RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
Christian “atheism” in the First Apology of St. Justin the Philosopher
No full textУ тексту се анализира стратегија Светог Јустина Философа у његовој Првој Апологији у процесу побијања учестале оптужбе за непобожност, односно атеизам, која је била упућивана хришћанима од стране њихових савременика у II веку. Конкретније, нарочита пажња је посвећена Јустиновом настојању да утиче на прекид прогона хришћана изазваних негативним перцепцијама, са аргументацијом да је оптужба за атеизам у потпуности неоснована. Додатно, његови богословски ставови се вреднују у контексту његове интенције да, поред реактивне и апологетске учинковитости, они имају и повратни ефекат на освешћивање, јачање и очување хришћанског идентитета и јединства Цркве. Имајући у виду да се Јустинов дијалошки подухват одвија у брижљиво одабраним категоријама и појмовним изразима, који у потпуности кореспондирају са културолошким миљеом његових саговорника, његово апологетско богословље се вреднује и у контексту његовог протрептичког потенцијала да утиче на преумљење у ширем друштвеном контексту. Као жељени резултат оваквог Јустиновог приступа, који је непосредно происходио из његовог сопственог искуства преобраћења, Прва Апологија је требало да пружи сведочанство о хришћанству као о вери заснованој на Откровењу, која нема политички субверзиван потенцијал, већ, супротно томе, представља оваплоћење мудрости, остварени спој философије и побожности, који одликује словесност, одговорност и приврженост врлинама и Предању.Subject of analysis in this article is the strategy of St. Justin the Philosopher in his First Apology in the process of refuting the frequent accusation of impiety, i.e. atheism, which was attributed to Christians by their contemporaries in the second century. More specifically, particular attention is paid to Justin’s effort to influence the cessation of the persecution of Christians, caused by negative perceptions, with the argument that the accusation of atheism is completely unfounded. Additionally, his theological views are evaluated in the context of his intention that in addition to reactive and apologetic effectiveness, they also have a return effect on strengthening and preserving the Christian identity and the unity of the Church. Bearing in mind that Justin’s dialogic endeavor takes place in carefully selected categories and conceptual expressions that fully correspond to the cultural milieu of his interlocutors, his apologetic theology is also valued in the context of his protreptic potential to influence the change of mind in a wider social context. As a desired result of Justin’s approach, which arose directly from his own experience of conversion, the First Apology was to bear witness to Christianity as a faith based on Revelation, which does not have a politically subversive potential, but, on the contrary, represents the embodiment of wisdom, the realized union of philosophy and piety, which is characterized by solemnity, responsibility and devotion to virtues and Tradition
Stefan Alkier / Ioan Dumitru Popiu, unter Mitarbeit von Alena Schulz (прир.), Wunder in evangelischer und orthodoxer Perspektive [Leipzig, 2015.]
No full textSome Phonological-Phonetic and Morphological Characteristics of the Menaion MS Rs 5 from the National Library of Serbia
No full textРукописни служабни минеј бр. 5 рукописне збирке Народне библиотеке Ср- бије датиран је другом четвртином 14. столећа. На основу података из самога рукописа ближе је датован, и то у време цара Душана. Језичка анализа указује на присуство елемената народног језика косовско-ресавског дијалекта. Интенција рада је да издвоји црте српске редакције и народног језика од стан- дардних старословенских облика и ближе одреди место преписивања и по- рекло писара.The service menaion MS 5 from the manuscript collection of the National Library of Serbia was dated to the second quarter of the fourteenth century. The information contained in the manuscript itself has allowed an even closer dating - to the reign of Emperor Dušan. A linguistic analysis has revealed elements of the vernacular of the Kosovo-Resava dialect. The intention of this paper is to distinguish the features of the Serbian recension and vernacular from the standard Old Slavonic forms and suggest a more accurate location of the manuscript's transcription and the scribe's birthplace
Anglo-Saxon Studies in the East
No full textУ току средњег века у Европи се појављује неколико богословско-историјско-културолошких феномена који ће у каснијем периоду одредити судбину овог континента и менталитет народа који живе на тим просторима. Како на истоку, а оно и на западу ти феномени ће извршити немерљив утицај на културу и веру тих народа. Ако се истражује религијско у англосаксонској култури, на првом месту би требало обратити пажњу на рецепцију предањског хришћанства, а одмах затим и на јереси у оквиру хришћанства, које искушавају веру и самог човека који верује на прави начин у Бога као Свету Тројицу; a затим, на утицај на стварање нове владарске идеологије, и то оних владара који захтевају од освојених племена да се подвргну утицају народа из којег тај освајач долази; и на крају, на појаву нових стремљења у култури.Anglo-Saxon studies include a large number of scientific disciplines and deal with the explanation of the civilization, culture and religion of the Anglo-Saxon tribes in Great Britain, in the period from the 5th to the 11th century AD. Multidisciplinarity indicates the great civilizational and cultural level of this people, so it is very important to talk about this medieval culture from several aspects in order to draw conclusions that would be relevant and have connections with later historical periods, until today. In addition, it is important to see how this civilization is viewed by researchers and scientists from both the East and the West, so that all conclusions are impartial and can be compared with the different consequences in the history of Eastern and Western nations. In this paper, the main goal will be the presentation of researchers from the field of Anglo-Saxon studies from the East (Israel, Russian Federation, Romania, Slovenia, Serbia) and their conclusions
