REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
On the conceptualization of ponos, gordost, oholost and nadmenost ('pride', 'arrogance', 'conceit', 'haughtiness' etc.) in Serbian
No full textU ovom radu ispituje se konceptualizacija pojmova ponos, gordost, oholost i nadmenost u srpskom jeziku. Cilj ispitivanja pojmova koji su predmet naše analize jeste, na prvom mestu, uočavanje metafora koje ih strukturiraju, s tim da je pažnja posvećena i uočavanju srodnih pojmova, kao i metonimija koje učestvuju u njihovoj konceptualizaciji. Konceptualizacija pojma ponos analizira se i u svetlu konceptualizacije emocija uopšte, a ističu se i sličnosti i razlike u konceptualizaciji ponosa s jedne strane, i pojmova gordosti, oholosti i nadmenosti, s druge.This paper deals with the conceptualization of ponos, gordost, oholost and nadmenost (‘pride’, ‘conceit’, ‘arrogance’, ‘haughtiness’ etc.) in the Serbian language. Our main aim is to identify and discuss the conceptual metaphors that structure these concepts. The discussion of the related conceptual metonymies and concepts complements the debate on their metaphorical conceptualization. We also highlight the differences between the concept of pride on the one hand, and those denoting an overweening opinion of oneself, on the other. Furthermore, the concept of pride is related to the metaphorical structure of emotion concepts in general, as identified in Serbian
On the development of poetic language in the romantic age: Slavicisms in Koder's Romoranka
No full textU radu se na korpusu Romoranke (1862) Đorđa Markovića Kodera analizira zapostavljeni leksički sloj ove poeme - slavenizmi. Analiza primera smeštena je u kontekste promena u stilskim formacijama (sentimentalizam : romantizam) i u pesničkom jeziku (slavenosrpski : vukovski). Analiza je pokazala da je Koderovo pesništvo, iako se obično misli suprotno, snažno oslonjeno i na prosvetiteljsku i klasicističko-sentimentalističku tradiciju (Dositej, Vidaković), ali i na savremenu (pred)romantičarsku književnost (Sarajlija, Njegoš, Kostić), što je i istorija književnosti već utvrdila.Using the corpus of Romoranka (1862) by Đorđe Marković Koder, we analyzed a neglected lexical stratum of this longer poem - Slavicisms. The sample analysis was carried out in the context of changes in stylistic formations (Sentimentalism : Romanticism) and in poetic language (Slavic Serbian : Vuk Serbian). The analysis demonstrates that Koder’s poetry, although the opposite is usually taken as an argument, relies firmly both on the Enlightenment and Classicist-Sentimentalist traditions (Dositej, Vidaković), but also on contemporary (pre-)Romantic literature (Sarajlija, Njegoš, Kostić), which has already been established for fact by literary history
Писмо и култура памћења
No full textАсман, Јан (2011), Култура памћења – писмо, сећање и политички идентитет у раним високим културама, Београд: Просвета
Difficoltà di apprendimento dei tempi e modi verbali dell’italiano L2 da parte degli apprendenti serbofoni.
No full textKroz kontrastivnu analizu i analizu grešaka u radu se ilustruju teškoće srpskih govornika u učenju italijanskog kao drugog/stranog jezika na morfosintaksičkom nivou, prvenstveno u vezi sa oblicima i upotrebom glagolskih vremena i načina. Istovremeno, ukazuje se i na međujezički nivo na kojem se takve poteškoće najčešće manifestuju, s namerom da se nastavnicima pruže korisne smernice za osmišljavanje ciljanih didaktičkih aktivnosti koje bi uzele u obzir specifične jezičke potrebe srbofonih studenata
Tentazioni umoristiche del piccolo padreterno: Considerazioni sulle letture di alcune opere pirandelliane
No full textU kritičkim čitanjima koja se drže Ekovog postulata intentio operis, na osnovu strategijski raspoređenih ključnih reči koje određuju narativni topic (u razmatranim Pirandelovim delima to su iskušenje, čudo i klopka), uočen je princip organizovanja koji upućuje na proveravanje ideje i njenog nosioca koje Bahtin pripisuje takozvanoj menipskoj satiri. Tako Pirandelovi fikcionalni svetovi, pa i Šest lica traže pisca kao gnoseološka drama moderniteta (R. Luperini), preko intertekstualnih aluzija kao latentnih poziva autora koji na taj način obznanjuje svoju kontrolu nad tekstom (Porter Abot), otkrivaju strukturu koja još jednom potvrđuje metatekstualnu prirodu poetike humorizma. Odgovarajući na Pirandelov poziv u predgovoru za Šest lica traže pisca 'prodornijem pogledu' da u ovoj drami otkrije 'neobične vrednosti koje ona skriva', kritički čitalac je kadar da potvrdi autorovo upozorenje da 'prikazati haos ne znači i prikazivati haotično', te da uoči o čemu je Pirandelo govorio kada je tvrdio da je njegova metadrama 'u osnovi sasvim klasična'.Nella lettura critica di alcune opere pirandelliane è possibile individuare principo organizzativo riconducibile alla satira menippea bachtiniana - quello della messa alla prova di un’idea e del suo portatore. Verificando le nostre letture in questa direzione scorgiamo possibilità metatestuali dei testi esaminati che anche in questo modo rivelano alcuni tratti distintivi dell’operare pirandelliano consoni alla sua poetica umoristica
Књига, култура и образовање у дигиталном добу
No full textУ седмој и осмој деценији XX века, низ економских стручњака, социолога и писаца настојао је да објасни све уочљивије промене у начину живота појединаца и модалитетима деловања институција и организација, које су најављивале прелаз у нову етапу укупног друштвеног развитка човечанства. Фриц Маклап писао је, 1962. године, о индустрији знања, Питер Дракер је 1969. говорио о економској транзицији и наступајућој економији заснованој на знању, Данијел Бел је 1973. развио идеју о постиндустријском друштву као систему који се доминантно бави услугама, а не производњом материјалних добара, док је Пол Зуровски 1974. први пут употребио синтагму информациона писменост да би означио вештину ефикасног коришћења информација у решавању проблема. Свет, а понајпре његове најразвијеније заједнице, већ су загазили у информационо или дигитално доба.
