REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Прагматичка функција синтаксичких репетиција и редупликација у српском језику
No full textИспитивање различитих облика синтаксичких понављања у српском језику показује да је диференцијацију ових појава на прагматичком плану могуће успоставити само на темељу значењског и формалног разграничења између репетиције и редупликације. Репетиције (интрареченичке и интратекстуалне), као контактне или неконтактне мултипликације језичких елемената, имају знатно ужа значења од редупликација. Док су значења репетиција махом сведена на емфазу и интензификацију којима се, обично уз поштовање кооперативног принципа, побољшавају кохеренција, кохезија текста и олакшава разумевање, прагматичка значења редупликата су знатно разуђенија. Код супстантивних редупликата преовлађују значења (а) верификације, (б) уже спецификације, (в) маркирања квалитативног спектра, и (г) индивидуализације; бинарним глаголским формама, у зависности од употребљеног глаголског облика, указује се на (а) темпоралну екстензију, (б) понављање радње (код презента, перфекта) или на (в) сужавање модалности и различите варијетете подстицања (код императива); редуплицирање придева води (а) истицању фокусираног својства, (б) наглашавању припадности особине Х идеализованом прототипу, док су значења адвербијалних редупликата углавном ограничена на интензификацију. Интрареченичка редупликација има стабилну (бинарну и контактну) структуру, а разграната и контекстом нијансирана прагматичка значења условљена су комуникативном ситуацијом и морфосинтаксичким особеностима редупликата
ЗАПІСКІ ЯНЫЧАРА: Хроніка аб турэцкіх справах Канстанціна, сына Міхайла Канстанціновіча, серба з Астровіцы, яки быў узяты туркамі ў янычары, ред. Ян Чыквін, пераклад са старапольскай мовы Ян Чыквін, Галіна Тварановіч, прадмова Галіна Тварановіч (Беласток: Wydawnictwo Uniwersytetu w Białymstoku, 2008) 250.
No full textPour une analyse stylistique: le cas de l’imparfait narratif dans le roman français des XIXe et XXe siècles (Hugo, Dumas, Flaubert, Maupassant, Zola, Vian)
No full textLe présent travail se propose de répertorier les principaux effets stylistiques de l’imparfait dit
narratif dans certains chefs-d’œuvre du roman français des XIXe et XXe siècles. Après avoir présenté les données mettant en évidence l’évolution de la forme, nous analyserons le corpus pour démontrer que l’imparfait narratif, a priori commutable avec le passé simple (les deux présentant des éventualités qui sont arrivées à leur terme), représente une forme beaucoup plus plastique que ce dernier car il
est apte à produire une multiplicité d’effets de sens grâce à son instruction aspectuelle
Хелдерлин, стварност језика и обнављање смисла поезије
No full textУ раду се, полазећи од посљедица европског нихилизма, настоји, у перспективи Хајдегерове и Бењаминове интерпретације Хелдерлиновог пјесништва, обновити разумијевање односа између историчности људског постојања, стварности језика и суштине поезије. Исходиште овога разумијевања јесте сазнање које се, у чињеници свога кашњења, дјелатно ставља у однос са одговорношћу и исцјељењем које утемељује човјеково истрајавање у времену. Интерпретација Хелдерлиновe поезије се, на концу, узима као повратак поетичком начину мишљења који не би требао остати само догађај књижевности него се, и разумијевањем смисла књижевности у историји, треба докучити у контексту преутемељења западне метафизике и обрта који је судбоносан по западну културу
Voprosy prozy o sovremennoj žizni detej i molodeži
No full textU radu se govori o posebnom žanrovskom podsistemu u okviru književnosti za decu i omladinu koji književna teorija u Slovačkoj naziva društvena proza - proza iz savremenog života dece i omladine. Akcenat se stavlja na osnovna pitanja njenog žanrovskog i tipološkog određivanja, njenog definisanja sa akcentom na tematiku, motive, način prikazivanja, gde dominira realna fikcija i realistični postupci. Ukratko se govori o njenoj istoriji u Slovačkoj a na kraju o pretpostavkama dominacije ove proze u slovačkoj vojvođanskoj književnosti za decu i omladinu.V prispevku sa hovori o osobitnom druhovom a žánrovom okruhu v rámci literatúry pre deti a mládež, ktorý literárna veda vymedzuje ako spoločenská próza. Dôraz sa dáva na základné otázky jej žánrového a typologického vymedzenia, jej definovania s dôrazom na tematiku, motivy, spôsob podania, kde dominuje reálna fikcia a realistické stvárňovacie postupy. Skrátka sa úvadza jej história na Slovensku a na záver sa hovori o predpokladoch dominácie spoločenskej prózy v slovenskej vojvodinskej literatúre pre deti a mládež
Vklad novyh izdanij perepiski češskih avtorov
No full textU radu je reč o izdanjima prepiske čeških autora koja su se pojavila u poslednjih deset godina. Uočavaju se pojedine jasne tendencije u izboru autora, tematskih okvira i problemskih pitanja koja pokreću ova izdanja, kao i njihov doprinos savremenoj književnoistorijskoj nauci. U razmatranje su uzeti primeri objavljene prepiske klasika češke književnosti Božene Njemcove, modernih pesnika Františeka Hrubina, Františeka Halasa, Jana Zahradnjičeka, Jirži Kolarža i prozaika postmoderniste Mihala Ajvaza.Na primere izdanij perepiski klassika češskoj literatury Boženy Nemcovoj, sovremennyh poëtov Františeka Hrubina, Františeka G alasa, Jana Zagradničeka, Irži Kolarža, prozaika postmodernista Mihala Ajvaza možno smelo utverždat', čto za poslednee desjatiletie krug izdatel'skih proektov različnyh koncepcij v Čehii značitel'no rasširilsja: pečatajutsja kak ob''emnye izdanija perepiski klassikov češskoj literatury, otdel'nye tematičeskie podborki iz korrespondencii avtorov, publikacii perepiski v ramkah krupnyh proektov izučenija otdel'nyh avtorskih opusov, tak i literaturno-filosofskie dialogi v forme perepiski. Raznoobraznye formy publikacii perepiski razdvigajut granicy ëpistoljarnogo žanra, čto vlečet za soboj postanovku novyh teoretičeskih voprosov, o kotoryh pišut vse bol'še
Prosodia-free statement of sentences in the French language
No full textТему овог рада представљају интонативне и ритмичке карактеристике простих изјавних реченица у француском језику.
