RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
The Holy and Great Council in the Context of Synodality of the Church-Canonical and Ecumenical Perspective
No full textПрипреме за Свети и Велики Сабор Православне Цркве који је одржан на Криту 2016. године представљају савремен израз установе саборности. Аутори су у раду направили компаративни приказ црквеноправне и екуменске перспективе ове установе са циљем да идентификују сличности и разлике у саборној свести Цркве. Основна хипотеза рада састоји се у ставу да све припремне радње и окупљања предстојатеља Православних Цркава са циљем организације Светог и Великог Сабора представљају фазу у развоју установе саборности. У првом делу рада указано је на изузетну флексибилност ове установе која се лако прилагођавала различитим црквеним потребама и друштвеним околностима, као и на то да саборност представља основну институцију на којој почива црквена организација од парохијског и манастирског до универзалног, тј. васељенског нивоа. У другом делу рада представљени су припремни сабори и проблематика са којом су се они суочавали. Општи закључак рада могао би се резимирати у ставу да је установа саборности у Православној Цркви превазишла свој црквено-правни значај, који ће увек бити неупитан, и да је добила своју екуменску перспективу чиме је постала фактор савремених међуцрквених и међуверских односа.Preparations for the Holy and Great Council of the Orthodox Church, which was held in Crete in 2016, represent a modern expression of the institution of synodality. The authors made a comparative review of canonical and ecumenical perspectives of this institution with the aim of identifying similarities and differences in the conciliar consciousness of the Church. The first part of the paper points out the exceptional flexibility of this institution, which easily adapts to different church needs and social circumstances, as well as the fact that the conciliarity is the basic institution that forms the church organization from the parish to the universal level. The second part of the paper presents the preconciliar conferences and the issues they faced. The general conclusion of the paper is that the institution of synodality in the Orthodox Church has surpassed its canonical significance, which will always be unquestionable, and that it has gained its ecumenical perspective, thus becoming a factor of modern inter-church and inter-religious relations
The Mystery of Virtue in the Shepherd of Hermas and its Role in the Edifice of the Church and of Salvation
No full textИнтенција аутора јесте да пружи систематичнији, не и свеисцрпни, увид у мистично значење, место и улогу врлине у икономији спасења, а на основу откривења забележеног у ранохришћанском спису Пастир, новозаветног пророка и апостола Јерме. Аутор лоцира место врлине у двоједином процесу истодобног и међузависног изграђивања спасења човека и изграђивања Цркве. Пастир нас, као ретко који отачки спис, оруђем алегорије наводи на експлицитни закључак, да су врлине те које „држе“ и изграђују Цркву, „облачећи“ верне у „одећу“, „силе“ и Име Сина Божијег. Хришћани „облачењем“ у врлине остварују оно „по подобију“ и уподобљују се Христу, бивајући тако, уједно, и међусобно подобни и усагласиви, чиме задобијају, као нови род, један јединствени идентитет. Зато је Црква, која се гради као Кула спасења, састављена од мноштва, покајањем и врлином, обрађених и оплемењених изабраника (каменова), пројављујући се, тако, монолитном грађевином, једнобојно белом, као од једне стене, изједна исклесаном. Рад, најзад, има за циљ и реафирмацију онтолошке везе врлине и Цркве (еклисиологије).The intention of the author is to provide a more systematic, not exhaustive, insight into the mystical meaning, place, and role of virtue in the economy of salvation, based on the revelation recorded in the early Christian writing of the New Testament prophet and apostle Hermas – The Shepherd. The author locates the place of virtue in the realism of simultaneous and interdependent building of salvation (of man) and building of the Church as a unique (multidimensional) process. Like very few paternal writings, the Shepherd gives us an explicit conclusion that the virtues are the ones that “hold” and build the Church, “dressing” the faithful in the “clothes,” “powers” and Name of the Son of God. By “dressing” in virtues, Christians achieve that “in the likeness,” they are likened to Christ, thus becoming similar and compatible to each other, thus gaining, as a new genus, a one unique identity. That is why the Church, which is being built as the Tower of Salvation, is composed of a multitude, by repentance and virtue shaped and ennobled elects (stones), manifesting itself, thus, in a „monolithic“ building, monochromatic white, as from one carved stone. For this reason, the paper aims to re– evaluate the ontological connection of virtue with the Church (ecclesiology)
