REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
The linguistic picture of the world in the prose of Vladimir Kazakov ; Језичка слика света у прози Владимира Казакова
No full textНастоящая работа посвящена исследованию прозаических текстов Владимира Казакова, написанных в период с 1965 по 1988 гг. в лучших традициях авангарда. Предельно гибридная проза данного автора рассматривается сквозь призму трех главных категорий человеческого познания – времени, пространства, языка – которые он в своем творчестве стремится преодолеть. Уникальный словесный мир Казакова, парящий «на грани», или говоря терминами постмодернистской поэтики – казаковский хаосмос, воспринимается как продукт автодиалога, ведущегося автором в целях самопознания, то есть повторного воссоединения с миром. Чувство абсурда, вызванное невозможностью узнать себя, понять собственное существование, находит отражение в ряде тем, а также мотивов, строящих зыбкую, неуловимую, сугубо имманентную реальность. Среди ключевых обнаруживаются темы отчуждения, одиночества, отчаяния, отражения, исчезновения, вечности, призрачности, памяти, смерти, страха, а также мотивы окна, зеркала, часов, реки, моста, мгновений, фонарей, дали, света и т.д. Немаловажными предстают и различные литературные приемы: диалогизация, антропоморфизация, театрализация, карнавализация, драматизация, автобиографизм, документализм, лексический повтор и др. Работа в итоге выявляет, что процесс самопознания воспринимается Казаковым, как попытка возврата в лоно мира через освобождение от уз рационального мировосприятия. Данный опыт освобождения подразумевает выход за пределы сознания по ту сторону, в широкое неизведанное пространство хаоса, скрывающее потенциал к сотворению новых миров. Единственным средством такого прорыва, как бунта против абсурдного человеческого существования, Казакову видится язык, поскольку лишь в языке человек-мир находит себе место. Именно поэтому, для понимания поэтики данного автора стержневым является рассматривание многоуровневого языкового эксперимента, ломающего и отрицающего привычные представления, но заодно создающего новую, языковую картину мира условностей, и тем самым преподносящего спасение.Овај рад је посвећен проучавању прозних текстова Владимира Казакова аписаних од 1965. до 1988. године у најбољим традицијама авангарде. Крајње хибридна проза овог аутора посматра се кроз призму трију основних категорија људске спознаје – времена, простора и језика – које аутор својим стваралаштвом тежи да превазиђе. Јединствени словесни свет Казакова, што лебди „на граници“, или, говорећи речником постмодернистичке поетике – казаковски хаосмос, поима се као продукт аутодијалога, који аутор води у циљу самоспознаје, односно поновног сједињавања са светом. Осећање апсурда, изазвано немогућношћу препознавања себе самога, разумевања сопственог постојања, налази одјек у низу тема и мотива, који граде непостојану, неухватљиву, крајње иманентну реалност. Међу кључним су тема отуђености, усамљености, очаја, одраза, ишчезавања, вечности, привидности, сећања, смрти, страха, као и мотиви прозора, огледала, сати/сатова, реке, моста, тренутка, фењера, даљине, светлости итд. Од нарочитог значаја су и различити књижевни поступци: дијалогизација, антропоморфизација, театрализација, карневализација, драматизација, аутобиографизам, документализам, лексичка понављања и др. Рад у коначници показује да Казаков процес самоспознаје разумева као покушај повратка у наручје света кроз ослобађање од спрега рационалног поимања. Ово искуство ослобађања подразумева излазак с ону страну свести, изван њених граница, у широки неистражени простор хаоса, који скрива потенцијал за стварање нових светова. Такав продор, схваћен као бунт против апсурда људског постојања, према Казакову може бити начињен једино језиком, будући да само у језику човек-свет налази своје место. Управо је због тога за разумевање ауторове поетике кључно разматрање вишестраног језичког експеримента, који слама и одбацује устаљене представе, али уједно ствара нову, језичку слику света условности, и самим тим нуди спасење
An aproach to the work of Madame de Lafayette from the perspective of women's studie Толкование творчества Госпожи Де Лафайет с точки зрения изучения женской проблематики L'œuvre fictionelle de Madame de Lafayette analysée à la lumière des études féminines
No full textДисертација пружа анализу фикционалног опуса Мари-Мадлен Де Лафајет — новела Грофица Де Танд и Кнегиња Де Монпансије, као и романа Заида и Принцеза Де Клев — кроз призму књижевне феминологије. У првом делу трасира се еволуција женских студија од феминистичке књижевне критике, преко гинокритике до студија рода. Предочава се основни појмовни и методолошки апарат женских студија, уз нарочито поклањање пажње значају интерсекцијалности рода и других идентитетских компоненти (раса, класа, старост, народност итд.) како би се избегла опасност есенцијализације, то јест репродуковања стереотипа о специфичности женског као Другог. Други део излаже друштвено-историјски контекст епохе у којој је живела и стварала госпођа Де Лафајет, са особитим акцентом на представама жене у нормативним дискурсима (цркве, науке, филозофије) и контрадискурсима мушких и женских гласова у Расправи о женама, као и у прециозним салонима XVII века. Предочава се значај прециозних салона за