REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
hunred years of Russian futurism- hundred years of the word as such (international scientific conference year 1913: "the word as such", Geneva, 10th-13th april 2013)
No full textFlaubert's god
No full textIako je u Floberovim delima religija česta tema, zbog njegovih estetičkih stavova i čuvene impassibilité, čitalac mora da pribegne vrlo lucidnoj interpretaciji kako bi pretpostavio piščeva opredeljenja. Najdragocenije iskaze nalazimo u piščevoj Prepisci, u kojoj nam se neki od Floberovih stavova mogu učiniti protivrečnim. Međutim, reč je o Floberovom traganju i iskrenom prihvatanju intelektualnih izazova, njemu savremenih, koji religiju kritički preispituju. Njegova oštra kritika odnosi se na nedovoljno obrazovanje klera i na dogmu, na nespremnost crkve da odgovori na savremene duhovne izazove, ali nikada na samu veru.Religion is one of Flaubert's favourite topics. We have tried to examine his own attitude towards religion and, more importantly, towards faith itself and his own faith, relying on his Correspondence. His letters give us the insight which only a lucid reader could derive from his works, due to his aesthetic presuppositions and his famous impassibilité. Although some of Flaubert's arguments may seem contradictory, his deep appreciation of religious feeling can be easily recognized. Flaubert's fierce critical attitude stems from his strong disapproval of all dogmatic discourse and of clerical ignorance. Furthermore, his scepticism proves the necessity of facing contemporary intellectual and spiritual challenges which the Church of his time would rather ignore
Functional connectivity of teaching language and literature in the elementary grades
No full textCilj ovog rada je da se pokaže kako se povezivanjem sadržaja jezika i književnosti, kao podoblasti predmeta srpski jezik, u razrednoj nastavi može izbeći 'gramatiziranje", što doprinosi pouzdanijem razumevanju jezičkih pojava i njihovom opisnom obrazlaganju, uvidom u estetski potencijal polaznog književnoumetničkog teksta koji se uzima kao predložak. Funkcionalno povezivanje nastavnih sadržaja podrazumeva sagledavanje jezičkih pojava iz više uglova, omogućava razvoj jezičkog osećanja učenika i ukazuje na značaj jezika u upotrebi. Utiče na planiranje redosleda obrade nastavnih jedinica iz književnosti, ne samo prema njihovoj tematsko-motivskoj povezanosti, već i u odnosu na prisustvo školskim programom određenih nastavnih jedinica iz jezika i jezičke kulture u odabranim primerima, što omogućava racionalno korišćenje nastavnog vremena.The aim of this paper is to show how in the content of language and literature, as a sub-group of the Serbian language subject, 'gramatizing" in teaching can be avoided, which contributes to more reliable understanding of linguistic phenomena and their descriptive exposition, examining the aesthetic potential flow of the artistic text which is taken as a template. The functional connection of the teaching content takes into account the linguistic phenomena from different angles, allows the development of language students feelings and points to the importance of language in use. It affects the order of processing of planning teaching units from literature, not only according to their thematic motif links, but also in relation to the presence of specific curricula teaching units of language and linguistic culture in selected examples allowing the rational use of instructional time
ITALBEG corpus parlato di italiano L2.
