REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
What is novel to be fed with? Poetic views of Rastko Petrović
No full textУ раду се испитује експлицитна поетика Растка Петровића,
посвећена питањима модерног сликарства, књижевности и, посебно, романа. Петровићеви есеји групишу се око његових романа.
Док се у ликовним критикама и студијама о фолклорном стваралаштву из прве половине двадесетих година прошлога века експлицирају поетичка питања везана за Бурлеску господина Перуна
бога грома, дотле текстови о европском роману с почетка тридесетих година стоје у дослуху са поетичким видокругом Дана шестог. Међу модернистичким романима Расткову пажњу највише су
привукла дела енциклопедијског замаха, на првом месту Џојсов
Уликс.The paper investigates explicit peotics of Rastko Petrović dedicated to the issues
of modern painting, literature and, in particular, novel. Petrović’s essays are grouped
around his novels. While the fine-art criticism and studies about folklore creations
from the first half of the 1920s explicate poetic questions related to Burleska Gospodina Peruna Boga Groma (Burlesque of the Lord Perun, God of Thunder), the texts
about European novel from the beginning of the 1930s correlate with the poetic horizon of Dana šestog (On the Sixth Day). Among the modernist novels, Rastko’s attention was drawn precisely by the works of the encyclopedic poetics, in the first place by
Joyce’s Ulysses. While in hte poetics of Ivo Andrić and Miloš Crnjanski one can talk
about the meaning of human ecistence whicj is formed in the entirety of the historical
and social events, Rastko Petrović both as a novelist and as an interpreter of novels was
obsessed with much wider dimensions – the cosmic one, which is an area of incessant
interrelation between matter and energy, and the metaphysical one, which is in the sign
of immeasurable mythical and spritual forces
Могућности примене когнитивног приступа у настави српског језика (на примеру обраде граматичке категорије глаголског вида)
No full textУ раду полазимо од хипотезе да су узроци такозваних типичних грешака у настави српског језика странпутичне концептуализације, најчешће узроковане превише симплификованим објашњењима и употребом примера и схема којима се отвара пут погрешним импликацијама, а отуда и непримереном разумевању прототипа. Најбољи начин за отклањање ових недостатака видимо у увођењу и развоју когнитивног приступа у настави језика и то у раду показујемо на примеру обраде граматичке категорије глаголског вида. Афирмисање когнитивног приступа (у овом случају) подржавају и следеће чињенице: а) немогућност било каквог сензорног доживљаја времена условљава поимање његове апстрактне природе преко физичких особина простора, б) на формирање појма времена код деце утичу перцепција објеката, простора и поступно схватање каузалности, в) успешно усвајање научних појмова подразумева способност издвајања њихових дефинишућих својстава и правилно умрежавање нових знања у систем, г) дефинишуће атрибуте ученици лакше запажају и издвајају када се у објашњења језичких појава укључе појмовне метафоре. Зато когнитивни метод у настави мора бити заснован на теоријском знању (уп. принцип научности), знањима о усвајању језика (онтогенези) и познавању начина настанка оних концепата који ометају успешан развој лингвистичке компетенције. Пошто су у настави најодбојнији апстрактни садржаји, такве појмове могуће је учинити знатно приступачнијима уколико се примени методички модел ослоњен на когнитивне механизме које свакодневно користимо зарад разумевања перцептивно неприступачних ентитета. Када је реч о граматичкој категорији глаголског вида, то су метафоре које произилазе из концептуализације времена као простора и догађаја као предмета: ИМПЕРФЕКТИВ ЈЕ ФЛУИД и ПЕРФЕКТИВ ЈЕ КОМПАКТАН ЕНТИТЕТ (уп. Јанда 2004)
What is novel to be fed with? Poetic views of Rastko Petrović
No full textU radu se ispituje eksplicitna poetika Rastka Petrovića, posvećena pitanjima modernog slikarstva, književnosti i, posebno, romana. Petrovićevi eseji grupišu se oko njegovih romana. Dok se u likovnim kritikama i studijama o folklornom stvaralaštvu iz prve polovine dvadesetih godina prošloga veka ekspliciraju poetička pitanja vezana za Burlesku gospodina Peruna boga groma, dotle tekstovi o evropskom romanu s početka tridesetih godina stoje u dosluhu sa poetičkim vidokrugom Dana šestog. Među modernističkim romanima Rastkovu pažnju najviše su privukla dela enciklopedijskog zamaha, na prvom mestu Džojsov Uliks.The paper investigates explicit peotics of Rastko Petrović dedicated to the issues of modern painting, literature and, in particular, novel. Petrović's essays are grouped around his novels. While the fine-art criticism and studies about folklore creations from the first half of the 1920s explicate poetic questions related to Burleska Gospodina Peruna Boga Groma (Burlesque of the Lord Perun, God of Thunder), the texts about European novel from the beginning of the 1930s correlate with the poetic horizon of Dana šestog (On the Sixth Day). Among the modernist novels, Rastko's attention was drawn precisely by the works of the encyclopedic poetics, in the first place by Joyce's Ulysses. While in the poetics of Ivo Andrić and Miloš Crnjanski one can talk about the meaning of human existence which is formed in the entirety of the historical and social events, Rastko Petrović both as a novelist and as an interpreter of novels was obsessed with much wider dimensions - the cosmic one, which is an area of incessant interrelation between matter and energy, and the metaphysical one, which is in the sign of immeasurable mythical and spiritual forces
Превод у систему компаративних изучавања националне и стране књижевности и културе (међународни тематски зборник радова), ур. Лариса Раздобудкочовић, Николај Грабовски (Косовска Митровица: Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 2012) 314.