Упркос евидентним разликама на економском, политичком и културном плану, транзиција је захватила и развијена и неразвијена друштва, a према предвиђањима Питера Дракера, овај транзициони период требало би да траје око стотину година. Као низ темељних промена у домену економије, културе, демографије и политике, транзиција би требало да уобличи нови друштвени модел, да успостави нове односе и нови систем друштвених вредности.
Природно је да се, у доба свеопштих и динамичних промена у окружењу, питамо где је и зашто нестао систем вредности у којем смо рођени. Природно је у Србији, тим више што је она у протеклим деценијама била изложена дубоким политичким и економским кризама, ратним дејствима и изразитом сиромашењу становништва. Најзад, у условима нестабилности, најприроднија је упитаност над судбином књиге, културе и образовања, као делатности чији развој захтева стабилно окружење, стратегијско промишљање и јавно финансирање. Које ће вредности заступати друштво будућности, како ће се читати а како учити, каквим знањима би требало да нас „наоружа“ школа, шта ће се дешавати на пољу друштвености и друштвених интеракција, којим путем до креативне економије, каква је улога библиотека у процесу транзиције, колико смо информационо писмени... само су нека од отворених питања данашњице, а којима се баве аутори у теми 20. броја Читалишта
Konfrontativní studium češtiny a srbštiny na příkladu deminutiv tvořených sekundárními sufiksy
No full textU radu se, u skladu sa tradicionalnim konfrontativnim proučavanjem češkog jezika u srpskoj sredini, analiziraju deminutivi u češkom jeziku izvedeni sekundarnim sufiksima. Ističe se njihov specifičan položaj u oba jezika, navode tvorbena sredstva, analiziraju odnosi sa prvostepenim deminutivima, precizira se njihovo značenje i navode funkcije kao što su intenzifikacija osobine pojma u okviru denotativne sfere. Nude se moguća rešenja problema koji nastaju kod prevođenja ovih izvedenica, a na koje se nailazi usled nepostojanja formalnog ekvivalenta ili njegove nejednake sadržine u srpskom jeziku.Práce v souladu s tradičním konfrontativním zkoumáním češtiny v srbském prostředí analyzuje česká deminutiva tvořená sekundárními sufiksy. Autorka přitom zdůrazňuje specifické postavení těchto deminutiv v obou jazycích, uvádí jejich slovotvorné prostředky, analyzuje jejich korelace s deminutivy prvního stupně a upřesňuje jejich význam. Studie se dále zabývá funkcemi jako je např. intenzifikace vlastnosti výrazu v rámci denotativní sféry, vyjadřují-li deminutiva druhého stupně pojem 'menší než malý'. Práce nabízí i možná řešení problémů vznikajících při překladu těchto odvozenin do srbštiny. V srbštině je totiž slovní zásoba deminutiv druhého stupně i množství jejich slovotvorných prostředků daleko menší než v češtině, jejich frekvence je nižší a možnosti jejich použití jsou velmi omezené, neboť ve srovnání s českými pendanty často vyjadřují větší množství vlastnosti i expresivity. Proto je ve většině případů nutné využít principu funkční ekvivalentnosti. Jde-li například o vícenásobnou ekvivalenci, lze v srbštině místo deminutiva druhého stupně použít jeden ze dvou deminutivních tvarů toho kterého základního slova, a totiž ten, jenž nese větší množství vlastnosti a má také expresivní význam.V jiných případech lze využít konstrukci atribut + základní slovo, v níž je atribut schopen upřesnit a doplnit význam základního slova a spolu s ním vyjádřit přibližně totéž, co deminutivum druhého stupně v češtině.
