REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Linguistic triggers of presupposition in spoken discourse
No full textПредмет ове студије је испитивање пресупозиције из формално- функционалне теоријске перспективе, која подразумева однос између лексичко- граматичке структуре реченице и дискурсног (језичког/ванјезичког) контекста. На основу спорних тачака у савременој лингвистици (али и филозофији), формулисали смо циљеве наше дисертације, које смо поделили у два дела: теоријски и емпријски. У теоријском делу, на првом месту, дефинишемо пресупозицију као прагматичку пропозицију коју говорник сматра претпостављеном (неинформативном) и која стоји у релацији са неким формалним реченичним елементом. Oвако дефинисану, пресупозицију одвајамо од других сличних појава: конвенционалне и конверзацијске импликатуре (=информативне импликације), логичке (=непрагматичке) импликације, имплициране премисе (формално немаркиране неинформативне импликације)...The subject of this study is the research of presupposition from a formal and functional theoretical perspective, which implies the relationship between the lexicogrammatical structure of the sentence and the discourse (linguistic/extralinguistic) context. Starting from the controversial issues in research of presupposition in contemporary linguistics (and philosophy, as well), we formulated the goals of our dissertation, which we divided into two parts – theoretical and empirical. In the theoretical part, we defined presupposition as a non-informative (assumed) pragmatic proposition that is in relation to some formal sentence element. This definition separates presupposition from the other similar phenomena: conventional and conversational implicatures (=informative implications), logical (=non-pragmatic) implications, implicated premises (formally unmarked noninformative implications)..
The stereotype of a woman in linguistic image of the world in Slovaks and Serbs Стереотип женщины в языковой картине мира словаков и сербов
No full textОсновно питање на које смо желели да дамо одговор овим истраживањем јесте: која је улога и статус жене у словачком и српском друштву, како се осликава жена у словачкој и српској култури. Наше истраживање је лингвистичко – то значи да смо на основу тога како се о жени у словачком и српском језику говори, хтели да сазнамо и како се о њој и мисли. Овако постављено питање наше истраживање тематски сврстава у област гендерне лингвистике, али да бисмо на њега дали одговор служили смо се методологијом когнитивне лингвистике, која језик не посматра атомистички, већ у склопу општих сазнајних (когнитивних) способности и процеса – процеса концептуализације и процеса категоризације, те истражујући језичку слику света можемо допрети до менталних репрезентација изграђених на основу индивидуалног и колективног чулног, емотивног и когнитивног искуства ванјезичке стварности...The primary issue of our concern in this research is what the role and status of a woman in Slovak and Serbian societies is and how a woman is described in Slovak and Serbian culture. Our research is linguistic, which means that we wanted to find out how a woman is thought about by means of the way a woman is spoken about in the Slovak and Serbian languages. This formulation of the issue thematically categorises our research in the domain of gender linguistics, but in order to provide the answer we used the methodology of cognitive linguistics, which does not treat the language separately, but within general noetic (cognitive) capacity and processes – the process of conceptualisation and the process of categorisation, hence by investigating linguistic image of the world, we can reach mental presentations created by individual and collective sensual, emotional and cognitive experience of non-linguistic reality..
