REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Floods in Serbia
No full textNakon poplava koje su se događale u Srbiji u 20. i 21. veku moglo se zaključiti da država i vodoprivredna preduzeća nisu dovoljno učinili da ublaže i minimiziraju posledice. Bujične poplave plave poljoprivredno zemljište (10-70%), naseljena mesta, komunikacije i industrijske objekte, nanose materijalne štete privrednim delatnostima i stanovništvu, pri čemu narušavaju i remete ritam života.After the floods that happened in Serbia in 20th and 21st century it could be concluded that the state and water management companies had not done enough to mitigate and minimize consequences. Torrential floods swamp agricultural land (10-70%), populated areas, communications and industrial facilities. They incur pecuniary damage to economic activities and population and they disturb pace of life at the same time
О знаковима у правопису (1): подела на реченичне и нереченичне и одговарајућа терминологија
No full textРад је посвећен знаковима који се комбинују са словима (или, ређе) цифрама да би се сачинио писани текст. Излаже се њихов општи третман у досадашњим правописима у српској и хрватској средини, при чему се нарочита пажња посвећује њиховој подели на оне који се тичу и оне који се не тичу реченице. После разматрања различитих решења за те две групе знакова понаособ и за све заједно, ауторка предлаже термине које сматра прикладним
Gender, nation, and education in the women’s magazine Žena (The woman) (1911-1914)
No full textThis article explores discourses of gender, nation, and education in the women’s magazine Žena/The Woman, published in the Serbian language over the period 1911–1914. In the late nineteenth and early twentieth centuries, many Serbian intellectuals believed that education should be designed to help women to become better (Serbian) wives, mothers, and daughters. Owing to the specific historical and political milieu (the process of the formation of a national state and the Balkan Wars), women were seen as both the mothers and the teachers of the nation. Many women, as advocates for women’s rights, demanded the right to a formal education for girls and young women, in the name of national ideals. Thus, for such (proto)feminists, emancipation was a national project.Este ensayo explora los discursos sobre género, nación y educación en la revista femenina Žena, publicada
en serbio entre 1911 y 1914. A finales del siglo XIX y principios del siglo XX, la gran mayoría de los intelectuales serbios
creían que la educación tenía que ayudar a las mujeres a jugar mejor sus roles de esposas, madres e hijas (serbias).
Por el contexto histórico-político específico (el proceso de la formación del estado-nación y de las guerras balcánicas),
las mujeres han sido consideradas las madres y maestras de la nación. Muchas mujeres, abogando por los derechos
femeninos, pidieron el derecho a la educación formal para niñas y mujeres jóvenes, en el nombre de los ideales nacionales.
Por ende, la emancipación (proto)feminista fue el proyecto nacional
Употреба инфинитива у записницима са седница Друштва српске словесности 1842–1853
No full textРад се бави употребом инфинитива у записницима са седница Друштва српске словесности, на корпусу који је ограничен годинама 1842–1853, али и са референцама из млађих записника, оних од 3.1.1854. надаље. Прати се, тачније говорећи, употреба инфинитива, његово значење и улога у различитим типовима конструкција у којима се овај облик јављао као допуна и на позицијама у којима се у савременом српском језику употребљавају равноправно или чешће аналитичке конструкције, односно допунске да-реченице
Translation and reception of old Spanish romances in Serbian cultural environment
No full textСтара шпанска романса један је од најважнијих феномена усмене хиспанске књижевности и уједно метричка константа хиспанске поезије. Рецепција овог песничког облика у нашој литератури условљена је пре свега културном и просторном удаљеношћу
Србије и хиспанског света. Најранији трагови интересовања за
шпанску романсу на нашим просторима јављају се међу члановима илирског покрета, под утицајем немачких романтичара, нарочито Грима и Хердера, док на прве старе шпанске романсе у српској културној средини наилазимо 1862. и 1863. године, у књижевном часопису Даница, у преводу књижевника и политичара Јована
Суботића. Иако је појам романса присутан у нашој науци о књижевности XX века, рецепција и упознавање српске културне средине са старим шпанским романсером били су ограничени недостатком превода значајнијег корпуса ових песама. Објављивањем
збирке Старе шпанске романсе (2011) која обухвата четрдесет пет
репрезентативних композиција, створени су услови за померање
видокруга очекивања домаће читалачке публике. циљ рада је да
се обим и домети рецепције старе шпанске романсе на српском
културном подручју истраже како међу широм читалачком публиком, тако и у релевантним стручним и критичким освртима.Old Spanish romance (romance viejo) is one of the most important phenomena of oral Hispanic literature and also a metric constant of Hispanic poetry. The reception of this poetic form in our literature is primarily conditioned by the cultural and physical distance between Serbia and the Hispanic world. The earliest traces of interest in the Spanish romance occur in the Serbo-Croatian speaking area among members of the Illyrian movement, influenced by the German Romantics, especially Jakob Grimm and Johann Gottfried Herder, while the first old Spanish romance in Serbian cultural environment can be found in 1862 and 1863, in the literary magazine Danica, translated by writer and politician Jovan Subotić. Although the term romance is present in our twentieth-century literary science, the reception of the old Spanish romancero in Serbian cultural milieu is limited by a lack of translations of a significant corpus of these poems. By publishing the collection of Old Spanish Romance (2011), which includes forty-five representative compositions, conditions have been fulfilled for changing the horizon of expectations of the domestic readership
