REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Истраживања угрожених језика у породичном, образовном домену и домену локалне заједнице са циљем одржања језика и језичке ревитализације
No full textТоком више од пет деценија, веома актуелан проблем представља стање у коме се налазе многи
језици широм света. Процењује се да је највећи део светских језика угрожен и да се налази у
опасности од изумирања. Након теоријског осврта на појмове домена употребе језика, замене
језика, ревитализације језика и језичке политике, даћемо преглед релевантних истраживања
угрожених језика усмерених ка процесима замене, одржања и ревитализације језика у
породичном домену, домену образовања и домену локалне заједнице. Такође, осврнућемо
се на значај који има писменост на угроженом језику за процес језичке ревитализације.
На крају ћемо се бавити језичком ситуацијом у Европи, као и могућим импликацијама
истраживања угрожених језика на европску језичку ситуацију. Резултати спроведених
истраживања показали су да породични и образовни домен представљају најзначајније
домене када је реч о успешној језичкој ревитализацији
Осврт на објављене изворе о информационој писмености у Србији
No full textРад се бави анализом литературе, односно објављених извора на тему информационе писмености, насталих у Србији од
2007. године. Непосредан повод за анализу представља објављивање другог издања UNESCO-ве публикације Overview
of Information Literacy Resources Worldwide, којој је приложен списак од 23 библиографске јединице грађе на српском
језику: монографије, чланци у часописима, водичи, едукативни курсеви, семинари, као и преведени међународни
документи и приручници. Третирајући овај попис само као преглед најважнијих објављених публикација, а не као
исцрпну библиографију радова, аутори текста библиометријски и садржајно анализирају обрађиване теме и констатују
квалитативан помак од упознавања са проблематиком, преко емпиријских истраживања, до теоретских разматрања о
компетенцијама за информациону писменост.This paper analyzes literature, i.e. the published resources on the topic of information literacy that have been created in
Serbia since 2007. The immediate cause for conducting the analysis is issuing the UNESCO publication Overview of Information
Literacy Resources Worldwide, with the list of 23 bibliographic units describing material in Serbian language: monographs,
journal articles, guides, educational courses, seminars, as well as translated international documents and manuals. Treating
this list only as an overview of the most important issued publications, rather than as a comprehensive bibliography of
works, the authors of the text carry out bibliometric and content analysis of the topics addressed in them and ascertain
qualitative shift from getting familiar with the issues, through empirical research, to the theoretical considerations about
information literacy competencies. The analysis of the relevant literature, published in Serbian, from 2007 until today,
shows that the current position of libraries and librarianship in Serbia reflects all the children’s diseases of the concept and
implementation of information literacy. Although the state strategies have not adequately valorized their true potential,
nowadays libraries in Serbia operate in a society that shows increasingly clear its strategic commitment to the development
of science and tends to invest more into scientific research, education and culture. Library initiatives, project organization,
participation in international projects, working in international associations, professional education - show that librarians,
with all the objective difficulties, consider information literacy their natural task. The future efforts of libraries and librarians
in redesigning their own mission in the domain of information literacy should be clearly directed towards the visible and
measurable contribution to the welfare of the community in which they work
Parallelized literary texts and evaluating translation: the case of punctuation
No full textObiettivo di questo articolo è includere nella valutazione delle traduzioni letterarie (dal serbo in italiano) l’analisi dell’interpunzione nel testo originale e in quello della traduzione. La traduzione dovrebbe replicare in altra lingua gli aspetti prosodici della prosa originale, manifestantisi nell’uso dell’interpunzione. L’interpunzione rende visibili gerarchie di idee, immagini e contenuti che in queste due lingue di simile struttura andrebbero conservate nella traduzione. Il metodo adottato è il confronto dei due testi in versione digitale, parallelizzati dall’autore stesso. Una rapida analisi del testo parallelo della Cronaca di Travnik di Andrić (traduzione di Dunja Badnjević) ci ha portati a identificare approssimativamente 592 luoghi in cui l’interpunzione nei due testi è divergente, su un totale di circa 7221 proposizioni. Il risultato di questa analisi è una casistica di soluzioni traduttologiche vertenti intorno all’interpunzione che possono dare spunto ad ulteriori riflessioni linguistiche. Una possibile conclusione di questa ricerca è che il traduttore deve attenersi all’interpunzione originale, risultato della dimensione prosodica del testo, allontanandosene solo nei casi in cui specifici fattori linguistici impongono soluzioni diverse. Uno dei parametri per valutare la qualità di una traduzione potrebbe essere anche la precisione con cui è resa l’interpunzione; questo parametro si può esprimere in termini numerici e può costituire uno dei criteri oggettivi e quantitativi nella valutazione della traduzione letteraria, specialmente quando l’opera originale e la sua traduzione sono disponibili in forma di testi digitali paralleli.This paper approaches the process of evaluating literary translations (from Serbian into
