REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Library science and higher education
No full textDominant technology imposes a general term for an era, wrote Asa Briggs and Peter Burke: the era of the press, the age of the radio, or the television era. We do not distinguish the age of library, because they are not temporary. Libraries are timeless institutions and phenomena, and their modality, virtual library, is no longer futurist category. There is a scientific, cultural and educational necessity for development of virtual libraries, as well as the social necessity, as they transcend economic, political and national boundaries; they become catalysts for economic obstacles. Libraries are aspiring to preserve the documentary-historical, cultural and scientific heritage, to enrich the national and global memory, to invest in intellectual development and to contribute to the reinforcement of democracy of knowledge. On the "open path" of designing global memory, libraries are active participants in solving all of the challenges of education; they contribute to the development of intellectual freedom and spread information literacy and general enlightenment. Handwritten and printed information are replaced with digital sources, whose multiplicity, organization, flexibility and distribution are considered distinctive qualities in the process of placing and timely availability of knowledge on any subject. Wanting to be included among the university centers which provide access to, evaluation, interpretation of information and knowledge, communication with new and fresh ideas, promote and develop critical thinking, include all relevant and current materials, activate individual potential of each researcher, Faculty of Philology, as a member of the University of Belgrade, formed in 2012, for this purpose, a digital library. Digital Library of the Faculty of Philology is a completely open source for all users and it is unique in Higher Education system in Serbia. It includes all editions of Faculty of Philology, which encloses two hundred years of tradition of the University of Belgrade. Digital processing of the written legacy of Serbian Nobel prize winner Ivo Andric is in progress, after which we will approach the digitization of manuscripts of poets Ivan V. Lalic, Alexandar Vuca and Desanka Maksimovic, who marked the Serbian literature of the twentieth century. This is the first digital library in Serbia that will incorporate the entire written legacy of prominent writers, and we believe that it is also one of the few in the world. This process has opened a number of questions related to the digitization of book and manuscript material, or archival material in general, as well as the issues related to its further use. Digital Library of the Faculty of Philology will be an important educational resource for all researchers and students, and will have a special significance for the development of master courses organized jointly with foreign universities. This paper will, therefore, consider, on the basis of theoretical and empirical findings, especially those related to the digital library of the Faculty of Philology: the structure of digital libraries; the rules of digitization and the use of digital forms of published and manuscript materials, which are the subject of an entirely different library and archives usages; the importance of digital libraries in the system of Higher Education; the indispensability of digital libraries for tertiary distance education and lifelong learning
Life of St. Pancratius of Taormina in Serbian manuscripts
No full textSlovenski prevod obimnog grčkog Žitija ce. Pankratija Tavromenijskog, nastalog u vreme ikonoborstva, načinjen je veoma rano (u prvoj trećini XI veka). Kako je ovo žitije sačuvano samo u dvama srpskim svetogorskim prepisima, iz XIII i XIV veka, te u jednom poznom ruskoslovenskom, koji je direktna kopija mlađeg srpskog prepisa, u radu se razmatra stanje srpskoslovenskog teksta prema grčkom originalu, odnos među prepisima, kao i prevodilačka tehnika starog slovenskog prevodioca Prezvitera Jovana.The Slavic translation of Life of St. Pancratius of Taormina can be dated into the first decades of the 11th century, and it has only been preserved in three Slavic manuscripts, the older two of which are Serbian (the manuscript of the Monastery of Hilandar, 13th century, now at the Russian National Library in Saint Petersburg; and the Manuscript number 82 of the Library of the Synod at the Moscow State Historical Museum, 14th century), whereas the third is a considerably more recent Russian one. This paper deals with the state of the text as preserved in the manuscripts. Special attention has been given to lexical features of the text
