кључног онтолошког одређења личности. Ричард се у свом промишљању ослања на своје претходнике, пре свега Тертулијана, Августина и донекле на Анселма. Упркос ограничењима који произлазе из оваквог залеђа, Ричардови увиди су представљали новост у мисли западног хришћанства, а последице његовог учења нису никада до краја изведене.Richard of St. Victor is an important figure in the history of scholasticism. In this paper, we will analyze his idea of the person, which he developed for the needs of Triadology. The peculiarity of Richard's point of view is reflected in the attempt to establish the relationship as a key ontological definition of the person. In his thinking, Richard relies on his predecessors, primarily Tertullian, Augustine and to some extent Anselm. Despite the limitations arising from such a background, Richard's insights were a novelty in the thought of the Western Christianity, and the consequences of his teachings have never been fully grasped
Смисаоност и сврховитост феномена аутокефалије у контексту аутокефалности Жичке архиепископије из 1219. године
No full textАутокефалија се феноменолошки јавља са појавом и ширењем Цркве у апостолском периоду. Терминолошки, сам појам аутокефалије је познијег датума и можемо га лицирати у почетке другог миленијума. То, наравно, не значи да аутокефалија, како смо рекли, још од апостолског периода, па до тада, а и до данас, не постоји као стално својство црквеног организовања, иако је у свом историјском трајању и апликативном моделовању пролазила кроз различите форме и садржине
The Reception of the Book of Jonah by Theodoret of Cyrus
No full textThe reception of the Book of Jonаh by Theodoret of Cyrus wаs primаrily conditioned by the generаl context of Theodoret's own life, аnd it wаs, therefore, directed to his contemporаries with the desire to help them fight prejudice аnd religious nаrrow-mindedness. The Book of Jonаh is for Theodoret а perfect exаmple of how God's mercy cаnnot аnd should not be privаtized for а single individuаl, since God is the one who determines the plаn аnd the wаy of his аction in the world
Antropology of the Saint Apostle Paul
No full textУ раду се анализира и систематски обрађује учење апостола Павла о човеку. У првом делу рада истражује се утицај јеврејског и старог јелинског учења о човеку на Павлову мисао с циљем да се укаже, с једне стране, на чињеницу да се његово учење превасходно темељи на старозаветној антропологији, као и на то, с друге стране, да оно располаже антрополошким формулацијама које пројављују јелинистичко порекло. У другом делу рада обрађују се најзначајнији антрополошки појмови: дух (πνεῦμα – пневма), душа (ψυχή – психи), тело (σάρξ – саркс/σῶμα – сома), ум (νοῦς – нус) и срце (καρδία – кардиа). Истраживањем ових појмова закључује се да човек, према Павловом антрополошком схватању, није ни дух, ни душа, ни тело, него целовито биће, психосоматско, састављено од душе и тела.This paper analyzes and systematically examines the teaching of the Apostle Paul on man. In the first part of the study the influence of Jewish and ancient Greek anthropological teaching on the thought of the Apostle Paul is examined. The aim of this examination is to point out, on the one hand, that Paul’s teaching is primarily based on the Old Testament anthropology, while on the other hand, that it contains anthropological formulations which point to their Hellenistic origin. The second part deals with the most important anthropological terms: spirit (πνεῦμα), soul (ψυχή), body (σάρξ/σῶμα), mind (νοῦς), and heart (καρδία). By the investigation of these terms and concepts behind them it is concluded that in the Pauline anthropological thought man is neither spirit, nor soul, nor body, but a complete being, a psychosomatic one, composed of both soul and body together
The Meaning of the Name Christian According to the Teaching of st Gregory of Nyssa
