REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Prevođenje japanskog kauzativa posesije sa živim subjektom na srpski jezik
No full textКаузатив у јапанском језику као врста глаголског рода обележава однос између учесника догађаја обухваћених радњом. Формализује се у морфолошкој структури, помоћним глаголом сасеру у служби афикса. Типична је двоагентивна каузативна реченица. Једно лице наређењем или молбом делује на друго да изврши радњу, а оно је извршава. Радња најчешће изражава догађај. Основна значења су присила и дозвола. У раду стављамо акценат на посебан тип каузатива који изражава однос посесије између главних аргумената. Каузатор-посесор има обележје живо, а каузирани-посесум представља својину у ширем смислу. Оваква реченица може да изражава и стање каузатора. Анализа превода има за циљ да пронађе синтаксичке јединице у српском које, иако различите по форми, изражавају исту садржину, како би се открили системски односи који омогућавају успостављање еквивалентности
Над Стубом куге Јарослава Сајферта
No full textу раду смо настојали да кроз преглед и анализу песама, једине преведене Сајфертове збирке песама на српски језик, скренемо пажњу и на раније изборе његове поезије, превођене током 20. века и објављиване у различитим књижевним часописима. осим тога, уз субјективно
читање Сајфертове поезије, желели смо да издвојимо најзначајније слике, сцене и места
које песник посећује кроз своја сећања и осећања, а која доприносе обликовању његовог
јединственог поетског израза
Поларно братство (La fraternité polaire) у Београду
No full textПоларно братство било је окултно друштво које је деловало
у међуратном Паризу. Према неким претпоставкама и штурим подацима у билтену који су издавали, имали су огранак у Београду,
што није могло бити потврђено. У овом раду на основу ширег материјала, укључујући и архивску грађу, потврђујемо постојање
београдске групе. У њој су била активна и Ксенија Атанасијевић, што баца нов поглед на њен ра
Composed chrysoboulloi of Kings Uros II Milutin and Stefan Dusan to the Hilandar monastery a contribution to Serbian diplomacy
No full textIn an examination of the content and the philological analysis of several transcripts of the chrysoboulloi of kings Uros II Milutin and Stefan Dusan (four monastery transcipts and a chancery transcript made out in the chancery of the Serbian ruler), we demonstrate the role of what is today the lost chrysoboullos of King Uros I (from around 1276) in the composition of these documents and the nature of their inter-relatedness. Uros's chrysoboullos, first of all, was entered by means of a transcription in the chrysoboullos of King Milutin (1297-1299), and then, through the chrysoboullos which was approved in the Assembly (in around 1303), it continued to serve as the basis for writing the composed chrysoboulloi of the kings Milutin (firstly, in 1313/1314 and later) and Dusan (1336/1345). In observing the issues of chrysoboulloi of the Serbian rulers and their transcription in the Hilandar monastery, we have tried to contribute to a better knowledge of the two chanceries in the Middle Ages, that of the Serbian ruler, and of the Hilandar monastery
Друштво југословенских библиотекара и Библиотекарско друштво Србије - континуитет професионалног удруживања
No full textОд краја новембра 1929. до почетка 1941. године у Београду је деловало Друштво југословенских библиотекара, односно
његова Београдска секција. Важни циљеви које је себи поставило Друштво углавном нису остварени, а због промене
политичких, друштвених и економских прилика после Другог светског рата његов рад остао је мало познат генерацијама
потоњих библиотекара.
Аутор овог рада полази од хипотезе да је период између два светска рата био – судећи према професионалним акцијама
покренутим у сложеним политичким и скромним економским условима – доба узлета српског библиотекарства и да је
визионарство ондашњих библиотекара уграђено у темеље послератног развоја професије код нас. У сусрет јубилеју,
седам деценија деловања Библиотекарског друштва Србије, потребно је стручној јавности скренути пажњу на постојање
професионалне асоцијације која јој је претходила, као и на могућност померања датума оснивања асоцијације за целе
две деценије уназад.The Yugoslav Library Association, i.e. its Belgrade Section, operated in Belgrade from the end of November 1929 to the beginning of 1941. The important goals set by the Association have not been achieved, and due to the changing political, social and economic circumstances after the Second World War, its work remained little known to the later generations of librarians. The author of this paper starts from the hypothesis that the period between the two world wars was - judging by professional actions initiated in complex political and modest economic conditions - the time of ascent of Serbian librarianship, and that the visions of the former librarians were embedded in the foundations of the postwar development of this profession in our country. As we approach the anniversary, seven decades of work of the Serbian Library Association, we find it necessary to draw attention of the professional public to the existence of the professional association that preceded it, as well as to the possibility of moving the date of foundation of the association for the entire two decades backwards
