REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
The ethical function of poetry in Lycurgus' speech against Leocrates
No full textU svojoj jedinoj sačuvanoj besedi Protiv Leokrata, Likurg na više mesta citira stihove Homera, Tirtaja, Simonida, Euripida, kao i fragmente stihova nepoznatih lirskih pesnika u kojima pronalazi svoju osnovnu poetsku i govorničku inspiraciju. Pomenuti stihovi predstavljaju za ovog besednika osnovu za kreiranje vlastitog besedničkog stila, sistema argumentacije i moralnih pogleda na aktuelnu društveno-političku situaciju. Naša osnovna namera je da prikažemo do koje mere su citati iz antičke grčke poezije bili u funkciji izražavanja Likurgovih etičkih načela i patriotskih osećanja prema ugroženom atinskom polisu.In this paper, on the example of Lycurgus' speech Against Leocrates, we shall discuss the role and the function of quotations from Greek poetry in his forensic oratory. According to some contemporary critics of Lycurgus' work, his rhetoric is a kind of anthology of patriotic attitudes, in which a large part of his defense is based on emphasizing his moral principles rather than presenting precise and formed legal arguments. The basic hypothesis of this research is that Lycurgus' selection of passages chosen from Greek poets were mostly reflection of his own patriotic zeal and true moral beliefs. The aim of our paper is also to inquire into the use of poetry in the orator's education and training but also into his knowledge and appreciation of the rhetoricians and their audience in the polis of Athens
Чуд(ес)на симбиоза времена у Кишовој Енциклопедији мртвих
No full textСимбиозу временâ у овом раду посматрамо као специфичну наративну стратегију Данила Киша, као „идеалну формулу“ којом се остварују укрштај и контраховање временско-просторних односа зарад оптималног прочишћења и згуснутости форме и језичког израза
Philosophical (Self) Critique of Literature: Lionel Trilling and the "Adversary Culture"
No full textIn this paper Lionel Trilling's concept of "adversary culture" is introductorily expounded and compared with Herbert Marcuse's idea of "affirmative character of culture" and Hannah Arendt's notion of "crisis of culture", and then it is discussed against the backdrop of its subsequent interpretations by Raymond Williams, Daniel Bell, Irving Kristol, Norman Podhoretz and Jurgen Habermas. The analysis of Trilling's view of the relationship between the culture and the self foregrounds the turn towards philosophical criticism, which was developed in Trilling's writings in pair with his gradual distancing from the "adversary" domain of culture. This turn is perceived as a symptom of a broader and more profound trajectory of Trilling's thought, away from literature and its culture-based literary studies, through the history of ideas, and towards "pure "philosophy
The interpretation of space in Michal Ajvaz's prose
No full textНаше истраживање у овом раду, концентрише се на представљање књижевног стваралаштва Михала Ајваза (1949) савременог чешког писца, у чијој поетици се појам простора препознаје као доминантна кључна реч. Осим збирке песама, приповедака и две новеле, Ајваз је аутор пет романа и десетак књига есеја, претежно из области феноменологије. У погледу циља истраживања, овом књижевном анализом Ајвазове прозе, настојали смо да покажемо својеврсну демистификацију граница видљивог простора које су у тексту Ајвазових романа представљене описаном приповедачком стварношћу. То значи да, иако се у овом раду концентришемо искључиво на књижевну анализу Ајвазових текстова, желимо да укажемо и на могућност, да управо књижевни опис простора може бити креативна опција, полазна идеја за научна или филозофска истраживања; односно, да појаве које наука не може да потврди нити да оповргне, приповедачка фантазија барем успева да опише, предвиди и пружи властита тумачења, указујући притом, на једнако могући „фиктивни карактер“ света изван књижевног дела...Our research in this study is focused on presenting the literary work of contemporary Czech writer Michal Ajvaz (1949), in whose poetics we find the concept of space as a dominant key word. In addition to a collection of poems, short stories and two novellas, Ajvaz has written five novels and a dozen books of phenomenological essays. In terms of research objectives, with this literary analysis of Ajvaz's prose we have tried to show a kind of demystification of boundaries of visible space, presented by a described narrative reality in Ajvaz's novels. That means, that even though this study focuses solely on the analysis of his literary texts, we want to also point out a possibility that literature can be creative enough to provide basic ideas for scientific or philosophical research of space; or that the phenomena, that cannot be confirmed or denied by science, and which the narrative fantasy at least manages to describe, predict and provide its own interpretation of, pointing at the same time to an equally possible "fictional character" of the world beyond the literary work..
