REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
Поетика кинематографа: Винаверови есеји о филму
No full textУ раду je реч о Винаверовим есејима и критикама посвећеним филму. Винаверова тумачења естетике седме уметности интегрални су део његове поетике и одбране модернизма. У духу Бергсонових идеја Винавер већ 1920. године пише о „метафизици филма“ као тријумфу покретних слика и динамизма који утиче на све друге уметности, на првом месту књижевност. Винавер се у овим текстовима бави могућностима заснивања особеног филмског језика, креативним моћима филма као новог медија, односа филма према књижевности, историји и идеологији, потом одређење хумора на великом платну и дејством филма на публику али и нашу перцепцију стварности. У раду је пажња је посвећена и Винаверовом учешћу у писању дијалога за филм Чудотворни мач (1950) редитеља Војислава Нановић
Early Childhood Foreign Language Learning and Teaching in Serbia: A Critical Overview of Language Education Policy and Planning in Varying Historical Contexts
No full textLanguage education policy in Serbia, from the early days of formal education (second half of the nineteenth century) onwards, has until recently been investigated as a top-down, institutional, managerial activity (Spolsky B, Language management. Cambridge University Press, Cambridge, 2009; Filipović J, Transdisciplinary approach to language study: the complexity theory perspective. Palgrave Macmillan, London, 2015a; Filipović J, Filološki pregled/Revue de Philologie 42:41–52, 2015b; Filipović J, Jezici i kulture u vremenu i prostoru 4:367–373, 2015c; Filipović J, Lingvistika i teorija kompleksnosti. jezičko liderstvo kao intergralni deo jezičke politike i planiranja u 21. veku [Linguistics and complexity theory: language leadership as an integral part of language policy and planning in the 21st century]. In: Gudurić S, Stefanović M (ur) Jezici i kulture u vremenu i prostoru V [Languages and cultures in time and space V]. Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad, pp 623–636, 2016; Filipović J, Jezik, standardizacija, standardnojezicka kultura i jezicka politika i planiranje [Language, standardization, standard language culture and language policy and planning]. Glasnik odjeljenja drustvenih nauka [Journal of the Department of Social Sciences of the Montenegrin Academy of Arts and Sciences], 23:217–231. CANU (Montenegrin Academy of Arts and Sciences), 2017a), which takes into account language and overall ideologies of policy planners/language managers (Filipović J, Transdisciplinary approach to language study: the complexity theory perspective. Palgrave Macmillan, London, 2015a; Filipović J, Moć reči: Ogledi iz kritičke sociolingvistike. 2. dopunjeno i prošireno izdanje [The social power of words: essays on critical sociolinguistics, 2nd extended and revised edition]. Zadužbina Andrejević, Beograd, 2018; Djurić LJ, Strani jezici u obrazovnoj politici Srbije [Foreign languages in Serbian educational policy]. Faculty of Philology, University of Belgrade Press, Belgrade, 2016), their epistemological as well as personal and collective strategic interests. In this paper, we contrast the aforementioned approach (macro-level) with the micro-level language policy (Liddicoat AJ, Baldauf Jr RB, Language planning and policy: language planning in local contexts. Multilingual Matters, Clevedon, 2008) focusing on early childhood foreign language policy and planning as illustrative of the overall trajectory of Serbian language education policy. We analyze it against the backdrop of the general history of Serbian foreign language education policies, with an emphasis on teaching English as a foreign language in this country (due to its special status as the global lingua franca). We offer examples of good practices at the micro-level (i.e., of individual or group engagement) in the form of language leadership (Filipović J, Transdisciplinary approach to language study: the complexity theory perspective. Palgrave Macmillan, London, 2015a; Filipović J, Filološki pregled/Revue de Philologie 42:41–52, 2015b; Filipović J, Lingvistika i teorija kompleksnosti. jezičko liderstvo kao intergralni deo jezičke politike i planiranja u 21. veku [Linguistics and complexity theory: language leadership as an integral part of language policy and planning in the 21st century]. In: Gudurić S, Stefanović M (ur) Jezici i kulture u vremenu i prostoru V [Languages and cultures in time and space V]. Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad, pp 623–636, 2016; Filipović J, Jezik, standardizacija, standardnojezicka kultura i jezicka politika i planiranje [Language, standardization, standard language culture and language policy and planning]. Glasnik odjeljenja drustvenih nauka [Journal of the Department of Social Sciences of the Montenegrin Academy of Arts and Sciences], 23:217–231. CANU (Montenegrin Academy of Arts and Sciences), 2017a; Filipović J, Moć reči: Ogledi iz kritičke sociolingvistike. 2. dopunjeno i prošireno izdanje [The social power of words: Essays on critical sociolinguistics, 2nd extended and revised edition]. Zadužbina Andrejević, Beograd, 2018), which might serve as guidelines for future focused and effective language policy and planning