No full textK voprosu o 'prazdničnoj literature'
No full text' Praznična književnost', kojom se autor u radu bavi, predstavlja celovit kompleks koji, uz svu složenost terminološke determinacije, poseduje prepoznatljiv oblik (šablonom) i prilagođen je određenim kalendarskim datumima (državnim, kolektivnim i individualnim). Istorijski proces podelio je 'prazničnu književnost' na dorevolucionarne, revolucionarne i sovjetske period, gde je svaki imao svoju specifičnost, ali je osnova ostala nepromenljiva jer je formirana kao rezultat duhovnog i socijalnog kulturnog iskustva naroda.Rassmatrivaemyj v stat'e plast 'prazdničnoj literatury' predstavljaet soboj celostnyj kompleks sverhžanrovogo porjadka, kotoryj pri vsej složnosti terminologičeskoj determinacii obladaet svoeobraznoj specifičeskoj formoj (šablonom) i priuročen opredelennym kalendarnym datam (gosudarstvennym, kollektivnym i individual'nym). Istoričeskij process podelil 'prazdničnuju literaturu' na dorevoljucionnuju, revoljucionnuju i sovetskuju sfery, gde každaja vnesla v žanr svoju specifiku, no ne zatronula ego osnovu, složivšujusja v rezul'tate duhovnogo i social'no-kul'turnogo opyta naroda
Reception of John Fowles in the former Yugoslavia
No full textOvaj rad, posle kraćeg osvrta na život i delo engleskog pisca Džona Faulsa, kao i njegovu prevodnu recepciju na srpskohrvatskom govornom području, prikazuje kritičku recepciju Faulsovog stvaralaštva, hronološkim redosledom od prvog napisa o njegovim delima pa sve do raspada bivše Jugoslavije 1992. godine. Za razliku od većine britanskih savremenika, Fauls je našoj čitalačkoj publici predstavljen skoro u potpunosti što se tiče prevodne recepcije, a sa druge strane je i kritička recepcija njegovog opusa više nego zadovoljavajuća, dok su i prevodi njegovih dela i kritički napisi nastavili da se pojavljuju kod nas i krajem dvadesetog, pa i u dvadeset prvom veku.This paper analyses the entire reception of works written by John Fowles in the Serbo-Croatian speaking area, from the first mentioning of his oeuvre in our press until the disintegration of the territory of former Yugoslavia. The translations of his opus are also noted in the paper, both those published during the selected period and those that appeared later than 1992. The critical reception of John Fowles, together with the interest of our publishers and reading public in the translation of his works, can be judged as satisfactory both regarding the quality of the critical texts and the duration of his reception, which also continued into the twenty-first century
A specific lyrical element in Dezső Kosztolányi's novel The golden kite seen from a translational point of view
No full textAutor ovog rada fokusirao se na poetičke aspekte i estetičke implikacije jednog konkretnog prevodilačkog problema u romanu Zlatni zmaj (1925) klasika mađarskog modernističkog pripovedanja, Dežea Kostolanjija (Kosztolányi Dezső, 1885-1936), koji se potvrdio i kao izuzetan pesnik. Za razliku od drugih prozaista njegovog vremena, kod kojih bi rima u prozi mogla biti znak nepažnje ili lošeg stila, Kostolanjijev narator, po mišljenju autora ovog rada, u jednom od najdramatičnijih trenutaka u romanu - a reč je o trenutku samoubistva glavnog junaka - svesno pribegava jednom neobičnom ponavljanju te koristi rimu u prozi ne bi li, možda i sa sebi svojstvenom (autopoetičkom) ironijom naglasio svu teškoću da se opiše nesaznatljivo, tj. nešto što izmiče kategorijalnom razmišljanju i mogućnosti opisivanja, u ovom slučaju (nasilna i iznenadna) smrt junaka, odnosno junakova izneverena očekivanja bazirana na njegovim, čitavog života