RPBF - Faculty of Orthodox Theology Repository University of Belgrade
Not a member yet
854 research outputs found
Sort by
Бог се задобија ноћу – лична и храмовска молитва као претпоставке светоотачког начина богословствовања у Молитвеном дневнику Преподобног оца Јустина Ћелијског
No full textМолитвени дневник Преподобног оца Јустина Ћелијског представља јединствен спис у православној духовној литератури, обједињујући личну молитвену праксу, богословско созерцање и искуство црквеног живота. Овај рад испитује значај личне и саборне молитве као суштинског основа светоотачког богословског приступа, као и особености молитвеног израза који отац Јустин користи. Кроз анализу његових молитвених неологизама и дубоке укорењености у литургијском предању, показује се како молитвени живот представља темељ богословља као благодатног дара Божијег. Посебна пажња посвећена је ноћном молитвеном бдењу као виду духовне припреме за евхаристијско сабрање, што оца Јустина смешта у контекст светогорског и светоотачког духовног предања.The Prayer Diary of Venerable Father Justin of Ćelije represents a unique document in Orthodox spiritual literature, intertwining personal prayer practice, theological reflection, and liturgical consciousness. This paper explores the significance of personal and communal prayer as an essential prerequisite of the patristic theological method, as well as the specific prayer language and style employed by Father Justin. Through an analysis of his prayer neologisms and his profound rootedness in liturgical life, the study demonstrates how the prayerful life shapes theology as a charismatic gift of God. Special attention is given to nocturnal prayer vigils as a means of spiritual preparation for participation in the Divine Liturgy, placing Father Justin within the context of Athonite and broader patristic spiritual experience
Liturgical Theology of Melentije Vujić, Bishop of Timok (1891–1913)
No full textПотреба да се у богослужењу успостави једнообразност, односно уједначеност у вршењу свештених радњи, подстакла је епископа тимочког Мелентија (Вујића) да сачини Правилник, помоћну богослужбену књигу, у два тома. Правилник кроз свој садржај даје јасне инструкције идетаљно описује поредак савршавања свештених радњи на богослужењима, по чему се препознаје као важан и јединствен богослужбени приручник. По својој форми и садржају представља неопходну допуну богослужбеним књигама, а најпре Служебнику. Поред драгоцених указања, Правилник садржи и додатке у форми питања и одговора који разрешавају недоумице у неким нетипичним случајевима при свештенослужењу. У целини, дело као такво, представља редакторски, а не ауторски радепископа тимочког у коме он показује изванредан избор тема, као и одабир богослужбених извора и литературе који дају потребне одговоре напостављена питања. Својим приступом и садржајем литургијско богословље епископа Мелентија је и данас релевантно и заслужује признато место у српском богослужбеном предању.The need for uniformity in worship, specifically the standardizationof sacred actions, led Bishop Melentije (Vujić) of Timok to compile a Manual (Pravilnik), a supplementary liturgical text in two volumes. This Manual offersclear instructions and provides a detailed description of the order of sacred ac-tions in worship, establishing it as an important and unique liturgical resource.In both form and content, the Manual serves as a crucial complement to liturgical books, primarily the Service Book. In addition to its valuable guidance, the Manual includes appendices in the form of questions and answers, which address uncertainties arising in atypical situations during the sacred service. As a whole, the work represents more of an editorial than an original authorship endeavor by Bishop Melentije, demonstrating his exceptional selection oftopics and the careful choice of liturgical sources and literature, which offer relevant answers to the questions raised. Through his approach and content, the liturgical theology of Bishop Melentije remains relevant today and merits a recognized place within the Serbian liturgical tradition
Educational Ideals of Despot Stefan Lazarević
No full textУ овоме раду аутор анализира поједина књижевна дела деспота Стефана Лазаревића са циљем да утврди евентуално присуство педагошко-васпитних садржаја у њима. Указаће се на циљ хришћанског васпитања и на врлине које се могу посматрати као својеврсни васпитни идеал којим се васпитавамо за Христа. Аутор рада покушаће, такође, да утврди у којој мери се деспот Стефан Лазаревић везује и за претходну писану српску традицију, налазећи у њој паралеле и архетипове.This paper examines selected literary works of Despot Stefan Lazarević with the aim of identifying the presence of pedagogical and educational elements within them. It draws attention to the Christian purpose of education and to the virtues that may be regarded as distinctive formative ideals by which the human person is educated for Christ. From Stefan Lazarević’s texts, it may be inferred that all human actions, when undertaken in communion with God, are good and virtuous. Every deed, word, or thought that exists in Christ nurtures and expresses one’s communion with Christ and serves to highlight virtue