Italian) and proposes the idea of introducing it into the analysis of punctuation in both original and translated texts. The translated text should replicate the rhythm of the original prose,
which is also visible through punctuation, a graphic element that aims to convey author’s hierarchy of ideas, images and contents; since Serbian and Italian share many structural similarities, these elements should be preserved in translation. A comparison was made between
the original text of Adrić’s Chronicle of Travnik and its Italian translation (by Dunja Badnjević), both parallelized and hence easy to analyze. A quick survey of this bitext showed that
approximately 592 sentences contain a different punctuation on an estimated total of 7221
sentences. This paper shows some of the places in which punctuation varies in the translated
text. A possible conclusion of this research is that translators should observe original punctuation, resulting from the rhythm and the syntax of the prose, varying it only in cases when
specific linguistic factors require different solutions. One of the criteria of evaluating a literary
translation should be, among others, the precision applied in transferring punctuation from
one text to the other. This criterion can be expressed numerically and can be adopted as one of
the objective and quantitative criteria in evaluating a literary translation, especially when the
original text and its translation exist in the form of a bitext
Превођење властитих имена у књижевности за децу и младе
No full textПредмет овога рада је превођење антропонима и топонима, као подврсте културема, у књижевности за децу и младе. Циљ рада је да се покажу начини на које може да се приступи културемама у превођењу дечије књижевности. Настојимо, такође, да одговоримо на питање да ли и када преводити властита имена, као и да представимо и образложимо стратегије и технике које се најчешће примењују при њиховом превођењу. У раду се показује да је веома тешко извући опште закључке који би се применили на сва дела дечије књижевности, те се закључци до којих се долази односе више на појединачне случајеве. Није увек могуће доследно применити исте технике на превод антропонима и топонима, уколико се има у виду читалац, његова интересовања и могућности да разуме или прихвати на одговарајући начин преведени садржај који, уједно, треба да пренесе поруку писца
The course digital humanities within the university curriculum of the faculty of philology (University of Belgrade)
No full textThe Faculty of Philology of the University of Belgrade intends to incorporate the course Digital Humanities within its university curriculum at the MA level of studies with the intention of bringing this relatively new scientific field closer to students. Future graduates will develop, by attending this course, critical thinking on the implications of digitization in all spheres of social life, protection of cultural heritage and the level of access to knowledge. Students will also master the methodology and search techniques specific to digital humanities and digital culture in general. We will strive to clarify the work and concepts of information retrieval systems to course participants, as well as to introduce them to the systems on which they are based upon, such as: indexing, classification, clustering, summarization, exploration and extraction. Some of the topics, which will be covered during the theoretical part of teaching, include the following: migration of cultural content from a "real" into the electronic environment, organization of traditional and digital information, digital media and their social role, implications of digitizing on all scientific fields related to the organization of knowledge and knowledge management, etc. Within this paper, it is our intention to emphasize how this course could enrich the existing curricula of the Faculty of Philology, as well as to indicate how the skills, acquired by students upon the completion of this course, will match ever changing field of digital culture. We will also take into a consideration the concepts of digitization, digital culture, digital information, digital media, organization of knowledge and knowledge management in order to accentuate the impact that this course could have on improvement of the level of media and digital literacy within the university framework, as well as at the state level
Исказивање агенса у пасивним конструкцијама у српском и у јапанском језику
