REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Relativism and relationism contribution to ontological foundation of value
No full textPredmet ovog teksta je jedan od krucijalnih problema u filozofiji - problem utemeljenja vrednosti. Dominantni princip ontološkog fundiranja vrednosti do 18. veka bio je objektivistički, odnosno insistiralo se na stavu da biće vrednosti poseduje objektivni realitet. Ovim stavom mislioci su se suprotstavljali i gnoseološkom i aksiološkom relativizmu i pokušavali da sačuvaju biće vrednosti. U ovom tekstu autor analizira način na koji se taj princip prometnuo u sebi suprotan, princip subjektivnog realiteta, i način na koji su filozofi prosvećenosti pokušavali da sačuvaju biće vrednosti, uprkos subjektivističkom utemeljenju, kako od saznajnog, tako i od vrednosnog relativizma.The paper is an investigation on one of the key philosophical problems - value foundation problem - in axiological area of the Enlightenment philosophy. Dominant value foundation principle until 18. century was objectivist, that is to say thesis that the essence of value posseses objective reality had been primarily claimed. By this claim philosophers (from Plato to Lord Shaftesbury) confronted both gnoseological and axiological relativism and had tried to save the essence of value. In this text author analyzes the way that principle transformed into it's contrast, into subjective reality principle and the way Enligtenment thinkers tried to save the essence of value, despite subjective value foundation, defending subjective reality as ontological value foundation, both from gnoseological and axiological relativism
Односи библиотека с јавношћу: поносни библиотекар и друге приче
No full textУ време затварања 23. броја Читалишта, српска културна јавност узбуркана је питањем избора директора јавних библиотека. Сјајна могућност избора путем јавног конкурса изнела је, међутим, на видело све недоречености правне регулативе у области библиотечко-информационе делатности, кадровску рањивост професије и старе навике појединаца које се косе са суштином прокламованих принципа јавности рада и одлучивања. За ову прилику припремљене и усвојене измене статута библиотека, дискриминаторски услови за запослене у библиотекама који би могли да конкуришу, ширење дезинформација и фатализма постали су опште место.
Интересантно, до овога тренутка, стручна библиотекарска јавност највећим делом је – нема. Изјаве дају књижевници, професори универзитета, издавачи, јавни радници и тек понеко од библиотекара. Могли бисмо злурадо приметити да су се огласили управо они библиотекари који протеклих година никако нису могли да прихвате идеју да је формално библиотекарско образовање најчвршћа брана од сваке врсте манипулације, али није време за злурадост. У одсуству општеприхваћених вредности професије, јавни суд дају, јавно мњење формирају и као креатори на њега утичу углавном људи изван библиотекарства. А њих, опет, по логици ствари, мање интересују статусна питања професије.
Односи библиотека с јавношћу били су планирани као темат у овом броју Читалишта много пре актуелних догађаја. У истраживњима обављеним ради снимања стања у јавним библиотекама у Србији (ауторке Весна Вуксан и Гордана Стокић Симончић), недвосмислено су се наметнули закључци о мањкавости интерне комуникације у библиотекама, недовољно развијеној свести о потреби неговања организационе културе, анахроном начину делегирања радних задатака, али и малициозном односу према волонтирању. С друге стране, изградња идентитета и имиџа библиотека, истраживања јавног мњења, успостављање односа са финансијским институцијама и спонзорима, фандреизинг, лобирање, па и формирање група за подршку, такође спадају у неразвијеније форме односа с јавношћу. Имајући у виду дневна догађања, можемо рећи да су она, на неочекиван начин, потврдила резултате истраживања.
