REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
The positive perception of Albanians among Serbian authors at the end of the 19 and the beginning of the 20 century
No full textThe goal of this article is to present an overview of attitudes of Serbian authors with positive stance on the Serbian-Albanian relations in different disciplines. First significant scientific papers about Albanians among Serbian authors appeared in the first half of the 19th century when in these researches prestigious Serbian authors such as Vladimir Karic, Branislav Nusic, Stojan Novakovic, and Marko Miljanov appeared, whereas after the First World War the number and circle of scientists across disciplines has significantly increased, headed by Jovan Cvijic. An important step in this direction has been the establishment of the magazine Archive of Arban folklore, language and ethnology (1923-1926)/Arhiv za arbanasku starinu, jezik i etnologiju (1923-1926) in Belgrade. In addition to this, on the 30 May 1925 the Council of Belgrade University decided to introduce the studies "Seminar for Albanian philology" to be managed by professor doctor Henrik Baric. The thematic interest was in the distant past of Albanian people, their language, tradition, folklore, onomastics, etc
Translations of the poem of the cid in Serbian speaking area (contribution to the reception of the Spanish medieval epic)
No full textThe Poem of the Cid (Cantar de mio Cid) is the oldest, the best known, and the only wholly preserved juglar epic poem of the medieval Spanish literature. Due to poor historical, cultural and economic relations between Serbia and Spain, Spanish medieval epic appeared late on the horizon of expectations of domestic readers: initially those were short texts and fragments in anthologies (1963, 1972), and by the mid 1970s the integral translations of The Poem appeared (1975, 1991). The starting point of the paper is the German-academic Hans Robert Jauss's Theory of Reception. In the introductory part it is touching on the specificity of the reception of translated literature in a foreign environment, the linguistic/stylistic equivalence of translation, and the issue of formal requirements that are imposed on a translator of a poetic work. In an example of analysed fragments of different translations of The Poem of the Cid, the paper points out the methodical approaches and strategies of the translators, from which it draws conclusions on the metric, structural and semantic adequacy of the poetic transposition into the Serbo-Croatian language in relation to the original Spanish text
The Norm Border: Transformation of Humanism in the Russian and European Culture of the New and Modern Times
No full textА. А. Турилов. Исследования по славянскому и сербскому средневековью. Издание подготовили Снежана Елесиевич, Джорже Трифунович. Уредник Жарко Чигоја. Београд: Чигоја штампа, 2014, 739 стр. (= Библиотека Ортограф. Књига 1)
No full textOn the buddist concept of the worldly impermanence as manifested in the medieval work Hojoki in comparison to old serbian literature
No full textProblem prolaznosti, ili nestalnosti, tematsko-motivski veoma je zastupljen kako u srednjovekovnoj japanskoj, tako i u staroj srpskoj književnosti približno istog razdoblja. Iako se one gotovo po svemu razlikuju, obema književnostima zajedničke su metafizička briga za čovekovo biće u svetu i sklonost ka uspostavljanju prisnog odnosa prema transcendentalnome. Ovom svojom ontološkom radoznalošću, a manje formalnim sličnostima, 'kvalifikuju' se ove dve tradicije za uporedno proučavanje. Iz istog razloga smatramo da su jedna drugoj međusobno bliže nego što su to današnjoj književnosti matičnih zemalja, te da dovođenjem u zajedničku dijalošku ravan stičemo jasniju sliku o njihovoj vrednosti, za sebe i u odnosu na naše vreme. Prolaznost u njima ne javlja se tek kao žal za životom, već se ljudska konačnost bespoštedno razotkriva i uvek iznova naglašava. Referentna tačka tumačenja te konačnosti u oba slučaja nalazi se van konvencionalnog i antropocentričnog sistema vrednosti. Odsustvo takve uporišne tačke čoveka modernog doba dovelo je do izbegavanja neposrednog suočavanja s pitanjem mogućnosti utemeljenja egzistencije u vremenskom toku. U ovom radu pokazaćemo, polazeći od univerzalnosti ove teme, kako su različite metafizičke perspektive japanske religije, poglavito budizma, i, s druge strane, isihastičke prakse pravoslavne crkve, uslovile različito, a opet uzajamno uporedivo i srodno, iskustvo nestalnosti ljudskog bivstvovanja u svetu.The issue of impermanence of this worldly existence, not only in humans but shared by all sentient beings, had been, both as a theme and a motive, ubiquitously present in the medieval literature of both Serbia and Japan. Although very different by almost all formal literary criteria, both of them have in common an inherent inclination to