No full textУ овом раду контрастивном анализом пореде се системи пасивних реченица у српском и јапанском језику да би се одредиле њихове специфичности у погледу исказивања агенса. У српском пасив се изражава конструкцијом са партиципом и рефлексивном пасивном конструкцијом. Позиција субјекта дата је именици у значењу пацијенса. Иако старија стања српског језика бележе и друге облике, као што је инструментал средства, агенс се у савременом српском језику у конструкцији са партиципом исказује конструкцијом од (стране)+генитив, или се не исказује. У рефлексивној пасивној конструкцији агенс је неисказив. У јапанском језику позицију субјекта пасивне реченице заузима именица у функцији директног или индиректног објекта глагола, затим именица у значењу посесора предмета радње, или именица која није обухваћена глаголском радњом али индиректно трпи њен утицај. Агенс се исказује именицом означеном падешком помоћном речцом ни. У оба језика агенс јесте живо биће, способно да самоиницијативно врши и контролише радњу, али се у улози агентивне допуне јавља и тзв. неживи „агенс“ у улози средства, узрока и сл. У оба језика радња се ближе одређује и прилошким одредбама за време, место и др
Sports terminology in standard Arabic language
No full textOva doktorska disertacija bavi se sportskom terminologijom u standardnom arapskom jeziku. Istraživanje obuhvata deskriptivnu, kvantitativnu i kvalitativnu analizu reprezentativnog korpusa arapskih sportskih termina koji su ekscerpirani iz relevantnih stručnih izvora. Deskriptivna analiza zasniva se na opisu i analizi formalnih odlika zabeleženih sportskih termina, bilo da su nastali formalnim mehanizmima ili međujezičkim pozajmljivanjem. Pri tome je analizirana i uloga koju u tome igraju funkcionalne i semantičke metode. Poseban akcenat stavljen je na adaptaciju pozajmljenica, status neologizama i prisustvo dubleta u arapskoj sportskoj terminologiji. Deskriptivna analiza dopunjena je kvantitativnim prikazom zastupljenosti različitih metoda za građenje sportske terminologije u standardnom arapskom jeziku. Što se kvalitativne analize tiče, bazira se na razmatranju konkretne upotrebe arapske sportske terminologije u pismenim realizacijama naučnog funkcionalnog stila i publicističkog funkcionalnog stila. Takvom analizom ustanovljene su najznačajnije odlike arapske sportske terminologije u pragmatičkom i sociolingvističkom smislu, kao i glavne leksičke odlike arapskog kao specijalnog jezika sporta. Deskriptivno-kvantitativna analiza proučavanog korpusa arapske sportske terminologije pokazala je da u stvaranju termina najviše učestvuju kompozicija, derivacija i međujezičko pozajmljivanje, uz blisko preplitanje sa funkcionalnim i semantičkim metodama. Kvalitativna analiza upotrebe arapske sportske terminologije u naučnom i publicističkom funkcionalnom stilu ukazuje na postojanje leksičko-stilskog „raslojavanja“. To je posledica sociolingvističkog fenomena leksičke/terminološke banalizacije i manifestuje se kao pojava sloja formalne terminologije, sloja granične terminologije i sloja neformalne terminologije sa dijalektizmima. U okviru istraživanja razmotreni su razvoj i značaj sporta u ljudskom društvu uopšte i kod Arapa, pri čemu je načinjen osvrt na lingvistička proučavanja jezika sporta u arapskom i drugim jezicima. Uz to, predstavljena su opšta teorijska načela proučavanja terminologije, kao što je opisan nastanak i razvoj terminologije kao lingvističke discipline u svetu i kod Arapa. Posebna pažnja posvećena je pregledu najvažnijih arapskih terminoloških aktivnosti i prikazu razvoja leksikografije kod Arapa.This doctoral dissertation examines sports terminology in standard Arabic language. The research encompasses descriptive, quantitative and qualitative analysis of a representative corpus of Arabic sports terms that were extracted from relevant scientific and specialized language sources. The descriptive analysis of the recorded sports terms is based on the description and analysis of formal characteristics of the evidenced terms, whether they were created by formal mechanisms or lexical borrowing. The role of functional and sematic methods in the creation of Arabic sports terminology was analyzed as well. Special attention was given to the adaptation of the loanwords, the status of neologisms and the presence of doublets in the Arabic sports terminology. The descriptive analysis is accompanied with quantitative representation of different methods for the creation of sports terminology in standard Arabic language. As for the qualitative analysis, it’s based on examination of concrete use of Arabic sports terminology in written realizations of scientific functional style and publicist functional style. Such analysis has determined the most important characteristics of Arabic sports terminology in pragmatic and sociolinguistic sense, as well as main lexical characteristics of Arabic as special language of sport. Descriptive-quantitative analysis of the examined corpus of Arabic sports terminology has shown that compounding, derivation, and lexical borrowing play major role in the creation of Arabic sports terminology, and that they are closely intertwined with functional and semantic methods. Qualitative analysis of the use of Arabic sports terminology in scientific and publicist functional styles indicates the existence of lexical-stylistic “layers”. That is the consequence of sociolinguistic phenomenon of lexical/terminological banalisation and it manifests itself as formal terminology stratum, borderline terminology stratum, and stratum of informal terminology and colloquialisms. This research also includes investigation of the significance that sports had in the Arab societies and in human society in general, and of linguistic studies of the language of sport in Arabic and other languages. It also presented general theoretical principles within terminological research, as well as the description and development of terminology as linguistic discipline in general and in the Arab world. Special attention was given to the account of the most important terminological activities and the development of the lexicography in the Arab world
