REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Interlangue prosodique: recherche expérimentale sur un corpus de phrases déclaratives simples françaises et serbes
No full textU ovom radu govorićemo o fenomenu prenošenja prozodijskih karakteristika maternjeg (srpskog) u prozodijski kôd stranog
jezika (francuski). Preslikavanje akcenatskih i ritmičkih osobenosti
srpskog u francuski jezik, u dosadašnjim kontrastivnim istraživanjima na polju prozodije ova dva jezika, poznato je pod nazivom međujezička permeabilnost. Ovu pojavu nastojaćemo da prikažemo i
objasnimo u svetlu eksperimentalnog istraživanja koje smo izvršili u
računarskom softveru za analizu govora PRAAT na manjem korpusu
francuskih i srpskih prostih izjavnih rečenica. U ovom kontekstu,
ukratko ćemo govoriti i o akcentu i o karakteristikama ritmičkog
uređenja francuskog, odnosno srpskog jezika, kao i o prozodiji francuske i srpske proste izjavne rečenice.Dans cet article, nous abordons le sujet du transfert des caractéristiques
prosodiques de la langue maternelle (serbe) dans le système prosodique de
la langue cible (français). Des études contrastives de la prosodie de ces deux
langues désignent ce transfert des caractérstiques accentuelles et rythmiques
du serbe dans le français sous le nom de perméabilité interlinguistique. Nous
tâcherons de présenter ce phénomène et de l'expliquer à la lumière d'une recherche
expérimentale que nous avons effectuée à partir d'un corpus limité de phrases
déclaratives simples françaises et serbes, à l'aide du logiciel de l'analyse de parole
PRAAT. Dans ce contexte, nous nous pencherons brièvement sur le sujet des
caractéristiques accentuelles et rythmiques du français et du serbe, ainsi que sur la
question de la prosodie de la phrase déclarative simple française et serbe.Korpus rečenica, grafikoni njihovih melodijskih krivulja i ostali rezultati eksperimentalnih merenja koje ćemo ovde analizirati preuzeti su iz šireg korpusa izjavnih,
upitnih i uzvičnih rečenica obrađenih u našoj doktorskoj disertaciji „Ritam i intonacija u
francuskom jeziku. Predlog modela za korigovanje grešaka na polju prozodije francuskog
jezika kod srbofonih studenata“, odbranjenoj 22. oktobra 2014. godine na Filološkom
fakultetu u Beogradu
Controllo parziale del soggetto nei costrutti infinitivi completivi con valore finale in lingua italiana
No full textУ овоме раду смо се, у теоријском оквиру генеративне граматике, бавили остварењем делимичне субјекатске контроле у инфинитивним допунским финалним конструкцијама уведеним глаголима у италијанском језику. Анализу смо спровели на примерима преузетим из корпуса Корис (Coris), као и на примерима забележеним у писаном језику италијанских електронских и штампаних медија. Наше испитивање је потврдило претпоставку М. Шијан (Sheehan, 2014) да конструкције делимичне субјекатске контроле у италијанском језику садрже реципрочне глаголе, из чега следи да је имплицитни субјекат инфинитивних конструкција (PRO) увек семантички у множини. На примеру забележеном у корпусу, у оквиру контролне теорије померања (Rodrigues, 2007; Boeckh, Hornstein et al., 2010; Kapetgianni, 2010), приказали смо деривацију инфинитивне допунске финалне конструкције делимичне субјекатске контроле, чиме смо показали да субјекат управне реченице не контролише у потпуности имплицитни субјекат инфинитивне конструкције делимичне контроле.In questo contributo, nell’ambito di grammatica generativa, viene esaminato
il controllo parziale del soggetto nei costrutti infinitivi finali retti da verbi in lingua
italiana. L’analisi viene condotta su esempi tratti dal corpus Coris nonché su quelli
tratti dai media italiani elettronici e cartacei. I risultati della ricerca confermano
che i costrutti infinitivi completivi finali di controllo parziale contengono verbi
reciproci e che il loro soggetto silente (PRO) semanticamente è sempre al plurale
Teaching practise of Arabic and Turkish in Sharia high school in Sarajevo 1926/1927
No full textШеријатска гимназија основана је 18. децембра 1918. године у Сарајеву са задатком да образује ученике
и припреми их за студије на „шеријатској академији“ у Сарајеву. Статут гимназије је подразумевао осам
разреда у којима се настава изводила десет месеци годишње са посебним акцентом на изучавање предмета
из области исламске теологије, али и страних језика. Смештена у некадашњој згради Шеријатске судач-
ке школе са радним стажом краћим од деценије, Шеријатска гимназија имала је веома сложен наставни
програм и напредан наставни план. Овај рад бави се проучавањем начина рада и избора предмета који су
били део наставног плана, те избора кандидата за упис у гимназију са освртом на списак предмета који су
проучавани од оснивања до школске 1926/1927. године. Приликом израде рада примењен је интердисци-
плинарни приступ истраживања уз коришћење релевантне литературе и архивских извора који садрже и
терминологију из области исламских наука.Teaching practice of Arabic and Turkish in Sharia high school in Sarajevo, organized in accordance with
