REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Fate written on the forehead in Serbian oral narratives
No full textThis paper examines narratives about fate from the Serbian corpus, as well as beliefs related to them. A characteristic motif is that the demons of fate write fate on people's forehead. Such motifs and beliefs are also encountered elsewhere on the Balkans, especially in the areas that were under Turkish influence (Greece, Albania, Bulgaria), so it is undoubtedly a Balkanism. The presence of the motif among Turks and Arabs indicates oriental roots. However, the bottom source seems to be India where the oldest examples have been recorded. Classical Sanskrit literature (including tales collections, such as Hitopadda, Pancatantra, Vikramacarita, Vetalapancavinthati) provides numerous examples of this motif. This is certainly not a source but only a testimony of the presence of the motif. The contemporary rituals and views of modern popular Hinduism testify to its connection to belief. It seems that beliefs and narratives migrated via Muslim culture to the Balkans. Methodologically speaking, this is not a matter of going back to Benfey or Cosquin, but an example of the importance of regions and cultural contacts. The motif and belief seem to be close to the phraseologism "written on the forehead", but the conclusion is that they have different origins; while the idiom that is present in many languages comes from the idea of "reading", discerning one's nature, the narrative motif clearly has a specifically Oriental origin and is linked to living belief
Aвангардна политика књижевности: Бенјаминово читање Берлин Александерплаца и његове теоријске консеквенце
No full textУ приближно исто време, тридесетих година прошлог века,
аутори различитих теоријских приступа, Бенјамин, Брох и Бахтин,
истичу моменат полифонијске структуре романа у којој различити
гласови постају носици сукобљених идеолошких гледишта. У Деблиновом роману то су идеологије фашиста и комуниста, док се
животи романескних јунака одвијају као непрестани низ говорних
ситуација, односно жанрова. Старо одређење романа као грађанске
епопеје добија у причи о Францу Биберкопфу своје ново испуњење,
овога пута као малограђанска епопеја. Главни јунак Берлин Александерплаца херој је модерног доба у чијој метаморфози од преступника до помоћника портира у фабрици, Валтер Бенјамин види
последњи ступањ образовног романа, „сентимантално васпитање“
једног лопова. У тој „херојској“ метаморфози од бунтовника до новорођеног члана друштва који се мири са својом ситуацијим, има
тешке истине о модерном граду који суверено влада судбином појединца
О детерминативним партиципима на примерима из преписа Душановог законика
No full textРад се бави приступним испитивањем неких аспеката односа између еволуције конструкција са партиципима као детерминаторима објекта или пацијенса-субјекта, инфинитива у функцији допуне и зависних реченица, на одговарајућим примерима забележеним у тексту Струшког и Атонског преписа Душановог законика.The work examines the relationship between the evolution of structures with participles as determiners and the infinitive in the function of amendments and subordinate clauses at some examples of Dušan’s Code
Ајвазова надреалистичка приповетка
No full textУ овој краткој студији настојимо да представимо књижевне почетке Михала Ајваза везане за збирку приповедака Návrat starého varana у којима су уочљиви надреалистички елементи. Ајвазову неонадреалистичку приповетку доводимо у везу са Бретоновим утицајем, иако је слично књижевно стваралаштво било присутно и код других аутора чешке књижевности током деведесетих година двадесетог века. Издвајањем елемената и мотива надреалистичког ангажмана, указујемо на основе које ће писац у каснијем романескном стваралаштву развити у поетику блиску магијском реализму
Intransitive verb constructions with dative complement in the modrn Serbian language
No full textТема овог рада јесу конструкцијe с непрелазним глаголима који захтевају рекцијску допуну реализовану именичком јединицом у дативу – без предлога и с предлозима. У раду се ти глаголи побрајају и сврставају у одговарајуће синтаксичко-семантичке класе, реконструишу се и описују, на основу корпуса, реченични модели који се с њима образују. Модели обухватају информативну и функционално-синтаксичку структуру реченице, синтаксичке јединице којима су дате функције реализоване и њихов граматички облик, елементарни опис означене ситуације (укључујући семантичке улоге партиципаната и аспектуални тип ситуације), онтолошке типове референата и типичне реченичне примере. Приказује се укупно четрдесет осам глаголских класа и реченичних модела с беспредлошким дативом, разврстаних према семантичкој улози дативног референта: тринаест модела с