обликовање протофеминистичких идеја и женско ауторство. Нарочито се оцртавају родно поларизована полисемија термина galanterie и стереотипне особине идеала XVII века — пристојног/углађеног човека (honnête homme), као и особине које красе његов пандан — пристојну/углађену жену (honnête femme). Трећи део дисертације доноси податке о животу и стваралаштву госпође Де Лафајет, разматра питање атрибуције њених дела, као и питање њеног места у развоју француског романа, односно кратке наративне прозе. Четврти део пружа увид у историјат рецепције дела госпође Де Лафајет, истичући неколико упечатљивих момената сукоба интерпретација како би повукао паралеле између расправе око Принцезе Де Клев из XVII века и промене парадигме у поимању лика јунакиње овог романа у англоамеричкој феминолошкој херменеутичкој средини од седамдесетих година XX века. Описујући различита тумачења најзначајнијег француског класицистичког романа, ово поглавље за основни циљ има предочавање штетности идеолошких трансформација текста по књижевну критику. Други циљ поглавља је истицање аналитичких новина у рецепцији дела госпође Де Лафајет којима је допринео развој женских студија. Трећи циљ је разматрање места госпође Де Лафајет у књижевном канону и анализа заступљености родних приступа у интерпретацијама њеног најзначајнијег романа у оквиру школске лектире. Најзад, пети део дисертације пружа анализу новела и романа госпође Де Лафајет из феминолошке визуре: у њему се пореде женски и мушки ликови, односи међу њима, анализира се њихово саображавање стереотипним родним улогама епохе или одударање од њих; указује се на двоструке стандарде гледе мушке и женске прељубе, анализира васпитавање девојака у складу са врлином, чашћу и идеалима пристојности а против кобне страсти, испитује сликање брачне институције, тачка гледишта на идеолошком плану и упоређује судбина женских ликова наспрам мушких.The dissertation offers an analysis of the works of fiction of Marie-Madeleine de La Fayette – the novellas The Countess of Tende and The Princess of Montpensier, as well as the novels Zayde: A Spanish Romance and The Princess of Cleves – through the prism of literary feminology. The first part traces the evolution of women’s studies from feminist literary theory and gynocriticism to gender studies. Special attention is paid to the significance of the intersectionality of gender and other components of identity (race, class, age, nationality, etc.) to avoid the perils of essentialization, that is, the reproduction of stereotypes on the particularity of the female as the Other. In addition, the elementary conceptual and methodological apparatus of women’s studies is presented, as well. The second part presents the socio-historical context of the epoch in which Madame de Lafayette lived and worked, with particular emphasis placed on the notions of women in normative discourses (of the Church, science, philosophy) and the counter discourses of male and female voices in the Quarrel of Women, as well as in précieuses' salons of the XVII century. The significance of the précieuses' salons for shaping protofeminist ideas and female authorship is presented, as well. What is particularly outlined is the gender polarised polysemy of the term galanterie and the stereotypical qualities of the ideal of the XVII century – of “the cultivated man” (honnête home), as well as the qualities that adorn his counterpart – “the cultivated and respectable woman” (honnête femme). The third part of the dissertation presents information about the life and work of Madame de Lafayette, discusses the issue of the attribution of her work, as well as the issue of her place in the development of the French novel, that is, the short narrative prose. The fourth part offers insight into the history of the reception of Madame de Lafayette’s work, underscoring several prominent moments of the conflict of interpretations in order to draw parallels between the 17th-century quarrel of La Princesse de Cleves and the paradigm shifts in the perception of the heroine of this novel in the Anglo-American hermeneutic environment since the 1970s. By describing different interpretations of the most significant French classicist novel, this chapter mainly aims to demonstrate the harmfulness of ideological transformations of text to literary criticism. The other goal of the chapter is to highlight analytical novelties in the reception of the work of Madame de Lafayette to which the development of women’s studies contributed. The third goal is to reflect on the place of Madame de Lafayette in the literary canon and the analysis of the interpretation of her most significant novel within school required reading. And lastly, the fifth part of the dissertation offers an analysis of the novellas and the novels of Madame de Lafayette from the perspective of literary feminology: in it, female and male characters and the relations between them are compared; their conforming to stereotypical gender roles of the epoch or their distinction is analysed; the double standards regarding male and female adultery are pointed out; the upbringing of girls in accordance with virtue, honour and ideals of decency and against perilous passion is analysed; the portrayal of the institution of marriage and the point of view on the ideological plane are questioned and the fate of the female characters is compared to that of the male characters