available teaching staff, gave its contribution to the continuity of tradition of study of these two languages. Although the educational plan was well conceived did not succeed to answer a challenge of detailed study of Arabic
and Turkish, so literature, including teaching performance in bounded and insufficient number of hours on a week
level. The basis of educational plan of Sharia high school was teaching of religion studies which purpose was
“totally adoption of all religious regulations of religious duties”, so if we have this fact on our mind and analyse
the educational plan from this perspective, than we can say that educational plan partly satisfied needs of students
Dialogic performance in A. Vvedensky's Fact, Theory and God
No full textThe paper analyses the system of dialogue in drama Fact, Theory and God, as well as the role of characters: Fact in particular, Soul, Theory and God in perception of the world in Vvedensky's poetry. The gnoseological issues in the drama are discussed in the context of Vvedensky 's skeptical attitude towards science and the possibilities of man's reason. At the same time, the text reveals the eshatological layers linking the drama Fact, Theory and God to the ideas of soul in ancient Egyptian mythology
Teaching english online in serbia during the COVID-19 epidemic
No full textThe aim of this paper is to provide an outline of the way in which English was taught online during the first epidemic wave of COVID-19 in Serbia between March and June 2020. We will start with the hypothesis that the COVID-19 epidemic, which was officially announced on March 15th in Serbia, brought major changes in teaching all subjects at all levels, including ELT. The research is based on a survey conducted online. We gathered responses from 119 English teachers who work in state-run schools, language schools or as private tutors. The results show that the majority of the teachers used free platforms, that they had technical issues and that they have divided positions on the potential of online teaching in terms of developing particular language skills, grading and progress assessment. However, the teachers agree that classroom teaching is the preferred way of teaching, that combining classroom and online teaching is a viable option, and that online teaching is not something they would opt for unless it was absolutely necessary
Questioning the Position of SBS As the Model Variety for Serbian EFL Students
No full textThis paper primarily investigates the attitude of Serbian EFL students, in their 4th and 5th year of university studies, towards the Southern British Standard variety of English, as well as its position in comparison with General American (GA) and Standard Australian English. The aim of this study is to determine whether SBS still remains the preferred model variety in Serbia, as well as to simultaneously investigate if a hierarchy also exists among standard varieties of English. The participants completed a questionnaire that combined the matched-guise technique with the Likert-scale and a series of open-ended questions. The questions cover the identification of one of the three varieties of English, assessment of model speakers’ traits classified into social status and social closeness. Results show that, overall, EFL students react more positively to GA and SBS. However, this paper reports some unexpected results − SBS ranks the highest not only in terms of prestige, but also social closeness. This finding diverges from previous research and implies that, although GA might be more present in production with this group of EFL students, SBS still holds the position of the primary model variety, whose dominance also extends to social attractiveness
On the Usage of the Adverb Tu and On the Nature of the System of Pronoun Adverbs of Place in Serbian
No full textУ раду се, на теоријским основама когнитивне лингвистике, анализира употреба заменичког прилога ту. Утврђује се да њиме говорник може упућивати на место у близини саговорника (како се на основу његовог корена т- и очекује и када је комплементаран прилозима овде и овамо), у својој близини (када је често заменљив прилозима овде и овамо), као и у њиховом заједничком простору, а може упућивати и анафорички – што је и његова најраспрострањенија и најразуђенија употреба. Од упућивања у физичком простору развија се упућивање и у апстрактним, метафоричким просторима. На основу анализе реконструише се одговарајући подсистем заменичких прилога за место у српском језику и закључује се да се он колеба између трочланог (и троличног): овде – ту – тамо (онде) одн. овамо – ту – тамо (онамо), и двочланог : овде/ту – тамо (онде) одн. овамо/ту – тамо (онамо) – што можда указује на даљи правац развоја система заменичких речи у српском језику. Анализа показује и да прилог ту може изгубити своју упућивачку функцију, кад му деиктички центар више нису учесници у комуникацији, и стећи природу прилога као што су близу, горе, напред и сл.This paper, based on the theoretical framework of cognitive linguistics, explores the usage of
