REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Irena Grickat-Radulović : (1922–2009)
No full textИрена Грицкат рођена је 1922. године y Београду. Године 1940. завршила је гимназију, a 1949. године дипломирала је на Филозофском факултету у Београду на Групи за српскохрватски језик и јужнословенске књижев ности. Докторирала је 1953. године при Српској академији наука.Од 1949. до 1969. године, Ирена Грицкат радила је y Институту за срп скохрватски језик y Београду, прво као асистент, затим као научни сарад ник и виши научни сарадник, a од 1965. као научни саветник. Радила је на Речнику српскохрватског књижевног и народног језика CAHУ, прво као помоћни редактор (немамо података да је радила и као обрађивач; изгле да да је ту почетну лествицу прескочила или је та лествица веома кратко трајала), затим као основни редактор и као суредактор готово свих обра да. Све ово време Ирена Грицкат радила је и у науци, бавила се теоријском лексикографијом, семантиком, историјом језика и упоредном грамати ком словенских језика и још много чиме. Поред тога, била је члан редак ције двеју институтских публикација – Нашег језика и Јужнословенског филолога, била је и секретар Лингвистичких састанака при Институту ности изабрала ју је 1983. године за свога спољнога члана. Своја знања и резултате својих истраживања Ирена Грицкат износила је у многим сту дијама и књигама, а такође и на многим научним скуповима у земљи и иностранству. Била је и гостујући професор на универзитетима у Утрехту, Кракову, Лајдену, Бохуму и вероватно на још којем страном универзите ту (М. Стевановић, П. Ивић, М. Ивић 1978 [22]). Говорила је више језика: српски и руски били су јој, да тако кажемо, матерњи језици, готово исто тако немачки и француски, а знала је и енглески и све словенске језике. Освоме билингвизму Ирена Грицкат и говорила је и писала је (Грицкат 1982 [25]), а писали су и други (Арсеньев 2010 [50]).This paper firstly presents the biography of Academician Irena Grickat-Radulović. It is followed by three separate sections: the first section deals with her lexicographic work, the second one deals with her semantic theories and analyses, and the third one deals with her diachronic investigations. Irena Grickat began her lexicographic work on the Dictionary of the Serbo-Croatian Literary and Vernacular Language of the SASA in 1949, as an inquisitive associate who attended meetings in which the basic-level entries were being examined and verified, in which lexicographic procedures were established by the committee and answers sought to various grammatical and semantic questions that would arise in the course of compiling the dictionary. Naturally, there was still a lot of wandering in search of the right course concerning both the lexicographic procedures and the said manifold questions. And it is precisely this search that stimulated Irena Grickat to approach this work with the aspiration to discover in language that which cannot be outwardly perceived, to uncover the unobservable immanent linguistic processes. With reference to that, much later, she said: “what I find most compelling in the comprehensive treatment of the lexicon of a language is its intellectual dimension, which requires not only being adept at defining a word, but also being able to discern the logic behind ordering the definitions, discovering layers between the basic and less frequent meanings, ranging from the literal meaning, or common extended meanings, towards less common ones, and ending with the idiosyncratic figurative ‘excursion’.” Soon afterwards, this inquisitive associate turned into one whose knowledge and lexicographic expertise far exceeded that which was expected for her age and the official post she held, and thus she went on to become the most prominent lexicographer, the one who prepared the Guidelines for the compilation of the dictionary, who passed her knowledge generously onto others, who established and justified with scientific argumentation a number of particular lexicographic procedures and lexicographic types of treatment, who laid the foundations for a modern lexicography based on current scientific knowledge, and who thereby formed the Belgrade school of lexicography. Irena Grickat left a deep mark in the investigations of semantic issues. Her research findings on the semantics of verbs have not been surpassed to this day, particularly those concerning verbal aspect, prefixation and verbal diminutives, semantics of adverbs, as well as case semantics. She is known to have been drawing motivation for her scientific investigations from her lexicographic work. As a historian of the Serbian language Irena Grickat greatly indebted Serbian linguistics. Dealing with the issues in the historical development of vernacular and different types of literary language alike, she successfully resolved many issues in diachronic lexicology, syntax and stylistics. Moreover, she raised on a new basis, distinct from Belić’s paradigm, the key issues of the date and place of origin of the Serbian recension of Church Slavonic. Her works today represent indispensable references in the study of the historical development of the Serbian language from its origin up until the period of Vuk’s language refor
