REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Стасавање библиотекарства као професије и науке у Србији након Другог светског рата
No full textЦиљ рада је да представи развој библиотекарства у Србији у периоду након Другог светског рата до данас, односно у периоду када долази до нагле професионализације и када библиотекарство кроз институционализовано образовање израста у признату друштвено-хуманистичку науку. На основу досад недовољно познате и мало коришћене необјављене архивске грађе, осветљава се развој стручног и компетентног кадра у Србији као предуслову за развој библиотечке науке. Уочено је да се у разматраном периоду библиотекарство нагло развија. Посебне заслуге за то у почетку припадају Друштву библиотекара Србије, а потом Катедри за библиотекарство и информатику на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Рад обједињује како историјске тако и актуелне напоре да се библиотекарство унапреди и одржи корак са наукама постмодерног друштва.The aim of the paper is to present the development of librarianship in Serbia in the period after the Second World War until today, in the period when there is a sudden professionalization and when librarianship through institutionalized education grows into a recognized social and humanities science. Based on the hitherto insufficiently known and little used archival material, the development of professional and competent staff in Serbia is highlighted as a precondition for the development of library science. It was noticed that in the period under review, librarianship developed rapidly. Special merits for that initially belong to the Serbian Library Association, and then to the Department for Librarianship and Information Science at the Faculty of Philology, University of Belgrade. The paper combines both historical and current efforts to improve librarianship and to keep up with the sciences of postmodern society
The possibility of introducing a beginner-level program of extensive reading in Russian language instruction in primary and secondary schools in Serbia
No full textZnačaj ekstenzivnog čitanja na usvajanje ruskog jezika u Republici Srbiji nije istražen u dovoljnoj meri. Cilj rada je da utvrdimo u kojoj fazi školovanja je najsvrsishodnije uvesti početni program ekstenzivnog čitanja u nastavu ruskog jezika kao drugog stranog, uzimajući u obzir osobenosti usvajanja ruskog jezika kao inoslovenskog. Za potrebe istraživanja osmislili smo upitnik koji bi trebalo da nam ukaže na to u kojoj fazi školovanja prosečan učenik može da čita stepenovanu lektiru nivoa A1. Istraživanjem je obuhvaćeno 148 ispitanika, odnosno 77 učenika sedmog i osmog razreda osnovnih škola i 71 učenik prvog i drugog razreda gimnazija i srednjih stručnih škola. Istraživanje je sprovedeno u februaru i martu 2021. godine. Za statističku analizu rezultata korišćen je program JASP, a za obradu podataka mere deskriptivne statistike i Pirsonov produkt-moment koeficijent korelacije. Rezultati istraživanja nedvosmisleno ukazuju na mogućnost uvođenja početnog programa ekstenzivnog čitanja i u osnovne i u srednje škole, imajući u vidu da smo dokazali da ove uzrasne kategorije učenika mogu razumeti stepenovanu lektiru i da je smatraju zanimljivom.Važnost' èkstensivnogo čteniâ v obučenii russkomu âzyku v Respublike Serbii izučena nedostatočno. Cel' dannoj raboty - opredelit', na kakom ètape obučeniâ naibolee celesoobrazno vvodit' načal'nuû programmu èkstensivnogo čteniâ v prepodavanie russkogo kak vtorogo inostrannogo âzyka s učetom osobennostej izučeniâ rodstvennyh slavânskih âzykov. Dlâ dannogo issledovaniâ my razrabotali oprosnik, kotoryj dolžen pokazat', na kakom ètape obučeniâ posredstvennyj učaŝijsâ možet ponimat' poètapnoe čtenie na urovne A1. Issledovanie provedeno na primere 148 respondentov, t.e. 77 učaŝihsâ 7-8 klassov osnovnyh škol i 71 učaŝijsâ 1-2 klassov gimnazij i srednih special'nyh škol. Issledovanie provodilos' v fevrale i marte 2021 goda. Statističeskij analiz rezul'tatov provodilsâ v programme JASP, dlâ obrabotki dannyh ispol'zovalis' mery opisatel'noj statistiki i koèfficient korrelâcii produkt-moment Pirsona. Rezul'taty issledovaniâ odnoznačno ukazyvaût na vozmožnost' vvedeniâ načal'noj programmy èkstensivnogo čteniâ kak v osnovnoj, tak i v srednej škole, tak kak èti vozrastnye kategorii učaŝihsâ mogut ponimat' poètapnoe čtenie i sčitaût ego interesnym.The importance of extensive reading for the acquisition of the Russian language has been insufficiently studied in Serbia. The aim of our research