REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Verbal aspect in Serbian children's language production
No full textPrevious studies have shown that an early usage of verbal aspect in children's spontaneous production is regularly observed in Slavic languages. However, this leads to the question whether the bare presence of aspect in early utterances is firm evidence that a child has acquired it. In order to show that the acquisition of aspect in Serbian is a process that lasts for several years, elicited production was inspected in children that had already achieved an apparent progress in language (3-5 year-olds). The comparisons with adults were made and several indicators of development were observed: a) the distribution of aspectual forms in children's and adults' language, b) the ability of functional usage of aspect in narrative, and c) the mastery of contrasting aspectual pairs. The findings provided the ground to propose three developmental stages assumed for the acquisition of Serbian aspect, and possible underlying mechanisms of development are discussed
Epistemic search as an illustration of the topos of the journey
No full textIn view of the fact that the dominant activity or phenomenon in each of Ajvaz's five novels is connected to the topos of road and travelling, this paper is based on analysing the Narrator's moving through space. Using Lubomir Dolezel's derived terminology from his work Heterocosmica: Fiction and Possible Worlds, we are able to illustrate the topos of road by using his definition of epistemic search in two of his novels Empty Streets and Road to South. Epistemic quest is defined as a mystery story by Dolezel, which usually contains several elements. Those elements re fer to the Narrator finding a strange object or coming across an unsolved event which he is drawn to, which indicates his decision to leave home and start a quest for possible answers about a mystery. There are nevereasy answers or solutions, which responds to a very complex structure within the novel. The Narrator's quest has a dual function: firstly, it makes it possible for him to discover anomalies in the world and demystify them, and secondly it helps him in knowing him self, his inner Being
Квалификатор мн. ø у Речнику српскога језика (лексикографски осврт)
No full textУ раду се анализира употреба квалификатора мн. ø у Речнику српскога језика Матице српске из 2011. године. Циљ рада јесте да се попишу лексеме које су у Једнотомнику из 2011. године добиле овај квалификатор, да се установи уз које су врсте именица лексикографи најчешће стављали ову ознаку, као и да се на основу прикупљене грађе изведу неки општи закључци о природи именица из групе singularia tantum и њиховог односа према категорији бројивост/небројивост. Посебан сегмент рада посвећен је именицама које у неком од својих значења могу реализовати и множинску форму, будући да је промена граматичког понашања лексеме најчешће сигнал њеног новог значења
ParCoLab: A Parallel Corpus for Serbian, French and English
No full textParCoLab is a trilingual parallel corpus containing texts in Serbian, French and English. It is developed at the CLLE-ERSS research unit (UMR 5263 CNRS) at the University of Toulouse, France, in collaboration with the Department of Romance Studies at the University of Belgrade, Serbia. Serbian being one of the less-resourced European languages, this is an important step towards the creation of freely accessible corpora and NLP tools for this language. Our main goal is to provide the scientific community with a high-quality resource that can be used in a wide range of applications, such as contrastive linguistic studies, NLP research, machine and computer assisted translation, translation studies, second language learning and teaching, and applied lexicography. The corpus currently contains 7.1M tokens mainly from literary works, but corpus extension and diversification efforts are ongoing. ParCoLab can be queried online and a part of it is available for download
O jednoj istorijsko-tipološkog analogiji: časopis Partisan Review i jugoslovenska međuratna književna periodika
No full textThis paper deals with meaning and use of scientific notion of historical-typological analogy. Afterwards, we point out an international character of the conflict on the literary left, emphasizing parallelisms between American and Yugoslav journal scenes. This analysis elucidates structural relationships between two cultures, as well as differences between two historical situations
Бенито Перес Галдос и „женско питање”: Изгубљена слобода у роману „Тристана”
No full textУ раду се анализирају основне (анти)феминистичке поставке Бенита Переса Галдоса (1843–1920), једног од стубова шпанске књижевности реализма и натурализма и аутора романа Тристана (1892), објављеног у кључном периоду шпанске друштвене историје друге половине XIX века, у којем „женско питање” има све већи значај. У анализи се полази од књижевног текста као друштвено-симболичког акта, носиоца идентитета и мреже текстуалних пукотина кроз које романописац комуницира с читаоцима у процесу актуализације књижевног дела. Предмет анализе сплет је идеолошких поставки романописца, који књижевни текст употребљава као средство за представљање конкретне идеолошке концепције, исказане кроз делање главних ликова, односе међу половима, али и манифестацију контроле и моћи у оквирима ригидног, традиционалистичког и андроцентричког буржоаског уређења. Основни проблеми обухваћени овим истраживањем јесу: одређивање елемената друштвене субверзије који припремају идеолошку подлогу за могућа освајања женске слободе, права на избор и формирање концепције „нове жене”; указивање на процес у којем се женско тело појављује као елемент идентитета иперцепције сопства; и, коначно, посматрање овог значајног романа као дела које представља савршену анализу (не)могућности које жена епохе има на располагању уколико жели да промени постојећи поредак и(ли) оствари личну слободу