The Serbian Slavonic Tradition of the Biblical Apocrypha: An Overview Regarding their Status
No full textThis article deals with a wide range of topics related to Serbian Slavonic Apocryphal writings, drawing special attention to their status in Serbian medieval literature. First, there is a general introduction, followed by two sections dedicated to the codices and social context of the Serbian Slavonic Apocrypha, and finally, the article concludes with a few hermeneutical observations. The Serbian Slavonic Apocrypha have yet to be investigated thoroughly. One common misconception is that the Apocrypha were considered as “forbidden” or even heretical literature. However, the Serbian Slavonic manuscripts reveal that the Apocrypha were transmitted together with other ecclesial texts used for religious services. They were not considered as non-canonical or dangerous, but rather as literature “beyond canon,” that was useful for the faithful
Значај легата и библиотека целина на Православном богословском факултету и проблеми њиховог евидентирања
No full textРад је настао као резултат истраживања и систематског евидентирања легата и библиотека целина на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Имајући у виду да је легаторство на Православном богословском факултету старо колико и његова Библиотека – један век (1920–2020), било је неопходно истражити архивску грађу и представити стечена сазнања о овим збиркама. Професорски досијеи и записници који су вођени током седница Савета факултета, а који су сачувани у Aрхиви Православног богословског факултета (АПБФ), разговори вођени са сведоком из времена преузимања појединих збирки, непроцењив су извор података о дародавцима, њиховим библиотекама и начину њиховог поклањања Факултету. Како је поменуто, поред настојања да се јавности представе стечена сазнања и искуства током истраживања збирки, намера је и да се јавност упозна са већ учињеним, али и са плановима у вези са представљањем садржаја личних библиотека и њихових вредности.This paper is a result of research and systematic recording of legacies and library collections at the Faculty of Orthodox Theology of the University of Belgrade. Bearing in mind that the legislature of the Faculty of Orthodox Theology is one century old, like its Library (1920–2020), it was necessary to research the archival material and present the acquired knowledge about these collections. Teaching dossiers, minutes kept during the Faculty Council meetings kept in the archives of the Faculty of Orthodox Theology (APBF), and conversations with the witness from the time of taking over certain collections, are all invaluable sources of information about donors, their libraries, and the way they donate them to the Faculty. As already mentioned, in addition to the authors’ efforts to present the knowledge and experiences gained during the research of the collections, their intention is also to show what has already been done and what are the plans regarding the presentation of the content of personal libraries and their values
The Gospel of Peter. An Introduction and Translation of the Akhmim Codex into the Serbian Language
No full textЕванђеље по Петру спада у категорију ткзв. апокрифних списа, тачније апокрифних Еванђеља. Фрагмент списа пронађен је крајем 19. века у Горњем Египту (Ахмим = Панополис) и од тада је био и остао предмет многих научних дебата. Приложени рад бави се уводним темама везаним за Еванђеље по Петру (ознака ЕвПет или Akhm. 1) и доноси превод овог списа (фрагмента) на савремени српски језик.The Gospel of Peter is one of the most discussed apocryphal gospels. The text is preserved only in fragmentary form in a parchment codex (Akhmim codex) from sixth or seventh century, but the original text probably emerged in the second part of the second century. The short text only includes the part of the passion and resurrection narrative, narrated in the first person singular, although the narrator Simon Peter narrates scenes where he was not present. The present article begins with an short introduction to the Gospel of Peter, briefly discussing the main issues related to the text, editions and scholarly debates, continuing with the translation of the text into the modern Serbian language