No full textU radu se razmatra razumijevanje i tumačenje osnovnih izraza u kršćanstvu, kao što su »kršćanstvo« i »kršćanin« na osnovi teološke misli sv. Grgura Niskog. Tema rada se raspravlja i promišlja ponajprije na osnovi Grgurova spisa naslovljenog Armoniju o tome što znači ime ili zvanje kršćana. Posebno se ističe i promišlja važnost pravilnog razumijevanja imena i zvanja kršćanin. Istodobno se pristupa Grgurovu istraživanju i tumačenju izraza »kršćanstvo«, koje svetac definira na sljedeći način: kršćanstvo je nasljedovanje božanske naravi. Raspravljajući o svemu tome, Grgur Niski postavlja osnovna pitanja. Kako je moguće da se stvorena, slabašna i ograničena ljudska narav tako proširi i dosegne ono blaženstvo koje postoji samo u Bogu? Kako je moguće da zemaljsko postane slično nebeskom kada sama razlika po naravi nedvosmisleno ukazuje na nedostižno nasljedovanje (τὸ ἀνέφικτον τῆς μιμήσεως)? Sveti Grgur kao odgovor ističe da nas evanđelje nigdje ne poziva da usporedimo ljudsku narav s božanskom, jer bi to bilo izlišno i nemoguće, nego se to ponajprije odnosi na dobra djela ili »dobre energije« (ἀγαθὰς ἐνεργείας), naravno u mjeri u kojoj je to čovjeku moguće. Neophodno je nasljedovanje samo u onome što je čovjeku dostižno i moguće, a to je, prije svega nasljedovanje i ugledanje na Boga čovjekovim djelovanjima, djelima, dobrim energijama, odnosno, konkretnim životom i vladanjem.The article discusses the understanding and interpretation of basic expressions in Christianity, such as "Christianity" and "Christian" on the basis of the theological thought of St Gregory of Nyssa. The main source of the reflection is Gregory's work addressed to Harmonius on the meaning of the Christian name or vocation. The authors are especially pointing out the importance of correct understanding of the name or vocation of Christian. At the same time, they are discussing Gregory's study and interpretation of the term "Christianity" that the Saint defines in the following way: Christianity consists in living according to the divine nature. Through his discussion of these topics, Gregory of Nyssa poses some fundamental questions. How is it possible for the created, weak, and limited human nature to expand itself and to reach that bliss that exists only in God? How is it possible for what is earthly to become so similar to what is heavenly when the very difference of their natures undoubtedly points to unreachable living according to the divine nature (tau omicron alpha nu epsilon phi iota kappa tau kappa tau omicron nu tau eta sigma mu iota mu eta sigma epsilon omega sigma)? In reply, Saint Gregory points out that the Gospel never invites us to compare the human nature with Divine, because this would be pointless and impossible, but that this has primarily to do with good works and "good energies" (alpha gamma alpha theta alpha sigma epsilon nu epsilon rho gamma epsilon iota alpha sigma); of course,to the extent that this is possible for a human being. One has to live according to the divine nature only in those things that are possible to a human being; primarily through following God in human activity and good energies, i.e., in concrete life and behaviour
Marcellus of Ancyra: A Letter to Pope Julius and Fragments 42, 48 and 113 from Contra Asterium
No full textМаркел Анкирски († око 374. г.), бранећи своју правоверност написао је више дела, између осталих и писмо папи Јулију († 352. г.) и дело уперено против аријанца Астерија († око 341. г.), које није сачувано осим у фрагментима. У раду који следи представљамо читаоцима интересантне одломке из Маркелових списа, важних извора за христологију 4–5. века.Marcellus of Ancyra († c. 374) wrote many works defending his Orthodoxy, including a letter to Pope Julius († 352) and a work directed against the Asterius of Cappadocia († c. 341), which is preserved only in a few fragments. In the present article, we will analyze a couple of interesting passages from Markel’s writings, which are important sources for Christology of the 4th and 5th century
St. Hippolytusof Rome: Contra Noetum
No full textТекст који је пред нама треба посматрати у историјском контексту борбе да се логички доследно одговори на питање како је Бог један и истовремено Света Тројица. Приложени текст Св. Иполита пружа сведочанство о тешкоћама догматског одређивања истина хришћанске вере. Сам садржај вере је увек био исти и суштински непроменљив. Али начин на који је та вера имала да буде дискурзивно изложена и те како је био подложан променама, о чему нам сведоче списи Отаца и Ороси Сабора.The present text should be viewed in the historical context of the struggle to logically consistently answer the question of how God is one and at the same time the Holy Trinity. ‘Contra Noetum’ bears witness of the difficulties of dogmatically determining the truths of the Christian faith. The very content of faith has always been the same and essentially unchanged. But the way in which that faith had to be discursively exposed was subject to change, as it is evidenced by the writings of the Fathers and the definitions of the Councils