REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Somatisms and the conceptualization of emotions in the greek and serbian phraseological systems ; Соматизмы и концептуализация эмоций в фразеологических системах греческого и сербского языков
No full textПредмет докторске дисертације представљају соматизми, једна од најстабилнијих лексичко-семантичких група речи. Одабрани су есенцијални соматизми глава, рука, око и срце, изузетно високих референцијалних вредности семантичког, деривационог, асоцијативног и фразеолошког потенцијала. За општи примарни циљ рада постављен је интегрални приступ лексичкој семантици и фразеологији кроз анализу семантичког и фразеолошког потенцијала соматизама, на основу лингвистичких и психолингвистичких метода истраживања. Намера нам је била да се расветле, сличности и разлике на међујезичком плану, специфичне културне информације, као и процес концептуализације пожељних и непожељних емоција, по којима су класификоване ФЈ на основу семантичког садржаја. Примењене су методе компоненцијалне, контрастивне и концептуалне анализе, као и анализа вербалних асоцијација у грчком и српском језичком систему са аспекта синхроније. Приликом контрастивних истраживања неохеленистике и србистике, смењивањем семантике и прагматике, теоријског и апликативног аспекта, може се пружити допринос науци и настави страних језика. Основни језички корпус обухвата око 600 ФЈ и ексцерпиран је из једнојезичних и двојезичних речника опште намене, као и фразеолошких речника и лексикона, а употпуњен је и грађом из интернет извора. Кључне речи: соматизми, фразеологија, семантика, контрастивна лингвистика, когнитивна лингвистика, грчки језик, српски језик. Научна област: лингвистика Ужа научна област: неохеленистика, фразеологија, семантика УДК: Утврђено је: неподударање семантичког домета; одсуство односа директне пропорције полисемије соматизама и фразеологизације; највећа заступљеност парцијалне еквиваленције ФЈ, као и веома сличан начин концептуализације емоција и то метафоричким транспоновањем значења. Такође, констатовано је да су соматизми глава и рука носиоци непожељних, а соматизам око носилац пожељних емоција у оба језика, док је соматизам срце у српском језику носилац пожељних, а у грчком носилац непожељних емоционалних стања.The research area of this doctoral dissertation is somatisms, one of the most stable lexicosemantic groups of words. The principal somatisms head, hand, eye and heart, which have extremely high reference values of semantic, derivational, associative and phraseological potential, were chosen. For the general, primary aim, an integral approach to lexical semantics and phraseology was used through the analysis of the semantic and phraseological potential of somatic terms, based on linguistic and psycholinguistic research methods. Our goal was to shed light on similarities and differences on the interlingual plane, specific cultural information, and the process of the conceptualization of desirable and undesirable emotions, by which PUs are classified based on semantic content. Componential, contrastive, and conceptual analysis methods were applied, as well as an analysis of verbal associations in the Greek and Serbian language systems from the aspect of synchrony. Through contrastive research of Modern Greek and Serbian studies, by alternating semantics and pragmatics, the theoretical and applied aspects, one can contribute to science and the teaching of foreign languages. The basic language corpus comprised approximately 600 PUs, taken from monolingual and bilingual generalpurpose dictionaries, as well as phraseological dictionaries and lexicons, and was supplemented by material from internet sources. Keywords: somatisms, phraseology, semantics, contrastive linguistics, cognitive linguistics, the Greek language, the Serbian language Scientific field: Linguistics Scientific subfield: Modern Greek, Phraseology, Semantics UDC number: The following was found: the incongruity of semantic range; that there is no direct proportional relationship between the polysemy of body part terms and their participation in idiomatic expressions; that the partial equivalence of PUs is most common; and that there is a very similar way of conceptualizing emotions through the metaphorical transposition of meaning. It was also established that in both languages the somatisms head and hand are bearers of the undesirable, whereas eye is the bearer of desirable emotions. However, in Serbian the somatic term heart is the bearer of the desirable, while in Greek it is the bearer of undesirable emotional states
Теория и практика преподавания лексикологии сербского языка (в начальной и средней школе)