Herders auffassung des sprachursprungs und die gründung der philologie
No full textHerderovo mladalačko poistovećivanje govorenja i mišljenja stvara polazište za zasnivanje filologije kao univerzalne humanističke, empirijsko-istorijske nauke u 19. veku, a krajem ovog stoleća i početkom narednog i za utemeljenje duhovnoistorijskih nauka na upravo izgrađenim filološko-hermeneutičkim osnovama naspram onih matematičko-statističkih, na kojima su učvršćena prirodnonaučna znanja. Osim toga, prema Herderovom shvatanju, osnovna i stvaralačka funkcija jezika jeste poetska funkcija, koja počiva na svojstvenim postupcima, kao što su onomatopeja i metafora te, u okviru ove, i sinestezija. Tako pesništvo dobija vrednost glavnog svedoka onoga što je ljudsko kroz istoriju i postaje predmet svetske književnosti kao najvažnije filološke discipline.Es ist Herders Überzeugung über die Identität der Denk- und Redefähigkeit, die er in seinem jugendlichen Versuch Über den Ursprung der Sprache aus dem Jahre 1770 etabliert hat, wodurch die Nationalsprache sich als höchst bedeutend für die Gestaltung und den Ausdruck der nationalen Denkweise erwies. Wie das Denken, Herders Meinung nach, in unauflöslicher Einheit mit seiner sprachlichen Äußerung differentia specifica der Menschheit in Bezug auf alle anderen Geschöpfe sei, so stelle die nationale Denkart einen Hinweis auf die Humanität dar, die geschichtlich in einer bestimmten Nation verwirklicht werde. Folglich findet die Menschheit ihre Ausprägung und Verwirklichung und erkennt sich selbst eben durch die nationalen Sprachen, die die Volksgeister, d.h. die besonderen geistigen Vorgänge widerspiegeln, die jeweiliges Volk entwickelt hat, um sich mit der eigenen Wirklichkeit auseinanderzusetzen. Damit weist Herder den Weg zu einer allgemeinen Anthropologie, der über eine historisch fundierte Ethnologie führt, die von philologischen Einsichten ausgeht. Durch Herders jugendliche Gleichsetzung von Sprache und Denken wurde die Philologie des 19. Jh.s als universelle humanistische, empirisch-historische Wissenschaft begründet, die ihrerseits um die Jahrhundertwende die Grundlage für die Entwicklung der philologisch-hermeneutisch orientierten geistesgeschichltichen Wissenschaften bot. Unter den kreativen Grundfunktionen der Sprache hebt Herder die poetische hervor, deren Hauptverfahren die Lautmalerei und die auf der Synästhesie beruhende Metapher sind. So aufgefaßt, nimmt die Poesie die Rolle des Hauptzeugen des Menschlichen in der Geschichte an und wird zum Gegenstand der Weltliteratur als wichtigster philologischer Disziplin
Metričeskie problemy perevoda serbskoj narodnoj ëpiki na pol'skij jazyk (na materiale pol'skih perevodov pesen kosovskogo cikla)
No full textReferat se bavi pitanjem prevođenja folklornog nasleđa s jednog slovenskog jezika na drugi u skladu s aktuelnom poetičkom normom književnosti-primaoca. Na primerima metričkih rešenja u poljskim prevodima pesama kosovskog ciklusa autori nastoje da skiciraju razvojni luk poljskog prevodilaštva srpskog folklora od prve polovine XIX do druge polovine XX veka. Posebno se ukazuje na ukorenjene zablude u vezi s karakterom srpskog nesimetričnog deseterca, ali i zamke u koje katkad zapadaju prevodioci u nastojanju da u svojim prevodima pomire ekvimetriju sa semantikom izvornika.Doklad posvjaščen voprosam perevoda fol'klornogo nasledija s odnogo slavjanskogo jazyka na drugoj v sootvetstvii s aktual'noj poëtičeskoj normoj prinimajuščej literatury, takže kak i s objazyvajuščimi v moment pojavlenija perevoda versifikacionnymi predpisanijami normativnoj poëtiki. Avtory proveli dovol'no širokij statističeskij analiz stiha, kotorym, v kačestve metričeskogo ëkvivalenta serbskogo asimmetričeskogo desjatisložnika 4+6 (AD), pol'zovalis' pol'skie perevodčiki serbskogo narodnogo ëposa. Avtory učli naibolee harakternye osobennosti ishodnogo obrazca AD, vyjavili specifiki pol'skogo fol'klornogo i literaturnogo AD, i po uzlovym parametram pristupili k