Поэтический словарь Ирены Грицкат
No full textУ раду се бавимо избором лексике Ирене Грицкат у збирци песама Циклоида и указујемо на везу између њене поезије, посебно лексике у њој, са закључцима у њеним лингвистичким истраживањима и размишљањима у есејима које је посветила науци. У раду се објављује и фреквенцијски речник аутосемантичних лексема употребљених у овој збирци, чиме се та лексика даје на увид читаоцима и омогућава лакши приступ за даљу анализу.В этой статье рассматриваем выбор лексики в стихами Ирены Грицкат Циклоида и указываем на связь между ее поэзией, особенно словарным запасом, с выводами в ее лингвистических
исследованиях и в сочинениях посвященных науке и духовности. В этой статье также представлен частотный словарь автосемантических лексем, используемых в стихах Ирены Грицкат,
который обеспечивает более легкий доступ к данным
Machine Learning and Deep Neural Network-Based Lemmatization and Morphosyntactic Tagging for Serbian
No full textThe training of new tagger models for Serbian is primarily motivated by the enhancement of the existing tagset with the grammatical category of a gender. The harmonization of resources that were manually annotated within different projects over a long period of time was an important task, enabled by the development of tools that support partial automation. The supporting tools take into account different taggers and tagsets. This paper focuses on TreeTagger and spaCy taggers, and the annotation schema alignment between Serbian morphological dictionaries, MULTEXT-East and Universal Part-of-Speech tagset. The trained models will be used to publish the new version of the Corpus of Contemporary Serbian as well as the Serbian literary corpus. The performance of developed taggers were compared and the impact of training set size was investigated, which resulted in around 98% PoS-tagging precision per token for both new models. The SR BASIC annotated dataset will also be published
Atopa in Plato's early dialogues, the principles of the new rhetoric in Phaedrus and Makrembolites' novel
No full textThe method used in this study resembles fitting together the scattered parts of the mosaic in a meaningful whole. For this lofty aim to be achieved, a close relationship was to be established on an initial and purely formal level between the pieces of text being very distant in terms of space and yet hardly compatible at first sight, as was the case with the opening passage from the fourth and the initial one from the first book of Makrembilites' novel, with the atopon as a characteristic stylistic feature of Plato's early dialogues appearing in the former and a seemingly incoherent mention of both Socrates and his legendary ancestor Daedalus in the latter. That in itself opened up new, wider prospects in so far as it was now possible for us to link together the atopa themselves with similar terms, assuming the characteristic features of Socrates' self-interpretation in Plato's early dialogues, namely cheimazomai, planomai, ilingiao, methyo and taratto en tois logois. Necessary conditions have thus been created for establishing relationships of a higher order, with the last mentioned term having had enough hermeneutical potential to open up the whole realm of symbolism by offering us an opportunity to link up the garden well in Aulikomis, with its peaceful water surface at times assuming - through the artist's skilful intervention - characteristics of the swelling tide, to Socrates' speeches characterized in Hippias as making turbid the discussion. This finding caused a chain reaction by opening up deep layers of symbolism and thus enabling us to recognize another hardly visible symbol such as a mention of white milk in all the streaming and gushing of water through the well's hydraulic mechanism. White milk itself, as well as bird figures present at the well's rim, could thus be brought into connection with the clinching argument advanced by Socrates in his attempt in Ion to adduce evidence regarding manic and enthusiastic origins of poetry and further on linked with another emblematic concept from the dialogue referred to above featuring the poet as a sacred and winged being of a body weight as slight as that of a bird or a bee flitting from flower to flower and skimming over lovely and inebriant gardens and groves of the Muses in order to provide mankind with their delicate substance extracted thereof. All these terms as well as concepts and analogies closely connected with them clearly pointed out the emblematic images mania in Phaedrus was clothed in. All this was only a necessary precondition to achieve in a kind of a gradual and spiral ascent higher levels of cognition beginning with noting the intense reflection the myth of the winged chariot found in both general elements of Greek novel's plot and the psychology of its characters. The plot of Greek novel will in the end turn out to be quite unexpectedly pervaded by the deep dimmension of statesmanship just the way it came to light in Socrates' political testament in Alcibiades
Искусство и революция: сто лет спустя. (ред.-сост. Корнелия Ичин). Белград: Издательство Филологического факультета Университета в Белграде, 2019. 448 стр.