was to establish the educational stage when the introduction of a beginner-level program of extensive reading into the teaching of Russian as a second foreign language would be most effective, taking into account the specific character of the acquisition of Russian as another Slavic language. For the purposes of our research we designed a questionnaire aimed at identifying the stage of schooling when the average student is able to read graded readers at A1 level. The research involved 148 respondents - 77 seventh-and eighth-grade primary school students and 71 first-and second-grade students of general and vocational secondary schools. The research was conducted in February and March 2021. A statistical analysis of results was carried out in the JASP program, and data were processed using measures of descriptive statistics and the Pearson product-moment correlation coefficient. The results unequivocally show that a beginner-level program of extensive reading can be introduced both in primary and in secondary schools, as our research proved that students in these age groups can understand graded readers and find them interesting
National Diet Library in Japan
No full textU ovom radu se analizira razvoj biblioteka u Japanu, koji rezultira osnivanjem Nacionalne parlamentarne biblioteke (National Diet Library - NDL). Istorija biblioteka je u tesnoj vezi s istorijom štamparstva, koje u toj državi traje od 8. veka. Počeci savremenog bibliotekarstva u Japanu vezuju se za kraj 19. veka i ubrzanu modernizaciju zemlje. Prva savremena biblioteka u Japanu, Carska biblioteka, jedan je od tri stuba na kojima je 1948. godine formirana Nacionalna parlamentarna biblioteka. NDL je danas jedina nacionalna biblioteka u Japanu koja nosi obeležja takve vrste ustanova: osnovala ju je vlada; kao jedina depozitna biblioteka potražuje obavezni primerak, budući da joj je dužnost da prikuplja i čuva pisano nasleđe naroda; po svojim kapacitetima je veća od ostalih biblioteka u zemlji; podržava ostale, recimo programima obuke itd. Uz to, japanska Nacionalna parlamentarna biblioteka uspeva da se izbori i sa sve kompleksnijim zahtevima savremenog društva usmerenog na informacione tehnologije. Pod tim se pre svega podrazumeva sve veća potreba za digitalizacijom, kao i za korišćenjem svih vrsta resursa na daljinu.This paper analyzes the development of libraries in Japan, resulting in the establishment of the National Diet Library. The history of libraries is closely connected with the history of printing, which dates back to the 8th century in that country. The oldest libraries in Japan were archives of official documents or private collections of nobles and aristocrats. Later on, as Buddhist monks dealt with printing technology, libraries appeared near temples. In the Middle Ages, special attention was paid to the literacy of the nation, which directly encouraged the culture of reading. However, the beginning of modern librarianship in Japan is linked to the end of the 19th century and the increasingly rapid modernization of the country in all spheres of society. The first modern library - the Book Institute (Shojaku-kan, 1872), later known as the Imperial Library, is one of three pillars on which the present National Diet Library in Japan was formed in 1948. Today, the NDL consists of two main facilities: the Main Building in Tokyo and the Kansai-kan in Kyoto, as well as the following branches: the International Library of Children's Literature, the Oriental Library, and 27 other libraries. NDL is the only library in Japan, which has the characteristics of a national library: it is founded by the government; in terms of capacity it is larger than other libraries in the country; it supports other libraries with training programs, etc.; it is the depository library and as such it is looking for mandatory copies, because its duty is to collect and preserve the literary heritage of the nation and to preserve rare, valuable and significant works, etc. In addition, the Japanese National Parliamentary Library manages to cope with the increasingly stressed demands of modern society, focused on information technologies. This includes, above all, the growing need for digitalization, as well as, for the remote use of all types of resources
Carte ca o parte de frazeologie (prin exemple în limbile română, greacă și sârbă)
No full textУколико пођемо од тога да је књига део општег људског и националног блага, да се савремено друштво не може
