REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Kosovo-metohijan Slavic periphery between linguistic archaisms and innovations
No full textSrpski govori na Kosovu i Metohiji deo su slovenske jezičke periferije i razumljivo je što s obzirom na takav položaj čuvaju niz arhaizama na različitim jezičkim planovima. Nalazeći se, međutim, u viševekovnom kontaktu sa nizom balkanskih jezika, što neslovenskih (šiptarski, delom arumunski) što slovenskih (makedonski), ovi su govori razvili i brojne, mahom strukturne inovacije, kojima se deo ove zone neposredno uključio u tzv. balkanski jezički savez. Cilj ovog rada je da, i pored postojanja izvesne relativnosti u određenju pojmova jezička arhaičnost i jezička inovativnost, ukaže na posebnost kosovskometohijske dijalekatske zone u kojoj su neposredno sučeljeni i slovenski arhaizmi i opštebalkanske nnovacnje. Za ilustraciju su mi poslužile dve jezičke osobine: tragovi starosrpskog akuta (tj. metatonijskog neoakuta) i razvoj analitizma u instrumentalu i lokativu.Serb speeches in Kosovo and Metohija are part of the Slavic linguistic periphery and it is understandable that, regarding the position, they preserve a number of archaisms at various linguistic levels. However, having spent centuries in contact with a group of Balkan languages, both non-Slavic (Shqip, partly Aromanian) and Slavic (Macedonian), these speeches also developed numerous, mostly structural innovations which directly included part of this zone in the so-called Balkan language union. The aim of this paper is to draw attention - besides a certain relativity inherent in the linguistic definition of the terms "archaic quality" and "innovative quality" - to the specificity of the Kosovo-Metohijan dialectal zone in which Slavic archaisms and common Balkan innovations make direct contact. We have used two linguistic traits to illustrate this: the traces of the Old Serb acute (the so-called metatonic neoacute) and the development of analytism in the instrumental and locative
Suffiksy suščestvitel'nyh russkoj voennoj terminosistemy v sopostavlenii s serbskimi
No full textSavremeni vojni terminosistem u ruskom i srpskom jeziku uslovljen je ne samo istorijskim, već i savremenim okolnostima, što u izvesnoj meri utiče na tvorbene tipove i modele u oba jezika. Rad je pokušaj evidentiranja najčešćih imeničkih sufiksa u ruskom vojnom terminološkom sistemu u poređenju sa srpskim. Predmet rada predstavljaju imenice sa sufiksima -nie, -tel', -ost', -ka, -ba (kao deo ruskog vojnog terminosistema), u poređenju sa ekvivalentnim leksemama srpske vojne terminologije.Sovremennaja voennaja terminosistema v russkom i serbskom jazykah postojanno razvivaetsja, čto v nekotoroj stepeni vlijaet na sposoby slovoobrazovanija dannyh terminov v oboih jazykah. Nastojaščaja rabota predstavljaet soboj popytku klassifikacii i analiza samyh častyh suffiksov suščestvitel'nyh, javljajuščihsja čast'ju voennoj terminologičeskoj sistemy russkogo jazyka, v sopostavlenii so suffiksami leksem voennoj terminosistemy serbskogo jazyka. Predmetom analiza javljajutsja suffiksy -nie, -tel', -ost', -ka, -ba v russkih suščestvitel'nyh, javljajuščihsja voennymi terminami. Sredi analiziruemyh suffiksov vydeljaetsja suffiks -nie (-enie, -anie), čto nahoditsja v sootvetstvii s produktivnost'ju suffiksa -nje (-anje, -enje) v serbskom jazyke. Poslednij javljaetsja bolee častym v slovoobrazovanii voennyh terminov v serbskom, čem suffiks -nie v russkom jazyke. Suffiks -tel' bolee produktiven v russkom, čem suffiks -telj v serbskom jazyke, v dannoj sfere upotreblenija. Suffiks -ost' takže imeet mesto v slovoobrazovanii russkih voennyh terminov, v to vremja, kak v serbskom jazyke suffiks -ost javljaetsja v opredelennoj stepeni menee rasprostranennym v ramkah voennoj terminologičeskoj sistemy
Predicative and expletive
No full textАутори у раду1 расправљају о синтаксичкој природи предикатоидног експликатива, и утврђују да он припада категорији тзв. слободних реченичних детерминатора, те и да га одликује двосмерна детерминацијска веза и изразита линеарна покретљивост.The authors discuss the syntactically nature of predicative explicative, and they have determinated that it belongs to the category of free sentence determinants and that it is defined by the two-way determination connection and the distinctive linear mobility
Метрические проблемы перевода сербской народной эпики на польский язык (на материале польских переводов песен косовского цикла)
No full textРеферат се бави питањем превођења фолклорног наслеђа с једног словенског
језика на други у складу с актуелном поетичком нормом књижевности-примаоца.