No full textI corpora di apprendenti, data base computerizzati di testi scritti e orali prodotti dagli apprendenti di una L2, si sono dimostrati negli ultimi due decenni come uno strumento teorico e applicativo sempre più importante nell’ambito della ricerca acquisizionale e della didattica di L2. Il presente contributo mira ad esaminare alcuni presupposti teorico-metodologici per la formazione del primo corpus di apprendenti serbofoni di italiano L2 – ITALBEG, realizzato presso il Dipartimento di Italianistica della Facoltà di Filologia dell’Università di Belgrado. Si discutono, da un lato, le modalità di raccolta dei dati (selezione di tecniche di elicitazione e di procedure per la trascrizione ortografica dei testi, annotazione dei dati sociolinguistici) e dall’altro, le modalità di una possibile annotazione dei dati di varietà di apprendimento in base a determinate categorie linguistiche della lingua target (etichettatura degli errori). Si cerca, infine, di indicare le possibili implicazioni glottodidattiche del nostro corpus, rilevando al contempo l’importanza di questo tipo di corpora che offrono accesso a vari aspetti dell’interlingua a diverse categorie di utenti quali: ricercatori, autori di materiali didattici, insegnanti e studenti stessi
Course book Quoi de neuf? Contemporary French course books and 'project pedagogy"
No full textOvaj rad ima za cilj da predstavi najnoviji udžbenik francuskog jezika kao stranog koji su pisali domaći autori, kao i da ga uporedi sa savremenim francuskim udžbenicima namenjenim srednjem i višem nivou jezičke kompetencije učenika. U udžbeniku Quoi de neuf? uočavaju se odlike komunikativnog pristupa nastavi stranog jezika, ali i tehnika projekta, karakteristična za francuske udžbenike koji se pozivaju na aktuelni akcioni pristup. Ova tehnika, koju francuski didaktičari smatraju veoma podsticajnom, doprinosi razvijanju i opštih i jezičko-komunikativnih kompetencija učenika. Sistematizacijom njenih varijanti u posmatranom udžbeniku, ukazujemo i na razliku između složenog zadatka (projekta) i jednostavnog (komunikativnog) zadatka, na potrebu razvijanja odgovarajućih strategija, kao i na poželjnu dinamiku i interakcije koje postupak projekta podstiče.This paper has the aim of presenting the latest course book of French as a foreign one, written by domestic authors and to compare it with contemporary French course books aimed at high and higher level of language competence of students. In the course book Quoi de neuf? There are characteristics of communicative approach to teaching a foreign language, but as well the project technique, characteristic for French course books which represent the actual action approach. This technique, which French didacticians consider to be very encouraging, contributes to developing both general and language-communicative competencies of students. Systematisation of its varieties in the observed course book, we point at the difference between a complex task (project) and simple (communicative) task, at the need for developing certain strategies and the desired dynamics and interaction which the approach of the project encourages
La femme et l’amour dans la poésie baroque française : entre néo-pétrarquisme et anti-pétrarquisme
No full textLe présent travail se donne pour tâche d’analyser l’image de la femme et la représentation de l’amour dans la poésie baroque française. En nous appuyant sur les anthologies de J. Rousset, G. Mathieu-Castellani et J. Serroy, nous allons comparer les idées et les motifs essentiels de la poésie baroque avec ceux des poètes néo-pétrarquistes, notamment Pierre de Ronsard, pour déduire en quoi les poètes baroques suivent la tradition et en quoi ils s’en éloignent afin d’exprimer une nouvelle vision du monde
У ослушкивању сетвене песме далеког севера (Мацуо Башо. Уска стаза ка далеком северу, превод и коментари Хироши Јамасаки Вукелић, Београд: Танеси, 2012, 137 стр.)
No full textМилорад Павич в творчестве Милорада Павича
No full textУ раду се истражује аутобиографски модус стваралаштва
Милорада Павића. Писање-себе у његовим последњим романима представља
тип аутопројекције, карактеристичан за савремену уметничку парадигму коју
дефинишу такве појаве као што су рехабилитација Субјекта и „васкрсавање”
Аутора.В статье представлена попытка исследования автобиографического модуса творчества Милорада Павича. Категория имплицитного Автора как представляемого адресанта художественной информации в той или иной степени
поддается влиянию коннотаций, которые формируются на основе данных о
реальном, эмпирическом писателе, включая биографические сведения, а также
такой компонент, как литературная репутация. Популярность как составляющая репутации М. Павича подразумевает посягательство и на частный сектор
информации о нем. В художественном произведении со «следом» автентичного авторского «я» сталкивается тот реципиент, который посвящен в дискурс
публичного М. Павича. Последний составляют автокомментарии (в интервью
и книгах бесед) и реакции внешних интерпретаторов (в форме рецензий, критических выступлений, цитирования и т.д.). «Писание-себя» в трех последних
романах сербского писателя представляет автопроекции, характерные для художественной парадигмы постпостмодернизма, которую определяют такие явления, как реабилитация Субъекта и «воскрешение Автора». В текстах М. Павича наблюдаются разные типы автопроекции: репрезентация автобиографем
в лице первичного диегетического нарратора («Другое тело»), протагонистов
в диегезисе («Бумажный театр») или как «рассеяние» автентичного авторского
«я» («Мушка»). Через приписывание героям собственных впечатлений, переживаний, историй и опыта осуществляется сублимация жизненных явлений,
отчитывания себя и культурных кодов. С другой стороны, посвященный читатель становится участником игры в узнавание художественно трансформированных фактов, в перекодирование написанного
Славистика между филологией и культурологией
No full textУ реферату се скреће пажња на однос филологије и културологије унутар савремене сла-
вистике, поглавито књижевно-упоредне. Представљају се, поред тога, модели реформисаних
високошколских студија славистике и постулира равнотежа између традиционално фило-
лошких и претежно културолошких садржаја у студијским програмима славистике – у светлу
актуелне кризе хуманистичког образовања.Славистика, как наука о языках, литературах и культурном наследии славян, в первой половине ΧΧ века все еще носила явно филологический характер. На этом сказывались задачи, ставившиеся перед славистикой ΧΙΧ века: собирание, изучение и классификация древних памятников, сравнительное изучение языковых систем славянских языков, славянских литератур и фольклора. Новые научные парадигмы, возникавшие в гуманитарных науках со второй половины ΧΧ века, не смогли славистику возродить. С последних десятилетий прошлого века она начала погружаться в кризис и, одновременно, искать пути выхода, нередко, особенно в области ли-тературоведения, доказывая право на существование.