замислити без ње, будући да и даље функционише као један од најважнијих извора информација, у овом раду се
прегледно разматрају фразеологизми формирани путем кључне лексеме књига у савременом грчком, румунском
и српском језику. Мада њихов укупан број није велики, то не спречава да их посматрамо као засебну фразеолошку
поткласу унутар које се запажају фразеологизми који су, са једне стране, веома блиски, чак сасвим идентични
са фразеологизмима који се могу пронаћи у другим европским језицима – што указује на преношење културних
утицаја – а са друге стране се запажају и они сасвим идиотипични, својствени само једном језику и, самим тим,
непоновљиви. Основни закључак који се намеће јесте да између наведених језика превагу односе структурно подударни
фразеологизми, односно фразеолошки степен потпуне еквиваленције, кога прати степен делимичне, док семантичка
еквиваленција припада углавном подударном нивоу. Оно не треба да чуди, с обзиром на то да је човеков однос
према књизи у неку руку универзалан, мада су јој у сваком балканском друштву приписане и посебне одлике услед
неминовних друштвено-културолошких разлика. То значи да су разматрани балкански језици пре хомотипични него
идиотипични.The present paper is devoted to a brief analysis of recorded idiomatic expressions in three modern Balkan languages: Romanian, Greek and Serbian, containing the lexeme carte / biblίo / knjiga as their keyword. In the history of human society, book has always played a special role which could be described as a role of a so-called knowledge container with strong symbolic meanings - this feature gradually became one of its predominant ones in almost all cultures. Even though these idiomatic constructions do not form a large thematic group - in total the number of all examined examples is 66 - the fact is that the aforementioned lexeme fulfils the role of a linguocultureme in the languages in question. There have been observed two groups of idioms - the first one consists of those whose structure and meaning are absolutely convergent and concordant with the corresponding idiomatic expressions found in other European languages, for example, eίmai cleistό biblίo = biti zatvorena knjiga= a fi ca o carte închisă, or nu judeca cartea după coperta sa = na men crίneis έna biblίo apό to exώphyllό toy = ne sudi o knjizi po koricama. The second group is composed of such idiomatic expressions which can be found only in one language, respectively. In other words, they are identified as special units because they remain the property of only one language, they are absolutely individual forms in terms of their meaning, morphological structure, use and expressiveness; e.g. ai carte, ai parte, or a lega cartea de gard
Multilingualism in Sarajevo through the Lens of the Sephardim
No full textThis paper is a diachronic sociolinguistic analysis of the multilingual repertoire of Sephardic Jews in Sarajevo used in out-group communication, especially among men. I reflect on the language repertoire of the Sephardim during Ottoman (ca. 1565-1878), Austro-Hungarian (1878-1918) and Yugoslav (1918-1941) rule and with respect to inter-Jewish contact with the Ashkenazim, who migrated to Sarajevo during the Austro-Hungarian occupation. The change from Ottoman to Austro-Hungarian and then to Yugoslav regimes resulted in an ideological upheaval and change to the language repertoire. The enduring and stable multilingualism in popular use during Ottoman rule was replaced by languages dominant in Austro-Hungarian Sarajevo, namely Serbo-Croatian and German. Later, in the new South Slavic state, the use of Serbo-Croatian prevailed in public life
Међуоднос прилошки и придјевски употријебљеног облика глаголског прилога садашњег
No full textУ раду се анализира синтаксички међуоднос облика глаголског прилога садашњег као глагола у прилошкој функцији и као придјева у атрибутској функцији (као нпр.: Идући на састанак, повео је са собом најближег сарадника; На идући састанак повео је са собом најближег сарадника). Анализа је утемељена на критеријумима категоријалне и функционалне транспозиције ријечи, чији је инаугуратор Ш. Баји, а која је потпуну разраду добила код Л. Тенијера и Е. Атајана. У анализи се освјетљавају сличности и разлике између прилошки и придјевски употријебљеног облика глаголског прилога садашњег, при чему је сличности неупоредиво мање од разлик
Одлична монографија о концесивности као синтаксичко-семантичкој категорији (Мијана Ч. Кубурић Мацура Категорија концесивности у савременом српском језику, Бањалука: Филолошки факултет, 2021 214 стр.)