Types of narrators and their functions in the prose of Dragoslav Mihailović ; Типы нарраторов и их функция в прозе Драгослава Михайловичa
No full textИако је прозни опус Драгослава Михаиловића већ доста дуго предмет интензивног интересовања проучавалаца српске књижевности, осим радова који су, посебно у новије време, посветили своју пажњу питањима поетике овога писца, у критичкој литератури не постоји дело академског карактера које систематично приступа поменутом проблему. Стога је циљ нашег истраживања подразумевао и осврт на досадашње резултате до којих се у осветљавању особености Михаиловићевог начина приповедања дошло, потом оцртавање адекватне теоријске подлоге, те, коначно, детаљну анализу појединачних остварења, објављиваних у временском интервалу од 1967. године и прве збирке Фреде, лаку ноћ до последње објављене књиге Преживљавање из 2010, јер је једино тако, сматрамо, и било могуће утврдити карактеристике приповедачâ (уз бројне сличности, истаћи и несумњиве разлике), класификовати их, сачинити одговарајућу типологију и одредити функцију коју имају, другачије речено, указати на нераскидиву и изузетно значајну везу између приповедачког поступка и онога што се тим поступком остварује. Притом, кад год и онолико колико се то за интерепретацију чинило сврсисходним, позивали смо се на претпоставке које су у науку о књижевности увели проучаваоци различитих профила, нарочито наратолози попут Ж. Женета, М. Бал, Ш. Римон-Кенан, Х. Портера Абота, Џ. Принса и др. Разултати наше анализе наводе нас на закључак да је збиља реч о приповедачком опусу који је не само богат и сложен него и јединствен у оквирима наше књижевности друге половине XX и првих двеју деценија XXI столећа. Отуда, ова докторска дисертација треба да представља допринос продубљеном критичком сагледавању кључних одлика прозе Драгослава Михаиловића, као што треба да буде прилог тумачењу савремене српске књижевности. Кључне речи: Драгослав Михаиловић, уметничка проза, композиција, приповетка, венац приповедака, роман, приповедачки поступак, хомодијегеза, аутодијегеза, хетеродијегеза, сказ, језик.Although the prose opus of Dragoslav Mihailović has for a long time already been in the focus of intense interest of Serbian literature scholars, apart from works which have, particularly recently, dealt with the questions of poetics of this writer, in critical literature there is no academic work that systematically analyses this matter. Therefore, the aim of our research also implied a review of the results achieved so far in the elucidation of features of Mihailović’s narrative techniques, including the definition of an adequate theoretical framework and, finally, a thorough analysis of concrete works, starting from the first collection of stories Frede, laku noć (Fred, Good Night) which was published in 1967 until the last book Preživljavanje (Survival) published in 2010. Only in such way, in our opinion, was it possible to determine the characteristics of narrators (and highlight indisputable differences along with numerous similarities), classify them, prepare an adequate typology and establish their function, i.e. underscore the inextricable and exceptionally important link between the narrative technique and the result obtained. At the same time, whenever and to the extent it seemed worthwhile for interpretation purposes, we referred to the assumptions introduced into the science of literature by scholars of various profiles, particularly the narratologists such as G. Genette, M. Bal, S. Rimmon-Kenan, H. Porter Abbott, G. Prince and others. The results of our analysis lead us to the conclusion that Mihailović’s narrative opus is truly not only rich and complex, but also unique in our literature in the second half of the 20th and the first two decades of the 21st century. Therefore, this doctoral dissertation should provide a contribution to an in-depth critical analysis of the key features of Dragoslav Mihailović’s prose, as well as to the interpretation of contemporary Serbian literature. Keywords: Dragoslav Mihailović, fiction, composition, story collection, wreath of the stories, novel, narrative procedure, homodiegetic narrative type, autodiegetic narrative type, heterodiegetic narrative type, skaz technique, language