Културеме унутар фразема и фраземи као културеме
No full textУ раду се показује да неке лексеме које постоје у практично свим језицима у одређеној култури временом добијају статус културема. Нагласак је на оним културемама које чине саставни део фразема, уз покушај разграничења од фразема као (сложених) културема
La vida de los sefardíes en Belgrado - la identidad sefardí: ¿perdida o preservada?
No full textLa identidad representa una de las facetas clave de un grupo. A ve-
ces, a causa de varias circunstancias políticas, sociales e históricas, la
identidad de aquel grupo puede verse amenazada. Cuando se habla de
la identidad, siempre surge la dicotomía entre los que están en un lado
y aquellos que están en el otro.
Un ejemplo muy ilustrativo de lo dicho sería el caso de la identidad
sefardí, del cual nos ocuparemos en el presente trabajo. Los sefardíes
son los descendientes de los judíos expulsados de la península ibérica
a finales del siglo XV. Esos judíos poblaron los territorios del antiguo
Imperio otomano, el norte de África y las partes de Europa occidental,
donde fueron una de las comunidades minoritarias dentro de la mayo-
ritaria. En este trabajo hacemos hincapié en la comunidad sefardí que
vivía en Belgrado del siglo XVI al siglo XX.
Analizando la literatura disponible sobre el tema, comprendimos
que la identidad de los sefardíes de Belgrado no se pudo manifestar de
igual modo en todos los dominios sociales (familiar, religioso, educa-
tivo, político, profesional). Nuestro objetivo sería comprobar en cuál
de los mencionados dominios esta identidad se consideraría perdida o
preservada. Llegamos a la conclusión de que la identidad sefardí no se
había perdido, sino que se complementó con elementos de la identidad
de otros grupos con los que los sefardíes compartían territorio. Asi-
mismo, la expresión de dicha identidad no se pudo realizar de la misma forma en los dominios privados y públicos
Les phrases génériques en serbe par comparaison avec le français
No full textU radu predlažemo kategorizaciju generičkih rečenica u srpskom jeziku sa osvr-
tom na situaciju u francuskom, kao jezikom sa članskim sistemom u kojem tip generičnosti zavisi
od izbora člana. Polazeći od forme imeničke sintagme na poziciji subjekta – jednina, množina,
imenica u jednini uvedena determinatorom jedan u srpskom, odnosno neodređenim ili o određe-
nim članom u jednini i množini u francuskom (un ili le odnosno les) – pokušavamo da utvrdimo
kako ona korelira s određenim tipom generičnosti. Dok je u oba jezika množina jedina pogodna za
izražavanje deskriptivnih generalizacija, ali i kompatibilna sa svim ostalim tipovima generičnosti,
jednina u srpskom i određena jednina u francuskom najviše pogoduju defnicijama i referisanju na
vrste, a upotreba jedan u srpskom i neodređenog člana u francuskom izražavanju društvenih normi.Dans ce travail nous nous intéressons à l’expression de la généricité en serbe
par comparaison au français. Nous commençons par une catégorisation des syntagmes nominaux
dans les deux langues. Ensuite, on examine la possibilité des SN de référer à l’espèce, véhiculant
ainsi la généricité nominale, pour en venir à la conclusion que les singuliers défnis du français
et les singuliers nus du serbe conviennent le mieux à la référence aux espèces. La seconde partie
de l’article est centrée sur la généricité phrastique. En adoptant l’analyse des indéfnis singuliers
génériques en termes de points de vue (Mari 2008a, 2008b, 2011), nous étudions les contraintes
qui pèsent sur l’emploi des indéfnis avec jedan en position de sujet en serbe par comparaison au
français : l’indéfni singulier du français est possible dans les contextes défnitoires et normatifs,