Молитва над оскврњеним сасудом у рукописном Требнику са Правилима светих и преславних апостола и другим делима Син. 307 (ГИМ 80370/925) из 1423. године
No full textПредмет овога истраживања је богословска и литургиолошка анализа Молитве над оскврњеним сасудом, садржане у рукописном Требнику са Правилима светих и преславних апостола и другим делима Син. 307 (ГИМ 80370/925) из 1423. године. Од доминантно заступљене релевантне молитве цариградскога порекла у византијском литургијском типу, почев од раздобља друга половина X века – прва двадесетлећа XI века, молитва из наведеног рукописа разликује се како у текстуалном погледу, тако и у домену теолошке и светотајинске садржине. Анализирајући све предочене аспекте, аутор указује не само на особености молитве које изражавају стил и карактер синајске редакције већ и на њену извесну сродност са тематиком установе божанствене Евхаристије, али и Последовања омивања ногу на Велики четвртак.In this paper, through a multidisciplinary approach, we analyze theological and liturgiological aspects of a prayer over desecrated vessel in the Euchologion manuscript with the Canons of Holy and The Most Glorious Apostoles and theother works Sinai Codex 307 (The State Historical Museum of Russia 80370/925)from 1423 AD. Despite the dominant usage of a relevant prayer in the Byzantine Rite, which has been created in the Costantinople probably between the second partof 10th and the fi rst two decades of 11th century, a prayer from Sinai Codex 307 is obviously different concerning its text and, above all, theological and sacramental contents. Taking into an account the already mentioned facts, we consider the analyzed text as a prayer of Sinai redaction with a specific style and unique character. Above all, such a prayer allows us to identify its relatedness with the institution of Divine Eucharist as well as the rite of the Footwashing on Maundy Thursday in the Eastern Orthodox Church
Venerable Father Justin (Popović) as the Editor of the Journal Christian Life
No full textЦиљ рада је да се укаже на значај часописа Хришћански живот (излазио у периоду 1922–1927) као важног извора за разумевање погледа Преподобног оца Јустина (Поповића) на различита питања богословске науке и црквеног живота у Српској Православној Цркви, али и шире, у читавом хришћанском свету, у поменутом периоду. Отац Јустин је оставио снажан лични печат
у овом часопису, будући да је био један од његових покретача, најактивнијих сарадника и вишегодишњи уредник. У раду је, најпре, у основним цртама представљен историјски контекст излажења часописа, као и кључни моменти у животу и раду оца Јустина, у периоду у којем је часопис постојао. Централни део рада посвећен је представљању и анализи кључних тема којима се отац Јустин бавио на страницама часописа. Међу главне теме могу се
убројати питања везана за актуалне изазове пред којима се налазила Српска Православна Црква, као и питања везана за међуправославне и екуменске односе. Указано је на значај часописа за развој богословске науке у Срба, у међуратном периоду. О ставовима оца Јустина сведочи, поред сопствених текстова, и његова уређивачка делатност, која је подразумевала избор сарадника и објављивање њихових радова у часопису. Истакнуто је да су аутори у часопису, поред водећих српских богослова, били и значајни руски емигрантски богослови, са којима је отац Јустин блиско сарађивао. У раду је закључено да часопис Хришћански живот
представља незаобилазан извор за разумевање погледа о различитим црквеним питањима Преподобног оца Јустина (Поповића), у раној фази његовог богословског развоја.The journal Christian Life (1922–1927) is an important source for the understanding of Venerable Justin Popović’s views regarding different theological topics and issues on the church life, in the early period of his forming as a theologian. Father Justin was one of the most active contributors of the journal and its long term editor. In his texts he discussed the current themes on church life of Serbian people, as well as ecclesiastical themes in both Orthodox and western world. He wrote on the decisions of the Church authorities, on Serbian seminary schools, on God Prayers movement, on Anti-Orthodox tendencies in Serbian society. He analysed the events related to Pan-Orthodox Council in 1923. He criticised the actions of the Ecumenical Patriarchate, he followed the events in Soviet Russia as well as those in the world of Russian Emigration. He severely criticised Vatican’s view toward the Orthodox Church and supported the Orthodox becoming closer to the Anglicans. Father Justin made a significant contribution to the development of Serbian theological thought with his theological papers and translations of the texts of the Holy Fathers, which he published in the journal. As the editor of the journal he gathered the most prominent Serbian and Russian theological authors, who published their texts in the journal. In this way the journal Christian Life become a kind of Serbian-Russian spiritual-scientific journal. All the above mentioned aspects of Father Justin’s work in the journal Christian Life have been mentioned in the paper