Religion and National/Ethnic Identity in the Western Balkans: Serbian Orthodox Context
No full textIn this chapter, we try to analyse the phenomenon of ethno-religious nationalism as the most important issue belonging to the broader frame of relations between ethnic/national and religious identities in the Western Balkans (former Yugoslavia). Our focus is narrow and we move only within the Serbian orthodox context, although we find that my assumptions and conclusions are well applicable in all other cases and contexts. This analysis has three different aspects: historical, theological, and the one pertaining to the domain of political theory and practice. © 2023 selection and editorial matter, Stipe Odak and Zoran Grozdanov; individual chapters, the contributors
Holy Myrrh: Liturgical and Canonical Consideration
No full textУ раду је изложен богословско-историјски преглед припреме и освећења светога Мира. У оквиру овог истраживања издвојена су три момента у вези са назначеном темом. Први момент се односи на објашњење светотајинског и богословског смисла и значаја светога Мира. Тим поводом су консултовани релевантни литургијски извори и сведочанства светих отаца литургичара који су посвећени улози светога Мира у освећењу човека, пре свега у тајни миропомазања. Други момент тиче се целокупног историјског развоја чина припреме и освећења Мира. Еклисиолошки аспект светога Мира је коначно трећи момент на који рад указује. Следствено, изложена је проблематика савршитеља освећења Мира у Православној Цркви још од најранијег времена, па све до савремених сложених међуправославних односа. Рад доноси један еклисиолошки аспект припреме, освећења и улоге светога Мира у светотајинском животу хришћана, који се креће средњим путем између два опречна става, изложених у питању: да ли Миро треба да освећује Константинопољски патријарх или сваки предстојатељ помесне Цркве?Sanctification of the holy myrrh must be observed within the sacred mystery of chrismation, even though the historical development led to the preparation and sanctification of the holy Myrrh being done not before the mystery of Chrismation. The Apostles gave the Holy Spirit to the newly baptised by laying of the hands, while the Church later established the holy myrrh as the seal of the gift of the Holy Spirit instead of the laying of the hands. These differences in the complex historical development of the sacrament of chrismation are not essential and they do not disturb the theological meaning of the mystery. At the time when the presbyter became the head of separated eucharistic community, the Church established that only the bishop had the right to consecrate the myrrh, which he distributed to his subordinate presbyters, who anointed the newly baptized with it and until day this sacred mystery has remained indirectly connected with the bishop The right and obligation of the bishops to sanctify the myrrh was later transferred to primates of local churches, as expression of unity, while some local churches, take holy myrrh from the Patriarchate of Constantinople
“Resurrection” in the Dying Villages: The Case of Serbia
No full textIn this paper, the author has attempted to present the relationship between the Orthodox Church and rural areas in Serbia, primarily in the 19th/20th century. Rural areas have always posed many issues to the Orthodox Church, playing different roles in the paradigm of the Church mission. Although the Serbian Church accepted the village as an essential defender of Christianity, church leaders did not put enough efforts into educating and Christianizing these areas. Today, with the new currents in Serbian society, these parishes are dying out. In the light of these changes, we propose, at the end of this article, possible missionary guidelines for the Church in rural Serbian society for the 21st century. At the end of the article the author gives a proposal as to what the Church could reasonably hope to achieve in today’s Serbian village in terms of the issues of: hopelessness–post-EU hope, progress of relationships, liturgical life, “theological aristocracy”, human dignity, and villages instead of old people’s homes
Могућности и домети примене катихетичког облика разговора у верској настави
