REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Didaktički materijali za italijanski kao L2: (ne)eksplicitni fokus na diskursnim markerima
No full textAnalizom 110 udžbenika za italijanski kao L2 i priručnika iz glotodidaktike, publikovanih u nešto više od pola veka, otkrili smo da se svega 10% udžbenika, nastalih u proteklih desetak godina i namenjenih isključivo srednjim i naprednim nivoima kompetencije, eksplicitno fokusira na diskursne markere (DM). Mišljenja smo da je Zajednički evropski okvir načinio prekretnicu u prodoru DM u udžbenike: tek u onima datiranim nakon 2001. godine, kada je Okvir objavljen, ovi razgovorni elementi postaju predmet eksplicitne pažnje. Izuzetak od rasprostranjene prakse pružanja malobrojnih i sporadičnih aktivnosti sa DM, najčešće u samo jednog didaktičkoj jedinici, čini 5 udžbenika opisanih u radu u kojima se sledi tradicionalni obrazac Prezentacija – Praksa – Produkcija i to kroz različite prezentacione, analitičke i produktivne aktivnosti uglavnom usmerene na povezivanje formi i funkcija markera, s tim da se kao pogodne za realizaciju sistematskog pristupa ispoljavaju i druge (refleksija, role-play, dramatizacija). Nalazeći da je reč o primerima uravnotežene frekventnosti i cikličnosti u tretiranju DM, ipak zaključujemo da je i dalje premalo takvih udžbenika i njihovih autora, kao i da je količina pažnje usmerene na markere u ovim materijalima nedovoljna, u smislu ograničenog broja i obima predloženih aktivnosti, odnosno izostanka eksplicitnijeg fokusa
Mehmed-paša Sokolović i pravoslavni ogranak njegove porodice u Pećkoj patrijaršiji
No full textU radu se govori o osmanskom velikom veziru Mehmed-paši Sokoloviću i ogranku njegove porodice u Pećkoj patrijaršiji. Naime, puno naučnih i onih drugih sadržaja se bavilo navedenom problematikom. O istoj postoje različita gledišta pa i sporenja, koja dodatno postiču istraživače za novim istraživanjima i saznanjima, a kako bi se ovo pitanje sagledalo što objektivnije i istom dalo što jasnija istorijska slika. Autor, na osnovu dostupne literature tretira i sagledava ovu problematiku i daje viđenje vezano za ulogu Mehmed-paše Sokolovića u Osmanskom carstvu, s posebnim akcentom na njegov odnos prema pravoslavnom ogranku njegove porodice u Pećkoj patrijaršiji
Konceptualna umetnost Pavla Peperštejna
No full textДокторска дисертација Концептуальное искусство Павла Пепперштейна (Концептуална уметност Павла Пеперштајна) представља прво интердисциплинарно истраживање целокупног стваралаштва познатог савременог руског сликара и писца, припадника млађе генерације уметника московског концептуализма, правца који је руску уметност након авангарде поново довео у средиште светског интересовања. Одраставши у породици В. Пивоварова, једног од оснивача московског концептуализма, и мајке И. Пивоварове, дечје списатељице и илустраторке, П. Пеперштајн се још у раном детињству нашао окружен најзначајнијим сликарима, књижевницима и теоретичарима уметности попут И. Кабакова, А. Монастирског, Д. Пригова, Е. Булатова, В. Сорокина, Б. Гројса и др. који су извршили значајан утицај на његов развој. Наш циљ састојао се у томе да се прикаже и шири контекст деловања овог концептуалног уметника кроз његову сарадњу са осталим московским концептуалистима и соц-артистима - њихова међусобна преплитања, разлике, утицаји и размимоилажења. Посебна пажња посвећена је групи «Инспекција «Медицинска херменеутика»», коју је Пеперштајн основао 1987. године са С. Ануфријевом и Ј. Лејдерманом. Поред жанрова визуелне уметности (пре свега, графике, инсталације и перформанса), основну делатност ове групе чинили су многобројни теоријски текстови, који су се бавили питањима естетског, филозофског и језичког дискурса у концептуалној и савременој уметности, као и односима између уметничког дела и његове интерпретације, често дајући предност интерпретацији. Други сегмент нашег проучавања тиче се обимног књижевног опуса П. Пеперштајна, из којег смо издвојили оне теме и мотиве који се преплићу кроз његово теоријско, литерарно и визуелно стваралаштво попут утопије и катастрофе, алтернативних ратова, телесних метаморфоза, сакрализације предмета и места, дискурса детињства и празнине. Посебну пажњу посветили смо разним интерпретационим моделима, категорији игре, деконструкцији, демитологизацији и ремитологизацији културолошких митова и архтерипа, који уз антипсихологизам јунака, непосредни доживљај књижевне „реалности“, дисконтинуитет у наративу, ризомску структуру, психоделију и нарушавање узрочно-последичних веза – чине његову књижевност постмодернистичком.Doctoral thesis Концептуальное искусство Павла Пепперштейна (Pavel Pepperstein’s conceptual art) is the first interdisciplinary