Italijanski vulgarizam cazzo i njegovo prevođenje na srpski jezik
No full textPrevođenje vulgarizama s jednog jezika na drugi postavlja niz translatoloških problema. Vulgarizmi su često samo delimično obrađeni u dvojezičnim rečnicima, koji ne obuhvataju na celovit način kontekst i socio-kulturne faktore upotrebe vulgarizama. U prenošenju vulgarizama važni faktori su uticaj desemantizacije vulgarizama i njihove rekurzivnosti u tekstu, budući da oni utiču na stepen njihove prihvatljivosti. Proces desemantizacije vulgarizma „cazzo“ i srpskog leksičkog ekvivalenta „kurac“ nije tekla paralelno u italijanskom i srpskom. Zato je prevodilac pozvan da iznađe vulgarizme s približnom socio-kulturnom prihvatljivošću. Istraživanje je vršeno na prevodima romana Federika Moče i fokusira se na frazeološke funkcije italijanskog vulgarizma „cazzo“ i na njene ekvivalente u prevodima na srpski
L’idéologie silencieuse du langage
No full textУ раду се разматрају поводи, околности и последице полемике око француске нове критике, коју су, заједно са својим присталицама, средином шездесетих водили Ремон Пикар и Ролан Барт. Са полувековне временске дистанце, уз увид у непосредне реакције јавности, указују се неки њени аспекти који су у првобитним коментарима код нас (С. Витановић, Н. Милошевић) остали неосветљени. Испоставља се да су, поред теоријско-методолошких разлога, полемику обликовале и личне, а нарочито идеолошке супротстављености, исказане највише у расправи о језику новокритичара. Овај моманат био је од посебног значаја за даља кретања у светској науци о књижевности, у којој су филозофски и идеолошки дискурс заузимали све више простора на рачун традиционалног књижевнокритичког.Vers le milieu des années 1960s une polémique farouche s’était engagée en
France à propos de la « novelle critique ». Malgrè que les motifs et les circonstances
en soient connus en Serbie dès le début des années 1970s, ce n’est qu’à distance d’un
demi-siècle qu’on peut comprendre certains de ses aspects innaperçus immediatement, et notamment ses conséquences et ses effets sur les mouvements ultérieurs
dans le domaine de la théorie littéraire. L’occasion principale de la querelle a été
le livre Sur Racine (1963) de Roland Barthes, critiqué par Raymond Picard dans
son pamphlet Nouvelle critique ou nouvelle imposture (1965), qui a provoqué à son
tour les réactions de Barthes (Critique et vérité), de Serge Doubrovsky (Pourquoi
la nouvelle critique?) et de Jean-Paul Weber (Néo-critique et paléo-critique), toutes
publiées en 1966. Néanmoins le climat de la dispute avait été préparé préalablement
par des controverses qui suivaient certaines dissertations à orientation marxiste
ou psychanalyste, soutenues à la Sorbonne quelques années auparavant, ainsi que
par une attaque de Picard contre Barthes, publiée dans Le Monde en 1964, au sujet
de ses Essais critiques (1964). L’auteur y avait proposé une division binaire de la
critique française de l’époque, fondée sur les différences profondes de méthodes,
sans omettre pourtant d’y impliquer une hiérarchie axiologique : d’une part une
« ancienne » critique dite « universitaire » et d’autre part une « nouvelle » critique
« structuraliste »..
Current issues of cognitive linguistic studies of Serbian
No full textThe paper discusses the results of research by Serbian scholars into the
field of cognitive linguistics over the past ten years. Special emphasis is
laid on the cognitive linguistic studies of grammar, both in Serbian proper
and from the contrastive viewpoint, which successfully apply Predrag Piper’s
semantic localisation theory. It highlights the achievements of Serbian
scholars in the sphere of historical cognitive linguistics, as well as fuzzy
linguistics. It singles out cognitive principles in research into Serbian
dialectology, as well as into lexicology, cultural linguistics and
ethnolinguistics. The paper specifies the distinctive principles of the
multidisciplinary fields in which cognitive linguistic methods of language
study are used. [Project of the Serbian Ministry of Education, Science and
Technological Development, Grant no. 177022: Narodna kultura Srba između
Istoka i Zapada
Foreign language teaching and culture: Introduction to the intercultural applied linguistics
No full textFunctional-semantic field of perfect in Russian and Serbian languages
No full textОва дисертација представља истраживање граматичког значења перфектности у руском и српском језику. Под перфектношћу подразумевамо значење које упућује на ситуацију у прошлости која се посматра из садашњости. Перфектност разматрамо одвојено од резултативности, коју сматрамо посебним граматичким значењем. Под перфектношћу подразумевамо све типове перфектности који се обично издвајају у литератури посвећеној лингвистичкој типологији...Настоящая диссертация представляет собой исследование грамматического значения перфектности в русском и сербском языках. Под перфектностью мы подразумеваем значение, указывающее на ситуацию в прошлом, наблюдаемую из настоящего момента. Перфектность была исследована нами отдельно от результативности, которую мы считаем отдельным грамматическим значением Под перфектностью мы подразумеваем все типы перфектности, обычно выделяемые в работах по лингвистической типологии..