marljivo i sa entuzijazmom sticanim, prirodnonaučnim saznanjima. Rad se fokusira na teškoće u izboru rešenja koja su prevodiocu u ovom konkretnom slučaju bila na raspolaganju, kao i na (moguće) posledice odabira upravo ovog, a ne nekog drugog rešenja sa stanovišta romana kao celine.The great classic of modern Hungarian literature, Dezső Kosztolányi (1885 - 1936), a prolific poet in the first place, has put a significant emphasis on the sophisticated elaboration of linguistic expressions in his prose writings as well. These linguistic, stylistic features play a crucial role in certain points of Kosztolányi's novels in the thematic and existential sense. This paper attempts to point out to a momentum of this kind in one of Kosztolányi's novels, Aranysárkány (The Golden Kite). The narrator employs a rhyme in the most dramatic moment of Antal Novák's suicide, adding a special, irony-loaded quality to the unspeakable dreadful violent moment of death, which is rarely touched upon in literature. From the perspective of the text-oriented reader, the translation of this specific part of the text is crucial, since the reader needs to become aware of the linguistic and stylistic emphasis of this specific segment of the text
Pod plavim nebom savesti srpske intelektualne misli Povodom knjige Lingvostilistika književnog teksta Miloša Kovačevića
No full textО инфинитиву и да-конструкцијама у Закону о рудницима деспота Стефана
No full textРад се бави испитивањем употребе инфинитива и његовим смењивањем новијим да-конструкцијама полазећи од поређења са старословенским стањем. При томе су примери класификовани према семантичким и/или синтаксичким критеријумима. Истовремено се указује и на обухватније архаичне праиндоевропске и прасловенске или, у неким случајевима, на старије и млађе српске редакцијске процесе семантичко-синтаксичких промена с којима jе у вези употреба инфинитива, односно његово смењивање
La prosodie de la phrase affirmative simple en Français
No full textTemu ovog rada predstavljaju intonativne i ritmičke karakteristike prostih izjavnih rečenica u francuskom jeziku. š Navedene karakteristike nastojaćemo detaljnije da pojasnimo i ilustrujemo analizom rezultata koje smo dobili eksperimentalnim istraživanjem na manjem korpusu francuskih prostih izjavnih rečenica u računarskom softveru za analizu govora PRAAT. Pre nego što pređemo na samu analizu ovog manjeg korpusa, nastojaćemo da, na osnovu dosadašnjih radova francuskih autora od sedamdesetih godina 20. veka pa do danas, ukratko opišemo prozodijske karakteristike prostih izjavnih rečenica u francuskom jeziku, kao i fenomene koji su tesno povezani sa ritmičkim uređenjem francuske rečenice uopšte, pa samim tim i sa uređenjem proste izjavne rečenice, a to su ritmička grupa i akcenat grupe.Cet article est consacré aux caractéristiques intonatives et rythmiques des phrases déclaratives simples françaises. Nous essaierons de présenter en détail ces caractéristiques, et de les illustrer par l'analyse des résultats de notre recherche expérimentale sur un corpus limité de phrases déclaratives simples françaises, que nous avons effectuée a l'aide du logiciel de l'analyse de parole PRAAT. Avant de nous pencher sur l'analyse de ce corpus limité, nous tâcherons de décrire en bref, et cela a partir d'oeuvres des auteurs français, des années 1970 a nos jours, les caractéristiques prosodiques des phrases déclaratives simples françaises, ainsi que deux phénomènes relatifs a l'organisation rythmique du français en général, et de la phrase déclarative simple en particulier, c'est-a-direle groupe rythmique et l'accent de groupe