tandis que jedan n’est possible que dans ces derniers. Nous avons constaté que le point de vue dit
de «normes sociales» joue un rôle essentiel dans le choix du déterminant jedan en serbe, alors qu’en
français tous les points de vue rendent possible l’emploi de l’article indéfni. Le pluriel est le moins
restrictif dans les deux langues, permettant l’expression de tous les types de généricité ; aussi est-il
le seul à permettre des généralisations inductives. Finalement, nos analyses des données du serbe
montrent la pertinence de la différentiation entre les défnitions et les normes
"Morella" by Poe and Poplavsky: confrontative analysis
No full textIn this article, we explore the motive of a heroine character - Morella, that we first meet in texts of E.A. Poe, and which have influenced to a large degree the poetry of Boris Poplavski. Along with this motive, we explore the transformation of "habitat" of this motive, and new meanings that author gives to it. In this article we also mark influence of other Poe`s texts on poetry of Boris Poplavski, for exemple with text "The Fall of the House of Usher"
Literature as a part of the socio-cultural content in youth and adult teaching/learning through the example of French as a foreign language
No full textU radu je dat sumaran pregled funkcija književnog teksta u okviru kulturne komponente nastave stranog jezika, s fokusom na udžbenički materijal francuskog jezika, namenjen adolescentima i odraslima, i s osvrtom na dodirne tačke s učenjem i obrazovanjem odraslih. Vaspitno-obrazovni cilj rada na književnim tekstovima, odnosno elitističko i populističko viđenje kulture prepoznatljivi su u udžbenicima francuskih i jugoslovenskih autora iz sredine XX veka. Ideološki obojene kriterijume izbora književnih tekstova za nastavu stranog jezika, s jedne strane, i transmisivnu pedagogiju, s druge, zameniće krajem osamdesetih godina kulturni sadržaji koji se sve više usklađuju s pretpostavljenim sposobnostima, potrebama, motivacijom učenika i preovlađujućim vrednostima novog doba. Te vrednosti, između ostalog, podrazumevaju prevazilaženje etnocentrizma svakog činioca nastavnog procesa (autora programa, udžbenika, nastavnika, učenika) sa ciljem dobre komunikacije i suživota sa strancima. U skladu s novim shvatanjima, u XXI veku reaktuelizuju se stare aktivnosti tako što se analiza književnog teksta uklapa u projektni i multidisciplinarni rad, koji jednako dobro odgovaraju i mladima i odraslima.This paper offers a summative review of the functions of literary text as a cultural component of foreign language teaching, with a focus on French language textbook materials aimed at adolescents and adults, and with respect to the common traits with adult education/teaching. It is shown that French- and Yugoslavian-authored textbooks dating from the mid-20th century imply a didactic/educational aim of handling literary texts, in other words, an elitist and populist view of culture. The end of the1980s sees the ideologically-based criteria for choice of literary texts in teaching foreign language on the one hand, and a transmissive pedagogy, on the other, replaced with cultural content now increasingly adapted to presumed skill levels, learners' needs and motivations, as well as dominant values of the new era. Such values include, among other things, overcoming ethnocentrism within each aspect of the educational process (curriculum author, textbook, teacher, student), with the view to beneficial communication and coexistence with foreigners. In line with new attitudes, the 21st century sees an update of the old educational activities, through an inclusion of the analysis of the literary text in multidisciplinary and project-based tasks, equally suitable for the young and the adults