No full textПредмет ове докторске дисертације је настава лексикологије српског језика у основној и средњој школи, при чему се под лексикологијом узима лексикологија у ужем смислу, односно лексичкосемантичке категорије: полисемија, синегдоха, метонимија, метафора, хомонимија, антонимија, синонимија, хипонимија и паронимија. Главни циљеви рада усмерени су на истраживање (1) генезе лексикологије као самосталне лингвистичке дисциплине у словенској и западноевропској литератури, (2) потом значаја лексикологије у образовном процесу, те (3) налаза психолингвистичких истраживања о усвајању, разумевању и брзини обраде значења речи и њихових односа, на основу којих се долази до теоријски и емпиријски утемљених импликација за наставну теорију и праксу. У наставку рада досежу се циљеви који се односе на истраживање (4) развоја статуса лексикологије у дијахроној и синхроној перспективи у наставнопрограмским садржајима и (5) школским уџбеницима у нашем образовном систему од краја XIX века до данас. Посебан циљ (6) усмерен је на истраживање квалитета обраде лексиколошких категорија у општој методичкој литератури, која будућим професорима српског језика пружа базичне методичке конструкте за наставну интерпретацију ове научне области. У коначишту, треба испитати (7) досегнуте исходе савремене наставе лексикологије у основној и средњој школи на основу теренског истраживања спроведеног у пет градова Републике Србије. Будући да припада области образовне лингвистике, која изискује интердисциплинарност у научном приступу, методологија овог рада има сложену структуру. Са досезањем прва три наведена циља (1–3) долази се до теоријског утемељења образовне лексикологије, а оно је засновано на квалитативној анализи лексиколошке, општеобразовне, методичке, дидактичке и психолингвистичке литературе, коју пратe синтеза закључака и импликације за наставну праксу. Емпиријско истраживање има четири дедуктивно-хипотетички устројене целине, организоване око преостала четири циља (4–7), у којима се аналитичко-синтетичким методом приступа корпусној грађи. Прве три засноване су на квалитативној анализи садржаја (наставних програма, методичке литературе и уџбеничких лекција), а у последњој целини примењено је теренско истраживање употребом тест-методе, након кога је спроведена дескриптивностатистичка обрада и анализа прикупљених података. Квантитативни показатељи интерпретирани су уз примену компаративног метода, са циљем да се дође до квалитативних закључака, те да се полазне хипотезе преиспитају. Водећих седам поглавља рада (II–VIII) организована су око досезања наведених циљева. Тако, прва три имају теоријско-експликативни, а последња четири аналитичко-дескриптивни карактер. У потоњим се на основу резултата емпиријског истраживања дијагностикују проблеми у планирању и реализацији наставе лексикологије, а импликацијама досегнутим у првој целини пружа се могућност њиховог превазилажења. Најважнији резултати показују да корени ове младе лингвистичке дисциплине у нашим програмским садржајима сежу још на крај XIX века, али су тек након стотину година, са развојем лексикологије у свету, добиле у школским програмима стабилније место, мада још увек не оно које овој дисциплини припада. Њен значај огледа су у бројним компетенцијама које се код ученика развијају усвајањем лексичкосемантичких категорија, од којих су најзначајније металингвистичке, когнитивне, културолошке, читалачке, лингвистичке, те најсложеније, које долазе у резултату претходних – комуникативне компетенције. Налази онтогенетских и микрогенетских психолингвистичких истраживања јасно указују на сукцесивност и симултаност развоја когнитивних структура које омогућавају разумевање логичких односа на којима су засноване лексичкосемантичке категорије. Отуда се долази до импликација за наставну праксу које осветљавају адекватан, психодидактички утемељен, распоред лексиколошких концепата током образовног процеса. Водећи се њиме, могу се кориговати актуелни програми наставе и уџбенички садржаји, који би, по свему судећи, унапредили ефиксаност наставе језика на овом пољу. Истраживање свих акредитованих граматика за основно и средње школско образовање приказало је актуелни статус лекција из лексикологије у њима, а детаљна анализа појединачних лекција у уџбеницима пет најзаступљенијих издавача у нашим школама показала је да нема граматике у коме су оне подједнако успешно обрађене. Међу њима се пак, по броју квалитено обрађеног наставног садржаја, издваја уџбеник Новог Логоса за осми разред, док се за средњошколску наставу лексикологије препоручују обе актуелне граматике – Клета и Едуке. Најзад, закључци теренског истраживања спроведеног међу ученицима који репрезентују основношколску и средњошколску популацију, рефлектују идентификоване слабости у програмским и уџбеничким садржајима. Разлике у постигнућима установљене су на узрасној, географској и образовно-профилној равни. Теоријско утемељење образовне лексикологије, засновано на психодидактичком