Education as the way to "A Woman's Liberation": One of Ursula Le Guin's four ways to forgiveness
No full textU ovom radu obradili smo pripovetku "Oslobođenje jedne žene" američke spisateljice Ursule Le Gvin. Pripovetka pripada žanru naučne fantastike i opisuje jedno robovlasničko društvo na udaljenoj planeti u budućnosti. Autorka se u ovoj priči bavi odnosima između robova i robovlasnika, ali i položajem žene u ovako nepravednom društvu u kome se žena/robinja nalazi još niže na društvenoj lestvici u odnosu na muškarca/roba. Kako je zadatak naučne fantastike da nas navede da razmišljamo o svojoj sadašnjosti, autorka pravi paralale između ovog izmišljenog društva u budućnosti i naše sadašnjosti, odnosno situacije koja je vladala na našoj planeti u ne tako davno doba robovlasništva. U radu ćemo se pozabaviti time kako jedna društvena klasa doživljava drugu, koliko ovaj doživljaj ima sličnosti sa robovlasničkim društvom na našoj planeti, kakav je položaj žene u ovakvom društvu i videćemo šta NAM autorka savetuje kako bismo promenili način na koji posmatramo svet oko sebe i koji je put da se izuzetno nepovoljne životne okolnosti prevaziđu.In this paper we discussed Ursula Le Guin's story "A Woman's Liberation. In this science fiction story the author chronicles a slave society on a far-away planet in distant future. She describes the relationships between slaves and owners but also the position of women in such an unjust society in which female slaves are inferior to everyone, including male slaves. Since the aim of science fiction is to make us think about our present, the author draws parallels between this fictional slave society from the future and slavery on our planet from not so distant past. Le Guin deals with the ways one social class percieves the other and how their perceptions are similar to ours, as well as with the position of a woman in such a cruel society. The story ends with a union between two main characters, and the author concludes that the personal relationship between two people is at the core of change in the world around us. She teaches us that, in order to improve the society we live in, we should change the way we look at things, and the best way to achieve this is through learning, through education
Ponders miles from Polabik south pili. - Slavic themes between philology and historiography
No full textHomo scribens — homo praesens: Stefan the First-Crowned
No full textУ чланку се анализира Житије светог Симеона чији је аутор први српски краљ,
Стефан Првовенчани. Рад се бави транспоновањем стварности и реалних историјских
догађаја у књижевни култни текст у случајевима када писац свесно наглашава своје
присуство и за које знамо да јесте несумњиво. Питањa која се постављају и на која се
дају одговори јесу: Да ли се у том случају нарација или описи доживљене стварности
разликују од уобичајене фикције, од уобичајеног књижевног поступка којим се (ре)-
конструише стварност и „дочарава“ веродостојност исказа. Да ли ауторово непосредно присуство догађајима о којима пише јесте залога аутентичности или није?The article analyses the Life of St Simeon authored by the first Serbian king, Stefan the
First-Crowned. The article deals with the transposition of reality and real historical events
into a literary, cultic text in cases where the author consciously emphasises his presence
which we know to be unquestionable. The questions posed and answered in the article are
the following: In that case, do the narration and descriptions of the experienced reality differ from common fiction, a customary literary procedure used to (re)construct the reality
and “reinforce” the credibility of the text? Is the author’s presence at the events that he writes
about the guarantee of authenticity or not
Two novels in the novel Devils by F. M. Dostoyevsky
No full textУ раду се разматра проблем приповедача у роману Зли дуси Ф. М. Достојевског. У једном делу романа приповедање је ограничено знањем хроничара догађаја, Антона Лаврентијевича Г-в, који као лик романа приповеда причу у којој сам учествује. У другом делу романа хроничар неочекивано добија особине свезнајућег приповедача. Промена у знању приповедача последица је постојања два приповедна гласа, хроничара-повереника и хроничара-аутора. Анализа приповедних гласова открива присуство два романа у роману Зли дуси Ф. М. Достојевског.The paper discusses the problem of the narrator in the novel Devils by F. M. Dostoevsky. In one part of the novel, the narration is limited by the knowledge of the chronicler of the events, Anton Lavrentievich G-v, who, as the novel character, tells the
story in which he participates. In the second part of the novel, the chronicler unexpectedly
