REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
The expression of evaluation and emotions in the language system
No full textThe objective of this paper is to analyze the place of emotions within the
Appraisal system (MARTIN & WHITE 2005). On the basis of the qualitative
analysis of online comments from the newspapers Nezavisimaja.ru and Politika
Online in Russian and Serbian, as well as on the basis of constructed
examples in both languages, we define a relation between the subsystem of
emotions and other subsystems within Appraisal. [Project of the Serbian Ministry of Education, Science and Technological Development, Grant no. 178021: Opis i standardizacija savremenog srpskog jezika
Gordana Zalad: English for political sciences in EU context, Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka, Beograd, 2018
No full textReformation in Slovenia : From the point of view of teaching Slovene as a foreign language in Serbia
No full textV prispevku je analiziran način predstavljanja reformacije in reformatorjev pri pouku slovenščine kot tujega jezika v Srbiji, in sicer na štirih ravneh: (1) v kontekstu
pouka slovenščine na univerzah v tujini, (2) pri pouku slovenščine v društvih Slovencev, (3) na komercialnih jezikovnih tečajih ter (4) pri pouku slovenščine kot
izbirnega tujega jezika v osnovnih šolah. Predstavljen je vpliv vrednot iz obdobja
reformacije na sodobni pouk slovenščine kot tujega jezika v kontekstu poznavanja slovenske kulturne zgodovine in oblikovanja slovenske nacionalne identitete.
V sodobnem procesu poučevanja tujih jezikov je velik poudarek na sprejemanju
raznolikosti, drugačnosti in multikulturnosti, kar velja tudi za pouk slovenščine
kot tujega jezika. Pouk, ki zajema književnost slovenske reformacije in slovensko
reformacijo nasploh, torej v kontekstu poučevanja slovenščine kot tujega ali drugega jezika, prispeva tudi k razvoju medkulturnega dialoga oziroma razvija tudi
multikulturne kompetence. Obravnavano je učno gradivo iz učbenikov in priročnikov, tiskanih v Sloveniji, in sicer na Centru za slovenščino kot drugi in tuji jezik
Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani.The article analyzes the method of presenting reformation and reformers in teaching
Slovene as a foreign language in Serbia at four levels: (1) in the context of Slovene
lessons at foreign universities, (2) in the teaching of Slovene in societies of Slovenes, (3) in commercial language courses, and (4) in the teaching of Slovene as
an optional foreign language in elementary schools. The influence of values from
the period of reformation to modern teaching of Slovene as a foreign language is
presented in the context of knowledge of Slovene cultural history and the formation
of Slovene national identity. In the modern process of teaching foreign languages,
a great emphasis is placed on accepting diversity and multiculturalism, which also
applies to teaching Slovene. Courses encompassing literature from the period of
Slovene Reformation and the Slovene Reformation in general, therefore in the
context of teaching Slovene as a second or foreign language, contribute also to the
development of intercultural dialogue and also develop multicultural competences.
The analyzed material was taken from textbooks and manuals of the Center for
Slovene as a Second and Foreign Language of the Faculty of Arts of the University
of Ljubljana
Explicating and applying Louw's corpus stylistic contextual prosodic theory using English and Russian texts Изложение и практическое применение корпусно-стилистической контекстуально-просодической теории Лоу на материале английского и русского языков
No full textЦиљ ове докторске дисертације јесте да се проучи и докаже научна валидност корпусно-стилистичке контекстуално-прозодијске теорије, коју је предложио Бил Лоу (Louw 1993, 2000, 2010a, 2010). Истраживање треба да покаже да велики, репрезентативан и избалансиран референтни корпус датог језика садржи довољну количину емпиријских података да омогући знатно прецизније читање ауторског текста него што је то било могуће у аналогном периоду. Потребно је доказати да је Лоуова теорија – самосталан и логички непротивречан научни систем, и да има потпуно самосталан комплет истраживачких инструмената који може податке добијене коришћењем других научних метода да подвргне анализи и провери сопственим поузданим и објективним средствима (Кожин 2011: 210)...The goal of this dissertation is to confirm the scientific validity of Louw's corpus stylistic Contextual Prosodic Theory (Louw 1993, 2000, 2010a, 2010b). The dissertation aims to show that a large, balanced and representative corpus of a given language contains sufficient empirical data to allow much more precise reading of authorial texts than it was possible in the analogue period. It aims to prove that Louw's theory is an independent and coherent scientific system and that it has at its disposal an independent set of tools, which can use its own reliable and objective procedures to verify data obtained by other scientific methodologies. (Кожин 2011: 210)..