Word order syntax in the dialects of the Serb language ; Особенности порядка слов в диалектах сербского языка
No full textРад има за циљ да системски опише и анализира синтаксичке и стилске карактеристике реда речи у дијалектима српског језика, посебно с аспекта утврђивања сличности и разлика између појединих говорних типова. Анализа је спроведена на корпусу народних говора из различитих извора, пре свега дијалектолошких, али и фолклористичких, књижевноуметничких и др., а грађа је допуњавана и дијалекатским фономатеријалом. На плану реда речи показује се, на једној страни, велика неуједначеност међу говорима (нпр. у ређању енклитика), док је, на другој, присутан висок степен дијалекатске уједначености (нпр. у погледу позиције атрибута). У просторном пак смислу, неке се особине јављају само на једном делу одређеног говорног типа (нпр. заменичка енклитика испред глаголске у потенцијалу – он ти би река, у делу зетских говора), док се друге јављају у више говорних типова (нпр. енклитички низ је + се, заступљен на скоро читавом српском језичком простору). Поред тога, уочавају се старији модели линеаризације енклитика, и то не нужно у оним говорима који се иначе у дијалектологији оцењују као архаични, где се заменичке енклитике бележе испред глаголских (Радио се нам покварио, Драгачево). С друге стране, у неким дијалектима српског језика, међусобно удаљеним и структурно различитим, бележе се балканистичке иновације (нпр. проклитизација енклитика у говорима Баната и србијанског југоистока – Ми дође неки немоћ, Ги турале). Показује се да је дијалектима српског језика по питању реда речи својствен широк распон појава – од архаизама до иновација, при чему се изоглосе које прате ред речи углавном не подударају с утврђеним међудијалекатским границама. Отуда, како синтаксичке иновације романо-балканског типа, тако и архаизми у реду речи, често повезују међусобно удаљене и структурно различите дијалекте српског језика.The study presents a systematic description and analysis of the syntactic and stylistic characteristics of word order in the dialects of the Serb language, especially from the perspective of determining similarities and differences between individual speech types. The analysis was conducted on the corpus of the vernacular that belong to various types of sources, primarily dialectological, but also those used in folklore and literature studies, etc., and the material was enriched with audio recordings of dialect samples. As far as word order is concerned, it is possible to observe major differences among speeches (e.g. in the order of enclitics). On the other hand, there is a high degree of dialectal uniformity (e.g. in the position of attributes). In terms of spatial distribution, some features only appear in one segment of a particular speech type (e.g. the pronominal enclitic preceding the verb in conditionals – on ti bi reka, in some speeches in Zeta), while others appear in multiple speech types (e.g. the enclitic sequence je + se can be found in almost all Serb-speaking areas). Furthermore, older models of enclitic linearization are also found and they are not necessarily limited to the speeches normally considered archaic in dialectology, where pronominal enclitics precede verbs (Radio se nam pokvario, Dragačevo). On the other hand, in some dialects of the Serb language, distant and structurally different, Balkanist innovations are observed (e.g. the proclitization of enclitics in the speeches of Banat and Serbia’s southeast – Mi dođe neki nemoć, Gi turale). It is demonstrated that the dialects of the Serb language present a wide range of phenomena in terms of word order – from archaisms to innovations, where the isoglosses that follow the word order usually do not coincide with the established boundaries between dialects. Therefore, both syntactic innovations of the Romance-Balkan type and archaisms in word order often connect distant and structurally different dialects of the Serb language
