REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Гајрет о садржају школских уџбеника и утицају на муслиманску омладину: прилог проучавању међурелигијског дијалога у Краљевини СХС/Југославији
No full textКултурно-просвјетно друштво „Гајрет“, чији је задатак био „национално буђење и
освешћивање, те образовање и културно просвећивање муслимана“, основано је 1903.
године са седиштем у Сарајеву. Делатност друштва протезала се на читаву Краљевину
СХС (Југославију), с представништвом и у Београду. Овај рад се бави настојањем
Друштва да утиче на садржај уџбеника за основну и средњу школу 1932–1935, који су
обухватали елементе из области исповедања вере хришћана, те тиме, према мишљењу
чланова Друштва, доводили у „забуну муслиманску омладину“, која је исповедала
исламску веру. Истовремено, рад истиче спремност Министарства просвете
Краљевине Југославије да уклони спорне садржаје из уџбеника, чији списак
достављамо у Табели. У истраживању је примењен интердисциплинарни приступ, а
коришћени су примарни историјски извори, Кур’ан и релевантна литература
Conflicts between employees of the National Library in Belgrade between the two world wars
No full textRad se bavi konfliktima u Narodnoj biblioteci u Beogradu u međuratnom periodu. Ova institucija se u godinama između dva svetska rata borila sa mnogobrojnim problemima, među kojima su najznačajniji skromne finansije, neodgovarajući prostor i nedovoljan broj zaposlenih. Rad Biblioteke je, kao i danas, najviše zavisio od stručnosti i posvećenosti njenog osoblja. Visokoobrazovani, ugledni, svestrani intelektualci neretko su činili njen kadar od samog osnivanja. Kao takvi predstavljali su manjinu u tadašnjem društvu, ali i pored mnogih kvaliteta koje su ispoljavali na polju književnosti, bibliotekarstva ili drugih nauka, i njih su karakterisale osobine "običih" ljudi: svadljivost, sujeta, inat - te su, otvoreno pokazivajući ih, upadali u međusobne razmirice, dok su neki jednostavno bili sinekuristi. Konflikti, koji u biblioteci, kao i u svakoj drugoj organizaciji postoje, negativno su se odražavali kako na međuljudske odnose u samoj instituciji, tako i na njen ugled i ugled njenih zaposlenih. Gledano iz ugla savremene menadžmentske prakse, naveća odgovornost ipak je na rukovodiocu čiji je zadatak da upravlja konfliktima, što je teško moguće ukoliko je i sam učesnik.In this paper the author analyzes the cases of conflicts in the National Library in Belgrade in the interwar period. In the years between the two world wars, this institution struggled with numerous problems, the most important of which were modest financial means, inadequate space, and insufficient number of employees. Just like today, the work of the library depended mostly on the expertise and dedication of the employees. Since the very founding of the library, its staff has consisted of highly educated, respectable, versatile intellectuals. As such, they represented a minority in the society of that time, but despite their superb qualities manifested in the field of literature, librarianship and other sciences, they also had some characteristics of ordinary people: quarrelsomeness, vanity, stubbornness. Some of them had quarrels with each other, while some were merely sinecurists. Conflicts, which existed in the library as in any other organization, had a negative impact on interpersonal relations in the institution itself, as well as on its reputation and the reputation of its employees. From the point of view of modern management practice, the greatest responsibility lies with the manager whose task is to manage conflicts, which is hardly possible if he himself participates in them. The findings presented in the paper show that, although libraries today seem to operate in new circumstances, organizational problems as well as human characters are not much different from those of more than 80 years ago
Priručnik za sticanje veština informacione pismenosti - Papić Nataša, Obrad Vučkovac i Sandra Deljanin: Uvod u informacionu pismenost - priručnik, Dom kulture Studnetski grad, Beograd, 2020
No full text
Common Serbian Stereotypes About Persians
No full textУ раду се тумаче реакције прикупљене у асоцијативном тесту у ком је учествовало укупно 654 испитаника. Тест је обухватио дванаест стимулуса везаних за оријенталне народе, језике и земље. Испитаници су, путем онлајн анкете, наводили речи или групе речи које им прво падну на памет када читају дате стимулусе. Овде се анализирају два стимулуса из поменутог теста – етноними Персијанци и Персијанац. Посматра се центар, језгро и периферија њихових асоцијативних поља. Тумачи се учесталост појединих реакција, разноврсност асоцијација, број омисија, као и заступљеност и развијеност појединих тематских група. Реакције које су изазвали ови етноними се пореде са другим етнонимима из асоцијативног теста, претходно анализираним у другим радовима. Циљ нам је био да одговоримо на питањe: на чему се заснивају наша знања о оријенталним народима, те какве стереотипе и предрасуде гајимо о њима.In this paper, we analyze the reactions collected in a word association
test. A total of 654 respondents participated. The test included twelve stimuli related to
Oriental peoples, languages and countries. The test was done through an online survey.
The respondents cited words or word groups that first came to their minds while reading
the given stimuli. We aimed to answer the question: what our knowledge of Oriental peoples
is based on and what stereotypes and prejudices we hold about them. The attention is paid
to two of the stimuli from the test – Persians and Persian. We look at the frequency and
the variety of respondents’ reactions. Furthermore, we analyze groups of reactions that
belong to the same thematic field. Our results were compared with other ethnonyms from
the same association test, which had previously been analyzed in other research papers.
The most frequent reaction was carpet/carpets, due to the common collocation Persian
carpet. Frequent reactions to Iran/Iranians, history and historical figures were also found.
The most significant thematic fields are the following: war, history, intellectual and cultural
heritage, religion, politics and numerous positive and neutral judgments and attitudes.