The genesis of Desanka Maksimović's poetry collection: The Chronicle of Perun's Descendants (Letopis Perunovih potomaka)
No full textУ раду се, на основу архивских истраживања, утврђује примарни импулс за настанак песничке збирке Десанке Максимовић Летопис
Перунових потомака. Установљава се да је основ збирке у ствари пригодно
предавање посвећено Хиљадугодишњици хрватског краљевства, које је Десанка Максимовић одржала као суплент Државне учитељске школе у Дубровнику
1925. године, дакле пола века пре настанка збирке. Нацрт тог предавања послужио је песникињи као пролог за збирку.Desanka Maksimović built her 1976 poetry collection, The Chronicle of Perun’s Descendants (Letopis Perunovih potomaka) upon motifs she introduced into her poetry half a century before, in several poems from the third decade of the twentieth century. It is also of interest that this collection opens with a prologue. Research conducted in the Belgrade Archive of Yugoslavia and the National Archive in Dubrovnik showed that this prologue is actually the text of the concept for a lecture Desanka Maksimović held as a substitute teacher of the National Teacher School in Dubrovnik in 1925, on the occasion of the Millenary of the Croatian kingdom
Implementation of standards on the curricula
No full textU ovom radu razmatra se način na koji se opisi učeničkih postignuća, sabrani u dokumentu Obrazovni standardi za kraj obaveznog obrazovanja, implementiraju u nastavne planove. Tumači se odnos nastavnih programa za predmet Srpski jezik i standarda u podoblastima Čitanje i Književnost. Ukazuje se na faktore planiranja ostvarivanja predloženih standarda i daju se određeni predlozi za dopunjavanje niza opisa učeničkih postignuća u oblasti Usmeno izražavanje.The paper discusses the manner in which the ways of assessing educational achievement, collected in the document Educational Standards for the Final Examinations in Compulsory Education, are implemented on the curricula. It also discusses the relation of the curricula in the subject Serbian Language and the standards in the subdomains Reading and Literature. The paper also points to the factors of planning the proposed standard achievement, and offers certain propositions as to supplementing a series of learners’ achievement description in the domain Oral Production
La thématologie de Raymond Trousson
No full textU radu se prikazuje teorijska delatnost Belgijanca Remona Trusona, u svetu poznatog po kapitalnoj studiji o temi Prometeja u evropskoj književnosti, kao i po metodološkom traktatu Thèmes et mythes (1981). Boreći se još od sredine 60-ih godina XX veka za dostojanstvo tematologije u okviru komparatistike, ovaj autor je, najpre u praksi a zatim i teorijski, razvio svoje viđenje celovitog i koherentnog tematološkog istraživanja. Ono ne isključuje nabrajanje i hronologiju, ali zapravo počinje tek potom, sa ciljem da pokaže zašto je neka tema kontinuirano zaokupljala pisce, kakve je sve transformacije doživljavala na svom evolutivnom putu, koji su elementi ključni u konstituisanju njenih značenja i vrednosti. Trusonov ideal je tematologija koja objedinjuje istoriju ideja, istoriju književnosti i umetnosti, interpretaciju i druge discipline, ne zatvarajući se u granice jedne nacionalne književnosti, epohe ili žanra. Posebno zainteresovan za pitanja terminologije, autor smatra da termin književni mit nije pogodan za tematologiju, pa nastoji da precizno definiše i razdvoji termine tema i motiv, odnosno tema junaka i tema situacije. Ove distinkcije u stručnoj literaturi bile su najviše citirane, ponekad i kao predmet polemike i osporavanja.Notre travail se propose de présenter, pour la première fois en Serbie, l'aspect théorique de l'oeuvre de Raymond Trousson, le thématicien belge mondialement connu par son étude magistrale Le thème de Prométhée dans la littérature européenne (1964), ainsi que par son traité méthodologique Thèmes et mythes (1981). Luttant depuis les années soixante du XXème siècle pour la dignité de la thématologie au sein de la littérature comparée, l'auteur a élaboré, d'abord en pratique et puis en théorie, sa concéption d'une recherche thématique cohérente et accomplie: elle ne saurait exclure l'énumération ni la chronologie, mais ce n'est qu'après cela qu'elle commence véritablement, en vue de démontrer pourquoi un thème a constamment obsédé les écrivains, quelles sont les transformations qu'elle a subies à travers son évolution, quels sont les éléments cruciaux pour la constitution de ses significations et de ses valeurs. L'idéal de Trousson est une thématologie qui réunirait l'histoire des idées et des moeurs, l'histoire de l'art et de la littérature, l'interprétation et d'autres disciplines, tout en dépassant les bornes nationales, temporelles ou génériques. Particulièrement intéressé par les questions de terminologie, l'auteur ne trouve pas le terme de mythe littéraire adéquat à la thématologie, et lui substitue les termes de motif et de thème, en essayant de les définir précisement et d'en établir une distinction nette. Le motif est pour lui une notion plus large, désignant soit une certaine attitude soit une situation impersonnelle, tandis que le thème est l'expression particulière, l'individualisation d'un motif. Il distingue aussi deux types de thèmes, le thème de héro et le thème de situation. Souvent citées dans la littérature scientifique, ces distinctions ont été parfois objets de polémiques ou de contestations