the care of the metaphysical status of this world and all its creatures. A seriousness in their relation to the transcendental is the main trait by which their heritage differs from the literature of their respective countries today. That is the very reason why they can be treated in the same dialogical context. Contemporary conscience with its belief that nothing is left to say about the evanescence of the world, gave up this issue to be further dealt with only according to individual needs and randomly. But, both Serbian Christian and Japanese Buddhist medieval mind tended to put this problem right in the middle of almost every literary text. Far from only deploring the transient human fate, people are encouraged to foster everlasting memories of death, just to be able to get saved - either by returning to God, or in Japan, by being reborn in the Buddhist paradise of the Pure Land. Yet, there are some significant differences in the way impermanence is treated in these two traditions. This paper tries to elucidate how these differences were rooted in their respective literary and religious praxis
„Буни се као Грк у апсу“ – студија о мотивацији, стереотипима и предрасудама при учењу модерног грчког језика
No full textПолазећи од чињенице да мотивација игра битну улогу у учењу
страног језика, у раду се истражују ставови студената неохеленистике Филолошког
факултета Универзитета у Београду према грчком језику и култури и испитује се
заступљеност стереотипа у наведеној циљној групи. Извршено је поређење ставова
студената прве и друге године основних академских студија, у циљу препознавања
промене перцепције о језику и култури, уз издвајање фактора иницијалне жеље
студената да се баве грчким језиком, као и друштвене утрошивости. Спроведена
анализа указује у којој мери знање у области културе и досадашња искуства
студената утичу на њихову мотивацију и перцепцију о грчком језику и студијама
Поетика провокације у роману Ђаволска сневачина Ђуре Ђуканова
No full textПодручје интересовања које је конотирано насловом овог рада прилично је разгранато, скоро па дисперзно. Из тог разлога, од почетка је нужно наметнути обједињујући фактор за говор о прози Ђуре Ђуканова. Овде ће то бити особености које Ђуканов као децидирани аутор неразмахане епике показује при обради провокативних тема. Осебујност као примарни појавни облик напора који овај аутор улаже да би што веродостојније – односно са што више стилских варијација – саопштио ексклузивност вишезначно провокативних мотива у Ђаволској сневачини – биће, према томе, главни предмет тумачења које следи
Expanding and outer circle cultural content in English coursebooks commonly used in Serbia
No full textU tri ključne kulture koje se najčešće obrađuju u savremenim udžbenicima spadaju kulture zemalja Unutrašnjeg kruga (kulture zemalja u kojima je engleski jezik prvi ili maternji jezik), Šireg kruga (kulture postkolonijalnih zemalja u kojima je engleski drugi jezik) i kulture zemalja Spoljašnjeg kruga (zemlje u kojima engleski jezik ima status stranog jezika). Cilj istraživanja opisanog u ovom radu bio je da se utvrdi kako su sadržaji povezani sa kulturama zemalja Šireg i Spoljašnjeg kruga predstavljeni u udžbenicima engleskog jezika koji se najčešće koriste u Srbiji. Ovim radom su obuhvaćeni udžbenici eminentnih izdavačkih kuća: Cambridge University Press, Oxford University Press, Pearson i Macmillan iz Velike Britanije, koji su dostupni širom Evrope i na drugim kontinentima. Analizirani su tekstovi, audio-materijali i sve ostale aktivnosti i zadaci u kojima se javljaju kulture zemalja iz Šireg i Spoljašnjeg kruga kako bi se utvrdilo koji su kulturni elementi zastupljeni u navedenim udžbenicima. Analiza je bila deskriptivnog tipa. Autori su se opredelili za lako prepoznatljive kulturne elemente koji se mogu upotrebiti u minimalnom kontekstu iz kojeg se jasno vidi veza sa određenom kulturom. Radi preciznosti analizirani materijali su na osnovu prisustva kulturnih elemenata Spoljašnjeg i Šireg kruga podeljeni u tri kategorije: oni koji imaju 1) nulto ili minimalno prisustvo navedenih kulturnih elemenata; 2) materijali sa srednjim nivoom prisustva navedenih kulturnih elemenata i 3) materijali sa visokim stepenom prisustva navedenih kulturnih elemenata. U prvu kategoriju spadaju udžbenici Language to Go, Complete Advanced, Face 2 Face, Objective First, FCE Result, Ready for FCE i Advance Your English, u drugu Complete Advanced i Framework 4, a u treću English Unlimited i New Framework 5. Može se konstatovati i to da su druge kulture, tj. one koje ne pripadaju anglofonim zemljama, u svim udžbenicima predstavljene iz anglocentrične perspektive. Kada je reč o zastupljenosti drugih kultura u udžbenicima (Spoljašnji i Širi krug), uočeno je i to da se kulture Spoljašnjeg kruga uglavnom svode na kulture zapadnih zemalja, pa se kao još jedna zajednička karakteristika može spomenuti