the Serbian pronoun adverb tu ‘thereproximal’. The analysis reveals that tu can be used to point to a place
close to the addressee (as can be expected on the basis of its root t-, in which case it is complementary
to the adverbs ovde ‘here’ and ovamo ‘here, hither’), to a place close to the speaker (in which case
it is often interchangeable with the adverbs ovde and ovamo), or to a place in the shared speaker–addressee space. Apart from spatial deixis, tu is also used to point anaphorically in discourse, which in
fact turns out to be its most common and most ramified usage. Besides, pointing in the physical space
further extends to pointing in abstract, metaphorical spaces. On the basis of these findings, the related
subsystem of pronoun adverbs of place in Serbian is reconstructed, whereby it is established that the
pertinent subsystem wavers between (i) a three-member (and three-person) variant: ovde – tu – tamo
(onde) ‘here – thereproximal – theredistal’, i.e. ovamo – tu – tamo (onamo) ‘here, hither – there, thitherproximal
– there, thitherdistal’, and (ii) a two-member variant: ovde/tu – tamo (onde) ‘here/thereproximal –theredistal’,
i.e. ovamo/tu – tamo (onamo) ‘here, hither / there, thitherproximal – there, thitherdistal’; this ambivalence
may be indicative of the future direction of the development of the system of pronominal words in
Serbian. The analysis also shows that the adverb tu may lose its deictic function altogether (in cases
when its deictic centre no longer involves the interlocutors), acquiring the character of adverbs such as blizu ‘near’, gore ‘up’, napred ‘forward’ etc
An analysis of ethnocultural stereotypes: The stimuli Turks and Turk in an association test
No full textOvo istraživanje se zasniva na analizi verbalnih asocijacija koje su prikupljene u asocijativnom testu, u kom je od ispitanika traženo da odgovore rečju-reakcijom ili kontinuiranim reakcijama koje im prvo padnu na pamet pri pominjanju stimulusa Turci i Turčin, sa ciljem da se stekne uvid u etnokulturne stereotipe koji za ovaj narod važe na srpskom govornom području. Test je popunilo 654 ispitanika, studenata Univerziteta u Beogradu i pripadnika mlađe populacije, u vidu elektronskog upitnika. Dva stimulusa su izazvala ukupno 1.476 reakcija (Turci: 742; Turčin: 734), koje su složene po opadajućoj frekventnosti i analizirane po tematskim grupama. Najzastupljenije su sledeće tematske grupe: istorija Turaka, zajednička istorija Srba i Turaka, fizički izgled, odevanje, profesija, hrana i piće, pušenje, ratovanje, religija, serije itd. Među vrednosnim sudovima i stavovima koje su ispitanici imali, dominiraju oni koji se odnose na higijenu, odnos Turaka prema drugima, stepen razvijenosti, način ispoljavanja emocija i karakterne crte. U radu se osvrćemo i na rezultate ranijih asocijativnih testova u kojima se na mestu stimulusa javljala reč Turci i ističemo promene do kojih je došlo u strukturi najfrekventnijih asocijacija.This paper explores Serbian ethnocultural stereotypes about Turkish people. We have analyzed Serbian language speakers' verbal associations to the lexemes Turks and Turk. Verbal associations were collected in an association test, which was taken by 654 respondents, in an online survey. The participants were required to respond to each of the stimuli, with one or more words that first come to their mind. The two stimuli have evoked a total of 1,476 reactions (Turks: 742; Turk 734), which were sorted by frequency and analyzed by various criteria. The results have shown that the collected reactions can be classified into the following thematic groups, whose segments may overlap partially: history of Turks, common history of Serbs and Turks, physical appearance, clothing, professions, food and drink, smoking, warfare, religion, TV series, as well as other smaller groups. Various positive and negative adjectives and picturesque expressions about the Turks have been analyzed. The most frequent of them can be classified into the following categories: hygiene, attitude towards others, degree of development, the way of expressing emotions and character traits. The paper also looks at the results of previous research, while analyzing how etnocultural stereotypes changed over time
Discourse of discipline: Communicative strategies in coaches' speech