research of the complete output of the well known contemporary Russian painter & writer, member of the younger generation of Moscow conceptualists, artistic movement that once again, after the Avant-guarde, brought Russian art into the focus of global interest. Growing up with father V. Pivovarov, one of founding members of Moscow conceptualism and mother I. Pivovarova, writer and illustrator of children books, immersed P. Pepperstein from his earliest youth into the circles of the most important painters, writers and art historians such as I. Kabakov, A. Monastirsky, D. Prigov, E. Bulatov, V. Sorokin, B. Groys and others who exerted strong influences on his development. Our aim was to demonstrate the wider context of creation of this conceptual artist through his collaboration with other Moscow conceptualists and Soc-artists and their mutual influences, differences, overlaps and discrepancies. Special attention was given to the group “Inspection Medical Hermeneutics”, that Pepperstein founded in 1987 together with S. Anufriev and Y. Leiderman. Apart from visual artistic forms, mainly graphics, installationsa and performances, one of the main activities of the group were numerous theoretical treatises that addressed the questions of aesthetical, phylosophical and linguistic discourse in conceptual and contemporary art as well as the relationship between the work of art and its interpretation, often favouring interpretation. Another segment of our study deals with P. Pepperstein’s vast literary output, from which we highlighted those subjects and motives that interleave through his theorethical, literary and visual creation, such as: utopia and catastrophy; alternative wars; bodily metamorphoses; sacralization of objects and loci; discourse of childhood and emptiness. In particular we devoted our attention to various interpretative models, category of game, deconstruction, demythologization and remythologization of cultural myths and archetypes that, along with antipsychologism of his actors, direct experience of literary “reality”, narrative discontinuity, rhizome structure, psychodelia and the upsetting of cause and consequence, make his literature postmodern
Humor and comics: evidence from two languages
No full textThe present paper explores, within the Cognitive Linguistics framework, the concept of humor by means of specific episodes from two Comics series, namely, Arkas, and Philip and Olga: The bookworms; the former is Greek, while the latter is Serbian. Both comics treat everyday reality in a humorous way. In general, comics are a witty kind of “text”, which uses various mechanisms such as sarcasm, irony, humor etc. to entertain readers and sometimes to instruct them. More specifically, the purpose of the paper is to find out how humor is expressed and to detect any culture specific differences through a juxtaposition of language, illustrations and characters. An attempt is made to unfold the different scripts –script switching (Raskin 1985) or frame-shifting (Coulson 2000) - and decipher how readers process and interpret jokes, semantic ambiguities and idioms. Overall, the paper focuses on how language is used to create humor. Keywords: humor, comics, Arkas, Philip and Olga: The bookworms, cultural difference
Salam Farsi korupus za učenje: uvod u sistem tagovanja grešaka
No full textLinguistic corpora constitute reliable sources and empirical means for analyzing linguistic data. They are also widely used in the fields of Second/Foreign Language Acquisition and Foreign Language Teaching research, where the most commonly used types are Learner Corpora. This paper aims to introduce the error annotation and tagging system of the very first error-tagged Persian learner corpus, called the Salam Farsi Learner Corpus (SFLC),as well as an analysis of linguistic errors based on a collection of written texts produced by Serbian learners of the Persian language. To set up the SFLC, three major stages, namely, constructing the corpus, proposing a system of error annotation and developing tools and software, were followed, and the practical phases such as the systematic collection of data and metadata, defining the corpus design criteria, creating the error tagsets and developing the corpus interface, software and specific tools were developed. The SFLC software is equipped with four main tools in order to function as an error-tagged learner corpus and provide statistical reports.Jezički korpusi predstavljaju pouzdan izvor i empirijsko sredstvo za analizu jezičkih podataka. Uveliko se koriste na polju usvajanja drugog/stranog jezika, kao i u istraživanjima vezanim za predavanje stranih jezika..