О антропоцентричној семантичкој деривацији реилексема у српском језику
No full textУ раду полазимо од хипотезе да је семантичка деривација лексема које денотирају неживе ентитете језичка универзалија, а њени исходи, утемељени на персонификацији и антропоморфизацији, специфични у сваком језику. Циљ рада јесте испитивање фигуративних значења реилексема и когнитивнолигвистичко сагледавање човековог социјално, карактерно и емотивно условљеног етнолингвистичког профила, оцртаног овим лексичкосемантичким кругом, у српском језику
Pisani diskursi: sećanje, identitet i vreme u Mikeševim pismima iz Turske
No full textPisma iz Turske Kelemena Mikeša (Mikes Kelemen, Törökországi Levelek), pisana u emigraciji između 1717. i
1758. godine, čine specifičnu epistolarnu formu nastalu po uzoru na francuska književna pisma i erdeljsku baroknu
kulturu. U svakom pismu izraženo je istinsko rodoljublje, sećanje na zavičaj, na sekeljsku tradiciju, ali i u najtežim
trenucima ispunjenim čežnjom za domom i iščekivanjem povratka, oglašava se vedar ton autora, sekeljski humor
i zavičajni jezik Zagona. Cilj rada je pokazati na koji način su neki od elemenata ključni za izgradnju i održanje
identiteta ugrađeni u tekstu. Nova realnost na novom kulturnom prostoru u izbeglištvu budi u autoru osećanje
otuđenosti i neizvesnosti, ali vreme od četiri decenije provedeno u izgnanstvu, nije izbledelo njegovo sećanje na
poreklo, zbog čega ga književna tradicija svrstava u red nacionalnih simbola. U radu će se primeniti analiza dis-
kursa u kojoj ćemo nastojati da identifikujemo kategorije koje u tekstu obrazuju markere identiteta
L’aspect en tant que catégorie de phase et la résultativité en français et en serbe
No full textПолазећи од концепције глаголског вида као фазне категорије, по којој се
вид третира као граматички или граматикализован израз фазе на којој је комуни-
кативни фокус, у раду испитујемо разлике између француског и српског језика
у погледу маркирања постфиналне фазе глаголске радње тј. резулативности. У
оба језика се резултативност изражава сложеним глаголским формама, а разли-
ке добрим делом произилазе из разлика у начинима кодирања глаголског вида
у француском и у српском, утолико пре што се у српском резултат глаголске
радње може изразити не само перфективним, него и имперфективним видом.
Циљ нам је да упоредимо, с једне стране, начине изражавања резултативности
у два језика и, с друге стране, разлике (семантичке и/или прагматичке) у оквиру
саме категорије резултативности, које могу бити основа за издвање поткатегорија
овог типа лингвистичког значења. Рад заснивамо на Ветовом приступ аспекту
као фазној категорији, који се може применити не само на језике у којима вид није морфологизован (нпр. француски), него и на језике у којима глаголски вид
то јесте, као што је случај са словенским језицима, укључујући и српски.Dans ce travail, nous examinons certaines différences entre le français et le serbe
concernant l’expression de l’aspect résultatif. Ces deux langues ont en commun d’exprimer
la résultativité par le recours à des formes verbales composéеs. Etant donné les différences
d’encodage de l’aspect dans ces deux langues, nous avons particulièrement examiné le rôle
de l’aspect imperfectif en serbe vis-à-vis de l’expression de l’aspect résultatif, ce qui nous
a amené à examiner la distribution des deux types de résultativité, à savoir la résultativité
sémantique et la résultativité pragmatique. Il s’avère qu’en français, l’expression d’un résultat indirect du procès (résultativité pragmatique) ne se fait que contextuellement, alors
qu’en serbe le parfait imperfectif, qui, tout en étant inapte à l’expression d’un résultat direct (résultativité sémantique), semble dotée de la capacité à exprimer un résultat indirect.
L’unique manière d’exprimer le résultat direct en serbe est d’utiliser l’aspect perfectif. Si
le passé composé français dit d’expérience ainsi que son pendant serbe (le parfait d’expérience) peuvent désigner des états résultants, il s’agit, dans les deux cas, de la résultativité
pragmatique
The Importance of Being Present: A Comparative Reading of Montaigne, Baudelaire, Canetti and Desnica
No full textKalinić Snežana, The Importance of Being Present: A Comparative Reading of Montaigne, Baudelaire, Canetti and Desnica. “Poznańskie Studia Slawistyczne” 16. Poznań 2019. Publishing House of the Poznań Society for the Advancement of the Arts and Sciences, Adam Mickiewicz University, pp. 123-142. ISSN 2084-3011. Even though they are different in many ways, Montaigne's essay “Of Experience”, Baudelaire's poem “The Clock”, Canetti's play The Numbered, and Desnica's novel The Springtimes of Ivan Galeb share a common trait. They all highlight the importance of now. This comparative study analyses various ways in which they depict the present time and demonstrate how the past and the future can disable mindful living in the present
Nastava stranog jezika struke na Univerzitetu (slučaj italijanskog jezika). Uloga i kompetencije nastavnika i studenata
No full textIl presente lavoro si propone di esaminare da un lato il ruolo e le competenze dell’insegnante di un corso di linguaggi settoriali mirato all’apprendimento e all’acquisizione di una dimensione specifica della lingua, ovvero per l’appunto il suo aspetto settoriale, e dall’altro, le competenze linguistiche attese negli apprendenti di tale corso. Entrambe le posizioni saranno analizzate in base al contesto di studio – quello universitario – e agli obiettivi didattici dettati da tale contesto.