Dušan Glumac, ThD on the scientific work of Justin (Popović), ThD (1934)
No full textОвај рад је покушај евалуације научно-методолошког рада на Православном богословском факултету Универзитета у Београду у међуратном периоду у 20. веку, постављајући у први план кандидата за место доцента на предмету Упоредно богословље (др Јустин (Поповић)) и референта (др Душан Глумац) о његовом научном раду којим се кандидује за ту службу. Дакле, прво се процењује научна методологија референта, а затим и његов реферат о научном раду кандидата, где јасно даје закључак о доприносу кандидата на пољу методологије у оквиру богословске науке. Наводећи овај пример, у истраживању би се дошло и до закључка о томе какав је био научни рад на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, у датом раздобљу.When we talk about scientific methodology and the possibility that someone who has studied it well can be good at evaluating someone scientific work, this research describes the education of Dušan Glumac, ThD who evaluated the scientific work of Justin (Popović), ThD. A special detail in the research was a presentation of the scientific methodology that had been studied at universities in Germany and England in the late 19th and early 20th centuries, in order to reach an analogous conclusion as to whether Justin’s work was based on current methodological principles of scientific research, in contrast to all those who treated his work without respecting the most basic scientific and methodological standards. Along with this evaluation, part of the conclusion is the fact that the scientificity and seriousness in the selection of professors at the Faculty of Orthodox Theology of the University of Belgrade between the two world wars in the 20th century was at a high level
The Metaphor of Redemption From Slavery in the Interpretation of the Venerable Father Justin
No full textУ раду је кроз филолошки осврт дата сажета анализа коментарâ оца Јустина Поповића на метафору о откупу из ропства из његових тумачења Прве посланице Коринћанима Светог апостола Павла (1Кор 6, 12–20). Сагледава се контекст у којем отац Јустин разумева и тумачи Павлове речи Коринћанима да су „купљени скупо“ (ἠγοράσασθε γὰρ τιμῆς) и какав смисао и значај те речи попримају у ширем оквиру Павлове антропологије. У сврху компарације, у раду се осврћемо и на поједина тумачења савремене научне егзегезе, која настоје да метафору о откупу из ропства повежу с појединим историјским паралелама, попут ритуалног ослобођења од ропства у Делфском пророчишту, античког откупа заробљених војника (redemptio ab hostibus) и ослобађања Јевреја из Египта и Вавилонског ропства. У оквиру анализе узимамо у обзир и специфична значења појма σῶμα код Светог Павла, те разматрамо како у том контексту отац Јустин разумева концепте ропства и ослобођења, органске метафоре удова и трбуха, као и теолошки концепт Божјег власништва над човеком.The paper offers a concise analysis of Father Justin Popović’s comments on the metaphor of redemption from slavery based on his interpretations of the First Epistle of the Holy Apostle Paul to the Corinthians (1 Cor. 6:12–20). The paper examines the conceptual framework in which Father Justin understands and interprets Paul’s words to the Corinthians that they were “bought with a price” (ἠγοράσασθε γὰρ τιμῆς) and the meaning and significance of these words within the broader context of Paul’s anthropology. In a comparative perspective, the paper also examines several relevant scholarly interpretations, which seek to connect the metaphor of redemption from slavery with certain historical parallels, such as the ritual abolition of slaves in ancient Delphi, the redemption of captured soldiers (redemptio ab hostibus), and the liberation of the Jews from Egypt and the Babylonian captivity. As part of the analysis, the authors also take into account the specific meanings of the term σῶμα in Saint Paul and consider how in this context Father Justin understands the concepts of slavery and liberation, the organic metaphors of limbs and belly, as well as the theological concept of God’s ownership of man
Савремене студије о Првом васељенском сабору (325–2025)
No full textГодина 2025. обележава седамнаестовековни јубилеј Првог васељенског сабора у Никеји, пресудног догађаја који је обликовао хришћанску мисао и богослужење. Овај зборник, реализован уз подршку Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије, представља антологију текстова која настоји да Никејски символ вере прикаже као живу крштењску, литургијску и евхаристијску стварност Цркве. Антологија обједињује пет истакнутих студија које никејско наслеђе истражују из комплементарних перспектива: филолошко-историјске анализе, теолошко-систематске реконструкције, ерминевтичко-полемичког истраживања и рецепцијско-историјске синтезе. Ова методолошка разноликост одражава вишеслојност самог никејског догађаја и омогућава читаоцима свеобухватан увид у настанак, теолошку архитектуру и континуирану рецепцију Символа вере.