The breadth and structure of vocabulary for the second cycle of mandatory education
No full textПредмет истраживања ове докторске дисертације јесте обим и структура вокабулара уџбеника историје, биологије и географије за други циклус обавезног образовања, односно уџбеника који су намењени ученицима на узрасту од петог до осмог разреда основне школе. Основне теоријске ослонце ове дисертације представљају резулати истраживања у области каснијег лексичког развоја, са једне, и теорија о уџбенику као културно-потпорном систему, са друге стране...The subject and research of this doctoral dissertation is the breadth and structure of vocabulary in biology, history, and geography textbooks in the second cycle of mandatory education, meaning textbooks intended for students between fifth and eighth grade levels. The primary theoretical bases of this dissertation are grounded in the intersection of research concerning later lexical development and Vygotskian theory of textbook
The expression of the future by means of verb forms and constructions in italian and serbian
No full textPredmet ove disertacije predstavljaju glagolski oblici i konstrukcije za izražavanje budućnosti u savremenom italijanskom i srpskom jeziku. U ovom istraživanju budućnost se posmatra kao semantička kategorija koja, na različitim nivoima jezičke strukture, obuhvata brojna i raznovrsna sredstva za izražavanje radnje koja je vremenski smeštena nakon sadašnjeg trenutka. Osnovni cilj ovog istraživanja jeste da se prouče i opišu sintaksičko-semantičke vrednosti različitih italijanskih i srpskih markera za budućnost, kao i da se njihovim međusobnim poređenjem ustanove sličnosti i razlike između ova dva jezika, kao i neke njihove individualne karakteristike u realizaciji ove semantičke kategorije. Drugim rečima, cilj ovog istraživanja je da se utvrdi u kojim uslovima i u kakvom se sintaksičkom okruženju ta sredstva ostvaruju, koja su njihova značenja, kao i da se njihovim poređenjem na sintaksičkom i semantičkom planu ustanovi u kojoj meri italijanski i srpski ispoljavaju podudarnosti i razlike u načinu izražavanja buduće radnje. Još jedan od ciljeva jeste da se utvrde odgovarajući srpski ekvivalenti italijanskih futurskih markera i, obrnuto, odgovarajući italijanski ekvivalenti srpskih futurskih markera. U ovoj disertaciji italijanski i srpski glagolski oblici i konstrukcije za iskazivanje budućnosti proučavaju se i porede primenom deskriptivne metode i metode kontrastivne analize. Kako bi se stekao bolji uvid u sličnosti i razlike između italijanskog i srpskog jezika u načinu ostvarivanja semantičke kategorije budućnosti, u radu se primenjuje metod dvosmerne analize, što znači da se glagolski oblici i konstrukcije porede idući i od italijanskog ka srpskom i od srpskog ka italijanskom. Kontrastivna analiza semantičke kategorije budućnosti u italijanskom i srpskom pokazala je da i jedan i drugi jezik poseduju brojna sredstva za obeležavanje buduće radnje, među kojima u oba centralno mesto zauzima futur. Poređenjem različitih futurskih markera u italijanskom i srpskom jeziku u radu je utvrđeno da između ova dva jezika postoje značajne sličnosti, ali i razlike u načinu izražavanja semantičke kategorije budućnosti, kako na gramatičkom (morfosintaksičkom) tako i na semantičkom nivou. Saznanja do kojih se došlo u ovom istraživanju mogli bi biti od koristi za opštelingvistička i tipološka proučavanja, a mogu imati i praktičnu primenu u nastavi italijanskog i srpskog jezika, kao i u teoriji i praksi prevođenja. Osim toga, ova disertacija bi mogla da posluži kao model za eventualna buduća kontrastivna istraživanja posvećena različitim semantičkim kategorijama (poput posesivnosti, modalnosti, kauzalnosti, koncesivnosti i drugih) i načinima na koje se one mogu realizovati u italijanskom i srpskom jeziku.The subject of this dissertation are the verb forms and constructions used to express the future in Contemporary Italian and Serbian. In this research the future is defined as a semantic category that, on different levels of language structure, comprises numerous and various devices for expressing an action that is temporally located after the present moment. The main aim of this research is to examine and describe the syntactic and semantic properties of the different Italian and Serbian future markers, and by comparing them to establish the differences and similarities between the two languages, as well as their individual characteristics in the ways they express this semantic category. In other words, the aim of this research is to establish under which circumstances and in which syntactic environment these devices may occur, what are their meanings, and then by comparing the individual future markers on the syntactic and semantic level to determine in which measure Italian and Serbian show differences and similarities in the ways they express future time reference. One of the aims is also to establish the adequate Serbian equivalents of the Italian future markers, and vice versa, the adequate Italian equivalents of the Serbian future markers. In this dissertation Italian and Serbian verb forms and constructions for marking future