Наведене карактеристике настојаћемо детаљније да појаснимо
и илуструјемо анализом резултата које смо добили експерименталним истраживањем на мањем корпусу француских простих
изјавних реченица у рачунарском софтверу за анализу говора
PRAAT. Пре него што пређемо на саму анализу овог мањег корпуса, настојаћемо да, на основу досадашњих радова француских
аутора од седамдесетих година 20. века па до данас, укратко опишемо прозодијске карактеристике простих изјавних реченица у
француском језику, као и феномене који су тесно повезани са ритмичким уређењем француске реченице уопште, па самим тим и
са уређењем просте изјавне реченице, а то су ритмичка група и
акценат групе.Cet article est consacré aux caractéristiques intonatives et rythmiques des phrases déclaratives simples françaises.Nous essaierons de présenter en détail ces caractéristiques, et de les
illustrer par l’analyse des résultats de notre recherche expérimentale sur un corpus limité de
phrases déclaratives simples françaises, que nous avons effectuée à l’aide du logiciel de l’analyse de parole PRAAT.Avant de nous pencher sur l’analyse de ce corpus limité, nous tâcherons
de décrire en bref, et cela à partir d’oeuvres des auteurs français, des années 1970 à nos jours,
les caractéristiques prosodiques des phrases déclaratives simples françaises, ainsi que deux
phénomènes relatifs à l’organisation rythmique du français en général, et de la phrase déclarative simple en particulier, c’est-à-direle groupe rythmique et l’accent de groupe
Spanish Teacher Education Programs and Community Engagement
No full textTheories of situated knowledge support that knowledge involves experience of practices rather than just accumulated information. While an important segment of foreign language teacher education programs focuses on the theoretical component of second/foreign language acquisition theories and relevant methodological concerns, it is mainly through practice that novice teachers construct their new professional identities. Consequently, typical teacher preparation programs require a number of classroom practice hours, which is not easily carried out in the educational context where there is a limited number of target language courses; such is the case of Spanish language instruction in Serbia. This study presents examples of two service-learning programs aimed at providing teaching practice for pre-service Spanish teachers in Serbia, while answering to the needs and interests of specific,communities. The theoretical and practical implications of this investigation may help outline a model of foreign language teacher education programs for social and educational contexts that lack a large-scale target language audience. Issues of future foreign language teachers' identity and cognition regarding the language education policy creation and the teaching process itself are also addressed
Le parole desuete nell’italiano contemporaneo e il loro possibile recupero
No full textL’attenzione posta dai dizionari verso le nuove voci che vengono ormai annualmente regi-
strate al loro interno non è finora stata equivalente a quella dedicata alle parole che lentamente e
silenziosamente si preparano ad essere espunte dagli stessi. Queste parole, definite come desuete,
hanno in questi ultimi anni ottenuto l’attenzione da parte dei lessicografi i quali hanno, come nel
caso del dizionario Zingarelli, dedicato loro una particolare attenzione, definendole “parole da
salvare”. Il loro numero, crescente di anno in anno, viene anche connotato graficamente all’interno del dizionario stesso.
Le parole desuete hanno attratto anche l’attenzione dell’editoria, attraverso alcune interessanti
pubblicazioni. Inoltre, su Internet sono presenti anche sotto forma di dizionari interattivi on line al-
l’interno di siti web ad esse dedicati. Tra questi siti, è stato preso in esame un questionario on line con
domande a scelta multipla, il quale è stato poi analizzato quantitativamente e qualitativamente.
Infine, sono state prese come esempio alcune parole desuete, le quali potrebbero ritornare nel
vocabolario dell’uso sotto forma di neologismi di ritorno