дативом АДРЕСАТА, пет с дативом БЕНЕФИЦИЈАРА и МАЛЕФИЦИЈАРА, десет с дативом ДОЖИВЉАВАЧА, два с дативом ПОСЕСОРА, девет с дативом осталих семантичких конкретизација опште улоге ЦИЉАНЕ ОСОБЕ, седам с дативом ЦИЉА и два с дативом СТИМУЛУСА. С предлошким дативом реконструише се један модел (с дативом опште улоге ЦИЉАНЕ ОСОБЕ). Анализира се мотивисаност и продуктивност модела, могуће варирање рекције кроз полисемичну структуру глаголске лексеме, ограничења везана за семантичка обележја лексичког пуњења, (прото)типичне референте субјекта, објекта и других евентуалних допуна (и посебних одредби), као и постојање конкурентних рекцијских решења за поједине глаголе или глаголске класе. Глаголи су ексцерпирани из шестотомног Речника српскохрватскога књижевног језика Матице српске, а примери на основу којих су реконструисани модели ексцерпирана је, осим из тог речника, и из Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Електронског корпуса српског језика и других електронских извора.This study deals with intransitive verb constructions that require a dative complement realized in the form of a nominal expression in the dative – with or without a preposition. Such verbs are listed and assigned to corresponding syntactic-semantic classes, and their clausal models are construed based on corpus data. The models comprise the informational as well as the functional-syntactic structure of a clause, the overview of syntactic units by which the respective functions are realized, and their grammatical form, an elementary description of the denoted situation (including participants’ semantic roles and the aspectual type of the situation), referents’ ontological types, and typical examples. A total of forty-eight verb classes and clausal models containing dative without a preposition are presented and assorted according to the semantic role of the dative referent: thirteen models with the dative of RECIPIENT, five with the dative of BENEFICIARY and MALEFICIARY, ten with the dative of EXPERIENCER, two with the dative of the POSSESSOR, nine with the dative of other semantic instantiations of the general TARGET PERSON role, seven with the dative of GOAL, and two with the dative of STIMULUS. One presented model contains the prepositional dative (the general TARGET PERSON role). The motivation and productivity of particular models is analyzed, along with possible complement variations due to the polysemy of the verbal lexeme, constraints regarding the semantic features of lexical content, (proto)typical referents of the subject, object and other possible complements (and specific adjuncts), as well as alternative complements for certain verbs or verb classes. The verbs were extracted from the Matica Srpska six-volume dictionary, Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika, while the corpus data for the models was extracted from Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika by the SASA, as well as Electronic corpus of the Serbian language and other electronic sources
Literary texts in French language textbooks and reference books from the perspective of contemporary approaches to foreign language teaching
No full textПредмет ове докторске дисертације су функција и дидактизација књижевног текста у уџбеничкој литератури француског као страног језика француских и домаћих аутора из друге половине 20. и с почетка 21. века, намењеној средњем и вишем нивоу, као и улога ученика – читаоца књижевног текста у различитим методама учења страног језика. Књижевни текстови су у традиционалној граматичко-преводној методи (током целе друге половине деветнаестог века, а и знатно касније) заузимали средишње и готово искључиво место у настави страних језика. У првој деценији 20. века директна метода их „искључује“ из уџбеника страног језика, али их „враћа“ комбинована (по француском дидактичару Пирену „активна“) метода, у којој се препознају елементи и традиционалне и директне методе. Оваква концепција наставе на средњем и вишем нивоу приметна је у уџбеницима из 50-их година у којима књижевни текст служи као повод за активности усмене и писане продукције – за говор о тексту („објашњавање текста“) или писмени састав (слободни састав, „коментарисање текста“). Повезујући и тематску и структурну и стилистичку димензију текста, појединачне елементе текста са контекстом, професор објашњава текст и поставља питања, а ученик одговара на њих, примењујући своје акумулирано знање. Иако је ученик активнији него у претходним периодима, у средишту наставне активности налазе се наставник и текст. За аутора уџбеника најбитнији задатак представља избор погодних текстова за остваривање првенствено образовно-васпитног а затим и језичког циља наставе...The subject of this doctoral dissertation are the function and didacticisation