obtains the characteristics of an omniscient narrator. The change in the narrator’s knowledge is a consequence of the existence of two narrative voices, the chronicler-confidant,
and the chronicler-author. Analysis of narrative voices reveals the presence of two novels
in the novel Devils by F. M. Dostoevsky
The Extensive Meaning of Abbigliamento and the Tag „Enologia“ in the Zingarelli Dictionary
No full textNel presente contributo intendiamo osservare la comparsa e il radicamento di un significato estensivo del sostantivo abbigliamento. Questo significato, concernente «il complesso di ciò che riveste una bottiglia di vino (etichetta, controetichetta, capsula, tappo, ecc.)» (Zingarelli 2021), rappresenta un esempio di mutamento semantico-lessicale che, nella fattispecie, riguarda sia l’italiano che il francese. Tuttavia, le prime attestazioni ottocentesche di questa accezione di abbigliamento, suggeriscono di considerare il presente significato come una neosemia (De Mauro 2006) sui generis, coerentemente con la posizione di Marri (2018). Per la nostra ricerca abbiamo esaminato diversi dizionari storici, repertori di neologismi e vocabolari dell’uso. Inoltre, abbiamo analizzato le nove edizioni del Dictionnaire de l’Académie Française. Questi approfondimenti hanno portato alla luce i possibili autori della neosemia abbigliamento, che potremmo considerare come una «parola d’autore» (Migliorini 1977) o, meglio, una „neosemia d’autore“. Il significato in questione è circoscritto al linguaggio settoriale dell’enologia. Perciò abbiamo osservato l’incremento delle voci e delle accezioni inerenti il «limite d’uso» (Cannella 2010) „enologia“ nella Decima (1970) e Undicesima (1983) edizione del vocabolario Zingarelli, unitamente ad un campione composto da alcune versioni digitali della Dodicesima edizione, suddivise a brevi intervalli, nell’arco temporale 1997-2021. Il nuovo significato di abbigliamento è una delle due voci inerenti “enologia” registrate nello Zingarelli 2021 e fra i vocabolari dell’uso da noi consultati si trova esclusivamente in quest’ultimo. I lessicografi di questo vocabolario hanno apprezzato la nostra segnalazione, la quale ha contribuito alla registrazione della nuova accezione di abbigliamento.In this paper we illustrate how dictionary authors recorded the extensive meaning of the
Italian noun abbigliamento (clothing), referring to the sectorial language “enology” in the
Zingarelli 2021 dictionary. Our research has presented the nineteenth-century attestations of
this meaning, both within the Italian and French sources. Our analysis also showed the increase in the oenological voices attested in the Zingarelli
in the period between 1970 and 2021 and, in particular, those that developed new meanings
inherent to this sectorial language in the period from 1983 to 2021. Semantic neology, often
underestimated, as Cortelazzo states, also shows its vitality in the items related to enology,
showing that even an old word, as Marri suggests, can provide new meanings, as we have seen
for abbigliamento
The role of rhetorical elements in foreign language oral production development – the case of modern greek language
No full textЈедан од главних циљева наставе страних језика јесте ефикасна комуникација,
односно оспособљавање ученика да изрази своје ставове и да уђе у интеракцију са другим
говорницима. Постоје многи фактори који утичу на процес стицања говорне компетенције,
као и разноврсне стратегије које се могу применити у мотивисању ученика да усвоји знање
и усмено се изрази. У овом процесу подршку могу да пруже и беседничке технике, уз помоћ
којих ученик или студент може да се на адекватан начин припреми за усмену продукцију
на страном језику. Циљ овог рада је да пружи преглед елемената реторике и беседничких
техника које могу да се примене приликом развијања усмене продукције на модерном
грчком као страном језику. У раду се превасходно пореде ставови које је изнела Дурбаба
(2011) о успешном генерисању усмених исказа на страном језику и онога што Нушић
(2009) и Аврамовић (2008) наводе као значајно за беседништво. У наставку се представљају
беседничке технике у функцији развијања правилне артикулације и акцентуације на А1/
А2 нивоу ЗЕОЈ-а а у функцији припреме за аргументовано излагање на Б1/Б2 нивоу ЗЕОЈ-а
на модерном грчком језику, са посебним освртом на универзитетску наставу на Катедри
за неохеленске студије Филолошког факултета БУ. Додатно, истиче се утицај афективних
фактора, као што су трема и мотивација на усмено изражавање, као и значај беседничких
техника за излагање наставника страног језика и мотивисање аудиторијума (студената).One of the main goals of foreign language teaching is enabling effective communication
through giving students tools to express their views and interact with other language speakers.