825 година пострига свете Анастасије – Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији : зборник радова са научног скупа Куршумлија–Пролом Бања, 26–28. новембар 2021. године
No full text
Постсаборска рецепција документа "Мисија Православне цркве у савременом свету"
No full textУ овом чланку анализира се документ „Мисија Православне Цркве у савременом свету” и његова рецепција након Светог и Великог сабора Православне цркве на Криту 2016. године. Будући да на разумевање значаја самог документа битно утиче процес предсаборске припреме као и ставови појединих помесних православних цркава, први део текста посвећен је тим питањима. Након усвајања документа на Сабору уследиле су бројне анализе и реакције од којих су у овом тексту представљене само оне које могу послужити као репрезентативне. Уз посебан осврт на екуменска и међуверска питања највећа пажња у раду посвећена је документу „Зa живот света. Ка социјалном етосу Православне Цркве”, који се сматра за до сада најважнији пример рецепције документа „Мисија Православне Цркве у савременом свету”In diesem Artikel wird das Dokument “Die Sendung der Orthodoxen Kirche in der Welt von heute” und seine Rezeption nach dem Heiligen und Großen Konzil der Orthodoxen Kirche analysiert. Da für das Verständnis der Bedeutung di eses Dokumentes seine Vorgeschichte sowie die Stellungnahmen der lokalen Orthodoxen Kirchen von besonderer Bedeutung sind, werden sie im ersten Teil dieses Beitrags kurz dargestellt. Nach der Annahme des Dokumentes durch das Konzil von Kreta, folgten zahlreiche Analysen und Reaktio nen von denen in diesem Artikel nur diejenigen, die als repräsentativ gelten könnten, dargestellt werden. Unter Berücksichtigung der ökumenischen und interreligiösen Fragen wurde dem Dokument “Für das Leben der Welt. Auf dem Weg zu einem Sozialethos der Orthodoxen Kirche”, das als derzeit wichtigstes Beispiel der Rezeption des Dokuments “Die Sendung der Orthodoxen Kirche in der Welt von heute” gelten darf, besondere Beachtung geschenkt. Die komparative Analyse beider Texte hat gezeigt, dass das Dokument “Für das Leben der Welt” viele im früheren Dokument bestehende Themen neu aufgreift und weiterent wickelt. Da sich dieses Dokument als eine Vorlage für den zukünftigen Dialog versteht, ruft es zu einer weiteren und vertieften Rezeption des Konzils von Kreta auf
Pseudoepigraph 'Epistula Apostolorum' and Its Place in the Development of Early Church Theology
No full textЕпистула Апостолорум, псеудоепиграф настао средином другог века, пружа могућност увида у развојни пут хришћанске теологије. У овој студији ћемо покушати да покажемо како су хришћани првих векова покушали да искажу своју веру која им је предата откровењем, и да истовремено сачувају и божанску једност и мноштвеност, истовремено се супростављајући гностичким спекулацијама и докетским стремљењима. Тај процес није био лаган, нити лишен многих искушења застрањивања, што овај спис и потврђује. Управо теолошки недостаци и недоречености које уочавамо у овом спису, могу да помогну да боље разумемо достигнућа каснијих нараштаја.The Epistle Apostolorum is a pseudo-epigraph created in the middle of the second century, which provides opportunities for insight into the developmental path of Christian theology. In this paper, we will try to show how the Christians of the first centuries tried to express their faith and the content of the tradition. The goal was to preserve both divine unity and divine multiplicity, while at the same time opposing Gnostic speculations and doctrinal attitudes. This process was not easy, nor was it devoid of many temptations and deviations, which this document confirms. It is precisely the theological shortcomings and ambiguities that we observe in this writing that can help us better understand the achievements of later generations of Church Fathers and theologians