Riguardo alle competenze dell’insegnante, esamineremo due opinioni suggerite dalla letteratura sull’argomento (Gotti, 1992: 286-289): a) l’insegnante deve possedere, oltre ad ottime conoscenze linguistiche, anche nozioni specifiche del settore; b) nel caso in cui l’insegnante possedesse prevalentemente solo elevate competenze linguistiche, dovrebbe applicare una didattica che, attraverso varie attività comunicative, avrebbe come scopo lo scambio di conoscenze non-linguistiche con lo studente. In questo caso, entrambi i partecipanti al processo didattico saranno in grado di analizzare e comprendere l’aspetto contenutistico del materiale.
Lo sviluppo e lo stato delle competenze linguistiche attese negli apprendenti sarà esaminato nell’ottica del menzionato contesto di studio e in stretto collegamento con i bisogni degli studenti stessi. Sarà presentata la struttura didattica del corso Linguaggi settoriali dell’italiano, tenutosi nel primo semestre dell’a.a. 2017/2018 presso il Dipartimento d’italianistica della Facoltà di Filologia a Belgrado. I partecipanti sono stati gli studenti d’italianistica e il corso prevedeva, oltre alla parte teorica dedicata alla presentazione di diverse peculiarità linguistiche (morfologiche, sintattiche, semantiche e lessicali) dei vari linguaggi settoriali (economia, religione, politica, legge), anche attività di analisi e di traduzione dei rispettivi testi.U radu smo ispitali uloge i kompetencije nastavnika i studenata kursa
stranog jezika struke (u našem slučaju italijanskog) koji za cilj ima učenje i
usvajanje specifične dimenzije jezika, upravo one koja je u vezi sa iskazivanjem
određenih, stručnih znanja. Ulogu i očekivana znanja i nastavnika i studenata
posmatrali smo i analizirali na osnovu konteksta izvođenja kursa – univerziteta - i
u skladu sa didaktičkim ciljevima koje takav kontekst nameće.
Kada je reč o kompetencijama nastavnika, analizirali smo dva stava koja
se pojavljuju u literaturi koja se bavi ovom temom (Gotti, 1992: 286-289): a)
nastavnik mora posedovati, pored odličnih jezičkih znanja, i znanja koja se odnose
na specifične pojmove neke stručne oblasti; b) u slučaju da nastavnik raspolaže
isključivo jezičkim znanjima, trebalo bi da primeni didaktiku čiji je cilj razmena
nejezičkih znanja sa studentima, i to kroz raznovrsne komunikativne aktivnosti.