В докладе проводится упрощенное отграничение «филологической славистики», сосредоточенной так или иначе на изучении текста, и «культурологической славистики», предмет которой – культурология / культурная антропология со своими объектами исследования. Основной ставящийся в докладе вопрос: должна ли славистика, имея в виду свершившийся в сфере научных исследований «культурологический переворот», в практике акаде-мического преподавания делать взаимоисключающий выбор либо филология, либо культурология? Есть ли смысл отстаивать ее филологический компонент, или ей следует полностью отказаться от филологии и отойти в сторону социальной коммуникации и кросс-культуры? Автор высказывается за равновесие филологических и культурологических дисциплин в обучении славянским языкам и культурам
(Post)colonialism in (post)communist disguise: László Krasznahorkai's third journey to China
No full textVažnu, iako manje zapaženu, struju u stvaralaštvu poznatog mađarskog savremenog prozaiste Lasla Krasnahorkaija čine putopisi sa Dalekog istoka. Ovaj članak predstavlja pokušaj da se Krasnahorkaijeva putopisna knjiga Rušenje i tuga ispod Neba (objavljena 2004. godine) pročita u ključu autorove opsesivne (i bezuspešne) potrage za živim ostacima drevne kineske civilizacije (filozofije, kulture, književnosti) u savremenoj Kini. Njegova želja da u današnjoj, globalizovanoj i tržišno orijentisanoj Kini prepozna 'poslednju živu civilizaciju starine', kroz strpljivo slušanje ispraznih i frazerskih iskaza rukovodilaca kulturnih institucija (od kojih su mnoge zapravo 'fantomske'), doživeće neslavan fijasko. Banalni, površni i dogmatični odgovori sagovornika, snimljeni na diktafon, biće ipak kontrapunktirani raskošnim, visoko retorizovanim stilom Krasnahorkaijevih dugih, vijugavih rečenica, njegovog specifičnog 'znaka raspoznavanja' od koga ni u ovom, iako naglašeno ne-fikcionalnom delu, pisac ne odustaje. Jedinu nadu u to da spoj drevnog i savremenog u svakodnevnom životu ipak nije potpuno neostvariv, pružaju takozvani 'glasovi sa margine', glasovi običnih ljudi bez ikakvog društveno-političkog ili kulturnog uticaja.Travelogues about the Far East are an important part in the work of the contemporary Hungarian writer László Krasznahorkai (1954), despite the fact that they went relatively unnoticed compared to the wide international recognition of his earlier books, especially his first two novels, Satantango (1985) and The Melancholy of Resistance (1989). This article deals with some cultural aspects of Krasznahorkai's non-fictitious travelogue Destruction and Sorrow Underneath the Sky (2004) in which the author/narrator gives an account on his third journey to China undertaken in May 2002. He goes there with the presumption that China is the only country in the world where a productive symbiosis of the ancient cultural and spiritual heritage on one hand and the (post)modern way of life on the other is still possible. However, as the journey progresses, his disappointment grows bigger and bigger. He realizes that in today's market and business-oriented China all the important historical sights (even the seemingly most hidden, once inapproachable Buddhist monasteries) have been ruthlessly turned into vulgar tourist-attractions. The vast majority of the interviewed subjects (mostly directors of major national cultural institutions) give irritatingly shallow and dogmatic answers to almost all the questions posed by the narrator. The only genuine and honest answers about the irreparable and tragic gap between the traditional values of the ancient Chinese civilization and the contemporary westernized lifestyle based on consumerism and comfort, come from marginalized individuals without any influence on the society or the decision-makers. Stressing the importance of these marginalized voices seems to remain one of the greatest values of Krasznahorkai's writing, along with the trademark of his earlier books - the extremely long sentences - which give his works a unique and inimitable pulsating rhythm