REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
On modal usages of the conditional in French and the potential in Serbian
No full textU radu poredimo modalne upotrebe francuskog kondicionala i srpskog potencijala sa ciljem da utvrdimo semantičku komponentu koja objašnjava sličnosti i razlike među. Odsustvo tzv. evidencijalnih upotreba kod srpskog potencijala, za razliku od francuskog kondicionala, tumačimo razlikama u vrednosti semantičkog parametra u odnosu na koji se lokutor distancira upotrebom francuskog kondicionala i srpskog potencijala.In this paper we compare the modal usages of the French conditional and the Serbian potential Our aim is to define and clarify the semantic component that explains the similarities and differences between these two forms The fact that the Serbian potential, unlike the French conditional, is never used as an evidentiality marker can be accounted for with regard to the values of the semantic parameter from which we move away when we use the conditional in French and its equivalent in Serbian
Изражавање хабитуалности у француском и енглеском језику
No full textТhis paper analyzes different ways of expressing so-called “past habituality” in French
and English. It is shown why the main and almost unique marker of this category in French is
the imperfect. Then four different ways of referring to past habituality in English are discussed. It is tentatively suggested that would + infinitive is the only marker of past habituality in English, and that its temporal usage is conceptually related to its modal function.У раду се анализира изражавање „прошле хабитуалности” у француском и енглеском. Показује се зашто је у француском готово једини маркер ове категорије имперфекат. Разматрају се и четири могућности за означавање прошле хабитуалности у енглеском.
Претпоставља се да је would + инфинитив искључиви маркер прошле хабитуалности у
енглеском, те да су његова временска и модална употреба концептуално повезане
Struktura pejzaža v hudožestvennom proizvedenii
No full textU radu se pristupa analizi pejzaža koji predstavlja integralni deo teksta i poseduje vlastite principe strukturne gradnje. Pejzaž se u epskom delu strukturno deli na nekoliko oblika, koji su uzajamno povezani i izgrađeni po određenim principima: principu centralizacije glavnog junaka, principu mozaičke gradnje pejzaža i principu fleksibilnog spoja pejzažnih elemenata. Teoretski deo ilustrovan komparativnim primerima iz ruskog i srpskog folklora, koji svedoče o tome da u oblikovanju pejzaža unutar narodnog epa, između srpske i ruske junačke pesme, nema velikih razlika, što govori o njihovoj dubokoj genetskoj i evolucijskoj vezi.V stat'e analiziruetsja struktura pejzaža kak integral'noj časti teksta i vydeljajutsja neskol'ko pejzažnyh form (pejzaž-panorama, pejzaž-diorama i pejzažnaja detal') vzaimosvjazannyh drug s drugom. Dannoe delenie opiraetsja na osnovnye principy: princip centralizacii glavnogo geroja, princip mozaičnogo stroenija pejzaža i princip gibkogo soedinenija pejzažnyh ëlementov. Položenija stat'i illjustrirujutsja primerami russkoj i serbskoj narodnoj ëpiki, čto svidetel'stuvet o obščnosti kak ëtih dvuh slavjanskih narodov, tak i o universal'nosti hudožestvennoso postroenija ëpičeskoj narodnoj poëzii
The roads and crossroads of the National Library of Serbia
No full textJedna od najznačajnijih institucija kulture i obrazovanja, Narodna biblioteka Srbije, baštini stoosamdesetogodišnju tradiciju čuvanja nacionalnog bića, kulturoloških, naučnih i etnoloških posebnosti našeg naroda, predstavljanja našeg kulturnog nasleđa domaćim i stranim proučavaocima. Delnice u njenom razvoju bivale su istorijske, ljudske, političke, a njeno opstajanje i napredovanje ponosna je i istrajna poruka suprotstavljanja varvarizmu, potvrda je njenog narodnog i državnog značaja.One of the most relevant institutions of culture and education, the National Library of Serbia, has a 180-year tradition of preserving the national identity, cultural, scientific and ethnological features of our people, of representing our cultural heritage to domestic and foreign scholars alike. The watersheds in its life have been of historical, human and political kind, and its survival and progress are a proud, perseverant message of opposing barbarism, an affirmation of its popular and national importance
V Narodnoj biblioteke Serbii - polnyj spisok teksta, častično sohranivšegosja v Izbornike 1076 goda