The category of animacy and the form of the accusative in Serbian language
No full textПредмет рада је однос категорије аниматности („живо/неживо”) и форме акузатива једнине у промени именица мушког рода I врсте; циљ је да се одреди када је овим именицама ак. јд. једнак генитиву једнине, а када номинативу једнине. Истраживање је било корпусно засновано. Из Обратног речника српскога језика ексцерпиране су именице мушког рода I врсте. Тај списак је затим сужен на оне именице које су у номинативу једнине потврђене у корпусу СрпКор2013. Значења одабраних именица проверена су у одговарајућим лексикографским изворима, како би се пронашле оне именице које могу имати и аниматни и инаниматни референт. Такође, написани су програми који су у медијима на српском језику тражили одабране именице, и који су изградили богате корпусе. Испитивање односа између аниматности и полисемије дало је табеларни преглед значења, са примерима у акузативу једнине, у Корпусу најфреквентнијих именица које могу имати и аниматан и инаниматан референт. Те именице су класификоване по обележју или обележјима која се јављају у њиховом акузативу једнине. Табеларни преглед значења са примерима проистекао је и из испитивања именица које према лексикографским изворима не могу имати и аниматан и инаниматан референт, а код којих се јавља неочекиван облик ак. јд. Понуђена су објашњења за њихову проблематичност. Три најважније групе изузетака од основног правила, називи спортских тимова, називи аутомобила и називи награда, обрађене су, уз податке о фреквенцији, у засебним поглављима. Закључује се и потврђује да идеално стање у српском језику ремете полисемија, гранични статус референта, антропоморфност и антропоморфизација са зооморфношћу, аналогија, меронимијски принцип, принцип збирности, градивност и збирно-градивност и принцип бесмртности.The subject of this dissertation is the relation between animacy and the form of the accusative in the paradigm of the 1st declension masc. nouns; the goal is to determine when the acc. sg. of these nouns is equal to the gen. sg. and nom. sg. respectively. The research was corpus-based. 1st declension masc. nouns were excerpted from Obratni rečnik srpskoga jezika. This list was then narrowed to the nouns the nominative case of which had been attested in the corpus SrpKor2013. The meanings of the selected nouns were taken from the corresponding lexicographical resources, so that the nouns which can have both an animate and an inanimate referent could be found. Also, programs were written which searched the media in Serbian for the selected nouns, and built abundant corpora. The investigation of the relation between animacy and polysemy yielded a tabular overview of meanings, with examples in the acc. sg., of the nouns that are the most frequent in the Corpus which can have both an animate and an inanimate referent. Those nouns were classified according to the features that appear in their acc. sg. Another tabular overview came from the investigation of the nouns which according to the lexicographical sources cannot have both an animate and an inanimate referent and which are used in the unexpected form of acc. sg. Explanations of their problematic nature are offered. The three most important groups of exceptions to the basic rule, the names of sport teams, the names of car makes and models, and the names of awards, are dealt with in separate chapters, with data on frequency. It is concluded and confirmed that in Serbian the ideal state is disturbed by polysemy, borderline referent status, anthropomorphism and anthropomorphization with zoomorphism, analogy, the meronymic principle, the principle of collectivity, „massness and collective-massness”, and the principle of immortality
Лексикографски аспект Вукових путовања