приступу, омогућава унапређење статуса ове научне дисциплине у лингводидактичкој литератури, као и у нашем образовном систему, отварајући врата бројним апликативним садржајима који ће бити више од пуке претпоставке добре праксе.The subject of this doctoral thesis is the teaching of lexicology of the Serbian language in primary and secondary schools, where lexicology includes lexicology in the narrow sense, that is, lexical and semantic categories: polysemy, synecdoche, metonymy, metaphor, homonymy, antonymy, synonymy, hyponymy, and paronymy. The main objectives of the paper are aimed at researching (1) the genesis of lexicology as an independent linguistic discipline in Slavic and Western European literature, (2) the importance of lexicology in the educational process, (3) the findings of psycholinguistic research on the acquisition, understanding and speed of processing the meaning of words and their relationships, which lead to theoretically and empirically grounded implications for teaching theory and practice. Further on, we reach the goals related to the research (4) of the development of the status of lexicology in diachronic and synchronic perspective in curricula and (5) school textbooks in our educational system from the end of the XIX century to the present. A special goal (6) is aimed at researching the quality of analyzing lexicological categories in the general methodological literature, which provides future Serbian language teachers with basic methodological constructs for teaching interpretation of this scientific field. Finally, it is necessary to examine (7) the achieved outcomes of modern lexicology teaching in primary and secondary schools on the basis of field research conducted in five cities of the Republic of Serbia. Since it belongs to the field of educational linguistics, which requires interdisciplinarity in the scientific approach, the methodology of this paper has a complex structure. Achievement of the first three goals (1-3) leads to the theoretical foundation of educational lexicology, and it is based on a qualitative analysis of lexical, general education, methodological, didactic, and psycholinguistic literature, followed by a synthesis of conclusions and implications for teaching practice. Empirical research has four deductively and hypothetically organized wholes, organized around the remaining four goals (4-7), in which the analytical and synthetic method is used to approach the corpus material. The first three are based on qualitative analysis of content (of curricula, methodological literature and textbook lessons), while in the last part field research was applied using the test method, after which descriptive statistical processing and analysis of collected data were conducted. Quantitative indicators were interpreted using a comparative method, with the aim of reaching qualitative conclusions and re-examining the initial hypotheses. The main seven chapters of the paper (II – VIII) are organized around the achievement of the stated goals. Thus, the first three have a theoretical-explicative, and the last four analytical-descriptive character. In the latter, based on the results of empirical research, problems in the planning and implementation of lexicology classes are identified, and the implications achieved in the first part provide the possibility of overcoming them. The most important results show that the roots of this young linguistic discipline in our curricula date back to the end of the XIX century, but only after a hundred years, with the development of lexicology in the world, they got a more stable place in school curricula, although not yet the one that this discipline deserves. Its significance is reflected in the numerous competencies that students develop through the adoption of lexical and semantic categories, of which the most important are metalinguistic, cognitive, cultural, reading, linguistic, as well as the most complex, which come as a result of the previous ones - communicative competences. The findings of ontogenetic and microgenetic psycholinguistic research clearly indicate the succession and simultaneity of the development of cognitive structures that enable the understanding of the logical relationships on which lexical and semantic categories are based. This brings us to the implications for teaching practice that shed light on an adequate, psycho-didactic-based layout of lexicological concepts during the educational process, that could lead to the correction of current curricula and textbooks, which would, apparently, improve the efficiency of language teaching in this field. The research of all accredited grammars for primary and secondary school education showed the current status of lexicology lessons therein, and a detailed analysis of individual