RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
Слово о блаженопочившем бившем епископу захумско-херцеговачком Атанасију
No full textЛик и дело новопредстављеног епископа Атанасија (Јевтића) је познато, како Православном, тако и добрим делом осталом хришћанском свету. Епископ Атанасије је био по много чему различит у односу на своје савременике, како професоре тако и клирике. За њега је у шали рекао блаженопочивши митрополит црногорски Амфилохије (Радовић), иначе његов нераздвојни друг током целог живота: „И створи Бог Атанасија и пуче калуп“. Зато је врло тешко представити како његову личност, тако и његову теологију коју је он записао у многобројним својим студијама и књигама. Посебно је то немогуће у оваквом скученом простору какав је овај чланак. Ипак, покушаћемо да, колико нам то простор дозвољава, у кратким цртама опишемо његову личност и дело
Movement, Perpetual Progress and Straining According to St. Gregory of Nyssa
No full textU ovom tekstu ćemo istražiti na koji način i na kojoj osnovi je ideja napredovanja doživela svoju transformaciju u neoplatonizmu i hrišćanskoj teologiji. Pokazaćemo da se elementi ove ideje javljaju kod Plotina i pojedinih patrističkih autora, ali da je konačno uobličenje i razradu doživela prvenstveno u delu svetog Grigorija Niskog, koji je priznat kao najzaslužniji za njeno postuliranje.In this paper, we will explore how and on what basis the idea of progression underwent its transformation in Neoplatonism and Christian theology. We will show that the elements of this idea appear in Plotinus and some patristic authors, but that it was finally shaped and elaborated primarily in the work of St. Gregory of Nyssa, which is recognized as the most deserving for its postulation
Mission and Reconciliation Theology for a New Remembrance
No full textConflicts and wars often occur, with devastating consequences in society. Attaining reconciliation is a challenging task, especially if each side in the conflict articulates its identity in terms of victimhood through education, history, and memories. Can theology offer an adequate answer and help overcome conflicts and bring forgiveness? Each time we serve the liturgy, we are reminded to remember the future and remember Christ's ultimate forgiveness. In that sense, worship as a communal and God-oriented event can remind us of our mission, which is participation in God's salvific work. This paper offers some theological insights as guidelines for Christians and their respective communities to pursue. Hopefully, theology will prove its ability and strength to foster reconciliation and unity in a suffering world
Reception of the Septuagint in the Early Church
No full textЦиљ овог рада је да покаже на који начин је реципирана Септуагинта у раној Цркви. Посебно је наглашена богословска аргументација, којом се доказивала богонадахнутост превода Седамдесеторице – што се посебно види код Јустина Мученика и Иринеја Лионског. У раду су обрађене два текстолошка спора вођена по питању аутентичности септуагинтиног текста, као легитимног наследника изворног јеврејског консонантског текста. Поготово су текстолошка одступања била повод за таква сучељавања. Прва расправа води се на релацији Јулије Африкански и Ориген, где Ориген појашњава текстолошке проблеме појединих старозаветних књига. У другом спору учествовали су Јероним и Августин. Јероним је више тежио јеврејској истини (Hebraica Veritas), док је Августин више полагао на превод Седамдесеторице. Та сучељавања јасно одсликавају статус Септуагинте у раној Цркви
Serbian Canonical Thought in the Austro-Hungarian Monarchy at the turn of the 19th to 20th Century 2nd part
No full textУ оквиру Милашевог обимног стваралачког опуса својим тематским посебностима, методолошким специфичностима и садржајним квалитетима издвајају се три књиге: Правила Православне Цркве са тумачењима, Православно црквено право и Црквено казнено право. Сва три књиге се у приступу елаборираним темама разликују од превлађујућих Милашевих дела апологетске и полемичке садржине са наглашеним историографским приступом истраживању и излагању обрађиване материје. У наведеним делима се нарочито препознаје опредељеност нашег епископа да на разумљив и свакоме приступачан начин изложи науку канонског права у дефинисаном и наглашено сложеном егзегетском научном маниру у оквиру којег се складно прожимају историја Цркве, њено догматско предање, променљиве организационе форме, дијахронична канонска свест, древни правни институти и елементи позитивних правних система.Within Milaš’s extensive creative opus, three books stand out with their thematic peculiarities, methodological specifics, and content qualities: Rules of the Orthodox Church and Their Interpretations, Orthodox Church Law, and Church Criminal Law. All three books differ from Milaš’s earlier predominant apologetic and polemical works in their approach to elaborated topics, with an emphasized historical approach to the research and exposition of the processed material. The above-mentioned works especially recognize the commitment of our bishop to present the Canon Law science in an understandable and accessible way. In those books analyzed material is exposed in a defined and emphatically complex exegetical and scientific way within which the history of the Church, its dogmatic tradition, variable organizational forms, diachronic canonical consciousness, ancient legal institutes, and elements of positive legal systems are harmoniously permeated