На примерима метричких решења у пољским преводима песама косовског
циклуса аутори настоје да скицирају развојни лук пољског преводилаштва српског фолклора од прве половине XIX до друге половине XX века.
Посебно се указује на укорењене заблуде у вези с карактером српског несиметричног десетерца, али и замке у које каткад западају преводиоци у настојању
да у својим преводима помире еквиметрију са семантиком изворника.Доклад посвящен вопросам перевода фольклорного наследия с одного славянского языка на другой в соответствии с актуальной поэтической нормой принимающей
литературы, также как и с обязывающими в момент появления перевода версификационными предписаниями нормативной поэтики.
Авторы провели довольно широкий статистический анализ стиха, которым, в
качестве метрического эквивалента сербского асимметрического десятисложника 4+6 (АД), пользовались польские переводчики сербского народного эпоса. Авторы учли
наиболее характерные особенности исходного образца АД, выявили специфики польского фольклорного и литературного АД, и по узловым параметрам приступили к
анализу отдельных переводов.
На примерах конкретных метрических приемов в польских переводах сербских
народных песен косовского цикла, при помощи статистических подсчетов главных
параметров стиха, авторы стараются построить линию развития в этой области с половины с 50-х гг. XIX до 60-х гг. XX столетия. При этом учитывались эквиметричные
переводы поэтов-романтиков Ю. Б. Залеского, Р. Зморского, медика и антрополога
И. Коперницкого, также как поэтов-переводчиков ΧΧ века А. Богуславского, Ч. Ястржембец-Козловского, З. Стоберского и А. Каменьской.
Авторы пришли к следующим выводам.
Для всех представленных переводчиков сербской народной поэзии на польский
язык общее то, что их силлабо-тонические структуры на макростатистическом плане не
являются метрической константой. В некоторых случаях они более четко выражены и
строились сознательно (напр., «трехстопный гиперкаталектический белый эпический
анапест» Залеского), в других же их навязывал узус или стремление преодолеть его, а
нередко их непроизвольно вызывал сам языковой заряд оригинала (напр., собственные
имена, географические названия и т.п.), но эти структуры на уровне отдельных текстов
очень редко переступают через порог метрической доминанты.