No full textДијалошка метода познаје различите облике разговора. Међутим, они су диспропорционално заступљени. Катихетички облик разговора представља се као архаичан метод карактеристичан за средњовековни схоластички приступ у верским школама, али толико анахрон да се у савременој настави појављује у обиму статистичке грешке. Многи аутори неповољно се изражавају према катихетичком облику разговора, али без већег удубљивања у могућности која ова метода може да донесе. У раду се излажу све наставне теме верске наставе у основној школи ради класификације. Уочава се да је најприродније користити монолошку методу приликом обраде новог градива. Али пажњу бисмо усмерили нарочито на оне теме које би се сасвим успешно реализовале користећи катихетички облик разговора, можда не током целог часа, али свакако приликом проверавања знања. Тако бисмо обогатили методички приступ и учинили наставу разноврснијом.The dialogue method implies different forms of conversation. Nonetheless, these forms are represented disproportionately. The catechetical form of conversation is viewed as an archaic method typical of the medieval scholastic approach in religious schools, and so anachronistic that in modern teaching it appears so rarely to be considered a statistical error. Many authors have an unfavorable attitude towards the catechetical form of conversation, though without much dwelling on the possibilities that this method can offer. For the purpose of classification, the paper presents all teaching topics of religious education in primary school. It has been observed that the monologue method appears to be most natural method when teaching new content. However, we would like to focus our attention on those topics that would be quite successfully taught using the catechetical form of conversation, perhaps not during the whole class, but certainly when testing knowledge. In this manner, we would enrich the methodological approach and make teaching more diverse
The Study of Church History at the Faculty of Orthodox Theology in Belgrade
No full textThe study of Church History at the Faculty of Orthodox Theology in Belgrade, during the 20th century, was performed within two courses - the History of the Serbian Orthodox Church and the History of Christian Church. For a certain period of time, besides these two major Church History courses, there also existed the following courses - Cultural History of Byzantium, the History of the Russian Orthodox Church, and the History of Western Christianity. These courses were taught not only by Serbian, but also by Russian professors who emigrated from Soviet Russia. This paper gives the basic outline of the scientific legacy of the Church History Professors at the aforementioned Faculty. The Russian professors had left the most profound mark in the field of the study of the history of the Church in Byzantium, and the history of the Monophysite and Nestorian Communities. Their scientific legacy was important for the Serbian environment as a foundation for further study of the above-mentioned themes. The scientific legacy of the Serbian professors was mostly related to the study of the Serbian ecclesiastical past. A fewer number of their scientific papers concerned the themes of the history of Western Christianity. The aim of this paper is to represent the main research directions in Church History at the Faculty of Orthodox Theology in Belgrade during the 20th century. The individual work of each professor has been examined as a part of a whole which represents a unified scientific legacy
The Church as an Icon of the Future Kingdom of God
No full textБазични подмет хришћанске еклисиологије јесте есхатологија. Централна тема, фокус светописамског текста, усмерена је ка ишчекивању будућег Царства Божјег. Имајући у виду есхатолошку утемељеност и поставку хришћанске онтологије, на основу светоотачког богословског опуса, биће говора, најпре, о створености света, створеног са циљем да буде Царство Божје. Курс есхатолошке онтологије усмериће истраживање ка питању превазилажења смрти, што неминовно води питању идентитета Цркве, као простора превазилажења смрти и личне заједнице са долазећим Царем. Укорењеност Евхаристије, дакле, саме Цркве, у есхатолошкој стварности отвориће перспективу да је Евхаристија икона Царства Божјег, са директним освртом на питање иконичности, експлицитно постављеним у релацији прототип - икона. Правилно схватање есхатолошке поставке Цркве, у оквирима иконичне стварности, изнедриће питање односа створености света и Царства Божјег, са фокусом на светоотачки ерминевтички кључ који се огледа у синтагми 'космичка Литургија'.The basic subject of Christian ecclesiology is eschatology. The central theme, the focus of the biblical text, is directed towards the anticipation of the future Kingdom of God. Bearing in mind the eschatological foundation and setting of Christian ontology, based on the theological opus of the Holy Father, we will speak, first of all, about the creation of the world, created with the aim of being the Kingdom of God. The course of eschatological ontology will direct research towards the question of overcoming death, which inevitably leads to the question of the identity of the Church, as a space of overcoming death and personal communion with the coming Emperor. The rootedness of the Eucharist, therefore, of the Church itself, in the eschatological reality will open the perspective that the Eucharist is an icon of the Kingdom of God, with a direct reference to the question of iconicity, explicitly placed in the relationship prototype - icon. A correct understanding of the Church's eschatological position, within the framework of iconic reality, will give rise to the question of the relationship between the creation of the world and the Kingdom of God, with a focus on the Holy Father's hermeneutic key, which is reflected in the phrase "cosmic Liturgy