i njihova evrocentričnost. Osim toga, u zajedničke karakteristike spada i istovetni diskurs, koji pripada Unutrašnjem krugu u svim analiziranim materijalima. Konačno, može se primetiti i da svi autori pomenutih udžbenika maksimalno izbegavaju spominjanje bilo čega što može predstavljati kulturni tabu. Ukoliko nastavnik bira udžbenik za kurs na osnovu zastupljenosti kultura iz pomenutih triju krugova, u toj situaciji mora uzeti u obzir više faktora - potrebe učenika, njihovu motivaciju za učenje engleskog, prethodno obrazovanje i jezik/jezike koje učenik zna. Udžbenici fokusirani na Unutrašnji krug su najbolja opcija ukoliko većina učenika namerava da se integriše u kulture Unutrašnjeg kruga i da funkcionišu u njihovom okviru. Udžbenici fokusirani na ostala dva kruga mogu biti neadekvatni za učenike koji ne žive u zemljama Zapada ili ne pripadaju zapadnim kulturama jer su im često potrebna dodatna objašnjenja kulturnih elemenata koji su im nepoznati. Idealna situacija je da nastavnik može odabrati udžbenik u kome su ravnomerno zastupljene kulture iz svih triju pomenutih krugova, uz dovoljno informacija o kulturama koje su učenicima daleke, što može olakšati funkcionisanje u savremenom globalizovanom i multikulturnom svetu, ali i u stranim kulturama.The three core culture areas commonly covered by modern coursebooks are Inner Circle cultures (culture of countries where English is the first or dominant language), Outer Circle cultures (post-colonial countries where English plays a major role) and Expanding Circle cultures (other countries where it is spoken as a foreign language), as defined by Kachru (1985). The aim of this paper is to analyze how Expanding and Outer Circle cultural content is represented in English coursebooks commonly used in Serbia. The coursebooks used for this analysis were published by eminent British publishers and are widely available throughout Europe and on other continents. In order to establish cultural elements found in these coursebooks, the authors examined texts, tapescripts and other activities and tasks utilizing the Expanding and Outer Circle cultures. The authors opted for cultural elements that could be easily identified as such and used in a minimal context which can be clearly associated with a particular culture. The authors conclude that all coursebooks represent other cultures from an Inner Circle viewpoint, while the representation of other cultures ranges from their absence to equality, although the Expanding Circle cultures are typically restricted to those found in the Western world
O знаковима у правопису (2): реченични знакови
No full textРад је посвећен интерпункцијским (=реченичним) правописним знацима. Приказују се и коментаришу њихове дефиниције и инвентар у постојећим српским и хрватским правописима, а предлаже се и дистинкција између правописних знакова у ужем смислу – оних који се пишу као посебни знаци, и правописних знакова у ширем смислу, који се на другачије начине комбинују с текстом – а то су велико слово, тип слова и белине. На крају се разматрају разлози због којих би било оправдано интерпункцијске знаке у правописима издвајати као посебну групу, и даје се пример за то како се интерпункцијом исказ може стилски нијансирати
Context-dependent verbal adjectives in french for specific purposes
No full textL’article examine les propriétés discursives et syntaxiques
des adjectifs déverbaux contexte-dépendants comme dépendant ou suivant en discours scientifique médical. Le prototype
d’adjectif déverbal en -ant (amusant), privé de temps et d’aspect,
convertit le contenu du verbe de base en propriété « qui (peut)
V » – objective ou subjective – d’une entité quelconque. Toutefois, comparés au prototype d’adjectif déverbal, les adjectifs déverbaux contexte-dépendants ne désignent aucune propriété objective ou subjective ; ils servent à établir la relation référentielle
entre l’entité (cible) que désigne le N contrôleur et un repère référentiel (site), défini par un topos local ou global et présent dans
le contexte ou, plus rarement, dans un complément de l’adjectif
contexte-dépendant.The paper examines discursive and syntactic features of context-dependent French verbal adjectives ending in -ant, like dependant or suivant, in scientific (medical) discourse. The prototype of verbal adjectives in -ant has no tense or aspect, thus converting the content of its verb root (depend-, suiv-) into a feature "(able of) V-ing" - objective or subjective. On the other hand, context-dependent verbal adjectives in French do not express objective or subjective features of entities, their discursive function being to establish the referential connection between the entity (acting as a figure) described by the adjective's head noun, and its referential landmark (or ground) corresponding to a local or global topos, and retrievable in the context or in adjective complements