REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
О еквиваленцији и лажним пријатељима у српској и шпанској фразеологији
No full textО лажним пријатељима на нивоу простих лексичких јединица постоје бројне студије и чланци, док то није случај сложених, односно фразеолошких јединица. Стога у раду анализирамо фраземе за које смо уочили да представљају потенцијалне лажне пријатеље у шпанском и српском језику, а спроведена анализа показује да фразеолошки лажни пријатељи постоје у овим језицима. Сврстали смо их у три групе, од којих су нарочито занимљиве прве две које се, упркос сличностима, битно разликују. Истраживање уједно показује да се фраземи понашају веома слично лексемама и да временом развијају нова значења
Nemestoimennye lokal'nye narečija v russkom i serbskom jazykah (narečija so značeniem levoj/pravoj storony lokalizatora)
No full textPredmet ovog rada je kontrastivni opis nezameničkih priloga sa prostornim značenjem sa obeležjem 'orijentir je određen levom/desnom stranom lokalizatora' u savremenom ruskom i srpskom jeziku. Cilj rada nam je da utvrdimo podudarnosti, sličnosti i razlike u obeležavanju prostornih odnosa nezameničkim prilozima u ova dva slovenska jezika, kada je u pitanju obeležje 'orijentir je određen levom/desnom stranom lokalizatora'.V nastojaščej stat'e rassmatrivajutsja nemestoimennye narečija i ih sposoby vyraženija lokal'nyh otnošenij v russkom i serbskom jazykah parallel'no, a, imenno, narečija so značeniem levoj/pravoj storony lokalizatora. V stat'e rassmotreny lokal'nye otnošenija pri pomošči dvuh struktur: lokalizuemyj ob''ekt, orientir, lokalizator, s odnoj storony, i mestonahoždenie, približenie, udalenie i peresečenie, s drugoj. Sopostavitel'noe izučenie narečij v ëtih dvuh jazykah ukazyvaet bol'šoe sovpadenie v upotreblenii nemestoimennyh narečij so značeniem levoj/pravoj storony lokalizatora v russkom i serbskom jazykah, o čem svidetel'stvujut i primery v nastojaščej stat'e
The problem of interpretative focus and the interpretation of a lyrical poem
No full textПроблем почетног корака у тумачењу лирске песме. Метод
интерпретације, схватање целине књижевног дела и феномен херменеутичког
круга. Читање/разумевање лирике као резултат интуитивног и(ли) аналитичког
приступа. Кратак преглед модерних теоријских схватања изложене проблематике (формалистичко-структуралистичке теорије; америчка „нова критика”;
феноменологија и херменеутика; постструктуралистички и деконструкционистички приступи; савремене теорије читања). Уочавање текстуалних/структурних изразитости: „фокус метафоре” и „реч-окидач”. Особености лирске
песничке структуре (семантичко самоувирање). Појам лирске доминанте.Starting from the viewpoint of the interpretation method foremost champion (E. Steiger) that the understanding of a work of literature must always keep in mind its entirety, with regard to the well-known paradox of the hermeneutic circle, the author of this paper searches for an answer to the following question: which aspect of the text should serve as the starting-point for the interpretation of a lyrical poem? After an examination of the possibilities offered by various modern and contemporary theoretical views of literature, a practical demonstration of the problem follows (interpretation of N. Tadić's poem 'Jesus'). Relying on certain theoretical and methodological solutions (M. Black, M. Riffaterre), this paper suggests to use textual/ structural characteristics as starting points in order to establish an interpretative focus, and the notion of the lyrical dominant as an adequate theoretical construction
Die einleitung in die erforschung von Kafkas humor
No full textОвај текст представља покушај да се хумор одреди као синтетичко начело Кафкине прозе, односно као естетизујући принцип који обликује
све текстуалне сегменте и усклађује их са смисаоном целином, која је и сама
одлучујуће одређена дејством хумора. Специфични кафкијански песимизам
последица је нераскидивог прожимања хумора с иронијом, које се збива на два
плана: унутар самог текста, где се врши хуморизација суморне грађе, и у чину
рецепције, где се интратекстуална иронизација сразмерно увећава те изискује
читалачки став који подразумева интелектуално уживљавање.Diese Arbeit stellt einen Versuch dar, Kafkas Humor als den synthetischen Grundsatz seiner Erzählkunst, d. h. als das ästhetisierende Prinzip zu bestimmen, das alle Textelemente seiner Erzählungen zu einer semantischen Ganzheit durch humoristische Gestaltung miteinander verbindet. Der eigentümliche kafkaeske Pessimismus folgt aus der bei dem Schriftsteller untrennbaren Verbundenheit von Humor und Ironie, die sich auf zwei Ebenen vollzieht: zuerst innerhalb der Textwelt selbst, wo der trübsinnige Stoff humoristisch und ironisch gestaltet wird, und danach in der Leserrezeption, wo das Ironisieren verhältnismäβig vergröβert wird, weil die komplexe Lesesituation eine starke und klare intellektuelle Stellungnahme von Leser erfordert
Motoki Nomachi (ed.): The grammar of possessivity in south Slavic languages: Synchronic and diachronic perspectives, Slavic research center, Hokkaido university, Sapporo, 2011
No full textJ.R.R. Tolkien: The Fall of Arthur, ed. Christopher Tolkien, Harper Collins Publishers, London, 2013
No full text
On the grammatical category of person in Serbian demonstratives
No full textУ раду се, на теоријским основама когнитивне семантике, испитује употреба показних речи у српском језику (личних показних заменица, личних заменичких прилога и показних речца) с обзиром на њихову граматичку категорију лица.