analizu otdel'nyh perevodov. Na primerah konkretnyh metričeskih priemov v pol'skih perevodah serbskih narodnyh pesen kosovskogo cikla, pri pomošči statističeskih podsčetov glavnyh parametrov stiha, avtory starajutsja postroit' liniju razvitija v ëtoj oblasti s poloviny s 50-h gg. XIX do 60-h gg. XX stoletija. Pri ëtom učityvalis' ëkvimetričnye perevody poëtov-romantikov Ju. B. Zaleskogo, R. Zmorskogo, medika i antropologa I. Kopernickogo, takže kak poëtov-perevodčikov XX veka A. Boguslavskogo, Č. Jastržembec-Kozlovskogo, Z. Stoberskogo i A. Kamen'skoj. Avtory prišli k sledujuščim vyvodam. Dlja vseh predstavlennyh perevodčikov serbskoj narodnoj poëzii na pol'skij jazyk obščee to, čto ih sillabo-toničeskie struktury na makrostatističeskom plane ne javljajutsja metričeskoj konstantoj. V nekotoryh slučajah oni bolee četko vyraženy i stroilis' soznatel'no (napr., «trehstopnyj giperkatalektičeskij belyj ëpičeskij anapest» Zaleskogo), v drugih že ih navjazyval uzus ili stremlenie preodolet' ego, a neredko ih neproizvol'no vyzyval sam jazykovoj zarjad originala (napr., sobstvennye imena, geografičeskie nazvanija i t.p.), no ëti struktury na urovne otdel'nyh tekstov očen' redko perestupajut čerez porog metričeskoj dominanty. Postojanno sravnivaja individual'nye metričeskie harakteristiki s obstanovkoj v pol'skom fol'klornom AD, avtory staralis' ustanovit' meru stilizacii i literaturnoj adaptacii poëtičeskih perevodov, t.e. ih otdalenie od narodnogo razmera, ili, naoborot, meru ih približenija k nemu. Iz vseh rassmotrennyh metričeskih modelej AD - blagodarja organičeskomu rodstvu s otečestvennym fol'klorom - samuju priblizitel'nuju pol'skuju adaptaciju original'nogo serbskogo razmera dal Zmorskij. Možno bylo by daže govorit' o Zmorskom s odnoj storony, i vseh ostal'nyh - s drugoj. Sredi poslednih, v uedinenii svoego poëtičeskogo vdohnovenija, ostalis' v XIX veke Zaleskij i v XX - Kamen'skaja. Priem že literaturnoj, knižnoj normirovki stiha Kopernickogo splotil vokrug sebja rjad vernyh posledovatelej - Boguslavskogo, Jastržembec-Kozlovskogo, takže kak i ëklektika Stoberskogo
Two events from Desanka Maksimović's teaching career
No full textУ раду се, на основу архивских истраживања, доносе досад
непознати подаци о раду Десанке Максимовић као професорке Прве женске
гимназије у Београду. У првом делу студије осветљава се рад Десанке Максимовић као надзорнице ђачке литерарне дружине у Првој женској гимназији у
светлу афере везане за комунистичку пропаганду међу ученицама те школе. У
другом делу рада доносе се подаци о труду Десанке Максимовић да у неизвесним временима после Другог светског рата заштити своје ученице.Desanka Maksimović holds a distinguished place among Serbian writers who earned their bread by teaching. After several years spent working in the Private Gymnasium in Obrenovac, the Third Female Gymnasium in Belgrade and the Coeducational Teacher's Training College in Dubrovnik, she spent her entire working life (until 1953) as a professor of the First Female Gymnasium in Belgrade. Just before the occupation of Yugoslavia, in the spring of 1940, her pupils, members of a school literary society, were accused of taking part in communist agitation. The reason for that was a scandal concerning the journal 'Zora', published by pupils of the Seventh Male Gymnasium in Belgrade. The pupils of the First Female Gymnasium in Belgrade supported their persecuted colleagues and collected petition signatures. In her statement at a meeting of the Teacher's Board, Desanka Maksimović, then the supervisor of the pupils' literary society, defended her students, although her colleagues accused her of softness and lenience. After World War Two, when the new communist government arrested two pupils of the First Female Gymnasium in Belgrade, Desanka Maksimović, led by the ethics of her teacher vocation, again defended her students
Текст и метатекст в рассказе Предчувствие Наума Симы Матавуля
No full textТежишница тумачења приповетке Наумова слутња Симе Матавуља је проблематизација односа између примарног и секундарног текста
– метатекста – који је пронађен у уметничкој параболи Лава Н. Толстоја Зашто
људи живе. Осим метатекста, који је средство „прекодирања” фолклорно-библијског у реалистички стилски регистар, користе се још две интерпретативне стратегије: приповедни идентитет (П. Рикер) и сижејно пространство (Ј.