of literary texts in the textbook literature pertaining to French as a foreign language by French and domestic authors from the second half of the 20th and the early 21st century, aimed at the intermediate and advanced levels, as well as the role of students as readers of literary texts within the framework of various methods of learning a foreign language. Within the framework of the traditional grammatical-translation method (during the course of the entire second half of the 19th century, and even much later), literary texts occupied a central place and were almost solely used in foreign language teaching. In the first decade of the 20th century, the direct method “excluded” them, so to speak, from foreign language textbooks, but they were “brought back” into practice by the socalled combined method (referred to as “active” by the French didacticist Puren), wherein one can recognise elements of both the traditional and the direct method. Such a concept of teaching at the intermediate and advanced levels was noticeable in textbooks dating from the 1950’s, wherein a literary text served as a lead-in for oral and written production activities – for speaking about the text in question (“text explanation”) or a writing exercise (free composition essay, “commenting on the text”). By linking the thematic, structural and stylistic dimensions of the text, that is, individual text elements with the context, the teacher explains the text and asks questions about it, and the students answer them, applying their accumulated knowledge. Even though the students are more active than they were during the preceding period, the teacher and the text are at the centre of teaching activities. For a textbook author, the most important task is to make a selection of texts suitable for realising primarily the educational and then the linguistic objective of teaching..
The construction of reference corpus of contemporary Serbian
No full textU ovom radu se razmatra problem metoda i alata za konstrukciju korpusa savremenog srpskog jezika kao referentnog jezičkog resursa. Rad se sastoji od tri dela. U prvom delu rada se razmatraju opšta pitanja koja se odnose na definiciju, istorijat, parametre i klasifikaciju korpusa, kao i na korpusnu lingvistiku kao metodologiju istraživanja jezika. Posebna pažnja je posvećena pitanjima reprezentativnosti i balansiranosti korpusa kao uzorka jezika. Takođe je detaljno razmotren i uticaj Interneta, odnosno veba, na kritičko preispitivanje definicije korpusa. Kao parametri korpusa, posebno su analizirani nosač, domen i namena, obim (veličina), period, izvor/medijum, anotacija i višejezičnost. Na osnovu tih parametara su opisane moguće klasifikacije korpusa i posebno su izdvojeni nacionalni korpusi kao opšti, referentni korpusi koji pretenduju da reprezentuju jezik jedne zemlje. Detaljno su analizirani nacionalni korpusi slovenskih jezika. Poseban odeljak je posvećen istorijatu srpske korpusne lingvistike. Na kraju prvog dela rada su navedeni ciljevi rada: razmatranje mogućnosti izgradnje opšteg korpusa srpskog jezika koji bi bio elektronski, dinamički, sinhroni, balansiran, anotiran (morfološki, strukturno, bibliografski), kao i mogućnosti izgradnje pratećih višejezičnih paralelnih korpusa u kojima je srpski izvorni ili ciljni jezik...The problem regarding the methods and tools to construct a corpus of contemporary Serbian as a reference language resource is considered in this thesis. The thesis consists of three parts. General questions related to definition, history, parameters and classification of corpora, as well as to corpus linguistics as a methodology in language research, are considered in the first part of the thesis. The special attention is paid to questions regarding representativeness and balance of corpus as a language sample. The affect of Internet/Web on critical review of corpus definition is considered in detail, too. Corpus parameters (storage medium, domain/purpose, size, time span, mode of communication, annotation and multilinguality) are particularly analysed. Possible classifications of corpora, based on these parameters, are described with emphasis on national corpora as general reference corpora which are supposed to represent the national language of a country. National corpora of Slavic languages are analysed exhaustively. A special section is dedicated to the history of Serbian corpus linguistics. The goals of thesis are listed in the end of the first part of the thesis: considering possibilities for construction of general, electronic, dynamic, synchronous, balanced, morphosyntactically and bibliographically-annotated corpus, as well as the possibilities for construction of multilingual parallel corpora with Serbian as source or target language..