lessons in the textbooks of the five most represented publishers in our schools showed that there was no grammar in which they were equally successfully analyzed. Among them, according to the number of qualitatively examined teaching content, the textbook of the Novi Logos for the eighth grade stands out, while both current grammars - Klett’s and Eduka’s - are recommended for teaching lexicology in high schools. Finally, the conclusions of the field research, conducted among students representing the primary and secondary school population, reflect the identified weaknesses in the curricula and textbooks. Differences in achievement were found at the age, geographical, and educational level. The theoretical foundation of educational lexicology, based on a psycho-didactic approach, enables the improvement of the status of this scientific discipline in the linguo-didactic literature, as well as in our educational system, opening the door to numerous applied contents that will be more than a mere assumption of good practice
Hidden truths in Jonathan Swift's Gulliver's travels
No full textThe paper presents an approach to the literature based on an analysis of three factors: the historical reader, the historical author, and the informed reader. By applying synchronic and diachronic methods of reading, an acceptable critical reading of a literary work is proposed. The paper aims to explain the functioning of all three factors through the interpretation of Jonathan Swift's Gulliver's Travels. The result of the interpretation is the discovery of the truth about the true nature of colonialism, which is still relevant today. At the same time, the paper shows the importance of applying the appropriate methodology in the study of literature as a way of achieving and preserving its autonomy in relation to the other humanities
Mrtvo telo poezije/u poeziji Genadija Gora
No full textПредметом исследования статьи является феномен телесного,
предстающий в стихотворениях Г. Гора главным инструментом
познания абсурдного, крайне дегуманизированного, апокалиптического антимира. Лирический персонаж наподобие своеобразного хроникера запечатлевает распад мира-сознания как раз через
распад тела: своего тела, тела самых близких, тела природы, отождествляемой с человеком, и даже через распад языка, тела текста.
Сквозь призму тем смерти, насилия рассматриваются аспекты
трансформации мертвого тела: ряд мотивов тело – дерево – доска,
затем фрагментация тела, телесные соки (мотивы крови, пота, слез),
антропофагия, исчезновение. Феномен телесного в стихотворном
цикле Г. Гора освещается также из угла локуса – как возрождение
петербургского мифа, и тем самым своеобразное приобщение к
петербургскому тексту русской литературы.This paper discusses the phenomenon of the corporeal, which in Gennady Gor’s poems represents the main instrument of understanding the absurd, extremely dehumanized, apocalyptic anti-world. The lyric hero, as sort of a chronicler, records the disintegration of the
world-consciousness precisely through the disintegration of the body: his body, the body of
people closest to him, as well as the body of nature, with which man identifies, and which is
further manifested in the disintegration of language, the body of the text. Looking through
the prism of the theme of death and violence, the aspects of the transformation of the dead
body are discussed comprehensively: the motif sequence body – tree – plank, fragmentation of the body, body secretions (motif of blood, sweat, tears), anthropophagy and disappearance. The phenomenon of the corporeal in the Gor’s poems is illuminated from the angle of the locus – as a return to St. Peterburg’s myth and therefore as an approach to
St. Peterburg’s text in Russian literature.U fokusu istraživanja članka je fenomen telesnog, koji u pesmama G. Gora predstavlja glavni
instrument spoznaje apsurdnog, krajnje dehumanizovanog, apokaliptičnog antisveta. Lirski
junak poput svojevrsnog hroničara beleži raspad sveta-svesti upravo preko raspada tela: svog
tela, tela najbližih, tela prirode, s kojom se poistovećuje čovek, što se dalje očituje u raspadu
jezika, tela teksta. Kroz prizmu teme smrti i nasilja biće bliže razmotreni aspekti transformacije mrtvog tela: motivski niz telo – drvo – daska, zatim, fragmentacija tela, telesne izlučevine (motiv krvi, znoja, suza), antropofagija, nestajanje. Fenomen telesnog u pesmama G. Gora
rasvetljava se i iz ugla lokusa – kao povratak peterburškom mitu i samim tim svojevrsno primicanje peterburškom tekstu ruske književnosti
Речници паронима и антонима македонског језика Емил Ниами, Речник на паронимите во макеɡонскиот јазик, Скопје: Книгоиздателство МИ-АН, 2020, 231 стр. и Емил Ниами, Речник на антонимите во макеɡонскиот јазик, Скопје: Книгоиздателство МИ-АН, 2021, 220 стр.