Да библиотекари много успешније комуницирају с јавношћу поводом фондова, програма и услуга потврђују текстови Марјана Маринковића, Мирјане Старчевић и Радмиле Јаничић. Библиотека града Београда и Институт Сервантес у Београду представљени су као узорни модели. Најзад, како се могу заступати интереси библиотека путем концепта не-конференције показују Клаудија Шербанута и Ани По – возећи бицикле са библиотекарима
Žene kao akteri 'male' i 'velike' istorije - Svetlana Tomin: Mužastvene žene srpskog srednjeg veka, Novi Sad: Akademska knjiga, 2011
No full textFunkcija mifologičeskih ëlementov v Drugom gorode Mihala Ajvaza
No full textRad ispituje mitološki sloj romana Mihala Ajvaza Drugi grad (Druhe mesto, 2005) i sagledava njegovu sižejnu strukturu uz pomoć Kembelove koncepcije monomita.V rabote provoditsja razbor mifologičeskih motivov i arhetipičeskih obrazcov v pervom romane Mihala Ajvaza Drugoj gorod. Smysl ëtih obrazcov ob''jasnjaetsja pri pomošči koncepcii monomifa Dž. Kembëlla. Sjužet v Drugom gorode sostoit iz zven'ev, imenuemyh, soglasno Kembëllu, kak: otbytie, iniciacija i vozvraščenie. Každoe iz nih sostoit iz neskol'kih ëtapov putešestvija geroja-Povestvovatelja, čto illjustriruetsja primerami iz romana. Rassloenie prostranstva i opisanie protivopostavlennyh izmerenij goroda, v kotorom geroj živet, rassmatrivajutsja v kačestve ego introspekcii i raskrytija ego podsoznanija
Some aspects of indefiniteness in French and Serbian
No full textCet article a pour but d'examiner les emplois spécifiques et non spécifiques des expressions jedan et neki en serbe par comparaison aux mêmes types d'emplois de l'article indéfini en français. Nous constatons qu'en plus du trait 'référent inconnu de l'interlocuteur', que partagent les deux indéfinis serbes avec l'article indéfini français, le lexème neki est marqué, à la différence de jedan et de l'article indéfini, par le trait 'référent inconnu du locuteur'.The aim of this paper is to examine the so called specific and non specific interpretations of the expressions jedan and neki in Serbian by comparison to the same types of uses of the French indefinite article. We note that in addition to the feature 'referent unknown to the interlocutor', shared by both Serbian and French markers of indefiniteness, the lexeme neki is marked, unlike jedan and the indefinite article in French, by the feature 'referent unknown to the speaker'. In other words, jedan is neutral with respect to the parameter referent known/unknown to the speaker as it can replace neki in certain specific contexts. Moreover, in the contexts which favor a non specific interpretation neki is preferred to jedan like an equivalent of the French indefinite article, which indirectly reflects the preference of jedan for the so called specific readings
Figure and thought in Auguste Rodin's sculpture
No full textTekst predstavlja pokušaj specifične fenomenološke analize koja otkriva međusobnu vezu skulpture Ogista Rodena i njenog likovnog izraza i filozofije neoplatonizma. Autor tretira neoplatonizam kao filozofsku prizmu kroz koju se može posmatrati skulptorski postupak Ogista Rodena. Autor ističe filozofski značaj non finito estetskog principa (principa nedovršenosti) i skulpture njime definisane i označava ga kao 'metafizičku prečicu' zbog njegove likovne i filozofske snage.Text is an attempt of specific phenomenological analysis of relationship between Auguste Rodin's sculpture and its visual expression and philosophy of Neoplatonism. Author treats Neoplatonism as philosophical prism for Auguste Rodin' s sculptoral precedure. Author emphasizes philosophical importance of non finito aesthetic principle and sculpture defined by that principle, calling it 'metaphysical shortcut' because of its visual and ontological strength
O kategorii glagol'nogo množestva s točki zrenija aspektual'nosti (na materiale serbskogo jazyka)
No full textU radu se razmatra sadržaj kategorije glagolske pluralnosti, njeni semantički podtipovi i ona sredstva izražavanja u srpskom jeziku koja ulaze u sferu aspektualnosti. Izdvajaju se četiri semantička podtipa: multiplikativnost/semelfaktivnost, distributivnost, iterativnost i repetitivnost. Prva dva (multiplikativnost/semelfaktivnost i distributivnost) u srpskom jeziku izražavaju se klasama glagola markiranim određenim formantima (tzv. akcionalne klase glagola), u izražavanju iterativnosti učestvuju takođe aspektualna sredstva (vid glagola), ali su ona nesamostalna, dok se repetitivnost izražava isključivo na sintaksičkom nivou.This paper examines semantics, the system of the sub-meanings of verbal plurality and aspectual means for expressing these meanings. We have determined four types of sub-meanings: multiplicative/semelfactive, distributive, iterative and repetitive meanings. The first two (multiplicative/semelfactive and distributive) are expressed in the Serbian language by the classes of verbs which are formally marked (aktionsart verb classes, the so-called lexical aspect); the iterative meaning is partially expressed by the category of grammatical aspect; the repetitive meaning is expressed only on the syntactic level
Abderahman Munif's novelistic work