О ширењу круга адјективних и адвербијалних интензификатора у српском језику (под утицајем процеса глобализације)
No full textУ колоквијалном, али и у књижевном језику запажен је пораст фреквенције придевских и прилошких интензификатора страног порекла (апсолутан/апсолутно, тоталан/тотално, комплетан/комплетно и сл.), који, најчешће употребљени са циљем максималног истицања каквог квалитета, постају конкуретни лексичким појачивачима у српском језику (врло/веома, потпуно, сасвим и др.). Ову појаву посматрамо у контексту процеса глобализације који, захваљујући експанзији медија и преобиљу информација, условљава и потребу за пренаглашеношћу комуникативно релевантних садржаја.
У раду су размотрене семантичке и колокацијске специфичности ових лексема, као и особености концептуализације појединих интензификатора; уочено је да: а) колокациона рестрикција прил. апсолутно посредно открива да ли одређено својство разумевамо као инхерентно лимитиран или као еластичан концепт подложан модификацији и интензификацији (уп. *апсолутно висок; ~ раван); б) наглашена атракција прил. тотално, прид. тоталан и лексема које денотирају штогод негативно/лоше указује на склоност говорника српског језика према негативној емфази (уп. тотално лош, ~ непоштовање, ~ поразити и сл.); в) немогућност замене прид. комплетан придевом тоталан већином узрокује апстрактнији концепт тоталности, док комплетност подразумева мозаичку структуру ентитета, ограничен број елемената и мању дистанцу (уп. комплетна/*тотална опрема, комплетно градиво и сл.); г) прид. ултимативан и прил. ултимативно, упркос највишој позицији међу интезификаторима, карактерише семантичка неодређеност, а отуда и неприлагођеност лексичком систему српског језика
A system for named entity recognition based on local grammars
No full textThe existence of large-scale lexical resources for Serbian, e-dictionaries in particular, coupled with local grammars in the form of finite-state transducers, enabled the development of a complex system for named entity recognition and tagging. The system is not general in nature, but targets some specific types of name, temporal and numerical expressions. In order to improve the precision of recognition we used local grammars to describe the context of named entities. In the case of personal names the widest context was used to include the recognition of nominal phrases describing a person's position. The evaluation of our system was performed twice on a corpus of 3,000 short agency news. Results obtained by the system were manually evaluated, all omissions and incorrect recognitions precisely identified, and most of them corrected before the second evaluation. The overall recall R = 0.88 for types and R = 0.94 for tokens, and overall precision P = 0.96 for types and P = 0.98 for tokens indicated that our system gives priority to precision. The evaluation of recognition of surnames only, with and without positions, and also names of distinguished persons such as royalty and church dignitaries confirmed this fact, albeit with less satisfactory results for both precision and recall
Russian emigration in the Balkans: The problem of understanding and cultural interaction
No full textRad se bavi problemom razumevanja i kulturne interakcije koju razmatra kroz analizu kulture ponašanja, uzimajući za primer ruski emigrantski satirični časopis 'Buh!'.The problem of understanding and cultural interaction on the -example of the Russian emigration, which happened after the revolution in Yugoslavia will be considered in the analysis of behavioral models and analysis of everyday culture, in forms that are fixed on the pages of Russian satirical magazine