Therefore, it seems that our stereotypes, judgments, and attitudes about Persians are based
on secondary sources, rather than primary. As a result, they lack affective meanings and
negative connotations. According to respondents’ reactions, Persians are seen as ancient
warriors, founders of an old culture and civilization, a nation with a rich cultural and
intellectual heritage, descendants of significant historical figures and holders of many
qualities, such as wit, wisdom, dignity, nobility, and other
Први старословениста Института за српски језик САНУ: Димитрије Е. Стефановић (Будимпешта, 20. август 1936 – 15. новембар 2019)
No full text"Crescendo" magazine: a tiny piece in the puzzle of European avant-garde culture
No full textThis article uncovers the elements of the avant-garde that are present in "Crescendo" magazine (1922) by synthesizing some of the most common aspects of avant-garde magazines and literature that emerge in Europe in the beginning of the 20th century. The aim of the research is not to list and interpret particular texts or reproductions published in "Crescendo", but to showcase and prove the importance and the essence of this short-lived magazine for Bulgarian culture, as well as for the history of the European avant-garde - a puzzle that still appears to be incomplete
Проблеми превођења властитих имена: аптроними (на материјалу превода руске књижевности)
No full textАптроними – имена која одговарају природи или занимању личности која их носи – имају значајну улогу у књижевном тексту. Веза између семантике мотивног апелатива и семантике онима може имати различите функције: бити средство карактерисања јунака или исказивања пишчевог става према јунаку, основа за игре речи или алузије, средство стварања комичног ефекта. Начин на који се аптроними преносе у преводу може допринети реализацији основне, естетске, функције књижевног дела или је, пак, ослабити. У раду се на примерима превода из руске књижевности критички анализирају могућности примене различитих преводилачких поступака при преношењу аптронима и скреће пажња на потребу да се уз преношење семантике очува и национални колорит властитог имена. Прво се постиже калкирањем, друго употребом одговарајућих суфикса
Encounter with the other in science fiction works of Ursula le Guin ; Встреча с "другим" в научной фантастике Урсулы ле Гуин
No full textPredmet ove disertacije je način na koji je u naučnofantastičnim delima Ursule Le Gvin prikazan susret sa Drugim. Cilj nam je bio da utvrdimo koje su to važne karakteristike kojima autorka Drugog opisuje, kako on izgleda, kako se ponaša, šta predstavlja, kao i kakvi se stereotipi javljaju u oba smera, između pripadnika dve različite vrste/rase/naroda, pa i dva različita pola. Ovo smo pokušali da postignemo analizom njenih romana i priča, ali i upoređivanjem sa teorijskim navodima autora iz oblasti teorije naučnofantastične književnosti, postkolonijalnih studija, sociologije i psihologije. U analizu su uključeni sledeći romani ove autorke, i oni predstvljaju korpus ovog istraživanja: Rokanonov svet (Rocannon's World, 1966), Planeta izgnanstva (Planet of Exile, 1966), Grad opsena (City of Illusions, 1967), Leva ruka tame (The Left Hand of Darkness, 1969), Čovek praznih šaka (The Dispossessed, 1974), Svet se kaže šuma (The Word for World is Forest, 1976) i Pričanje (The Telling, 2000), kao i nekoliko odabranih pripovedaka iz zbirki pripovedaka Dvanaest četvrti vetra (The Wind’s Twelve Quarters, 1975), Četiri puta do oproštaja (Four Ways to Forgiveness, 1995) i Rođendan sveta (The Birthday of the World, 2002)...The subject of this dissertation is the way in which encounter with the Other is depicted in the science fiction works of Ursula Le Guin. The aim of the thesis was to establish how the author describes the Other, what his important physical and mental characteristics are and which stereotypes occur in both directions between members of different species/races/peoples and sexes. We tried to achieve this by analyzing her novels and stories and by comparing them with theoretical works from the fields of science fiction, postcolonial studies, sociology and psychology. We analyzed the following novels, and they are the corpus of this research: Rocannon's World (1966), Planet of Exile (1966), City of Illusions (1967), The Left Hand of Darkness (1969), The Dispossessed (1974), The Word for World is Forest (1976) and The Telling (2000), as well as several stories from the following story collections The Wind’s Twelve Quarters (1975), Four Ways to Forgiveness (1995) and The Birthday of the World (2002)..
Phraseologisms with the component živ (animate) in Serbian and South Slavic language area: diachronic and synchronic aspects ; Фразеологизмы с компонентом жив на сербском и южнославянском языковом пространстве: диахронический и синхронный аспекты
No full textПредмет дисертације је полисемантичка структура придева жив и различите фразеолошке јединице у којима се придев остварује у српском језику. Све анализиране јединице посматрају се из развојне, дијахронијске перспективе. С обзиром на природу предмета истраживања, који у различитим сегментима одражава универзалне концепте, и с обзиром на дијахронијску оријентацију рада, корпус је заснован на различитим лексикографским изворима српског и других јужнословенских, а неретко и осталих словенских језика. Поређење са несловенским језицима вршено је тамо где је неопходно, како би се одређена словенска појава поставила у индоевропски контекст...The subject of this dissertation is the polisemantic structure of the adjective živ (‘alive, animate’) and various phraseological configurations in which the said adjective is realized in Serbian. All the analyzed items have been examined from the evolutive, diachronic perspective. With respect to the character of the subject of research, which reflects universal concepts in its various segments, as well as to the diachronic orientation of this work, the corpus is based on a variety of lexicographic sources of Serbian and other South Slavic, and not infrequently even some other Slavic languages. Comparison with non-Slavic languages has been made only when it was necessary, with a view to placing certain Slavic phenomena within a broader Indo-European context..