No full textDissolving the Dichotomies Between Online and Campus-Based Teaching: a Collective Response to The Manifesto for Teaching Online (Bayne et al. 2020)
No full textThis article is a collective response to the 2020 iteration of The Manifesto for Teaching Online. Originally published in 2011 as 20 simple but provocative statements, the aim was, and continues to be, to critically challenge the normalization of education as techno-corporate enterprise and the failure to properly account for digital methods in teaching in Higher Education. The 2020 Manifesto continues in the same critically provocative fashion, and, as the response collected here demonstrates, its publication could not be timelier. Though the Manifesto was written before the Covid-19 pandemic, many of the responses gathered here inevitably reflect on the experiences of moving to digital, distant, online teaching under unprecedented conditions. As these contributions reveal, the challenges were many and varied, ranging from the positive, breakthrough opportunities that digital learning offered to many students, including the disabled, to the problematic, such as poor digital networks and access, and simple digital poverty. Regardless of the nature of each response, taken together, what they show is that The Manifesto for Teaching Online offers welcome insights into and practical advice on how to teach online, and creatively confront the supremacy of face-to-face teaching
Šaman, uljez, parazit: subverzivne figure južnokorejskih identitetskih narativa (Parazit Bonga Joon-hoa i Ulhva, šamanka Kima Tong Nija)
No full textStarting from a narratological point of view implying common ground of different cultural forms which have a narrative basis, this paper primarily deals with two exemplary works of South Korean art in recent decades - Kim Tong-ni's novel Ulhwa the Shaman (1978) and Bong Joon-ho's famous Parasite movie (2019). Although belonging to different periods and different media, these important works share common features which testify to the significant phenomena of Korean social life. Generally speaking both of them show the collision of the old and the new, the traditional and the modern, eastern and western conceptions of life, beliefs of animism and consumerism, faith in the ethical values of ancestors and today's pragmatic trust in technical progress, and solid material and financial status. The main narrative plot in both works is thereby set within family circles - in the Kim Tong-ni's novel as a conflict between the parents' and their descendants' generations, and in the Bong Joon-ho's film as a class confrontation of two families from different social strata. As the main characters in the centre of these fictional and filmic narratives appear typical personalities of shaman, domestic intruder and social parasite, which embody conflicted attitudes towards life choices. Being particularly artistically shaped, they actually represent subversive figures that question the perpetuated identity conceptions of individuals and collectives. Despite ending differently - tragically or tragicomically - both works show that the conflict of values permanently determines the Korean social reality and self-conceptions of the modern and the contemporary age
On the Nature of the Conjunction dok (‘while’) Denoting Opposition (Contrast)
No full textУ раду се најпре разматра припадност везника док категорији напоредних или зависних везника. Утврђује се да он има нека својства најтипичнијих напоредних везника, нека својства која га чине маргиналним чланом те категорије, а и својство које други напоредни везници немају. С друге стране, неке особине које има у свом контрастном значењу искључују га из категорије зависних везника. У другом делу рада разматра се начин на који је могао постати напоредни везник и с тим у вези идентификују се псеудозависне временске док-клаузе. Долази се до закључка да је одлучујући моменат у развоју супротног значења био раздвајање домена времена и домена поређења у оним примерима кад је везник док имао временско значење али је међу ситуацијама постојала и нека супротност.The article fi rst discusses whether the conjunction dok (‘while’) belongs to the
category of coordinating or subordinating conjunctions. The analysis demonstrates
that this conjunction possesses some of the properties characterizing the most typical coordinating conjunctions (i.e. it indicates a contrast and the clauses can ‘revolve
around’ it), some properties which make it a marginal member of this category (i.e.