Literary and historical representation of the institution of grand vizier in Ottoman empire, based on the Hadȋkatü'l-Vüzerȃ manuscript from Gazi Husrev beg library ; Литературно-исторический взгляд на должность великого визиря Османской империи, основанный на рукописи Hadȋkatü'l-Vüzerȃ из библиотеки Газы Хусрев-бега
No full textДокторска дисертација „Књижевно историјски приказ институције великог везира у Османском царству на темељу рукописа дела Hadȋkatü'l-Vüzerâ из Гази Хусрев-бегове библиотеке” даје перцепцију османске институције великог везира кроз анализу дела Башта везира произашлог из пера истакнутог османског песника, историчара и научника Османзадеа Ахмеда Таиба почетком XVIII века. Ова перцепција укључује ауторов лични став према појединим везирима на основу њиховог порекла, личних својстава, легенди које су се о њима одржале и других појединости из њихових живота и каријера, као и његово лично поимање институције великог везира уопште. Кроз ту перцепцију и тај став се преламају и главни токови који су обележили развој ове институције. Башта везира је прво дело османске књижевности у форми збирке биографија које се бави великим везирима и оно, дакле, има историјску садржину. Централно место у овом раду, међутим, не заузима анализа историјских података које оно пружа, већ слика једног од најважнијих чинилица османске политичке културе у једном књижевном делу и језичка средства употребљена у сврху израде те слике.This doctoral dissertation "Literary and Historical Representation of the Institution of Grand Vizier in the Ottoman Empire, Based on the Hadȋkatü'l-Vüzerâ Manuscript from the Gazi Husrev-beg Library" delivers an interpretation of the Ottoman institution of grand vizier through analysis of a piece of writing called The Garden of Viziers penned by an eminent Ottoman poet, historian and scientist, Osmanzade Ahmed Taib, at the beginning of the eighteenth century. This interpretation includes the author's personal stance toward grand viziers on the basis of their origin, personal features, legends preserved about them and other details related to their lives and careers, as well as his personal perception of the institution of grand vizier in general. The author's interpretation and stance reflect the main dynamics that marked the evolution of this institution. The Garden of Viziers is the first piece of Ottoman literature composed in the form of a collection of biographies that deals with grand viziers and that, therefore has a historical content. However, the focus of this dissertation is not an analysis of the historical data provided by The Garden of Viziers, but rather the image of one of the most important constituents of the Ottoman political culture in a literary piece and the author's language tools employed to create this image
Educational structure of employees in Serbian academic libraries
No full textU radu se analizira struktura zaposlenih u univerzitetskim i visokoškolskim bibliotekama Republike Srbije. Podaci o stepenu i profilu obrazovanja radnika za 2018. i 2013. godinu dobijeni su iz baze Mreža biblioteka Srbije. Oni pokazuju da u univerzitetskim bibliotekama visokoobrazovani poslenici čine 63% ukupnog broja radnika. U visokoškolskim bibliotekama, koje su u velikom broju slučajeva biblioteke sa jednim zaposlenim, procentualno ih je više, tačnije 77%. Bibliotekari visokoškolskih biblioteka u 2018. godini su, s obzirom na visokoškolsku ustanovu u kojoj rade, završeni fakultet i smer na tom fakultetu, svrstani u tri grupe: prvu čine oni koji imaju diplomu iz oblasti bibliotekarstva i informatike (7,23%), u drugoj su bibliotekari koji rade u biblioteci visokoškolske jedinice čiji se fond odnosi na naučne oblasti koje su i sami studirali (40%), dok trećoj grupi pripadaju bibliotekari čije obrazovanje nije iz oblasti bibliotekarstva i informatike, niti iz oblasti kojima je biblioteka namenjena (53%). Univerzitetske biblioteke nesavesno dostavljaju podatke o obrazovnom profilu svojih zaposlenih te se za njih nije mogla uraditi nikakva analiza, niti saznati koliko je bibliotekara sa diplomom iz bibliotečko-informacionih nauka.The paper analyzes the structure of employees in libraries attached to higher education institutions of the Republic of Serbia. Data on the level and profile of employee education for 2018 and 2013 were obtained from the Library Network of Serbia database. They show that in university libraries, highly educated employees make up 63% of the total number of employees. In the rest of the libraries that belong to the higher education institutions, which are mostly libraries with one employee, there are more of them (77%). Based on the data for 2018, considering the higher education institution in which they work, and the faculty they graduated from, the librarians of the libraries that belong to the higher education institutions are classified into three groups: the first group consists of LIS graduates (7.23%), the second group includes librarians working in libraries of higher education units whose funds refer to scientific fields that they themselves studied (40%), while the third group includes librarians who are neither LIS graduates nor educated in the field for which the library is intended (53%). University libraries submit data on the educational profile of their employees irregularly, which has made the research of the professional structure of librarians in these institutions impossible