No full textThe category of silence in Vladimir Kazakov’s works
No full textЦелью статьи является попытка рассмотреть одну из ключевых тем в прозаическом творчестве В. В. Казакова — тему молчания. Молчание трактуется сквозь
призму исихастской практики православного аскетизма, трансцедентальной редукции Гуссерля и Друскина, самоотречения Кьеркегора. Выявляется бессилие языка,
как один из возможных истоков данной темы, но одновременно указывается на амбивалентность молчания — оно свидетельствует не только о невыразимости, но и об
освобождении языка. Данное освобождение осуществляется за счет восприятия
языка не в его привичных, коммуникативной и миметической функциях, но в духе
Хайдеггера — как активное начало, отражающее бессознательное и тем самым творящее новый мир — мнимый хаосмос Казакова. Делается вывод, что звездный язык
Казакова зиждется на слове-молчании, погружением в которое автор старается постичь собственную сущность, себя-мир, Логос.The purpose of the article is to try to address one of the key themes in the prose of V. V. Kazakov - the theme of silence. Silence is interpreted through the prism of the hesychastic practice of Orthodox asceticism, the transcendental reduction of Husserl and Druskin, and Kierkegaard's self-denial. The powerlessness of language is identified as one of the possible origins of this topic, but at the same time the ambivalence of silence is indicated - it testifies not only to the inexpressibility but also to the liberation of the language. This liberation is carried out due to the perception of language that is not in its accustomed, communicative and mimetic function, but in the spirit of Heidegger - an active principle reflecting the unconscious and thereby creating a new world - Kazakov's imaginary chaosmos. The conclusion is made that the stellar language of Kazakov is based on the word-silence, by immersion in which the author tries to comprehend his own essence, himself-world, Logos
La Biblioteca Nacional de Madrid y el espíritu de la Ilustración
No full textТоком првих година 18. века, Шпанија се суочавала са бројним историјским променама и друштвеним изазовима који су утицали на измену културне политике и развијање свести о потреби да се национално културно наслеђе сачува и учини доступним будућим генерацијама. У овом контексту треба посматрати и концепцију „дириговане културе“, присутну не само на Иберијском полуострву, већ и у другим европским срединама, а чије ће позитивне последице бити оснивање и данас значајних културних институција. Циљ овог рада јесте да се кроз историјат настанка и развоја Националне библиотеке у Мадриду, најзначајније установе тога типа у Шпанији, укаже на значај повољног интелектуалног и друштвено-историјског амбијента у том процесу, али и на важност визије о неопходном очувању културног наслеђа, пре свега изданака националне писане речи. У раду се потврђује теза о погрешној перцепцији неокласичарске уметности и просветитељског покрета у Шпанији као „периода декаденције и културног неуспеха“, с обзиром на то да је управо у тој епохи настала основа за дела шпанске уметности и културе потоњих столећа и то захваљујући остварењу идеје о културном панхиспанизму.In the first years of the 18th century, after the so-called "Golden Age" (Siglo de Oro) of the national culture, arts, geopolitical domination, and the leading role in global historical development processes, Spain was facing many historical and social challenges. They undoubtedly influenced changes of cultural policies and caused raising awareness about the need for preservation of the national cultural heritage. The cultural life of the 18th century Spain was created by institutions which predominantly put a recognizable stamp on the general history of culture, and have been a part of the specific cultural model called "the conductive culture". It is a model in which an educated elite, influenced by the Enlightenment ideological settings, seeks to impose and expand certain cultural patterns and to institutionalize culture and education. The modern National Library of Spain (Biblioteca Nacional de España) appears at a time when the Iberian Peninsula still cannot overcome certain civilizational and cultural constraints of the past and often exists on the margins of European trends, and the Enlightenment movement fails to conquer Spanish cultural and social environments. The library, entitled Royal Library (Biblioteca Real), was founded in 1712 by King Philip V. Throughout