No full textVeliki značaj sporta u savremenom društvu uticao je da se analiziraju mnogi aspekti njegove društvene dinamike. O odnosima glavnih aktera, trenera i sportista, govorilo se najčešće sa pedagoških, psiholoških i socioloških stanovišta, a relativno Mali broj istraživanja odnosi se na njihovu komunikaciju, odnosno na njen jezički izraz. Cilj ovog istraživanja je da se opišu pragmatički mehanizmi i strategije disciplinovanja koje treneri upotrebljavaju u obraćanju sportistima u dve tipične situacije u sportu: na treningu i na takmičenju. Korpus za istraživanje prikupljen je pomoću testa dopune diskursa, kojim su dobijeni autentični odgovori 93 trenera oba pola. U korpus za analizu je ušlo 196 odgovora koji su kategorisani, kao vezani govorni činovi i koji su se, prema strateškom modelu, mogli svrstati u primere strategije disciplinovanja. Kvalitativnom analizom dobijena je slika o vrsti govornih činova koji se u analiziranim sledovima upotrebljavaju, funkcionisanjem strategija učtivosti koje se koriste za ublažavanje pritiska na obraz sagovornika, konverzacionim implikaturama i presupozicijama koje omogućuju da se protumači nameravano značenje koje oblikuje obraćanje trenera. Rezultati analize ukazuju da treneri rado koriste direktniju strategiju disciplinovanja u obe posmatrane situacije, ali i da kombinujući strategije učtivosti i indirektnosti, često prikrivaju svoje komunikativne namere, koje se najčešće odnose na disciplinovanje i promenu ponašanja sportista. Zaključci do kojih se došlo mogu naći praktičnu primenu u edukaciji trenera, kroz podizanje svesti o značaju aspekata jezičke produkcije koji bi bili prikladni u trenažnim i takmičarskim situacijama, što bi svakako doprinelo kvalitetu interakcije trenera sa sportistima.Una gran importancia de deporte en la sociedad contemporanea influyo a muchos aspectos de la dinamica social. Entre los actores principales, entrenadores y deportistas se hablaba por lo mayor de los aspectos pedagogicos, psicologicos y sociologicos y un pequeño numero relativamente habla de la comunicacion y el discurso. El motivo de esta obra es describir los mecanismos practicos y las estrategias de la disciplina que usan los entrenadores: el entrenaje y la competicion. El corpus para analizar era de un texto de discursos autenticos de 93 entrenadores masculinos y femeninos. En el corpus de analisis de 196 respuestas categorizadas como los discursos son ejemplos de la disciplina de los entrenadores. Una analisis cualitativa nos da una funcion de la estrategia de la continuacion de la conversacion de las implicaturas y preposiciones que nos dan una vision de la estrategia de lo indirecto y comunicativo de un deportista. Las conclusiones tienen un aspecto practico en la educacion de los entrenadores y el aspecto linguistico en cada situacion lo que nos da una interaccion cualitativa de la interaccion entre los entrenadores y deportistas.The great importance sport plays in modern society has resulted in analyses of many aspects of its social dynamics. The relationship of its main actors, in this case the coaches and athletes, was most often discussed form pedagogical, psychological and sociological stances and a relatively small number of studies referred to their communication, or rather its linguistic expression. The aim of this research was to describe the pragmatic mechanisms and the strategy of disciplining that coaches use when talking to athletes in two typical situations in sport: in training and at a competition. The research corpus, collected by a Discourse Completion Test, consists of authentic responses from 93 coaches of both genders. The corpus for analysis included 196 responses, categorised as clusters of speech acts which according to the strategic model could be categorised as examples of the disciplining strategy. Qualitative analysis provided an insight into the types of speech acts used in the analysed speech sequences, the functioning of politeness strategies used to mitigate the pressure on the interlocutors face, conversation implicatures and presuppositions which enable interpretation of the intended meaning that shapes coaches' discourse. The results of the analysis imply that coaches prefer using a more direct strategy in both observed situations, but also that by combining politeness strategies and indirectness they frequently disguise their communicative intentions, which most often refer to disciplining and requiring a change in the behaviour of the athlete. The conclusions we reached could be practically used in the education of coaches, by raising awareness of the importance of the aspects of linguistic production that would be appropriate in training and competitive situations, since the choice of linguistic strategies can improve the interaction of coaches and athletes
On the Way to Oneself: Dramatic Miniatures by V. Kazakov
No full textBeginning with an attempt to determine the place of V.V. Kazakov's "language" theater in Russian and in the world context, the article using the example of the dramatic cycle "Gate", illuminates the problem of loss and the search for identity as a pivotal one for Kazakov's absurdist plays. Consideration of this problem through the prism of several topics that are essential for the poetics of the author as a whole: duality, reflection, disappearance, substitution, name, identification, leads to an analysis of the subjects of time and death, closely associated with the problem of identity, and partly reflected in the opposition of the (decaying) body and (eternal) soul. Overcoming absurd existence, that is, overcoming the problem of identity, is seen in the idea of becoming, which implies constant metamorphosis in the metanoia: the loss of oneself for the sake of meeting oneself