No full textЦиљ рада је да се на основу географских одредница које Вук даје уз поједине лексеме у Рјечнику из 1852. године (нпр. у Ц. г., у Дубр., у Боци и сл.) открије која су то путовања имала највећи значај за његов лексикографски рад, у којим је то деловима и местима српског језичког простора забележио највише нових лексема, какав је састав те лексике, као и какав статус она има у савременом српском стандардном језику. За потребе истраживања, из другог издања Српског рјечника (1852) ексцерпирано је преко 5.500 на овај начин територијално маркираних лексема, као и преко 120 различитих географских ознака – пре свега, топонима и хидронима – на основу чега су добијени веома занимљиви подаци о лексикографском аспекту Вукових путовања, али и шира слика развоја српске лексике
History of the reception of Ukrainian literature in Serbian culture
No full textОва дисертација представља књижевноисторијско истраживање украјинске књижевности и њене хронолошке рецепције у српској (српскојезичној) култури. Под украјинском књижевношћу подразумевамо сва књижевноуметничка дела усмене (народне) и писане аутохтоне оригиналне украјинске књижевности и књижевнокритичку литературу на украјинском језику на територији данашње Украјине и изван украјинске етничке територије. Под рецепцијом подразумевамо пријем украјинске књижевности на сасвим поузданом, критички одабраном узорку у српској култури најчешће само у преводу на српски језик, ређе и у оригиналу на украјинском језику. Овако постављен задатак истраживања исцрпне грађе води осмишљеној класификацији одабраних узорака чиме је истражен и шири контекст рецепције, што говори о културној и политичкој оријентацији српскога друштва, што је олакшавало или отежавало пријем украјинске књижевности у српској култури. Под хронолошком рецепцијом подразумевамо време континуиране рецепције украјинске књижевности у српској култури, са дужим или краћим прекидима, од почетака књижевно релевантних украјинско-српских контаката у ХIХ веку (почев од 1861.) до 2007. године, закључно. Под српском (спрскојезичном) културом подразумевамо како српскојезичну територију данашње Србије, тако и српскојезичну културу насталу на територији њој суседних култура, као што су Војводина, БиХ и Хрватска унутар Краљевине Југославије и СФРЈ...This dissertation is a literary and historical research of Ukrainian literature and its chronological reception in Serbian (Serbian speaking language) culture. Under Ukrainian literature we mean all literary works of oral (folk) and written autochthonous genuine Ukrainian literature and literary criticism in Ukrainian language on the territory of today's Ukraine and outside the Ukrainian ethnic territory. Under the reception we mean the reception of Ukrainian literature in a completely reliable, critically selected sample in Serbian culture, mostly in translation into the Serbian language, rarely and in the original in the Ukrainian language. The task of researching exhaustive materials thus leads to the deliberate classification of selected samples, thus exploring and expanding the context of the reception, which speaks of the cultural and political orientation of Serbian society, which made it easier or more difficult to receive Ukrainian literature in Serbian culture. Under the chronological reception we mean the time of continuous reception of Ukrainian literature in Serbian culture, with longer or shorter interruptions, from the beginnings of literally relevant Ukrainian-Serbian contacts in the XIX century (starting from 1861) until 2007, concluding. Under the Serbian (Serbian speaking language) culture we mean the Serbian-language territory of today's Serbia, as well as the Serbian-language culture emerged in the territory of its neighboring cultures, such as Vojvodina, Bosnia and Herzegovina and Croatia within the Kingdom of Yugoslavia and the SFRY..