Лотман). Овим интерпретативним приступима открива се како Матавуљ одваја
архисиже о кажњеном арханђелу у људском обличју од инваријантног фолклорног стожера са намером да му дâ аутономно уметничко значење. Тиме се
потврђује свест о постојању назнака модерности у позном делу Симе Матавуља.В данной статье анализируется рассказ Предчувствие Наума Симы Матавуля с точки зрения взаимоотношений первичного и вторичного текста – метатекста – которий находится в рассказе Льва Н. Толстого Чем люди живы.
Кроме метатекста, которым достигается „перекодировка” фольклорно-библейского стиля в реалистический регистр, использовались две литературоведческие стратегии: повествовательнaя идентичност (П. Рикер) и сюжетное
пространство (Ю. Лотман). Этот подход показывает как Матавуль отделяет
архисюжет об ангелу в человеческом образе от инвариантной фольклорной
поддержки, с намерением дать ему автономное художественное значение. Это
подтверждает осознание о признакам модернизма в поздному литературному
произведению Симы Матавуля
Roberto Cagliero and Anna Belladelli (eds.), American English(es): Linguistic and Socio-cultural Perspectives. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing, 2013, str. 242.
No full textАмеричка кинематографија о српском језику у Босни и Херцеговини
No full textУ раду се даје лингвистичка анализа деоница на „српском“ језику у два америчка играна филма (Behind Enemy Lines, 2001; The Hunting Party, 2007) с темом грађанског рата у Босни и Херцеговини. Анализа показује да се језик представљен у овим филмовима нашао у функцији већ традиционалне европске (тј. западноевропске) политике према Србима и српском језику, а она је из сопствених геостратешких политичких интереса на Балкану била склона да српски етнички и језички простор битно умањује и ограничава на Србију, штавише, на њене средишне делове. Зато је језик глумаца који играју Србе у анализираним филмским причама организован тако како би његови говорници у језичком (нпр. екавизми, конструкција да + презент м. инфинитива и др.) и сваком другом смислу представљали дошљаке, тачније завојеваче који долазе из Србије, а не босанскохерцеговачке Србе који у Босни и Херцеговини живе откад Срби постоје на Балкану
Space, verbal tenses, temporal prepositions
No full textIn this paper, we analyse and compare the parameters required for defining the semantics of the French temporal prepositions with those that constitute the basic semantics of French verbal tenses. We show that it is possible to describe the instructions of temporal prepositions with spatial predicates, which is in accordance with the Localistic hypothesis. On the other hand, verbal tenses cannot be reduced to the predicates used in the definitions of temporal prepositions, in spite of being semantically less complex. It is because the moment of speech, a central concept in the semantic structure of verbal tenses is not derivable from any spatial predicate and, in addition, does not play any role in the semantics of basic temporal prepositions (pendant-during, avant-before, après-after). The last argument in favour of our thesis of the impossibility to reduce the semantics of verbal tenses to the semantics of temporal prepositions resides in the fact that the pragmatic treatment is compulsory exclusively in the interpretation of the first ones