its history, not only has the National Library in Madrid witnessed numerous sociohistorical processes (dynastic conflicts, political turmoils, the release from the foreign influence, the formation of a modern national state, wars and challenges of transition, and building of a democratic system etc.), but it was also an institution whose actions had to be adapted to the circumstances, continuously taking into account that, in spite of threats, the Hispanic bibliographic heritage had to be preserved at all costs. It appeared in the beginning of the 18th century, as part of the awareness-raising process on the necessity of cultivating national culture and encyclopaedism. Its task has always been to promote Pan-Hispanism, the concept that emerged much earlier, but was especially popular at the time of the Enlightenment project of synthesis, restoration, conservation and promotion of written elements of Hispanic culture. Despite the fact that the cultural history of the 18th century and neoclassicism in Spain are often defined as "the period of decadence and cultural failure", it is very important to emphasize that these are wrong assumptions and perceptions of the Spanish national culture of this era. During the Century of Enlightenment, perhaps Spain had smaller number of literary and artistic works that, from a modern perspective, have a symbolic significance in the overall history of Spanish culture and arts. But, that cultural environment unambiguously created a favorable climate and the basis for the later development of national arts, and the outgrowth of the written culture that will happen in the next centuries. In the past decades, the National Library in Madrid has done a lot in the field of ubiquitous digitization and electronic library management. In this respect, the year 2008 is very significant because than The Hispanic Digital Library (La Biblioteca Digital Hispánica) was launched. This project includes an electronic edition and free remote access to thousands of documents, including books published from the 15th to the 19th century, rare manuscripts, drawings, sketches, notebooks, photographs, maps, atlases, music scores, historical documents, and numerous audio tracks.Durante los primeros años del siglo XVIII, tras el llamado Siglo de Oro del arte y de la cultura nacional, de la
dominación geopolítica y del protagonismo en procesos de desarrollo histórico de carácter global, España se enfrentó
a numerosos cambios históricos y retos sociales, que sin duda han influido en un cambio de la política cultural y en
creación de la conciencia general de la necesidad de preservar el patrimonio cultural nacional. La vida cultural de
la España del siglo XVIII fue creada por las instituciones que en buena medida han dado un sello reconocible a la
historia general de la cultura, y han formado parte del modelo cultural específico denominado „cultura dirigida”. Es
un modelo donde una élite educada, influenciada por los escenarios ideológicos de la Ilustración, busca imponer y
expandir ciertos patrones culturales e institucionalizar la cultura y la educación. La Biblioteca Nacional de España
de hoy surge en un momento en el que la Península Ibérica aún no puede superar ciertas limitaciones civilizatorias
y culturales del pasado, y el movimiento de la Ilustración no logra conquistar los entornos culturales y sociales
españoles, a menudo al margen de las tendencias europeos. La biblioteca, denominada Biblioteca Real, fue fundada
en 1712 por el rey Felipe V. A lo largo de su historia, la Biblioteca Nacional de Madrid no sólo ha sido testigo
de numerosos procesos sociohistóricos (conflictos dinásticos, convulsiones políticas, liberación de influencias
extranjeras, la formación de un estado-nación moderno, las guerras y desafíos de la transición y la construcción
de un sistema democrático, etc.), sino que también ha sido una institución cuya actuación debía adaptarse a las circunstancias, teniendo en cuenta continuamente que, a pesar de las tentaciones, el acervo bibliográfico hispano
había de ser preservado a toda costa. Apareció a principios del siglo XVIII como parte del proceso de sensibilización
sobre la necesidad de cultivar la cultura nacional y el enciclopedismo. Su cometido ha sido siempre promover el
panhispanismo, concepción surgida mucho antes, especialmente vigente en la época del proyecto ilustrado de
síntesis, restauración, conservación y promoción de los elementos escritos de la cultura hispánica. A pesar de que se