The reception of Spanish poetry in the Serbian speaking area ; Восприятие испанской поэзии в сербской языковой среде
No full textДокторска дисертација Рецепција шпанске поезије на српском говорном подручју има за циљ да плуралистичким и интердисциплинарним приступом корпусу преведене шпанске поезије у форми књиге постави темеље истражању рецепције и деловања шпанске поезије на српском језичком простору...Doctoral dissertation The Reception of Spanish poetry in the Serbian speaking area aims to make a pluralistic and interdisciplinary approach to the corpus of translated Spanish poetry in the form of a book for the purpose of researching the reception and action of Spanish poetry in the Serbian language area..
Слика Београда и Москве у вербалним асоцијацијама говорника савременог српског језика
No full textу раду се описује слика Београда и Москве на основу анализе одговарајућих асоцијативних поља из Асоцијативног речника српскога језика и података из Обратног асоцијативног речника српскога језика. Реакције из асоцијативних поља разврстане су у десет истоветних група према принципу семантичко-концептуалне блискости. Тако груписане реакције омогућују истоветан опис и међусобно поређење слика двају градова у вербалним асоцијацијама као одразу језичке свести говорника савременог српског језика. На основу заступљености семантичких група издвајају се центар, ближа, даља и крајња периферија испитиваних асоцијативних поља, што доприноси прецизности описа. Захваљујући таквој анализи може се испитивати да ли је и у којој мери слика Београда и Москве стереотипна
Перцептуално конституисање простора
No full textТоком свог књижевног стваралаштва Михал Ајваз је упоредо писао књижевне есеје и теоријске радове из области феноменологије, што је делом производ његовог активног ангажмана у Центру за теоријске студије у Прагу (Centrum pro teoretická studia). У овом раду се његове феноменолошке студије наводе у сврху илустровања начина на који се простор конституише у књижевном тексту, и потом се доводе у везу са размишљањима других аутора као што су Морис Мерло-Понти, Јосип Ужаревић, Иван Хавел, Здењек Хрбата, Гастон Башлар и други
Hetero-stereotypes about oriental languages through verbal associations
No full textU radu ćemo analizirati verbalne asocijacije govornih predstavnika srpskog jezika u vezi sa nazivima orijentalnih jezika. Verbalne asocijacije su prikupljene u asocijativnom testu, u kom je učestovalo 654 ispitanika, a na mestu reči-stimulusa našli su se lingvonimi arapski jezik, turski jezik i persijski jezik. Od ispitanika se tražilo da na date stimuluse odgovore prvom rečju ili grupom reči koja im padne na pamet. Prikupljene odgovore (reakcije) smo poređali po frekventnosti i analizirali po tematskim grupama, od kojih se izdvajaju one zastupljene kod sva tri stimulusa: koji je jezik za šta dobar, šta znamo o orijentalnim jezicima, kakvi su ovi jezici i kako nam zvuče. Reakcije su analizirane tako da se stekne uvid u uvrežene stereotipe o datim orijentalnim jezicima kod nas. Rezultati su pokazali da ispitanicima u anketi nije strana predstava o arapskom, turskom i persijskom, ali se mnogi popularni stavovi i sudovi o njima mogu razumeti kao izraz nedovoljne i površne obaveštenosti i pripisati uticaju medija.This study deals with Serbian language speakers' perception of Oriental languages. The aim of the study is to determine the most frequent stereotypes about these languages in Serbian culture. The research is done through the analysis of verbal associations, which were collected in an online association test. The participants in the test were required to respond to each of the three stimuli (Arabic language, Turkish language, and Persian language) with one or more words that first come to their mind. Their responses (reactions) were then sorted by frequency and analyzed by various criteria. This survey included 654 respondents, submitting a total of 2,078 reactions. The stimulus Arabic language has evoked the biggest number of reactions (719), followed by Turkish (701) and Persian language (658). Persian language was the first by number of respondents without any association. We have analyzed the most frequent thematic groups, for each of the three stimuli. The results have shown that Arabic language is mostly associated with script, which is compared to hieroglyphs and seen as complicated (due to unusual letters and right-to-left orientation). Turkish language is usually related to TV series and Turkish loanwords in Serbian. Turkish words make the biggest thematic group herein. It includes various Serbian borrowings from Turkish, as well as many Turkish words and expressions that can be heard in popular TV series. Persian is typically associated with something unfamiliar. The biggest thematic group for this stimulus includes various reactions that show how little we actually know about this language. We have also paid attention to the following issues: what Oriental languages are best for, what we know about them, what they are like and what our perception of the intonation and sound of these languages is. The results thereby suggest that Serbian-language speakers are mostly familiar with Turkish, as a result of historical contacts and language borrowing. The most common adjectives describing all three languages are: beautiful, interesting, difficult, complicated, and odd. The sounds of these three Oriental languages are described with various positive and negative adjectives and picturesque expressions