Утврђују се простори – физички и метафорички – на које или у оквиру којих се
тим речима указује, а затим се разматра њихова ендофоричка употреба. Закључује се да се и ова последња може свести на њихове употребе у физичком и метафоричким просторима.Serbian is one of the few Slavic languages with a three-member system of demonstratives (i.e. demonstative pronouns, adverbs and particles). In this paper the author sets out to explore the use of Serbian demonstratives against the theoretical background of cognitive semantics. It turns out that the main usage of the demonstratives is exophoric - they point to the physical space, or what is situated within it: the 1st person demonstratives point to what is close to the speaker, the 2nd person demonstratives point to what is close to the hearer and the 3rd person demonstratives point to what is distant from the speaker (or both speaker and hearer). This means that the system of Serbian demonstratives is actually a three-personal rather than only three-member system. However, a speaker can use some 2nd person demonstratives to point to something that is at some distance from him/her (but is accessible to the senses), regardless of the position of the hearer (if there is any at all). At this point the system of demonstratives is only a three-member system - orienting the space only in relation to the speaker. Besides the physical space, there are several metaphorical spaces - the main ones being the spaces of time, knowledge and memory, possession, attention, emotional space, and the spaces of importance, definiteness and ordinariness. In cases where the physical and the pertinent metaphorical space do not coincide, more than one demonstrative is possible. However, the conclusion should not be drawn that these demonstratives are semantically empty, or that their meanings are identical - only that their usage is based on different logics. The anaphoric usage derives from the exophoric one: using the 2nd person demonstratives in order to refer to the interlocutor’s words is a case of possession, where the possessed entities (elements of the interlocutor’s text) are abstract and metaphorical; and the endophoric use of the 2nd person demonstratives is a case of attention, where the speaker places the topic of the conversation in the interlocutor’s space, thus making it relevant for him/her
Difficoltà di apprendimento dell’italiano L2 da parte dello studente serbo: livello morfosintattico (forme e usi di preposizioni, avverbi, numeri, congiunzioni, particelle e verbi).
No full textCon il presente contributo intendiamo illustrare, per mezzo dell’analisi contrastiva e dell’analisi degli errori, le difficoltà dell’apprendente serbofono nell’acquisizione dell’italiano L2. Ci focalizziamo sugli errori più frequenti a livello morfosintattico, riguardanti in particolare le forme egli usi di preposizioni, avverbi, numeri, congiunzioni, particelle e verbi, cercando di precisare le fasi nello sviluppo dell’interlingua in cui tali errori si manifestano. Discutiamo inoltre le difficoltà dello studente relativamente all’ordine delle parole nella frase. La nostra riflessione sugli errori morfosintattici si presenta potenzialmente utile per i docenti di italiano L2 ai fini di una pianificazione del percorso didattico mirato ai fabbisogni linguistici dell’apprendente serbo
Produktivnost' i morfologičeskie osobennosti kak faktory upotrebitel'nosti deepričastij nesoveršennogo vida v russkom jazyke
No full textOvaj rad predstavlja pokušaj sastavljanja punog spiska glagola čiji se gerundi nesvršenog vida ne koriste ili se malo koriste, kao i utvrđivanja uzroka ove pojave. Glagoli kod kojih postoje ograničenja u obrazovanju ili upotrebi gerunda nesvršenog vida nalaženi su putem niza normativnih priručnika, a, s obzirom da su tom prilikom uočena izvesna neslaganja, svi glagoli su dodatno provereni u Nacionalnom korpusu ruskog jezika (Korpus). Glagoli na -nut' (osim tjanja), -č' (osim bereža i vrlo frekventnog voloča), glagoli tipa mjat' i peret' ne grade gerunde nesvršenog vida. Gerundi glagoli tipa pit' i vrat', kao i glagoli s neslogovnom osnovom sadašnjeg vremena druge konjugacije retko se koriste. Kod glagola tipa pisat' gerundi se regularno grade samo od glagola s osnovom sadašnjeg vremena na č, šč i zž. Od glagola s osnovom na ž, š, labijalni suglasnik + lj neki glagoli regularno grade gerunde, a neki ne. Pokazalo se da je informacija u normativnim priručnicima u osnovi tačna, ali ipak nedovoljno precizna. Zajedničko za sve ove glagole (osim glagola na -nut') je to da, kao prvo, pripadaju neproduktivnim glagolskim klasama, a, kao drugo, odlikuju se ili neslogovnom osnovom, ili morfofonemskim alternacijama. Razlog za ovo mogla bi biti učestalosti, ali ne na nivou same reči, već učestalosti morfološke odlike - što u našem slučaju odgovara produktivnosti glagolske klase, kao i učestalosti glagolskog oblika - u našem slučaju gerunda nesvršenog vida.Nastojaščaja rabota javljaetsja popytkoj sozdanija polnogo perečnja glagolov nesoveršennogo vida, kotorye libo ne obrazujut deepričastij, libo ih deepričastija neupotrebitel'ny, a takže i opredelenija pričin dannogo javlenija. Glagoly snačala vyjavleny s pomošč'ju rjada normativnyh posobij, no učityvaja otnositel'noe nesovpadenie informacii v nih, a takže i to, čto oni mogut ne otražat' real'noe sostojanie v jazyke, upotrebitel'nost' dannyh form proverjalas' v Nacional'nom korpuse russkogo jazyka. Okazalos', čto dannye gl. v osnovnom harakterizujutsja prinadležnost'ju k neproduktivnym klassam ili morfologičeskimi osobennostjami