Orthodox Ecclesiology in Pluralism: an Appeal of Urgent De-Religiousization
No full textДоминантна теолошка истраживања окренута су ad-intra, многа од њих опстају на путу подршке недосањаним средњевековним сновима социолошке или политичке природе. За то време, свет се креће својим путем, који се прогресивно удаљава од смера Цркве. Који проценат пастира и теолога се упита коме проповеда, кога поучава, кога има пред собом када сведочи веру и реч Цркве? Како, у односу на њега, конструисати сопствену теологију и еклисиологију?Dominant theological research is turned ad-intra, many of which survive on the path of supporting unfulfilled medieval dreams of a sociological or political nature. During that time, the world is moving on its own path, which is progressively moving away from the direction of the Church. What percentage of pastors and theologians wonders to whom he preaches, whom he teaches, whom he has before him when he testifies the faith and the word of the Church? How, in relation to him, to construct one’s own theology and ecclesiology
Christian Freedom and Modern Freedom: Two Anthropologies
No full textРад представља анализу хришћанске и модерне идеје слободе. У првом делу овог рада се излажу основни елементи хришћанског појма слободе како је налазимо код апостола Павла, и то идеја ослобођења од греха као и начин хришћанског живљења слободе. У другом делу рада анализирају се кључни аспекти модерности као што су рационализам, аутономија и појам људских права, и њихов утицај на формулисање модерне идеје о слободи. У трећем делу се хришћанска и модерна идеја о слободи анализира у светлу антрополошких поставки које су им у основи.The paper presents the analysis of Christian and modern ideas of freedom. The first part denotes fundamental elements of the Christian idea of freedom as it can be found in the theology of Saint Apostle Paul, notably the idea of liberation from sin, and Paul’s views on how to live this freedom. In the second part, we have the analysis of the key aspects of modernity, such as rationalism, autonomy, and the notion of human rights, and how these ideas influenced the formulation of the modern idea of freedom. In the third part, the Christian and the modern ideas of freedom are analyzed in the light of their fundamental anthropological bases
Testimony of Eusebius of Caesarea on the Origin of Hellenic Philosophy
No full textПридев јелински представља уобичајену националну одредницу за свеукупну философску мисао античког света. Посвећеност Јелина записивању философских мисли као и историјских догађаја фасцинантна је, али и дубоко проблематична. Примећујемо у том смислу да су се антички писци неупоредиво више него официјелни представници данашње науке позабавили управо оригиналношћу тзв. јелинске мисли уопште. У списима Јевсевија Кесаријског наилазимо на нарочиту посвећеност овој теми, због чега наводимо управо његова сведочанства сабрана не само из хришћанских списа, већ и из философских извора и предања још увек живих у његовом времену. Из приложеног можемо закључити да се придев јелински може довести у питање при коначном одређењу порекла основних философских начела антике. Сматрамо корисним да у нашем времену укажемо на проблематично коришћење синтагме јелинска философија као на одомаћени терминус техницус (попут оног, "стари Грци"). У позадини поменуте синтагме препознајемо сада већ вишевековни покушај наметања одређене животне парадигме у покушају промене животне оријентације и у нашем народу. У овом историјском тренутку када је христолошка парадигма постојања на најозбиљнијем испиту морамо бити свесни сваке духовне и историјске промене настале као последица наше недовољне црквености која је кроз образовни систем отворила пут недовољно провереним "чињеницама" о Богу, човеку и о свету који нас окружује.Adjective Hellenic represents the usual national determinant for the overall philosophical thought of the ancient world. Hellenes' commitment to recording philosophical thoughts and historical events is really fascinating, but deeply problematic. We have noticed that the ancient writers dealt incomparably more with the originality of the so-called Hellenic thought than the official representatives of the present-day science do. In the writings of Eusebius of Caesarea, we witness a special commitment to this topic, which is why we cite his testimonies collected not only from Christian writings, but also from philosophical sources and traditions still alive in his time. From the attached material we can conclude that the adjective Hellenic m aybe called into question in the final determination of the origin of the basic philosophical principles of the ancient world. We find it useful to point out the present-day problematic use of the phrase Hellenic philosophy as to the domesticated terminus tehnicus (like the "ancient Greeks"). In the background of the mentioned syntagm, we recognize the centuries long attempt to im - pose a certain life paradigm in trying to change life orientation among our people, too. At this historical moment when the Christological paradigm of existence is being most seriously questioned, we must be aware of every spiritual and historical change that has occurred as a result of our insufficient ecclesiology, which has opened the way to insufficiently verified " facts" about God, man and the world around us