There are many factors that affect the process of oral production development, as well as various
strategies that can be applied in the process of motivating students to acquire knowledge and
express themselves orally. Oratory techniques can be very useful in this process, because they can
help the learner prepare for oral production in a foreign language. The aim of this paper is to
provide an overview of rhetorical elements and oratory techniques that can be applied in the case
of oral production in Modern Greek as a foreign language.
The paper primarily compares the views expressed by Durbaba (2011) on the successful
foreign language oral production and what Nusic (2009) and Avramovic (2008) underline as
important for oratory. In addition, we present the oratory techniques that can be used in learning
correct articulation and accentuation at A1/A2 (CEFR) level, as well as in preparation for a wellargued oral presentation on B1/B2 (CEFR) level of Modern Greek, with emphasis on learning
Modern Greek as a foreign language on university level, at the Department of Modern Greek
Studies of the Faculty of Philology, University of Belgrade. In addition, we point out the influence
of affective factors, such as anxiety and motivation, on oral expression, as well as the ways in which
oratory techniques can be a great tool for foreign language teachers in the process of motivating
their audience (the learners)
Properties of morphologically bound phraseological components in German
No full textMorfološka vezanost frazeoloških komponenata u frazeologiji savremenog nemačkog
jezika nije potpuno nepoznat fenomen, ali je usled izostanka integrativnog pristupa tradicionalno
ostajao na margini naučnog interesovanja. O navedenom fenomenu se govori u onim
slučajevima kada jedna, a ređe dve komponente u strukturi frazeologizma pokazuju flektivne
oblike tipične za neku od minulih epoha u razvoju nemačkog jezika koji se ne javljaju u
vanfrazeološkim sintagmatskim nizovima. U savremenim frazeološkim istraživanjima morfološki
vezane komponente se posmatraju kao poseban tip unikatnih, iako između njih postoji mnogo
više razlika nego sličnosti.
Cilj rada je da se utvrde relevantna obeležja morfološke vezanosti komponenata, ali i da
se ovaj fenomen jasno distingvira od morfološke transformacione blokiranosti. Istraživanje je
usmereno na ona obeležja morfološke vezanosti komponente koja u dosadašnjim istraživanjima
nisu opisana. Na osnovu analize primera i uz sagledavanje ovog fenomena iz perspektive
istorijske morfologije, morfosintakse i frazeologije proističe da se na osnovu jezičkog nivoa mogu
razlikovati dva tipa morfološke vezanosti komponenata, čista i mešovita, dok se na osnovu broja
morfološki vezanih komponenata razlikuju unilateralan i bilateralan tip. U radu se utvrđuju i
kvalitativna i kvantitativna asimetrija u pogledu heterogenosti pojavnih oblika u zavisnosti od
tipa komponente, ali i afinitet određenih frazeoloških supklasa prema ovom fenomenu.Bound components within phrases are characterized by an inflected form which doesn’t
occur in free word combinations outside the fixed expression, and which is a remnant of a
morphological prototype from Old or Middle High German. From the perspective of methodology,
they can be treated as a subclass of cranberry words or components.
This paper distinguishes between morphological boundness proper and a mixed subtype,
and between unilateral and bilateral boundness. The main feature of morphological boundness
is the heterogeneity of its manifestations, mainly with nouns, but this phenomenon can also
occur with prepositions and pronouns. This research concludes that certain subclasses of
phrases, above all idioms and proverbs show a higher degree of propensity towards the
phenomenon. It occurs less frequently with kinegrams, “winged words”, collocations and
idiomatic phrases, and does not occur with pragmatic phraseologisms and binominals