Постоянно сравнивая индивидуальные метрические характеристики с обстановкой в польском фольклорном АД, авторы старались установить меру стилизации и
литературной адаптации поэтических переводов, т.е. их отдаление од народного размера, или, наоборот, меру их приближения к нему Из всех рассмотренных метрических моделей АД – благодаря органическому
родству с отечественным фольклором – самую приблизительную польскую адаптацию
оригинального сербского размера дал Зморский. Можно было бы даже говорить о Зморском с одной стороны, и всех остальных – с другой. Среди последних, в уединении своего поэтического вдохновения, остались в XIX веке Залеский и в XX – Каменьская. Прием
же литературной, книжной нормировки стиха Коперницкого сплотил вокруг себя ряд
верных последователей – Богуславского, Ястржембец-Козловского, также как и эклектика
Стоберского
Education in prison: From human rights to implementation
No full textPorast broja povratnika, prenatrpanost zatvora i loši uslovi u njima ne ulivaju nadu da se društvo na najbolji način suočava sa problemima kriminaliteta. Od osamdesetih godina prošlog veka, u većini zapadnih zemalja i kod nas, na udaru kritike našao se koncept resocijalizacije jer se smatra da nije doveo do smanjenja ukupnog kriminaliteta i recidivizma. Problem sa kojim se društva suočavaju je kako u zatvorskoj sredini pripremiti osuđenika da se uspešno integriše u društvenu zajednicu po izlasku iz zatvora. Veoma važnu ulogu u realizaciji ovog cilja može imati obrazovanje. U članku ćemo se baviti različitim aspektima obrazovanja u zatvoru: kako ga država propisuje i kako vidi njegovu svrhu, kakvo je aktuelno stanje u realizaciji prava na obrazovanje u nekim zemljama sveta i kod nas, koje su prepreke u realizaciji obrazovanja u zatvorima. Jedan od glavnih preduslova za implementaciju i uspeh obrazovnih programa u zatvoru jeste i motivacija samih osuđenika da se uključe u njih. Prikazaćemo deo empirijskog istraživanja sprovedenog na prigodnom uzorku iz dva KPZ (Požarevac i Sremska Mitrovica) o motivaciji osuđenika za obrazovanjem i obrazovnim potrebama.The increase in the number of returnees, overcrowding and poor conditions in prisons do not bring hope that the society faces problems of crime in the best way. Since the eighties, in most Western countries and in our country too, the critics attacked the concept of re-socialization as it did not lead to a reduction in overall crime and recidivism. The problem that companies face is how the prison environment preparing inmates to successfully integrate into a community upon release from prison. The problem that societies face is how to prepare inmates in prison environment to successfully integrate into a community upon release from prison. Education could play an important role in the realization of this goal. In this article we will deal with various aspects of education in prison: how the state defines its purpose, what is the current state of implementation of the right to education in some countries of the world and in our country, what are the obstacles in the implementation of education in prisons. One of the main preconditions for the implementation and the success of educational programs in prison is the very motivation of a person to engage in them. We will present the empirical part of the research conducted on a sample of the two Correctional Facilities (Požarevac and Sremska Mitrovica) about the motivation of prisoners for education and their educational needs
Баштинске установе културе, институције јавног памћења, херитологија, мнемозофија...
No full textНемају јединствени назив, делатност им је означена именима појединачних институција, терминологија којом се служе у међусобним контактима није једнозначна и прецизна, па ипак се библиотеке, музеји и архиви све чешће позивају на јединствену друштвену мисију и заједничке вредности. Теоретичари подсећају да им је и порекло заједничко, да је модерно доба показало ускогрудост и неразумевање раздвајајући их организационо и инстутуционално, те да су се у последњих четврт века, захваљујући брзом развоју информационе технологије и богатству комуникационих мрежа, стекли услови за њихово поновно повезивање. Културне, образовне, информативне и рекреационе потребе грађана заправо су оно што их спаја у времену које претендује на отворен приступ изворима сазнања, информациону писменост, доживотно учење и културну разноликост.
Далеко смо од формирања јединствене нове дисциплине онолико колико су (не)развијени њен теоретски корпус и вештине којима се служи, формално образовање, правно утемељење, стандарди за мерење ефикасности рада, оријентација на пружање услуга... Не знамо ни како би се звала та нова дисциплина. Па ипак, у пракси су заједничка друштвена одговорност на чувању личног и колективног идентитета, на развоју моралних и естетских вредности, на неговању слободног и критичког мишљења, на стицању мудрости, на унапређењу заједнице, довели до блиске сарадње библиотекара, музеалаца и архивиста. Изгледа да су библиотекари најпре постали свесни заједничке друштвене одговорности и могућности које им, у ресору културе, пружа уједињени јавни наступ, те су кренули у сусрет удруживању и преузели у том процесу лидерску улогу и у свету и у Србији.