No full textRad je vrsta uvoda u upoznavanje sa romansijerskim opusom znamenitog arapskog pisca, Abderahmana Munifa ('Abd al-Rahmǡn Munīf), za sada nedovoljno poznatog u našoj sredini. Poziciju jednog od najznačajnijih romanopisaca arapskog sveta u poslednjoj trećini XX veka Munif je zaslužio napisavši jedanaest romana, u kojima je nastojao ne samo da izrazi nešto upečatljivo, aktualno i 'angažovano', već i da uobliči svoje ideje putem promišljene i inovativne forme romana. U radu su Munifovi romani analizirani u pogledu šest dominantnih tematskih celina, koje ujedno predstavljaju preokupacije arapskih romanopisaca od šezdesetih godina XX veka do danas.Abderahman Munif ('Abd al-Rahmǡn Munīf) is in both his novelistic work and theoretical approach to a novel, one of inevitable figure of contemporary arabic prose literature, the fact little known in our region. By studying his eleven novels, several prevailing thematic entities have been segregated which serve as a reflection of not only Munif's engaged literary work in the second half of twentieth century, but also as a thematic preoccupations in Arab societies being present to the day. This paper reflects six thematic entities throughout which the author reveals his struggle with realities of an Arab man. They are embedded in Munif's first novel Trees and Marzuk's assassination, evolving further in remaining ten novels. Focus may be on a political defeat from the inner perspective, i.e. relation between defeated individual and Arabic repressive regime; then on a transformation of desert life after discovery of oil; or it is alternative history, as well as evoking past for present-day purpose; or unfulfilled love and tragic idealism as its main attribute; then on education and overcoming traditionalistic methods; and finally, focus may be on one of the eternal issues that occupied Arab writers since arabic renaissance in nineteenth century to this day, interaction between East and West, either as a gravitation of Arab scholars toward West or as colonial and postcolonial influences of the West (maneuvers on East by the West). Munif's novels, written in poetic and plain language, narratively diverse and innovatively woven, together contribute to the development of arabic novel in both thematic and formal sense. On the other hand, his work is not only one of the paradigms of creativity written in history books of modern prose literature, but is also by his current preoccupations and creativeness among the most read in the Arab world
Verbs with two prefixes in Serbian language in regards to other Slavic languages
No full textU radu se analiziraju dvoprefiksalni glagoli u srpskom jeziku, s osvrtom na stanje u nekim drugim slovenskim jezicima. Posebna pažnja posvećena je onim glagolima za koje bi se moglo očekivati da je uticaj dva prefiksa na njihovo značenje najvidljiviji i najneobičniji - to su tzv. "nelogični glagoli" koji imaju prefikse u nekom smislu suprotstavljenog značenja ili oni koji imaju dva ista prefiksa. U obzir su uzeti i glagoli čiji je jedan od prefiksa rečca ne-, kao i oni kojima se iskazuju dva događaja od kojih jedan prethodi drugom. Pažnja je bila usmerena i na značaj rasporeda prefiksa u uspostavljanju određenog značenja glagola.This paper analyzes verbs with two prefixes in Serbian language, at the same time comparing it with other Slavic languages. A special attention is given to those verbs where it was expected that the influence of the prefixes would be the most prominent - to those called ‘illogical verbs’ containing the prefixes with the meanings opposed to one another, and to the verbs with the same prefixes. We also analyzed verbs with the prefix ne-, as well as those verbs which denote two actions where one action precedes the other. An attention is given also to the importance of the position of prefixes and their effect on the verb meaning
Pasivne rečenice u japanskom jeziku
No full textПасивна реченица у јапанском језику, слично индоевропским језицима, описује ситуацију када на месту субјекта реченице стоји именица у улози пацијенса – оног који трпи радњу или према коме је радња усмерена. Пасив у јапанском језику, међутим има своје специфичности. Он обухвата и значења посесије и штете. У улози пацијенса може бити именица у функцији директног или индиректног објекта прелазног глагола, али и именица у функцији власника предмета над којим је радња извршена, као и лице које није обухваћено глаголском радњом већ индиректно трпи или осећа њен утицај. Пасив у јапанском језику граде и прелазни и непрелазни глаголи. У зависности од научног полазишта и приступа разликују се класификације јапанске пасивне код јапанских истраживача.
Пасив у јапанском језику може се поделити на директни и индиректни пасив. Ова подела заснована је на начину на који именица у улози субјекта пасивне реченице прима дејство изражено глаголом предиката. У оквиру директног пасива разликују се три типа пасивне реченице: пасив предмета радње; пасив реципијента; пасив власника. У реченици индиректног пасива у улози субјекта је именица (у значењу особе) која није обухваћена глаголском радњом, али индиректно осећа утицај радње, најчешће као сметњу. Од поменутих типова јапанских пасивних реченица само пасив предмета радње има еквивалент у српској пасивној реченици, док остали типови реченица захтевају трансформације у синтаксичкој структури или се реализују употребом других граматичких средстава у српском језику