No full textContextual prosodic theory applied to English-Serbian poetic translation
No full textThe paper focuses on two rival translations of Shakespeare’s Sonnet 129 into
Serbo-Chroatian (Hlebec 1987). The translator provides Version A, which faithfully
conveys the stylistic nuances of the original, and is aimed to be appreciated by a
sensitive reading public, and Version B, which the translator calls “adulterated”,
but believes to be more accessible to a wider audience. However, he feels that
Version B is “somehow more likeable” (Hlebec, personal communication). This
impression was shared by all seven educated native speakers of Serbian consulted,
among whom were three third-year students of English. Using Contextual Prosodic
Theory and the Corpus of Contemporary Serbian, the paper sets out to explain this
impression. The results suggest that syntactic patterns in Version A, being closer
to the English original than in Version B, may impede comprehension, and that
certain lexical items may not chunk the same states of affairs in Serbian as their
English equivalents do in English. A representative poetry corpus must be created
in order to verify Hlebec’s view (personal communication) that syntax employed
in Version A is characteristic of Serbian poetry and therefore appropriate in poetic
translation
Witness of time: Women's library in Istanbul
No full textKadin Eserleri Kütüphanesi ve Bilgi Merkezi Vakfi 1990 yilinda istanbul'da kurulmujtur Kadinlarin sanatsal ve edebi eserlerini saklayan bir kütüphane olup ancak ayni zamanda Osmanli doneminden günümüze kadar kadinin yajami ve gerçekligi ile ilgili süreli yayinlar, el yazmalari, kijisel belgeler, ses ve video materyalleri, nadir eserler ve diger kaynaklarin koleksiyonlarini saklamaktadir. Kütüphanede 14.000'den fazla kitap, 48 ozel arjiv, 469'dan fazla süreli yayin, bir çok sanatsal eser, tablo, kadin tarafindan yapilmij heykeller vb. bulunmaktadir. Bu kurum kadin merkezli birkaç sempozyum ve atolye çalijmasi düzenledi, çok sayida kamu konferansi ve kitap tanitimi, yuvarlak masa ve sergiler hazirladi. Bu faaliyetler arasinda Kütüphane, eski süreli yayinlarin ve kaynaklarin dijitallejtirilmesi ile ilgili çejitli projeler üzerinde çejitli kitaplar ve eserler yayinladi. Bu makalede kütüphanenin kendisi incelenmektedir, fakat ayni zamanda günümüz Türkiye'sinde faaliyetlerinin ozellikleri hakkinda temel bir kavrayija yol açan iki olguya genel bir bakiş verilmektedir. Birincisi, Osmanli imparatorlugu'nda kentsel yajami hayal etmeyi imkansiz kilan ve nüfusun dayanijma ve yardimlajmasinin en ikna edici ifadesi olan vakif kurumudur. Kadin Eserleri Kütüphanesi de ozel girijim ve ozel sermayenin yatirimi ile modern bir vakif olarak kuruldu. Ele alinan ikinci olgu, kadin fenomeni, kadinin toplumdaki konumu ve rolü ve ozellikle kitapla olan ilijkisidir Kadin Eserleri Kütüphanesi, günden güne zenginlejen fonlari ile, Türk kadinin tarihine ve konumuna, yaratici ruhuna, onun inij ve çikijlarina, mücadeleler ve umutlarina, bugün hala koklü ataerkillik ve kazanilan ozgürlük arasinda çelijkili durumda bulunmasina ozel bir jekilde taniklik etmektedir.U svetu postoji više biblioteka posvećenih stvaralaštvu žena. Među njima su najpoznatije Feministička biblioteka (The Women's Library) pri Londonskoj školi za ekonomske i političke nauke (The London School of Economics and Political Science), osnovana 1926, Feministička biblioteka u Glazgovu (Glasgow Women's Library), osnovana 1991, Feministička biblioteka (Feminist Library) u Londonu, osnovana 1975. te Biblioteka ženskog stvaralaštva i informacioni centar u Istanbulu (Kadinlar Eserleri Kütüphanesi ve Bilgi Merkezi Vakfi), koja postoji od 1990. godine. Za razliku od pobrojanih biblioteka u Velikoj Britaniji koje pretežno prikupljaju pisanu građu od značaja za istoriju borbe za društvena i politička prava žena od kraja 19. veka, Biblioteka ženskog stvaralaštva u Istanbulu osmišljena je kao institucija okrenuta celokupnom stvaralaštvu koje potiče od žena, ali i onom koje je posvećeno ženama i bavi se tzv. ženskim temama i pitanjima. Ova biblioteka je u isti mah i informacioni