Na taj način bi i nastavnik i studenti bili u stanju da analiziraju i aspekat sadržaja
nastavnog materijala. Razvoj i stanje očekivanih jezičkih kompetencija studenata ispitali smo u
odnosu na potrebe samih studenata. Predstavili smo didaktičku strukturu kursa
Italijanski jezik struke, održanom u prvom semestru akademske. 2017/2018. na
Katedri za italijanistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Polaznici
kursa bili su studenti ove katedre, a kurs se, pored predstavljanja teorijskih saznanja
sastojao i od praktičnog dela u okviru kog smo analizirali i pismeno prevodili
stručne tekstove (ekonomske, pravne, političke, religijske) sa italijanskog na
srpski jezik
Језичка анксиозност: говорна продукција у настави модерног грчког као страног језика
No full textПродуктивне језичке вештине чине неизоставни део наставе страних језика па је значајно препознати фак-
торе који на њих могу утицати, било да се ради о факторима везаним за ситуациони контекст учења, или
за самог ученика. Један од основних циљева наставе страних језика је оспособљавање ученика за говорну
продукцију, а како Хорвиц (Horwitz, 1986) наводи, анксиозност је афективни фактор који утиче на квалитет
савладавања говорне продукције. Циљ овог рада је да испита начин на који анксиозност утиче на развијање
вештине говорне продукције у модерном грчком језику. У ту сврху спроведена је анкета међу студентима
виших година неохеленских студија Филолошког факултета Универзитета у Београду, чији су резултати
показали да се већа анксиозност уочава код студената треће и четврте године. Рад, такође, настоји да ис-
пита везу између анксиозности и нивоа знања, али и да упореди анксиозност која се јавља у току усмене
продукције како на часовима језика, тако и на завршном испиту
Лирски субјект у поезији Милана Милишића
No full textУ раду се анализирају видови лирског субјекта у песничким књигама Милана Милишића, публикованим током његовог живота. Најпре се теоријски сагледава сам феномен лирске субјективности, а затим се пажња усредсређује на доминантне типове лирског Ја у Милишићевом песничком опусу. Један од њих одређујемо као неоимпресионистички лирски субјект, који представља ревитализацију и адаптацију, сходно новом епохалном контексту, импресионистичког лирског Ја актуелног у поезији модерне. Други тип чине различити облици лирског Ја повишене друштвено-критичке свести и иронијско-параболичног исказивања. Скреће се пажња и на то да је већина поменутих видова лирског субјекта обликована уз примесе егзистенцијалистичке поетике.The paper offers an interpretation of the key features of the dominant aspects of the lyric subject in Milan Milišić’s poetry. At the beginning, we present the theoretical basis of the analysis. The lyric I is understood as the subject of the uttering in the “fictional speech situation” (Culler), and the provisional identity of this uttering instance is recognized as the persona. Following this, we single out the characteristics of the neoimpressionist lyric subject in Milišić’s poems. As early as his debut collection, the utterances of such a lyric I are contextualized by the borderline space positions (the seashore) and/or liminal periods of the day (dawn, dusk). Also conforming to this are the distancing from the cerebral (self)foundation and the articulation of the ephemeral sensations, most frequently achieved through luminous effects, the dynamics of light and shadow, or unstable audio stimuli. In later collections, the presence of the interrogative and emphatic utterances declines, but the relativization of the border between the lyric I and non-I and staying in the positions of the diminished ideological and symbolic implications are more frequent, i.e. the lyric I is striving towards deterritorialization.
Another important type of the lyric subject in Milišić’s poetry is the uttering instance with a higher social-critical awareness; as in the examples of the neoimpressionist lyric subject, the lyric I is usually deprived of nuanced psychologizing. In certain cases, this is a persona of the witness to a situation which is specific because of the lyric characters from the social margins. However, what predominates is the shaping of the lyric subject whose utterances carry a parabolic undertones and whose social-critical awareness is revealed through the ironic deviation from the criticized social/political/cultural phenomena. Irony turns out to be a sort of resistance to the processes of interpellation and, on the formal-expressive level, it enables the production of parabolic constructions, i.e. the indirect, distanced demystification of the instances of power and social gaps and codes.
In these poems the critique is especially directed towards the alliance of poetry and ideology and towards the opportunistic social-political positions. With the aim of realizing the critical ethos, the context of the lyric I’s utterance is often determined by the communicative relations and situations, in which the lyric subject apostrophizes or becomes the recipient of the utterance. Within this practice, the uttering instance could take over the persona rendered concrete by a certain social status, which is followed by the stereotyping of the speech idiom. For the purpose of demystifying the political/ideological “jargon”, the persona of an ironist himself can assume a certain mask, e.g. an infantilized “face” whose uttering carries satiric-sarcastic implications.