Towards a Different Knowledge: the Knjiženstvo Database and the Digitisation of Materials
No full textThe first part of this paper introduces the concept of digital humanities and the phases that some researchers note in the development of the humanities in new, digital media, as well as the role of digital humanities in the promotion of the marginalised literatures, particularly that written by women. The core example is the digital database Knjiženstvo, certain segments of which contain not only the data on the texts, but the digitised texts as well. In this paper, we pose the question on how databases can be involved in the creation of new knowledge at all educational levels. To this effect, we necessarily expand certain segments of the database to include those publications on which they already contain information. In relation to this, it has been observed that one of the greatest problems is the part of the database dealing with the periodicals - both women and feminist - and therefore, the second part of the paper is dedicated to this topic. We first analyze the terms women and feminist magazines, and afterwards, we consider the ways in which the materials from these periodicals could be gathered, classified and connected
Ко влада историјом? О „Магбету” и медијима као једном личном искуству
No full textШекспир у Магбету открива присуство натприродних сила које непосредно управљају током драмске радње. Он
непросвећено указује да без њиховог делања ток не би могао ни да
се покрене, ни да тече, нити да се разреши. Оне су надмоћне, а Магбет, главни јунак, у односу на њих игра споредну улогу у историји
коју ствара. На том трагу писац, тумачећи Магбета и ослањајући
се и на лично искуство, покушава да себи пружи одговор на питање
ко заиста влада историјом
Academic writing from the perspective of critical pedagogy: A form of resistance to neoliberal ideology in higher education
No full textCilj autorke ovog rada je da, ukazujući na snažan uticaj ideologije neoliberalizma na određene tranformacije savremenih obrazovnih politika, predstavi moguće oblike otpora takvim politikama, oslanjajući se na okvir kritičke pedagogije i fokusirajući se na praksu akademskog pisanja na nivou univerzitetskog obrazovanja. Polazim od premise da je za istinsku demokratiju od ključnog značaja da univerzitet (p)ostane prostor emancipacije i slobode ne samo akademske već i šire društvene zajednice, a zatim objašnjavam kako i zašto neoliberalizacija ugrožava tu važnu društveno-istorijsku ulogu univerziteta. Principe i agendu kritičke pedagogije predlažem kao vid otpora širenju tih štetnih politika na univerzitetu. Na kraju, predstavljam koncept akademskog pisanja zasnovanog na principima solidarnosti i kolaborativnost kao važan element redefinisanja akademskih praksi u skladu sa zahtevima kritičke pedagogije, sa ciljem očuvanja humanističkih osnova univerzitetskog obrazovanja.The goal of this paper is to introduce, by pointing out the great influence of the ideology of neoliberalism on certain transformations of modern educational policies, the possible forms of resistance to these policies, relying on the framework of critical pedagogy and focusing on the practice of academic writing on the level of university education. I begin with the premise that it is of vital importance for true democracy that the university becomes and remains the area of emancipation and freedom, not just academic freedom but also freedom of the wider social community. I proceed to explain how and why neoliberalism jeopardizes this important social-historical role of the university. I suggest the principles and agenda of critical pedagogy as a form of resistance to the spread of these harmful policies at the university. In the end, I present the concept of academic writing based on the principles of solidarity and collaboration as an important element of redefining academic practices in accordance with the requirements of critical pedagogy, for the sake of preservation of the humanistic bases of university education