time reference are explored and compared by means of descriptive and contrastive analysis methods. In order to gain better insight into the differences and similarities between the two languages, in this research the bidirectional contrastive method is applied, which means that the verb forms and constructions are compared in both directions – from Italian to Serbian and from Serbian to Italian. The contrastive analysis of the semantic category of futurity in Italian and Serbian has shown that both languages possess numerous devices for marking future time reference, amongst which the respective future tense occupies a central place. By comparing the different future markers in Italian and Serbian, it has been established that between the two languages there are relevant similarities, but also differences in the ways they express the semantic category of futurity, both on the grammatical (morphosyntactic) as well as on the semantic level. The findings of this research could be of use for studies in General Linguistics and Linguistic Typology, and they can also be practically applied in the teaching of Italian and Serbian, as well as in the Theory and Practice of Translation. In addition, this dissertation could serve as a model for eventual future researches dedicated to different semantic categories (for example possessivity, modality, causality, concessivity) and the ways they can be expressed in Italian and Serbian
Miloš Crnjanski and German culture circle
No full textИстражујући однос Милоша Црњанског према литератури и култури земаља нeмачког говорног подручја, овај рад се, уопштено говорећи, бави феноменом књижевних прожимања – пре свега у оним аспектима за које се може рећи да још увек нису довољно испитани. Упадљиве сродности и аналогије давале су и раније повода за разноврсна поређења и истраживања. Стога овај рад с добрим разлозима полази од хипотезе да су неки од доминантних наративних поступака (експресионизам) и тематско-мотивских комплекса („северно светло“) који долазе са германских духовних простора, непосредно продирали и у српску књижевност, услед чега се аналитичко бављење утицајима није могло одвојити од сагледавања општих културних и друштвених прилика, од неке врсте историјског портрета једне важне књижевне епохе у светлу крупних идеолошких и филозофских тема које су заокупљале ауторе на прелазу из 19. у 20. век. Тиме се донекле може објаснити не само необична, сложена слика истовремености или напоредности неколико књижевних генерација, већ и симултанизам историјски разноврсног дискурса. У оквиру таквих кретања књижевни утицаји захватају све родове, али се збивају и у само некима од њих. Извесно је, зато, да се аналитичко-синтетички приступ показао као користан и драгоцен и у оквиру истраживања које тежи да у таквом симултанизму историјски разноврсног – датог, иначе, у сваком времену – истакне како карактеристичне тематске структуре и раскошне мотивске комбинације, тако и деконструкције литерарних форми − увек с обзиром на интертекстуалност и духовно прожимање, у коме важну улогу имају и појмовне метафоре као међукултурни фемомен. Само је таквим захватом могуће разумети све фазе наизменичне уздржаности и наклоности Милоша Црњанског према немачкој култури и историји, све паралеле и еквивалентности поетолошке мисли, али и његове занимљиве покушаје да судбину једног „страног“ народа испише мекшим литерарним пером, да тако разбије општа повесна места и да, условно говорећи, за историјску причу нађе један литерарни еуфемизам.By investigating Miloš Crnjanski's attitudes towards literature and culture of German-speaking countries, this paper generally deals with the phenomenon of literary interchange, primarily in the aspects that have not been examined sufficiently. Obvious relations and analogies had initiated various analyses and research. Therefore, this paper begins with a plausible hypothesis that some of the dominant narrative procedures (Expressionism) and subject-motif complexes ('Northern Light'/'Nordlicht'), which come from Germanic culture, had a direct impact on Serbian literature. This is the reason why an analysis of literary influences could not be separated from considering the general situation in culture and society, i.e. some sort of a historical portrait of a significant literary epoch seen within a context of major ideological and social topics that were in the focus of authors' interest at the turn of the 20th century. This can partly explain both the unusual and complex image of simultaneity of several literary generations and the co-occurrence of a historically versatile discourse. Within these trends, literary influences can be seen in all genres, but they actually take place in just some of them. Therefore, it is certain that an approach based on analysis and synthesis proved to be useful and valuable for the research which aims at highlighting both typical thematic structures and an exuberant combination of motifs and the deconstruction of literary forms within the co-occurrence of historical diversity and givenness, which always happens with regard to intertextuality and spiritual interchange, where both conceptual metaphors and intercultural phenomenon play a major role. This is the only approach one can use in order to understand all stages of Miloš Crnjanski's alternating reserve and inclination towards German literature and history, all parallels and equivalences of poetological thought and his intriguing attempts to describe the fate of a 'foreign' people with a softer literary pen, to thus expose historical commonplaces and to provisionally find a literary euphemism for historical narrative