No full textU radu je predstavljen i objavljen do sada nepoznati potpuni prepis sastava koji je delimično, bez početka, sačuvan u Izborniku iz 1076. godine, a u kraćim odlomcima i u dva rukopisa iz XV veka - srpskom i ruskom. Prepis se nalazi u Zborniku slova svetih otaca, srpske redakcije, iz treće četvrtine XIV veka (Zbirka rukopisa Narodne biblioteke Srbije, br. 26). Uz njegovo izdanje navedena su raznočtenija iz pomenutih odlomaka.Avtory, podgotovivšie poslednee izdanie Izbornika 1076 goda (Moskva 2009 g.), otmečajut, čto tekst, javljajuščijsja ego tret'ej glavoj, neizvestnogo proishoždenija i čto ego načalo, vozmožno, utračeno (S. 62). Otryvki ëtogo teksta byli obranuženy v serbskom Sbornike katihizičeskih i monašeskih poučenij i slov (Sofija, NBKM, № 1047, konec XV veka) i v russkom Sbornike asketičeskom (RGADA, RS Mazurina, № 440, tret'ja četvert' XV veka). Avtoru stat'i udalos' obnuružit' do sih por neizvestnyj polnyj spisok v Sbornike slov svjatyh otcov, serbskoj redakcii, tret'ej četverti XIV veka (Sobranie rukopisej Narodnoj biblioteki Serbii, № 26), v kotorom dannyj tekst pripisyvaetsja svjatomu Efremu Sirinu. K stat'e priloženo izdanie najdennogo spiska s raznočtenijami iz Izbornika 1076 goda i upomjanutyh otryvkov
Clio on the Margins Women's and Gender History in Central, Eastern and Southeastern Europe (Part One)
No full textTwo supplements to the history of the orthodox church in Bosnia
No full textU radu su priređena i objavljena dva dokumenta osmanskog porekla, koja se odnose na istoriju pravoslavne crkve u Bosanskom ejaletu. Prvi izvor je pismo o imenovanju novog zvorničkog mitropolita, upućeno 1812. nepoznatom primaocu, a koje se odnosi i na naredbe date pojedinim mitropolitima Vaseljenske patrijaršije, verovatno sa ciljem da svojim autoritetom utiču na mirnu predaju ustanika posle sklapanja Bukureškog mira. Drugi izvor je beleška o sveštenicima koji su najverovatnije učestvovali u pobuni kod Dervente 1834, a potom prebegli u Kneževinu Srbiju. Po povratku su bili pogubljeni i pored garancija kneza Miloša. U ovoj belešci sačuvan je i podatak o stavljanju pod nadzor derviša Sinana, pripadnika nakšibendijskog reda, koji je optužen da je podstrekavao pobunu u okolini Livna.In the first half of the 19th century the Ottoman Empire faced several national uprisings and revolutions in the European periphery countries as well as the opposition of conservative Muslim circles and local pashas to the reforms that Sultan Mahmud II started implementing. In order to solve these problems, Porta engaged not only military, but also other resources. The Ecumenical Patriarchate, so, reluctantly had to accept the role of a mediator for a peaceful surrender of Serbian rebels. A letter sent by an anonymous author in 1812th to an unknown recepient, informing him that church officials were ordered to abide by orders of Sofia Nazir Mustapha Rashid - Effendi speaks of such a relationship. In the thirties of the 19th century Bosnia Eyalet was also affected by Muslim as well as Orthodox Christian rebellions. Another source attached suggests in which way Ottoman authorities removed their opponents from the ranks of the Orthodox clergy and took under control dervishes who showed dissent and disobedience to the holders of local government functions
La thématologie et la critique thématique dans le cadre de la littérature comparée
No full textU radu se pokreće pitanje zašto je, uprkos značajnom broju tematoloških radova, tematologija teorijski zapostavljena u srpskoj nauci o književnosti. Pretpostavlja se da su tome doprinele kontroverze oko ove discipline, čiji se status u okviru evropske komparatistike tokom 20. veka može sagledati kroz tri etape: od odbacivanja, preko uzdržanog prihvatanja, do afirmacije. U drugom delu rada razmatra se odnos tematologije i tematske kritike. Dok je tematologija komparatistička disciplina koja teži konstituisanju pouzdanog metoda i iscrpnosti u dijahronijskom pristupu univerzalnoj književnoj građi (mitovi, teme, motivi), tematska kritika je pravac koji je u frankofonoj kritici delovao u drugoj polovini stoleća, oslonjen na nasleđe romantizma, fenomenologije i psihoanalize, a čiji je glavni cilj bio identifikovanje tematskih središta u delu pojedinih pisaca, kao i rekonstrukcija duhovnih procesa u kojima je oko tih središta nastajalo delo.En dépit d’un nombre considérable des recherches thématologiques dans la deuxième moitié du siècle précédent, la thématologie fut systématiquement négligée dans la théorie littéraire serbe. On en suppose la raison dans les controverses qui ont constamment suivi cette discipline dont le statut dans le cadre de la littérature comparée européenne au cours du XXème siècle évoluait à travers trois étapes: depuis le refus immédiat (Croce, Baldensperger, Hasard), par l’acceptation modérée (Van Tieghem, Guyard), jusqu’à l’affirmation résolue (Frenzel, Trousson). Dans la seconde partie de ce travail on considère la relation entre la thématologie et la critique thématique, qui ont été parfois identifiées sans raison (P. de Man). Tandis que celle-là explore l’évolution des thèmes, des mythes et des motifs littéraires en tant que tels, celle-ci s’en serve pour atteindre l’acte d’une conscience subjective en train de créer l’image poétique; alors que la thématologie parcourt l’espace da la littérature générale, à tâche d’épuiser la totalité de sa matière, la critique thématique se borne plutôt à la littérature française, puisant arbitrairement dans son tradition écrite, concentrée souvent sur l’oeuvre d’un seul auteur; tendis que la thématologie se veut la science, avec un métalangage et des méthodes déterminées et objectives, la critique thématique, fondée sur l’héritage du romantisme, de la phénoménologie et de la psychanalyse, oscille sans cesse entre le discours sur la poésie et la poésie même; alors que la thématologie cherche sa place autonome au sein de la littérature comparée, la critique thématique se promène librement entre la littérature et la philosophie. Par conséquent, elle n’a jamais été contestée aussi que la thématologie, mais elle semble perdre beaucoup de son élan dans les dernières décennies. En revanche, la thématologie, moins sensible aux changements des paradigmes théoriques, continue son existence discrète mais friteuse
Bogdan Popović and comparative study of literature
No full textRad analizira način korišćenja komparativne metode u opusu Bogdana Popovića i pokazuje specifičnost pozicije ove metode u Popovićevom pristupu proučavanju književnosti. Analizom Popovićevih ogleda ukazano je i na različite etape u primeni uporedne metode pri proučavanju književnih dela u okviru Popovićevog opusa.The paper analyses use of comparative method in the works of Bogdan Popović and shows the specific position that this method had in Popović’s approach to the study of literature. Carefully looking into Popović’s studies, paper also points the different stages in using comparative method for studying literature in works of this Serbian literary scholar. In the first stage Popović uses comparative method only for aesthetic studies, in the second stage he covertly compares works of Walt Whitman, Stefan Malerme and African sculpture with the literary works of Serbian avant-garde writers. Popović, eventually, in the third stage writes comparative study that actually analyze two poems from different national literatures
Serbian adjectival animal similes with zero correspondence in French
No full textU radu su predstavljene srpske pridevske poredbene frazeme sa zoonimskom komponentom koje nemaju formalnog i značenjskog korespondenta u francuskom jeziku. Taj kontrastivni odnos naziva se nultom korespondencijom. Pre analize građe predstavljeni su prevodilački postupci kojima se može kompenzovati nedostatak korespondencije, a potom je naglasak stavljen na dva koja su od značaja za naše istraživanje. Na primeru svake poredbene frazeme ekscerpirane iz korpusa ukazano je prvo na prozirnost motivacije i na mogućnost eventualnog doslovnog prevoda, koji bi poslužio prevodiocima, te je pažnja usmerena na optimalne prevodne ekvivalente koje bi sastavljači opšteg ili frazeološkog srpsko-francuskog rečnika morali uzeti u obzir. Na kraju rada ponuđeni prevodni ekvivalenti predstavljeni su kroz formulu čija bi se primenljivost mogla ispitati i na ostalim pridevskim poredbenim frazemama koje u francuskom nemaju korespondenta.This paper presents Serbian adjectival animal similes that lack a correspondent either in form or in meaning in the French language. That contrastive relation is known as zero correspondence. Prior to the corpus analysis, the translation procedures which could be used in translation to compensate the absence of correspondence are presented and the emphasis is placed on two of them that are relevant for this research. Each animal simile excerpted from a corpus primarily shows transparency of motivation and a possibility of potential literal translation, which translators could use, and then the attention is confined to adequate translation equivalents that need to be taken into account by authors of a Serbian-French general dictionary and a phraseological dictionary. The final part of the paper offers translation equivalents introduced through a formula, the suitability of which could be examined by applying it to other similes that lack a correspondent in the French language