centar sa nizom posebnih fondova, publikacija i projekata koja privlači pažnju aktivizmom i entuzijazmom te organizaciâm niza naučnih, stručnih i drugih manifestacija iz oblasti svoje delatnosti.The Women's Library and Information Centre Foundation (WLICF) in Istanbul is a non-profit institution founded in 1990. It is a library of women's artistic and literary works, but it also keeps collections of periodicals, manuscripts, personal documents, audio and video material, rare works and other sources related to women's life and reality from the Ottoman times until today. The library owns more than 14.000 books, 48 private archives, more than 469 periodicals, a lot of artistic works, paintings, sculptures made by women etc. This institution organized several symposiums and workshops, a lot of public conferences and readings, and prepared dozens of round tables and exhibitions. Among these activities, the Library published several books and works on a variety of projects concerning digitalization of old periodicals and sources. This paper presents the library itself, but also gives an overview of two phenomena that allow an essential understanding of the specifics of its activities in modern Turkey. One is the institution of waqf, the most convincing expression of solidarity and the mutual assistance of the population without which it is impossible to imagine urban life in the Ottoman Empire. In that way - as a result of private initiative and investment of private capital, the Women's Library in Istanbul was established. The second phenomenon covered is the phenomenon of women, their position and role in society and especially their attitude towards books. The Women's Library, with its increasingly rich collection, is a kind of witness to the history and position of Turkish women and their creative spirit, a companion of their ups and downs, struggles and hopes, contradictions in which they are still torn between still deeply rooted traditional patriarchal values and the freedom they have won
Halted thought - to set the world in motion in memoriam: Valerij Aleksandrovich Podoroga (1946-2020)
No full textTwo Serbian Slavonic Shortened Versions of Cyril of Scythopolis’s Life of St. Sabbas the Sanctfied
No full textСтари словенски превод Житија Светог Саве Освећеног Кирила
Скитопољског, настао веома рано у Бугарској (IX–X век, или 1018/19–1037), своје
постојање и утицај кроз векове дугује руским књижевним посленицима, а за његову
поновну појаву на словенском југу крајем XVI и почетком XVII века, иако у скраћеном
облику, махом су заслужни преписивачи скрипторија манастира Свете Тројице код
Пљеваља. Захваљујући тадашњим везама са Русијом, они су били у прилици да према
рускословенским преписима у своје панагирике уврсте једну механички скраћену
варијанту Савиног житија, а чувени преписивач Гаврило Тројичанин творац је
занимљиве прераде, настале такође на основу старог превода, у којој су, вештим
одабиром епизода, наглашене најупечатљивије чудотворне моћи Светог Саве
Освећеног.The old Slavonic translation of Cyril of Scythopolis’s Life of St. Sabbas the Sanctfied,
originally from Bulgaria, from the 9
th/10th or early 11th century, is mainly preserved in Russia
(from the beginning of the 12th century). In the South Slavic manuscript tradition there is only
one manuscript of Cyril’s Life and it dates from the end of the 14th century (Zograf № 94).
Nevertheless, in the important scriptorium of the Holy Trinity Monastery near Pljevlja several
manuscripts written at the end of 16th and in the beginning of the 17th century contain the
shortened version of Cyril’s Life (first 16 chapters). In the same scriptorium, the famous scribe
from the first half of the 17th century, Gavrilo Trojičanin, copied the Panegyric of Monastery
Stuplje (manuscript collection of the Museum of the Serbian Orthodox Church, Radoslav
Grujić's collection, Z I 59) with the unique shortened redaction of Life of St. Sabbas. His
version is probably based on the Russian manuscripts, and it reveals the author’s intention to
represent St. Sabbas as a healer and an exceptional miracle worker