it cannot coordinate syntactic units other than independent clauses and the part of the
second clause which this clause shares with the fi rst clause cannot be omitted from
the sentence), but that it also has a feature that the other coordinating conjunctions
do not exhibit and which would even place it outside this category (i.e. it can also
come before the fi rst clause). Nevertheless, the fact that its position in a sentence can
vary without changing the position of the clauses, that is to say, the position of the
clauses can change while that of the conjunction remains the same, clearly indicates
that this conjunction does not belong to either of them; hence, it is not a subordinating
conjunction. This can be inferred from some other features as well – for instance, the
predicate of the clause following this conjunction – when referring to the future – can
only be used in the Future 2 tense, and not the Future 1. It simultaneously has a strong
tendency to come between the two clauses, in which case it is preceded by a pause,
i.e. a comma.
The conjunction dok thus shows that when it comes to two contrasting categories, membership in one of them can depend not only on the features which are typical of this particular category, but also on those unacceptable to the other one. More
generally, this conjunction additionally shows that grammatical classifi cations, which
are essentially based on dichotomies, in some cases do not accurately refl ect actual
linguistic phenomena.
The second part of the article discusses how dok developed the meaning of contrast. In relation to this, pseudo-subordinate temporal dok-clauses are identifi ed, in
which dok still refers to simultaneity, but the situation expressed in the dok-clause
does not represent the reference point relative to which the event in the main clause
can be temporally located; dok then means ‘meanwhile’. The analysis suggests that
the separation of the two domains in which this conjunction can be interpreted is
pivotal to the development of the meaning of contrast – namely, the temporal domain
(when it is interpreted in its temporal sense, i.e. indicating simultaneity) and the domain of comparison (when it is interpreted as adversative). The aforementioned separation is possible in ambiguous examples, where, in addition to the simultaneity of
two situations, there is also a contrast – either a contrast between these two situations
or between some of their components. It should also be added that, if the conjunction has a temporal meaning, the possible element of contrast is still present; but if its
meaning is that of contrast, the temporal component fades completely.
Finally, the article provides a possible explanation for why the conjunction dok
in particular, unlike the other temporal conjunctions, or other conjunctions for that
matter, has developed the potential to denote a contrast as well: it is when two events
occur simultaneously that the contrast between them is most noticeable – they are
‘before our eyes’ at the same time
Изучениe синтаксических фразеологизмов как направление исследований сербского языка
No full textСинтаксички фразеологизми су резултат својеврсне лексикализације синтаксичких
конструкција које су идиоматизоване управо као конструкције, а не услед семантичког
пуњења речи у исказу. Они имају устаљену шему према којој су грађени ‒ константа +
променљива (Х) или променљиве (Х, Y, Q) ‒ у зависности од прагматичке валентности
константе.
У функцији константе, односно њеног кључног дела, могу се јавити заменице (Ма
какав + Х[N1
]!), предлози (Х[N1sg] над Х[N6pl]), речце (X[Vprs] ли X[Vprs]), везници (Кад је
Х[N1
], нек је X/Y[N1
]! Кад се X[Vprs], [онда] нек се X[Vprs]), глаголи (нашао je + X[Pron] +
да Y[Vfin]!) и сл. У функцији променљиве наступају пунозначне или функционалне речи,
односно предлошко-падежне конструкције или синтагме (нпр.: Ма какав рођендан! Ма
какав дечко! итд.; песма над песмама; истина над истинама итд.; пева ли пева; ради
ли ради итд.; Кад је бал, нек је бал! Кад је бал, нек је маскенбал! итд.; Кад се слави, нек
се слави! Кад се ради, нек се ради! итд.; Нашао је кога да пита! Нашао си коме да се
повериш! Нашао је где да паркира! итд.).