Читалиште, које од свог првог броја у 2002. указује на глобалне трендове и значај повезивања библиотека, музеја и архива, посвећује њиховој сарадњи тему 22. броја. Уредник темата, др Владимир Кривошејев, окупио је стручњаке из региона да разраде концепт јавног памћења и његове друштвене улоге, комуникационе могућности баштинских установа и могућности њиховог заједничког наступа на вебу, формално образовање менаџера за рад у институцијама баштине, као и предности и недостатке ове сарадње на локалном нивоу
Ovo nije zemlja za žene – Amerika kao antifeministička utopija u romanu Žaklin Suzan „Dolina lutaka“
No full textU predvečerje drugog talasa feminizma i godina za koje se često kaže da su promenile svet, neuspešna glumica iz Filadelfije opčinila je čitalačku publiku širom Amerike i sveta mračnom pričom o seksu, glamuru i svetu bogatih i slavnih. Čitalačka publika dobila je još jedan kultni klasik – Dolinu lutaka autorke Žaklin Suzan. Javnost je bila oduševljena, kritičari šokirani, a ono što je ostalo od te burne 1966. godine jeste neopadajuća popularnost ove kontroverzne priče. Neki ovu popularnost pripisuju pronicljivosti autorke, drugi je slave kao začetnicu feminizma, dok joj većina zamera što se služila kičem da stekne veliku popularnost i zaradi novac. Ovaj rad će se baviti mogućim razlozima koji stoje iza neopadajuće popularnosti ovog dela nakon gotovo pola veka od objavljivanja, u isto vreme ispitujući da li su opravdane tvrdnje da je Žaklin Suzan svojim perom doprinela proboju feminizma
Европа: криза и обнова (“Europe: Crisis and Renewal” – европски конгрес британског удружења за славистичке и источноевропске студије (BASEES), Кембриџ, Велика Британија, 2013)
No full textGlobalization and Turkish literature
No full textU radu se iznosi analiza efekata globalizacije na tursku književnost, uz kratak osvrt na njenu istoriju koja se u različitim razdobljima razvijala pod uticajem drugih kultura i civilizacija na širokom geografskom prostoru. Globalizacija kao fenomen nije karakteristična samo za savremeno doba, već se u različitim vidovima ispoljavala kroz istoriju. Turska književnost je imala specifičan razvoj jer se praktično neprestano borila za identitet pod pritiskom drugih razvijenijih literatura, a od sredine 19. veka je pod uticajem evropske književnosti. U naše vreme proces globalizacije nije mogao mimoići ni Tursku i njenu književnost. Premda postoje oprečna mišljenja o efektima globalizacije, njen uticaj na manje poznate književnosti u svetu, poput turske, u najvećoj meri je pozitivan, budući da globalizacija ne znači samo ujednačavanje, već i ispoljavanje različitosti kultura.Globalization has become a synonym for a process of worldwide integration that arises from interchange of products, ideas and cultures. It affects every single part of the world and every single culture. There are two main processes qualified as results of globalization. The first one is unification of cultures under the primarily Western or American influence and the second one is affirmation of cultural differences. Throughout history, Turkish literature has been exposed to global cultural processes mainly as a part of the Islamic civilization. Globalization in our times has both positive and negative effects on Turkish literature. Due to the fact that Turkish is not a language spoken worldwide, for a long time Turkish literature has been unavailable to most of the world. However, globalization has increased interests for different and less known literatures and has supported translations and publishing Turkish authors. Globalization involves a certain 'culture of freedom' that enables everybody to create their own identity and offer it to the world. Under this influence and thanks to their postmodern style Turkish authors have become more 'global' and much more understandable for the rest of the world. Orhan Pamuk is the most global Turkish writer nowadays. But there are also other successful authors who write not only for Turkey but for the world such as Elif Şafak, Nedim Gürsel, Zülfü Livaneli, Serdar Özkan. It is obvious that Turkish literature has finally found its authentic response to the challenges of the globalized world literature