Between the Word of the Law and Practice: a Case of the Hungarian Speakers in Serbia
No full textThe paper initially presents the Serbian legislative framework relevant to the use of minority languages. The ethnolinguistic vitality of the Hungarian-speaking population in Serbia is then analysed, particularly in the Serbian province of Vojvodina. The paper then focuses upon the sociolinguistic survey of Hungarian language use in Belgrade. The emphasis is placed upon the survey responses related to the awareness of language rights among the Hungarian speakers
Between inner and outer worlds: The role of the mask in Japanese Noh theatre
No full textJapanski teatar no verovatno je danas u svetu najpoznatiji tip pozorišta u kojem glumci koriste maske. U Japanu, upotreba maske primećuje se još u preistorijskoj prošlosti te zemlje, iako poreklo današnjih maski treba tražiti u znatno kasnijem vremenu, po opštoj saglasnosti od VII veka, kada maska stiže iz Kine. U Kini su tada već postojale scenske izvođačke veštine, koje nastaju popularizacijom nekih oblika verskih rituala i uvođenjem narodnih tema u obrede isterivanja demona. Kineska maska, kakva se tu koristila, preneta je i u Japan, da bi se od XIV veka njena upotreba sve više vezivala za tada novu pozorišnu vrstu, dramu no. U vekovima razvoja novog teatra, čijim se tvorcem smatra glumac Zeami Motokijo (1363-1443), biće utvrđen i repertoar maski, prilagođenih njegovoj koncepciji i temama. U nodrami, od njenih početaka prepliću se elementi budizma, šintoizma i književnosti, čime ona predstavlja autentičnu sintezu japanskog duha tog vremena.The Japanese Noh theatre is the most widely known type of mask theatre in the world today. Although the usage of masks in Japan dates back to prehistoric times, very little can be said undoubtedly about these practices. The ancestors of the traditional Noh mask are of a much later date as they trace back to the 7th century when the mask arrived from China. At that time, China had already developed more profane varieties of the sacral exorcist rituals, which included a great variety of popular topics in addition to the sacral ones. Once in Japan, the mask came into usage first at the Imperial Court, being part of the costume in the performance arts of Chinese origins such as gigaku and later sangaku. The founder of Noh theatre is considered to be Zeami Motokiyo (1363-1443) who adapted these and other extant arts so they can better suit the aesthetic needs of the newly emerged class of samurai lords. Today the Noh drama is wellknown for its close ties with Buddhism and Shintoism, being at the same time deeply rooted in the Japanese literary tradition
King Arhtur as a tyrant in The Alliterative morte Arthure
No full textКраљ Артур као јунак најпопуларније легенде европског
средњег века започиње свој живот у енглеској књижевности у
првој половини дванаестог века, у латинској псеудоисторијској
хроници Џефрија од Монмута, Историја британских краљева.
Џефријево дело на нормански дијалекат старофранцуског језика
препевава Вас и даје му наслов Роман о Бруту, а Васово дело на
средњоенглески преводи Лајамон и назива га Брут. У Џефријевом делу Артур се формирао као владарска и политичка фигура,
Васов Артур поприма и особине краља-дворанина, а Лајамонов
Артур и одлике староенглеских херојских краљева. У Алитеративној смрти Артуровој, чији су извори дела поменута три аутора, долази, међутим, до извесне деградације Артуровог лика, који
се од праведног браниоца свога царства преобраћа у крвожедног
тиранина обузетог гордошћу. Ослањајући се на теоријске ставове
Ларија Бенсона о Алитеративној смрти Артуровој као о средњовековној трагедији о паду моћника, овај рад анализира Артуров
пад кроз примере краљеве склоности ка неумереној раскоши,
пренагљености у појединим потезима, дрскости у опхођењу, незаситости у освајачким походима и безосећајности према патњама недужног становништва опустошених земаља и поставља тезу
да се тек у самртном часу Артур враћа себи и својим коренима –
верзијама Артура из династичких хроника Џефрија од Монмута,
Васа и Лајамона.King Arthur, the hero of the most popular legend in medieval Europe, is first depicted in English literature in the early 12th-century Latin pseudo-historical chronicle Historia Regum Britanniae by Geoffrey of Monmouth. Wace translated Geoffrey's Historia into French and entitled it Roman de Brut, while Layamon translated Wace into Middle English and named it Brut. In Geoffrey's chronicle Arthur is portrayed as a ruler and politician. In Wace he assumes features of a courtier, while in Layamon he resembles Old English heroic kings. However, in The Alliterative Morte Arthure, whose sources are the works of Geoffrey, Wace and Layamon, Arthur undergoes significant deterioration from a rightful defender of his empire to a bloodthirsty tyrant consumed by pride. Taking into account Larry Benson's theoretical standpoint on The Alliterative Morte Arthure as a medieval tragedy, this paper analyses Arthur's fall through examples of his being a lavish, hot-hearted, rash and insatiable conqueror unconcerned with the suffering of the inhabitants of his invaded territories. It argues that only in his dying speech does Arthur return to himself and his roots - the versions of Arthur from Geoffrey's, Wace's and Lyamon's dynastic chronicles