Различите методологије служе једном циљу: да покажу како никејска догматика органски проистиче из живота Цркве и да управо зато задржава трајну теолошку снагу. Централна нит која повезује све студије јесте уверење да догматска прецизност није производ апстрактне метафизичке спекулације, већ да израста из литургијског, пастирског и полемичког живота Цркве и да има сотириолошки карактер. Само истински божански оваплоћени Логос може остварити истинско спасење; само Бог може обожити човека; само богослужење принесено једносуштном Сину досеже до Оца.
Зборник представља Никејски символ као документ који је истовремено древан и савремен, догматски формулисан, а ипак доксолошки живљен. За православне хришћане, Символ није историјски артефакт, већ крштењско исповедање, литургијска молитва и учешће у евхаристијском животу Цркве. Издање служи различитим круговима читалаца: студентима теологије као основни увод у студије никејског богословља; научницима и истраживачима као приступ међународном академском дискурсу; свима заинтересованима за рану хришћанску мисао као откривање њене теолошке дубине и комплексности.
Зборник истовремено пружа академску прецизност и пастирску усмереност, показујући да продубљено разумевање Никејског символа остаје неопходно за живот Цркве и за разумевање сопственог исповедања вере. Он постаје позив на обновљени сусрет са никејским наслеђем и са живим Предањем које се кроз литургију, богословље и духовни живот непрестано обнавља. Објављивање ове антологије одражава трајну посвећеност Православног богословског факултета Универзитета у Београду унапређењу српског православног теолошког истраживања на највишим академским стандардима, уз истовремено чување патристичког сензибилитета који утемељује метод православне теологије
Bishop of Timok Metodije (Muždeka) as an Interpreter of the Holy Scriptures
No full textУ предложеном раду сагледавају се елементи егзегетског рада блаженопочившег епископа тимочког Методија Муждеке (1912–1977). По-ставком његовог егзегетског стваралаштва у контекст српске теологије и друштва у послератно доба, осветљени су принципи, методе и делом узори тумачења Светог Писма у раду епископа Методија, и то имајући у виду његов допринос развоју богословске просвете у српској православној тра-дицији. Радом се показују начини на које је библијска егзегеза епископа Методија допринела развоју богословског образовања у Срба и препороду православног хришћанства у (пост)комунистичкој Србији.The proposed paper examines the exegetical work of the late Bishop of Timok, Metodije Muždeka (1912–1977). By placing his exegetical contributions in the context of Serbian theology and society in the post-war period, the study highlights the principles, methods, and partly the models of biblical
interpretation employed by Bishop Metodije, considering his contribution to
the development of theological education in the Serbian Orthodox tradition.
The paper demonstrates the ways in which Bishop Metodije’s biblical exegesis
contributed to the advancement of theological education among Serbs and the
revival of Orthodox Christianity in (post-)communist Serbia
Kirche und Gesellschaft : Ansätze aus der gegenwärtigen serbichen Theologie
No full textThis paper presents key approaches and tendencies in contemporary Serbian theology. It analyzes the main theological movements, their historical roots, and their relevance for current ecclesial and social contexts. Special attention is given to the dialogue between tradition and modernity, as well as to the contribution of Serbian theologians in addressing global theological challenges. The study emphasizes the importance of liturgical theology, patristic heritage, and eschatological perspectives in shaping the theological identity of the Serbian Orthodox Church today