International Federation of Library associations and Institutions - IFLA and professional associations in Serbia: The first 45 years
No full textThis work brings to life some new facts and presents the cooperation between the International Federation of Library Associations and Institutions (IFLA) and the associations of librarians in Serbia, in four and a half decades, between 1931 and 1976. In the period between the two world wars, this cooperation was established and maintained by the Yugoslav Library Association (1931-1940), especially its Belgrade Section, and after the Second World War it was realized through the Serbian Library Association (1948-1976) as a part of the Association of Librarians in Yugoslavia. Yugoslavia, in the first period as a kingdom, and in the second as a socialist country, represents a state-legal framework to examine the phenomena of library associations and international cooperation. The Yugoslav Library Association was the predecessor of the Serbian Library Association, but under the new conditions of socialist construction, mentioning the organization from the previous, bourgeois period was undesirable. Nine years of the activity of the first professional library association in Yugoslavia were not evaluated in the right way: association that was founded later with the vast majority of former members and historians of librarianship, talked rarely about its existence, mainly for the political reasons. Considering knowledge of the development of librarianship in national frameworks the basis for building a professional identity of librarians, the authors of this paper are trying to shed light on cooperation with IFLA as essential for maturing of the professional self-awareness. Taking into account that economic opportunities and political influences in the past decades have made this process difficult, the authors are trying to oppose their shared memory, common values, the feeling of belonging and self-respect as an identity property. Moreover, nowadays in Serbia there is a strong need for re-evaluation of the role and importance of library associations in order to reposition the profession, interrelations of professionals and modalities of voluntary work.Iako danas srpski bibliotekari na raznim nivoima i u različitim vidovima uzimaju aktivno učešće u radu Međunarodne federacije bibliotekarskih udruženja i institucija - IFLA, samo retki među njima znaju da profesionalna saradnja sa ovom organizacijom traje preko 85 godina. Premda o međusobnoj saradnji svedoče i arhivska i štampana građa (kako u Srbiji, tako i u sedištu IFLA-e u Hagu), njeni dometi ne samo da nisu nikada ocenjeni, nego nikada nisu predstavljeni ni u hronološkom nizu, što bi moralo prethoditi evaluaciji. Uspostavljanje hronologije u saradnji srpskih bibliotekara sa IFLA-om upravo je jedan od ciljeva ovog rada. Višedecenijski profesionalni odnosi srpskih bibliotekara sa IFLA-om odvijali su se u različitim državnim i političko-ekonomskim okvirima: od Kraljevine Jugoslavije preko Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Jugoslavije do Republike Srbije. U ovom radu razmatraju se dva perioda, onaj između dva svetska rata i onaj koji se na njega nadovezao, počevši nakon Drugog svetskog rata i dostižući vrhunac u osmoj deceniji 20. veka. Smatrajući da je poznavanje razvoja bibliotekarstva u nacionalnim okvirima osnova za izgradnju profesionalnog identiteta bibliotekara, autorke u ovom radu nastoje da po prvi put osvetle aspekt saradnje sa IFLA-om, kao suštinski važan za sazrevanje profesionalne samosvesti. Imajući u vidu da su ekonomske prilike i politički uticaji u prethodnim decenijama otežavali taj proces, one nastoje da im suprotstave zajedničko pamćenje, zajedničke vrednosti, osećanje pripadnosti i samopoštovanja kao svojstva identiteta
О поезији и памћењу: позна лирика Десанке Максимовић
No full textПред слутњом смрти песнички субјекат у позним остварењима Десанке Максимовић има потребу да сачини интимне, лирске каталоге онога што треба и вреди запамтити из протеклог живота. Врхунац сучељавања памћења и смрти у поезији Десанке Максимовић одвија се у збиркама Међаши сећања (1983) и Памтићу све (1988). У преплету исконског лиризма и песничких рефлексија позно стваралаштво ове ауторке указује се не само као песничко сабирање успомена него и аутопоетичка запитаност о могућностима језика да се суочи са оним последњим изазовом, са самом смрћу. У таквој, граничној ситуацији поезије и живота песникиња спасоносно упориште налази у лирском призивању сени својих књижевних сапутника – Исидоре Секулић, Јована Дучића, Бранка Ћопића, Никите Станескуа. То јој даје веру да поезија, ако већ не може да победи смрт, ипак има моћ да свог творца, као и читаоца, измести у простор духовности која надилази овоземаљске мере пролазности