У раду, на грађи српског језика, издвојене су одлике синтаксичких фразеологизама,
где спадају: устаљени ред речи, одређени граматички облици пунозначних речи, строго
одређени регистар службених речи, постојање лексичких променљивих које пуне шему,
аутоверификација, интерне модификације и екстерне прагматичке мутације исказа у оквиру једне комуникативне парадигме.
На примеру анализе дистинктивних обележја појединих типова синтаксичких фразелогизама, показано је да проучавање ових специфично концептуализованих граматичких идиома представља перспективни правац изучавања српског језика помоћу метода
конструкционе граматике, односно у оквиру модела језика који је заснован на употреби
(usage-based model).Синтаксические фразеологизмы строятся согласно определенным схемам, обязательными
составными элементами которых являются константа и переменные ‒ одна (X) или больше (X,
Y, Q), в зависимости от прагматической валентности константы.
В статье описаны некоторые типы синтаксических фразеологизмов в сербском языке, выделенные с учетом их грамматической константы, в роли которой могут выступать: местоимения ((Ма какав + Х[N1
]!), предлоги (Х[N1sg] над Х[N6pl]), частицы (X[Vprs] ли X[Vprs]), союзы
(Кад је Х[N1
], нек је X/Y[N1
]! Кад се X[Vprs], [онда] нек се X[Vprs]), глаголы (нашао je + X[Pron]
+ да Y[Vfin]!) и пр., а также комбинации знаменательных и служебных слов.
В роли переменных могут функционировать знаменательные либо служебные слова, а
также конструкции, напр.: Ма какав рођендан! Ма какав дечко! и пр.; песма над песмама; истина над истинама и пр.; пева ли пева; ради ли ради и пр.; Кад је бал, нек је бал! и пр.; Кад се
слави, нек се слави! Кад се ради, нек се ради! и пр.; Нашао је кога да пита! Нашао си коме да
се повериш! Нашао је где да паркира! и пр.
Исследование исходит из факта недостаточной осветленности данной проблематики на
материале сербского языка. На примере анализа синтаксических, семантических и прагматических характеристик отдельных синтаксических фразеологизмов показано, что их изучение
представляет собой перспективное направление описания сербского языка в рамках грамматики
конструкций
What is the adverbial predicate
No full textЦиљ рада је да се испита статус прилошког предиката у граматичкој и научној србистичкој и/или сербокроатистичкој литератури, и његова научна утемељеност. Издвајају се четири типа тумачења прилошког предиката: : 1) то је подврста именског предиката с прилогом у предикативу, 2) то је дио неглаголског предиката с прилогом у предикативу, 3) то је посебна врста предиката равноправна са глаголским и именским предикатом, али с прилогом у предикативу, 4) то је посебна врста предиката са прилогом или мјесном, временском и начинском падежном и предлошко-падежном конструкцијом у предикативу. Вриједност сваког од наведених схватања прилошког предиката провјерава се примјеном научних идентификационих и класификационих критеријума.The paper analyses the status of adverbial predicate in the grammatical and scientific
Serbistic and/or Serbo-Croatistic literature, and its scientific soundness. Four types of adverbial predicate interpretation are singled out: 1) a subtype of the noun predicate with an
adverb in the predicative, 2) a part of the non-verb predicate with an adverb in the predicative, 3) a special type of the predicate equal with the verb and noun predicate, but with an
adverb in the predicative, 4) a special type of the predicate with an adverb or place, time and
manner case and adverb-case structure in the predicative. The value of each of these interpretations is checked according to strict scientific identification and classification criteria.
The analysis has shown that the fourth interpretation, given by LJ. Popović, is scientifically the least sound, because it falls short of two necessary scientific classification
principles – totum divisionis and principium divisionis. The third interpretation, authored
by M. Stevanović, is scientifically the soundest as it is the most systemic and scientifically
the most consistent, because in terms of criteria, it is based on an entirely clear, consistent
and unexceptional identification of the types of the predicate and thus of the adverbial predicate, where the predicative can only be an adverb