Whether we deal with a neoimpressionist lyric I or a lyric subject of a heightened social-critical awareness, the shaping of the uttering instance often reflects the elements of existentialist poetics. The presence of existentialist “tones” brings Milišić’s lyric poetry closer to many modernist poetics present in the South-Slavic context in the 1970s and 1980s. On the other hand, the neoimpressionist lyric I can be considered a key contribution of Milišić’s poetry, when it comes to the typological spectrum of the modernist lyric subjectivity in the suggested (South-Slavic) framework
Verbs with an infinitival complement in Italian and Serbian
No full textU ovoj tezi opisujemo, analiziramo i uporeñujemo italijanske i srpske glagole subjekatske kontrole (s nominativnom subjektom), glagole objekatske kontrole i glagole podizanja koji dobijaju dopunu u vidu infinitiva (ili njegovog finitnog ekvivalenta). S obzirom na predmet istraživanja, u radu je primenjen metod kontrastivne analize, posredstvom kojeg je, iz sinhrone perspektive i unutar generativnog teorijskog okvira, uporeñeno sintaksičko ponašanje italijanskih i srpskih glagola koji pripadaju gore navedenim klasama glagola. Jedan od najznačajnijih ciljeva ovoga rada bilo je uspostavljanje klasifikacije italijanskih i srpskih glagola kontrole s dopunom u infinitivu. Kao osnov za klasifikaciju primenjeni su sledeći sintaksički parametri: 1) mogućnost/nemogućnost upotrebe imeničke odnosno predloške sintagme u funkciji direktnog objekta u akuzativu odnosno indirektnog objekta u dativu, 2) upotreba imeničke sintagme u funkciji direktnog objekta u akuzativu/upotreba imeničke odnosno predloške sintagme u funkciji indirektnog objekta u dativu, 3) prisustvo/odsustvo predloga ispred dopune u infinitivu, 4) kompatibilnost/nekompatibilnost s anteriornošću radnje dopunskog glagola i 5) mogućnost/nemogućnost upotrebe alternativne finitne konstrukcije s koreferentnim odnosno nekoreferentnim subjektom. Osim toga, u radu je objašnjena upotreba srpskih glagola podizanja u funkciji nekongruentnih predikata, opisane karakteristike finitnog ekvivalenta srpskog infinitiva forme da + subjunktivni nemobilni prezent, analizirana upotreba srpskih glagola kontrole i podizanja u bezličnim konstrukcijama, ukazano na tzv. reduplikaciju imperativa, tj. upotrebu zavisnog glagola u imperativu kao alternativi infinitivu odnosno njegovom finitnom ekvivalentu u funkciji dopune pojedinih srpskih glagola subjekatske kontrole, pre svega neprelaznih glagola kretanja upotrebljenih u imperativu, ispitana mogućnost upotrebe italijanskog prošlog infinitiva i njegovog srpskog ekvivalenta da + perfekt u funkciji dopune modalnih glagola subjekatske kontrole itd.The present dissertation describes, analyses and compares Italian and Serbian subject control verbs (with a nominative subject), object control verbs and raising verbs selecting an infinitival complement (or a finite equivalent). The overarching method employed is contrastive analysis. Using this method, Italian and Serbian verbs that belong to the classes of interest are contrasted from a synchronic perspective, and are analysed within the theoretical framework of generative grammar. One of the main goals of the dissertation is to formulate a classification system for the Italian and Serbian control verbs taking an infinitival complement. The following syntactic criteria are used as a basis for classification: 1) possibility/impossibility of using the verb with a noun phrase or a preposition phrase functioning as a direct (accusative) object or an indirect (dative) object, 2) a noun phrase functioning as a direct (accusative) object /a noun phrase or a preposition phrase functioning as an indirect (dative) object, 3) presence/absence of a preposition preceding the infinitival complement, 4) compatibility/incompatibility with an anteriority reading of the action expressed by the complement verb, and 5) possibility/impossibility of using the verb with an alternative finite construction with a coreferential or a non-coreferential subject. Several additional topics are discussed. We explain when and how Serbian raising verbs are used as non-congruent predicates, we describe the characteristics of the finite equivalent of the infinitive in Serbian – the construction da ‘that’ + (subjunctive non-mobile) present tense – and analyse the use of Serbian control and raising verbs in impersonal constructions. We also discuss the so-called imperative reduplication, i.e. the use of an imperative form of the subordinate verb as an alternative to the infinitive or its finite equivalent with some subject control verbs in Serbian (primarily intransitive motion verbs used in the imperative mood), and explore the possibility of using the Italian past infinitive and its Serbian equivalent da ‘that’ + past tense as a complement of modal subject control verbs