Rhythm and intonation in French. A proposition of a model for correction of errors in the field of French prosody made by Serbian students
No full textU središtu našeg rada nalazi se komparativno-kontrastivno istraživanje prozodije francuskih i srpskih izjavnih, upitnih i uzvičnih rečenica konstruisanih po principu progresivnih stupnjeva. Naše eksperimentalno akustičko istraživanje sproveli smo na srpsko-francuskom korpusu izjavnih, upitnih i uzvičnih rečenica, u računarskom softveru za obradu govora (PRAAT). Vizuelni rezultat akustičke analize predstavljen je grafikonima kretanja osnovne frekvencije F0 (koja se, zapravo, percepira kao intonacija) u obrađenom korpusu francuskih i srpskih rečenica. Prvi cilj ovog istraživanja je potkrepljivanje polaznih hipoteza francuskih i naših autora o akcenatskim, ritmičkim i intonativnim karakteristikama francuskog, odnosno srpskog jezika i upotpunjivanje dosadašnjih saznanja o sličnostima i razlikama između francuskog i srpskog prozodijskog sistema. Naredni cilj istraživanja je određivanje uzroka koji dovode do fonološkog kalka srpskog u francuski jezik i do tipičnih prozodijskih grešaka kod srbofonih subjekata, a u produkciji francuskog jezika (srpsko-francuski prozodijski međujezik). U vezi sa tim, nastojimo da produbimo dosadašnja eksperimentalna istraživanja međujezičkih prozodijskih permeabilnosti koja su nedavno započeta na polju francuskog kao stranog i srpskog kao maternjeg jezika. Takođe, cilj našeg rada je i doprinos konstituisanju intonodidaktike francuskog jezika za rad sa srbofonim učenicima i studentima kojoj su tek nedavno postavljeni temelji. Najzad, on treba da proširi broj korektivnih modela za rad na tipičnim greškama i fonološkim kalkovima koje srbofoni studenti prave na polju prozodije francuskog jezika, i da unapredi rad na sticanju fonološko-prozodijske, a samim tim i komunikativne kompetencije...The focus of our work is a comparative and contrastive study of prosody of French and Serbian declarative, interrogative and exclamatory sentences constructed on the principle of progressive degrees. We conducted our experimental acoustic research on Serbian-French corpus of declarative, interrogative and exclamatory sentences, in the computer software for speech processing (PRAAT). The visual result of the acoustic analysis is presented on the images of movemet of the fundamental frequency F0 (which is, in fact, perceived as intonation) in the analyzed corpus of French and Serbian sentences. The first goal of this research is to substantiate the hypotheses of French and Serbian authors from which we started: the hypotheses of accentual, rhythmic and intotonation characteristics of the French and the Serbian language and to complete current knowledge of the similarities and differences between French and Serbian prosodic system. The next goal of the research is to determine the causes that lead to the transfer of phonological characteristics of the Serbian in the French language, and to typical prosodic errors made by Serbian students of French (Serbian-French prosodic interlanguage). In this regard, we strive to deepen the current experimental research of interlingual prosodic permeabilities, which have recently begun in the field of French as a foreign and Serbian as a mother tongue. Also, the goal of our work is to contribute to the constituting of recently established branch of didactics - intonodidactics of French language which can be used in work with serbian students. Finally, the aim of our work is to expand the number of models for corrective work on typical errors and phonological transfers made by Serbian students in the field of French prosody, and to advance work on the acquisition of phonological and prosodic, and thus communicative competence..
О двотачки
No full textРад је посвећен интерпункцијском знаку две тачке (двотачки). Најпре се разматра његова обрада у правописним приручницима у српској и хрватској средини, а затим се, на основу анализе корпуса, издвајају његове различите употребе и приказују типичне грешке у вези с њима. На крају се утврђује његово опште значење и фонолошка и стилска вредност и дају друге закључне напомене
Паремије као део етнолингвистичког наслеђа
No full textНа примеру паремија српског и шпанског језика, у раду настојимо да покажемо улогу ових језичких и културних форми у етнолингвистичким истраживањима. Релативизам који се уочава у паремијама, а који се често испољава кроз противречности, од великог је значаја за етнолингвистичку анализу, јер показује или би могао да покаже на који се начин одређено друштво прилагођава или супротставља променама, како реагује на њих, како се мења, да ли мења само периферне ставове, или и оне дубоко укорењене вредности