suele definir la historia cultural del siglo XVIII y el Neoclasicismo en España como “la época de la ruina y el fracaso
cultural”, es muy importante subrayar que se trata de suposiciones y percepciones erróneas de la cultura nacional
española de la época en cuestión. Durante el siglo de la Ilustración, España quizás contó con un número menor de
obras literarias y artísticas que, desde una perspectiva moderna, tienen un significado simbólico en el conjunto
de la historia de la cultura y el arte españoles. Pero el entorno cultural anterior crea inequívocamente un clima
favorable y una base para el posterior desarrollo del arte nacional y el crecimiento de la cultura escrita que surgirá
en los siglos posteriores. En las últimas décadas, la Biblioteca Nacional de Madrid ha hecho mucho en el campo
de la digitalización ubicua y la gestión de fondos electrónicos. En este sentido, el año 2008 es muy significativo
porque fue el año en que se puso en marcha La Biblioteca Digital Hispánica. Este proyecto incluye una edición
electrónica y acceso remoto gratuito a miles de documentos, incluyendo libros publicados desde el siglo XV al XIX,
manuscritos raros, dibujos, bocetos, cuadernos, fotografías, mapas, atlas, partituras musicales, documentos históricos
y numerosos archivos de contenido audio-visual
Book buying habits among students of Belgrade University
No full textU radu su predstavljeni rezultati kvantitativne studije koja je istraživala ponašanje studenata Beogradskog univerziteta u vezi sa kupovinom knjiga koje ne spadaju u domen nastavne literature. U elektronskom anketiranju sprovedenom u julu 2020. godine učestvovao je 471 ispitanik čiji su se odgovori odnosili na ponašanje u proteklih godinu dana. Rezultati pokazuju da je čak 84,3% (397) akademaca kupilo barem jednu knjigu tokom navedenog perioda. Najčešće se knjige nabavljaju u nekom od lanaca knjižara (332), mada nije zanemarljiv broj onih koji ih naručuju sa veb-sajtova knjižara (157) ili na nekim drugim veb-stranicama (86). Određen broj studenata kupuje i elektronske knjige (33). Ispitanici se najčešće odlučuju za klasike iako su zainteresovani i za trilere, drame, kriminalističke romane, kao i za edukativne sadržaje, filozofiju i psihologiju. Polovina studenata koji kupuju knjige pozajmljuje štivo za čitanje iz biblioteke. Od onih koji knjige ne kupuju, 23% (17) koristi usluge biblioteka, a 27% (20) njih čita knjige u elektronskom obliku koje pronalazi na internetu.Book availability has never been higher. However, for years now, both in university and in other social circles, it has been said that young people do not read enough. This paradox makes it necessary to examine people's reading and book buying habits from time to time in order to establish if the situation is changing considering the frequent appearance of new media that can transmit text. The paper presents the results of a quantitative study that investigated the behavior of Belgrade University students regarding the purchase of books out of the domain of university literature. In the electronic survey conducted in July 2020, 471 respondents participated, and their answers were related to book buying behavior in the past year. The results show that 84.3% (397) of students bought at least one book during the period. Most often, books were purchased in one of the bookstore chains (332), although the number of those who ordered them from bookstore websites (157) or on other websites (86) is not negligible. A certain number of students also bought e-books (33). Respondents most often choose classics, although they are also interested in thrillers, dramas, crime novels, as well as in educational content, philosophy and psychology. Half of the students who buy books also borrow reading material from the library. Of those who do not buy books, 23% (17) use library services, and 27% (20) of them read books in electronic form that they find on the Internet. Although 15.7% of respondents stated that they had not bought a single book in the last year, among them there is a large number of those who read. There are only 4% (19) of readers of free accessible e-books who do not buy books. This, and previously presented data in the paper indicate that the availability of various illegal and legal forms of books on the Internet still does not significantly affect the need of students, the future active players of this society, to bring books to the shelves of their library